Marija Davidović

Naslov: Re: Marija Davidović 13/8/2010, 4:02 pm

Izdresirala sam sebe...Ukrotila jezik a zaposlila ruke...
Hvala ti Smile

Naslov: Re: Marija Davidović 13/8/2010, 8:50 pm

Šala mala

Znala sam da će svanuti dan
kada ću sa nogu zbaciti ravne papuče
i popeti se na ,do sada,
neosvojivi vrh potpetica od dvanaest santima.
Zbunjeno me gledaš, samo zato
što izgledaju kao ubojito oružje.
Ne brini ljubavi,ubojite su samo ako smatraš
da si zaslužio da te ranim njima.

Znala sam da će osvanuti dan
kada ću nalepiti veštake
na moje kratke noktiće.
Ma,šta je santimetar ipo?
Sitnica tek,osim ako ti ne zagrebe lice.
Čuvaj okice,ljubavi.
Pogrešan ugao i pogrešna strana
može te koštati genitalija i ...još po nečeg.

Znala sam da ću pažljivo iskoristiti
sve prednosti ženskog roda,
onda kada se ukaže potreba za tim.
Ne boj se ,ljubavi,ako si bio dobar dečkić
neće ti se ništa desiti i nećeš morati
na intenzivnu završiti.
Potpetice i nokti su tu samo da te podsete
da dečaci moraju biti dobri i poslušni
bez obzira da li su kod mame
ili je njihova žena sada
odgovorna za njihovo lepo ponašanje.

Ma,ne.Nije ovo pretnja,ljubavi.
Nema ovo nikakve veze sa tankim haljinicama
i tangicama ispod njih.
Pa,nasmejala sam se kada si rekao
da onoj plavuši dobro stoji onaj...karmin.
Vidiš da ovo nema nikakve veze s tim.
Samo sam obula potpetice visoke dvanaest santima.
Pa ti razmisli,šta ja sve mogu da uradim sa njima.

U ime svih žena ,ja progovorila
Very Happy

Naslov: Re: Marija Davidović 13/8/2010, 9:11 pm

Bravo Marija,mozda jeste sala mala.Ali kako si lepo opisala ove stiklice od 12 santima sala moze i da bude pretocena u istinu. Marija Davidović - Page 2 Icon_biggrin

Sto nije nemoguce.

Naslov: Re: Marija Davidović 13/8/2010, 10:29 pm

Tu su štiklice,tu su kandžice pa...Mislim,samo ga gledam Twisted Evil

Naslov: Re: Marija Davidović 14/8/2010, 12:39 pm

Jer nije za mene...

Nisu za mene
mirno more i sigurna obala;
Za par osmeha i lepih reči
sebe bih (možda jeftino) prodala.
Nisam rodjena da budem vodjena,
Njega ,Nadredjenog, da pratim ,ponizno;
Na prevaru sam poljupce otela,
na časnu reč izmamila dodire,
govorila više pogledom i ćutanjem,
za tren dotakla zvezde......
A onda se odlučila na lutanje.....

Zavisna sam
od požude i milovanja,
za ljubav sve svoje dajem.
Neću ponizno gutati reči,
nizašta se ne kajem,
za dodir koji leči sve svoje dajem,
neće mene ni šamar da spreči,
ja ne stajem,ja guram dalje,
kad vulkan proradi,
kad lavina krene
ili budi uz ili beži od mene.
Sad odoh da tražim vatru
koja će zapaliti ove vene...
Ponovo!

Naslov: Re: Marija Davidović 31/10/2010, 7:55 am

Svima veliki pozdrav!Evo me ponovo ovde!
Zbog problema sa logovanjem,morala sam da se registrujem pod novim imenom!
U međuvremenu sam vas čitala i pratila šta se novo dešava na forumu.
Još jednom veliki pozdrav!

Naslov: Re: Marija Davidović 31/10/2010, 7:58 am

Danas,sada...

I pašće maske,

ogoljeni ćemo ostati,

pred Bogom svi jednaki,

grešni...

Podvući ćemo crtu

i sve greške popisati,

dušu očistiti

i kao novorođenče

sve ponovo početi,od početka...

Uspomena ćemo se odreći

i lepih i ružnih.

Prošlost će nestati

kao rukom odnešena...

Danas,za danas,

zbog danas živeti

naučićemo...

Budućnost ne postoji,

prošlost ne postoji,

danas smo,

danas jesmo,

danas živimo...

Danas smo tužni,srećni...

Sada...

Naslov: Re: Marija Davidović 31/10/2010, 7:59 am

Moj Bog ima moj lik

Moj Bog ima moj lik.

Moje moralne vrednosti,mentalni sklop,

moj pogled na svet,

moju spremnost na nemi krik

iz duše.

Njegov je tron moja postelja,

satkana od snova,želja i nadanja.

Jedna i jedina,velika i večna,

moja je duša

gospodar svih grešnih i bezgrešnih

misli u mojoj glavi.

Moja sudbina je u mojim rukama,

putevi moji su napravljeni

od mojih koraka.

Moje su pogrešne odluke,

moji su uspesi,

moji padovi i letovi.

Moji su svi moji svetovi.

Moja knjiga života

napisana je mojim rukopisom.

Moje su sve reči

zapisane za večnost.

Moja je odgovornost i moja greška

što pišem ono što ne umem da izgovorim.

Moj je ponos i moja uteha

što ne umem da se

od pisanja odučim.

Naslov: Re: Marija Davidović 31/10/2010, 8:01 am

Koliko je teško biti žena

Jednom si mi rekao da se od snova ne živi

a ja glupavo sledila svoje snove

i verovala u 'bolje sutra',

naše,njihovo,svačije...

Svake sam večeri šaputala u jastuk

molitve,ne znam ni ja kome,

nadajući se da će ih neko,

nekada čuti i ,možda,

osvrnuti se na moje vapaje

i mene umornu,tužnu pogledati

i mene se setiti.

Govorio si mi da ništa ne traje večno,

da nam je jedino smrt osigurana.

Predlagao si mi da ,

ako već želim da znam rok trajanja

kupim ,na primer,toster

kako bih bila sigurna

dokle važi garancija.

Nudio si mi trenutke sreće,

želeći da uživam dok traje

a ja,nikada zadovoljna polovičnim rešenjima,

tražila da svoj žig ostavim na tvojim usnama,

da samo za sebe prisvojim tvoje zagrljaje.

Nudio si mi mir i sigurnost na svojim grudima,

želeći da ukrotiš divljakušu u meni,

čergarku,skitnicu i ženskog boema

a pritom ne dajući ni pola sebe.

Ipak sam ostala Marija,žena koje nema.

Ipak sam ostala sama i samo svoja,

ona koja će sebe celu dati onome

ko bude bar jednom čovek,

onome koji će razumeti mene,

onome ko će shvatiti koliko je teško

biti žena.

Naslov: Re: Marija Davidović 1/11/2010, 7:41 am

Noćni čuvar (mojoj deci)

Mesec namiguje,sanjiva lola.

Svod nebeski išarale zvezde.

Na zemlji su vile, pod plaštom noći,

za vas šal od svile vezle.

Milion latica žutog noćurka,

sa dlana sam vama,noćas, poslala.

Sklopila savez sa zorom rujnom,

izlazak sunca zbog vas odložila.

Noćas dok snevate u postelji mekoj

snove vaše čuvaće Anđeli.

Sanjajte lepo,ko u bajci da ste nekoj.

I majka kraj vašeg uzglavlja stražari.

Naslov: Re: Marija Davidović 16/11/2010, 10:36 am

MILO MOJE

Ne veruj ,milo moje.

Nisam ja

mudrac niti svetica.

Padala sam,milo moje,

o svoje se noge saplitala,

glavom sam puno puta

o zid lupila,

trudeći se da pokažem koliko sam jaka.

Bojim se,milo moje i ja mraka.

Ima,milo moje,i dobrih ljudi na ovom svetu.

Nisu svi loši i nisu svi bez duše.

Ne daj da ti taj nevini pogled neko

svojom grubom rukom otme,

ne daj da ti kule u oblacima sruše.

Ne daj,milo moje,

da ti neko nedostojan tebe

detinjstvo ukrade.

Ne daj se,moj mali veliki čoveče.

Ne daj se,milo moje.

Više me bole tvoji padovi i modrice ,

od svih nepravdi koje ovaj život može da nanese.

Dozvoli mi,milo moje,da ti tek ruku dam.

Rezervisano je moje rame,milo moje,

samo za tebe.

Dok me bude,dok živim,nećeš biti sam.

Nauči da budeš čovek među ljudima.

Uvek sam se borila i uvek se trudila

da to postaneš.

Ne daj da ti snove ukradu,

ne daj da ti oboje sivilom dane.

Ne pokazuj svetu svoje rane.

Nisam ja,milo moje, popila

svu pamet ovog sveta.

I moja je duša još k'o u deteta.

Ne znam ja sve formule i teoreme.

Ne znam ni gde Đavo spava.

Ne znam kako da zaustavim vreme,

niti gde se nalazi izvor mladosti

i drvo života.

Nije to ništa čudno,milo moje

i nije to sramota.

Naučićeš i sam,milo moje,

neke važne životne lekcije.

Polako,još nije došlo to vreme.

Ne žuri,milo moje da odrasteš.

Budi moje dete još uvek.

Rasti bezbrižno tu,kraj mene.

Naslov: Re: Marija Davidović 16/11/2010, 10:42 am

Na mojoj duši tetovaža

Na mojoj duši tetovaža.

K'o u stenu

ugravirana dva lika.

Jedan nasmejan,drugi tužan.

K'o u lutkarskom pozorištu,

tuđom rukom vođena,

moja dva lika

u večitom sukobu spojena.

Dobiju bitku pa je izgube.

Objave primirje.

Zalepršaju bele zastave

a onda na kvarno,

jedno drugo sapletu.

Umotaju se jedno drugom oko nogu.

Zabrane kretanje.

Vežu jedno drugom ruke.

U večitom zagrljaju,

životom zavađeni hode.

Večite ratove vode.

Sudbinom spojeni,

krvlju povezani.

Na istom tlu odrasli.

Za iste se granice borili.

Istom cilju težili.

A stalno jedan od drugog bežali.

Moja dva lika,ukleta.

Naslov: Re: Marija Davidović 17/11/2010, 12:45 pm

PRE ODLASKA

Otići ću.

Na stolu ću ti,umesto oproštajnog pisma,

ostaviti svoje srce pa radi s njim šta hoćeš.

I onako si ga toliko puta ranjavao

da mi takvo okrnjeno više i ne treba.

Previše smo dočekali svitanja zajedno.

Sada bih sve naredne zore da prespavam.

Namiriši jastuke u neke druge mirise,

sakrij moje tragove u postelji,

promeni posteljinu,onu našu baci,

da te ne podseća na mene,na obrise mog tela,

da te ne seća na moje uzdahe,snove i šaputanja.

Milija su mi sada sva moja buduća lutanja

od naših zajedničkih mirnih luka.

Nacrtaj sebi lažan osmeh na lice,

našij sebi krila Anđela,

stavi masku nekog drugog čoveka,

pokušaj da budeš drugi neko,

ipak ćeš ličiti na klovna,

tebi zapravo maska i ne treba.

Sve svoje osobine akrobate

ponudi nekom ko je bar malo naivniji od mene.

Svoje telo kameleona ponudi na tender.

Meni je dosta.

Upoznala sam sva lica i naličja tebe.

~~~~~~~~

Ali....pre nego odem,

naučiću te kako da odglumiš sreću.

Naučiću te kako da sakriješ rane koje krvare.

Naučiću te kako da se boriš i onda kada si najslabiji,

kako da ustaneš kada ti je grob potrebniji.

Naučiću te da preživiš i onda

kada ti se čini da je nemoguće preživeti,

naučiću te da budeš čudna zverka,

stvoriću od tebe čoveka.

Pre nego odem to će biti

moja osveta.

Naslov: Re: Marija Davidović 26/11/2010, 3:07 pm

OPSESIJA

Dolazi zima duga i hladna.

Palim vatre slične onima

iz Pakla.

Spaliću svoje reči.

Moje će reči pepeo postati.

Pepeo pepelu,prah prahu.

Treba zagrejati ovu tamnicu,

moju glavu,

potmuli krikovi odjekuju

praznim hodnicima duše.

Treba sve spaliti,

sakriti tragove zločina,

načinjenog među ovim

tapaciranim zidovima mog mozga.

Treba kleknuti,treba oprati

sluz i krv ,

treba uništiti miris znoja.

U suzama posmatram

spaljene hartije,

još se tragovi slova vide na njima.

Ugaravljenog lica,modrih usana,

šapućem molitve za mrtve.

Tu,među spaljenim hartijama,

lomim svoje prste,

da više nikada olovku ne uhvate.

Naslov: Re: Marija Davidović 26/11/2010, 3:24 pm

AVANGARDA

Udahnem a slova mi zalete,

pa počnem da se davim i kašljem i gušim.

Kinem i ona izlete,rasprsnu se u milion kapljica,

zalepe se za papir

i poput bljutave mrlje

ostanu tu a ja ih postiđena sušim.

Borim se sa željom da povraćam,

kreće neka muka iz želuca,iz stomaka,

iz nožnih prstiju

pa otrčim do prve bele površine

i ispovraćam reči

a one izlaze i izlaze i izlaze,

pa nikako da prestanu.

Ne želim da budem avangarda niti elita.

Borim se sa infekcijom vijuga.

Stavljam obloge na vrhove prstiju.

Bole me noćima,žigaju me i nerviraju.

Potapam ih i ostavljam otiske.

Moždana tečnost curi niz moje lice.

Krv,znoj i suze horski pesmu pevaju.

Preteča sam vojskama ovoga veka

koje u sebi skrivaju nepoznanice,

neodgonetnute tajne stvaralačkog procesa

koji je ostavio neizbrisiv trag

i ispunio besmislom prazne stranice.

Posmrtni marš sobom odjekuje.

Lelek se čuje,kletve i molitve.

Dok pišem ,ponizno klečim.

Kolena me žuljaju i bole.

Sa samrtnim krikom na usnama,

iz mene izleće krvavi ispljuvak.

Pesma.

Naslov: Re: Marija Davidović 23/1/2011, 10:24 pm

Reči su moje oružje

Prvo bih da se poklonim

Tu pred svima

Da podilazim publici

Koju ne vidim

Tu su

Čujem ih da dišu

A sama sam

U središtu arene

Kao sveže meso

Bačeno pred lavove

Pa bi da rastrgnu

Da pokažu svoju moć

Žalosno je

Ne znaju da sam im

Pročitala biografije

Da znam za sve

njihove niske pobude

I uzalud pružaju

Svoje bikovske vratove

I uzalud pokazuju rog jednorozi

Ja sam ludak zarobljen

U telu žene

Ja sam snaga sakrivena

Lica nevina

Moje oružje su reči

Ubiću ih njima

Naslov: Re: Marija Davidović 23/1/2011, 10:25 pm

Vapaj

Dajte mi,

dajte

čistog vazduha

da dišem slobodna.

Dajte mi da ubijem ove misli,

da iscedim

poslednji trag duše u meni,

da ispljunem

reči u grlu nakupljene.

Dajte mi

da vrisnem kletve

pa da se ostvare.

Dajte

da mi prsti prokrvare

dok zapisujem reči

koje ludak

u meni diktira.

Dajte,

slobodu mi dajte

da,poput besnih talasa,

razbijem stene.

Dajte

komad plavoga neba

i krila

da letim,

da posmatram

izmrcvarene,

izmučene klošare.

Dajte

malj da sebe u glavu udarim,

da isteram

ove reči pokvarene,

pa da se smirim.