Antologija švedske poezije

De förenades till gryningen i älskog
var det jag såg i dina ögon då jag inspireradess av din skönhet denna natt tiden blevo vittne nu,

de tu ville se sanningar ske genast
hon stod och berättade om saknad,

en längtan blåste dem emellan
skönheten,

hon bar sin sin helighet runt halsen denna natt,
då de kysstes ungdom,

han såg henne nära själen
galenskapen skrek,

han ville kyssa åter
togo hennes hand,

kände poesi
brände sanning,

de möttes ju nu
genast var hon gåtfull hemlighet,

generad flicka
hennes vilja öppen,

han tog hennes oskuld i natten i skenet av en dröm
de förenades till gryningen i älskog,

hon visste nu vad hon funnit,
sanningen

*****************
Ujedinismo se do zore u ljubavi
to sto sam video u tvojim ocima tada
kad sam bio inspirisan tvojom lepotom te noci
vreme postade svedok sada

zeleli su da se vide u istinu odmah
ona je stajala i rekla da joj nedostajem

ceznja zatrubi izmedju nas,
lepotica

nosila je svoju svetost oko vrata te noci
kad se poljubismo mladi

on je opazi u blizini duse,
ludilo zavrista

zeleo je ljubiti ponovo
uzeo je za ruku

oseti poeziju
spali istinu

sretose se sada
ona odmah postade misteriozna tajna

zbunjena devojka
njena zelja otvorena

uzeo joj je nevinost u noci u svetlu sna
ujedinise se do zore u ljubavi

sad je znala sta je pronasla
istinu

Peter Markurth

Hon förlorade sin oskuld uti nattens regn
låg där som ett vrak,

fann delar av ett liv imorse
limmade ihop hennes hjärta,

smutsen syntes tydligt nu
mina drömmar,

förorenad smärta
legal handel med din sömn,

de ovillkorliga
borta,

ser inget nu
dimman styr mitt öde,

ler mot döden
vet en hämd,

ditt hjärta bor i mina drömmar

evigt


***********************

izgubila je svoju nevinost u kisnoj noci
lezala je kao olupina

pronasao sam delove zivota jutros
lepkom sastavljao njeno srce

prljavstina se jasno vidi sada
moji snovi

necistii bol
pravna trgovina tvojim snom

bezuslovni,
odsutni

ne vidim nista
magla upravlja mojom sudbinom

smejem se smrti
znam osvetu

tvoje srce zivi u mojim snovima
zauvek

Faller fritt
Faller fritt
rymder väntar seger i dimman,

ansikten flyr plåga,
resolut smärta

vet
*********

slobodnim padom
slobodnim padom
prostori cekaju pobedu u magli

lica pobegla od mucenja
odlucan bol

znam.

dödens poesi
Morgonsolen bryter ned mina tankar till stoftet av en sargad mening ingen minns,ångesten ligger ej besegrad vid mina fötter ännu,

Ty kärleken du gav,var blott en dröm i en kall och mörk oändlighet!
utav glas är min värld,bräcklig liksom tiden,

tankarna sover i den kalla jorden,bland maskar och ruttnande lik skola jag finna min frihet,

den tid du lämnat efter dig ,tillhör dig lika litet som den tid vilken föregick din födelse,och den angår dig ej mera,


nu ska vi sova i djupet av en dröm...


evigt sammanslingrade....


jag älskade dig...


**************

smrt poezije
Jutarnje sunce razbija moje misli u prasinu
jednog ranjenog smisla nece se niko setiti
anksioznost nije porazena pored mojih nogu jos

Jer ljubav koju si mi dala nije ni bila san
u jednom hladnom i tamnom beskraju
od stakla je moj svet krhak kao vreme

um spava u hladnoj zemlji
izmedju crva i trulih leseva hteo sam naci slobodu

vreme koje si ostavila posle sebe
pripada ti jednako kao u periodu koji je prethodio tvom rodjenju
i to te se ne tice vise

sada cemo spavati u dubini jednog sna

vecno ista rana

voleo sam te...

Älska aldrig en poet


Älska aldrig en poet
orden som kommer är alltid äkta
du är för svag för sanningen
och en poet är alltid ärlig

Älska aldrig en poet
ångesten som finns bakom varje ord
är gömd bakom ett skal av svart gråt
och en poet vill alltid förmedla

Älska aldrig en poet
smärtan är alldeles för stark
för att bli förstådd av en vanlig människa
och en poet är inte dödlig

Älska aldrig en poet
rädslan att bli älskad är för stark
när osäkerheten slingrar runtomkring
och en poet är alltid ensam

Älska aldrig en poet
räkna isåfall med att alltid bli ihågkommen
i poetens ord som fastnar för alltid
för en poet slutar aldrig skriva

**********

Ne voli nikada pesnika
reci koje pise uvek su istina
ti si previse slaba za istinu
jer jedan pesnik je uvek iskren

Ne voli nikada penika
strah koji stoji iza svake reci
sakriven iza sloja crnih suza
jer pesnik uvek zeli da prenosi

Ne voli nikad pesnika
bol je previse jak
da bi bio shvacen od obicnog coveka
jer pesnik nije smrtan.

Ne voli nikad pesnika
strah da bude voljen je prejak
kada neizvesnost obavija svukuda
jer jedan pesnik je uvek sam.

Ne voli nikada pesnika
ako je tako, racunaj da ces biti upamcena
u njegove reci zaglavices zauvek
jer jedan pesnik nikad ne prestaje da pise.

autor Leone

slutet på vår saga


Skuret hjärta flyr en dröm
mörker,

ser en tår glimma till i natten
du gråter det sanna,

kärlekens magi
brast inatt,

jag var kall nu

gick in i mörkret för att stanna

**********

Kraj nase price

Poseceno srce
bezi iz jednog sna
tama

videh ti suzu blesak u noci
tvoj plac iskreni

magija ljubavi
pukla je sinoc

bio sam hladan

otisao sam u tamu
da ostanem.

Artur Lundkvist

Ja sam vulkan a ti si mračna noć
u kojoj hoću da izgorim.

Treba da si duboki morski talas
oko moje stenovite obale.

Za mene ćeš biti uvek dragoceno biće,
koje se nalazi pored mojih nogu.

Treba da pritisneš svoje grudi na moje,
da mi se nežno približiš
i da mi prošapćeš reč iz dubine srca.

I kada bure dođu, kada nas strasti obuzmu,
kada se naša srca uzbude -
tada moramo jedno drugo da umirimo od pravih
strahota, da se zagrlimo u ludoj radosti!

Ja sam vulkan, a ti tamna noć
u kojoj hoću da izgorim.

Ako mi dođeš jedne tvoje sentimentalne plave večeri,
kasnije taj naš podivljali dan
(jedan dan mladih uzbuđenja)
ako mi dođeš u taj čas
(ah, među nebeskoplavim radostima
nalazi se jedna mlada besna olujna strast!)
ako dođeš čista i nevina i prirodno otkriješ se
kao žena,
tada treba da zagledaš moje oči i moje ruke i da zadrhćeš
kao zategnuto uže na moj dodir -
treba da razumeš da se nalazimo samo ti i ja
i jedan jedini duboki tren
i da je sve drugo samo pena na uzburkanoj vodi.

Jävligt onda sade du
Vi sprang längst gatan skrattande,
jävligt onda sade du
satt på min balkong och målade den nyinköpta julgranen svart,

färgen rann nedför fasaden mot gatan
närvaron var en dröm,

det hadlar om de som svek tänkte jag,
domar man erhållit,

straffats för något man ej ens känner till
såg medens att du ej var verklig,

vi löstes alla upp
återvände till någon form av normaltillstånd,

denna överjordiska
surrealistiska känsla där allt kunde urskiljas avtog medens glimten i vårat universum var förevigt släckt,

att vakna ur en dröm är kallt och ångestfyllt

Peter Markurth

Posle jednog duzeg vremena odlucih se da posetim forum Svedske poezije pa pronadjoh i ponesto interesantno sto je i meni dalo inspiraciju da pisem. Ja se nekako uvek zalepim tamo za stihove Petera Markurtha koji se izdvajaju od ostalih po svojoj specificnosti. Inace Peter je modernist, pise dosta mracnu poeziju, o smrti i o svim segmentima zivota koji obelezavaju ovu mracnu stranu zivota, tako da u jednom trenu Peter moze pisati i misliti kao ovi ljudi iz tih najtamnijih slojeva zivota, jedan tren ubica, jedan tren narkoman it.d, i t.d. Jednom je tako odigrao ulogu ubice, dok sam citala njegovu pesmu jeza me podisla svu, ne zelim ni reci sto sam mislila u tom trenutku da nije srecom bilo u nastavku komentara koji su ostavili clanovi foruma tipa: strasno, zastrasujuce, neverovatno, tek tada sam shvatila da je to Peterova namerno uzeta uloga. Ja sam pre neki dan naisla na jednu njegovu pesmu, koju sam posle i sama pokusala napisati na moj nacin ne onako kako sam je ja videla nego onakvu kako sam je zelela videti. Pokazala sam je Peteru njemu se dopala i on mi je dozvolio da postavim obadve varijante ovde i moju i njegovu.
Pa, to bi izgledalo ovako:

Nu kysser vi helvetet adjö och vaknar tillsamans


Starka band-samband
kärleken fryser,

vi värmer den
med ett mord,

på det som gäckar mina tankar
bevisen sopas bort,

bara vi vandrar
som då,

hand i hand mot framtiden
jag ser dig nu,

sökande en sanning i mörkret
jag finns här,

stum
förlåt oss detta brott,

torka bort tidends smuts,

det måste vi
rena,

för att älska evigt
dagen då du kom levde oskulden i hjärtat,

hejda tiden
döda,

vinn åter ren kärlek för oss
nu kysser vi varandras saknad

vilar i säkert förvar
ty kärleken tar alla hinder av daga,

stykan i två själar
blir en sanning bortom gott och ont,

nu kysser vi helvetet adjö och vaknar

tillsammans

Peter Markurth


Prevod :

Ljubimo pakao zbogom
i budimo se zajedno
Jaka veza u vezi
ljubav zamrznuta.

grejemo je
ubistvom

time sto frustrira moje misli
dokaze brisemo

hodamo
kao nekad

ruku pod ruku ka buducnosti
vidim te sad

trazimo istinu u mraku
ja sam tu

nem
oprosti nam ovaj zlocin

obrisimo prljavstinu vremena

moramo je
ocistiti

da bi ziveli vecno
dan kad si dosla bese nevina u srcu

zaustavi vreme
mrtvih

povratimo ljubav
grlimo nedostajanje

odmaraj u sigurnosti
jer ljubav sklanja sve prepreke dana

bodez u dva srca
postaje istina
izvan dobra i zla

sada poljubimo pakao,
recimo zbogom
probudimo se zajedno.


A ovo je moja varijanta, doduse ja sam htela da je ublazim, jer mi je izgledala previse mracna ali ipak nisam uspela, sto znaci da je ipak Peter obavio dobro svoj zadatak.


Хајде, угрејмо
љубав нашу, замрзнуту
угрејмо је убиством,
убијмо варалице,
мисли које нас свађају и одвраћају,
доказе ћемо сакрити сами.
Хајде, ходајмо као и пре
руку под руку ка будућности,
то је једино што нам преостаје.
Трагачи снова у тами,
овде смо, неми
трагамо за неким
ко би нам опростио овај злочин.
Преступ смо учинили,
опростимо себи,
обришимо прашину времена,
очистимо, да би смо се вечно волели.
Сети се дана кад смо се срели,
срца су нам била невина,
долином рајском смо ходали,
да би смо дошли на место
заустављеног времена,
времена мртвих.
Повратимо љубав, чисту
загрлимо се јако, најјаче
једно другом недостајмо у тишини.
Загрлимо се и оставимо љубав,
нека одмара на сигурном месту,
нека руши све препреке дана.
Трн, забоден у нашим душама,
тужна истина и опомена,
заувек у прошлост остави,
за нашим леђима, за нама.
Хајде, рецимо Хаду -"Збогом"
и пробудимо се заједно у љубави.

Tea


Evo tu su obadve varijante pa uporedite, ovo je bio moj prvi izlet u tamu. Malo su mi cudne bile neke reci, ipak sam dosla do zakljucka da ta tamna strana nije nesto gde se ja uklapam.