Drugi način

Pijanstvo

vino, kikotanje, šamar ( pesma, svadja, lepljivo)




Opilo me crveno orahovacko grozje,
krvlju mojom poteklo,
i zauvek me u kikotanje reka,
vetrom uvuklo,
u trajanje.
Zato leprsam danom,
u kom su sve livade bosonoge,
mirisljivim cvetovima
razvigore probudile,
pa igraju i traju
svim onim radostima
koje pamtim.
Planinama se nakrivili sesiri,
drvece pravi duple menuete,
u meni, odjednom, i devojka i dete,
crveno vino pretacu u boje,
i saraju po zamisljenim krilima
postojanja.
Sunce u mojim nedrama
raskrililo zrake,
pa leti krosnjama breza
kroz zamisljene slike.
Dodiruje
me svojim rukama
igrom nemirnih leptira.
Onda, i zaplacem, razuzdano,
od zelje za tvojim livadama
bosonogim,
i manstirskom vodom,
i smejem se bezazleno
i kroz maslacke,
puhorom letim.
Po haljinama secanja,
crvenim bozurom,
rasplasavam vatre u srcu.
I sve nekakao traje,
i traje,
leprsavo.
U moga srca kovcezicu,
uronjeno jezero planinsko
kamencice kroz sebe
kotrlja,
vihorom ih u vis baca.
U daljinama veselim,
ovog casa zacetim,
odjekujem kao pesma
oraca.
Crkvene molitve poj
svetih Vraca,
pretvara me u zvezdu.
Mrakom svetlucam.
Crvenim vinom vremena,
nesmirenoscu sam pretcena,
belinom sto veje.
Kroz proredjene trenuke,
samar udaram vetru,
da ne prestane
dusom da mi vitla,
nego da bude
moje trajanje sasavo,
sto sve nemire raznosi,
valjajuci se kroz leprsave
livade srece.
I krov se nebeski danas,
naherio, nekako, naopacke,
i smehom zagrlio prostore snene.
Duga razlila sve svoje boje
i potekla
besumnim zrncima slobode.
Radost susreta skace u meni,
zlatne iskre duse,
igrom vina tka.
Pred orahovackim vinogradima
stojim.
Opilo me njegovo grozje.




* "Pijanstvom" kroz secanja na orahovacke vinograde i jedno bezazleno
doba moga detinjstva kada sam jedva cekala te susrete.
Svaki moj susret stvaran ili onaj u meni zamisljen sa vinogradima i manastirima
samo tako u meni i moze da postoji da me raznosi na sve strane svojim
postojanjima kao leprsavi veo tek izniklog grozja...
Obilazila sam taj kraj sa deduskom opijena lepotom, teturala se izmedju stvarnosti i prica,
jedne zaista sjajne istorije svetilista i duhovnog oplemenjivanja i postojanja, gde ucis
i o svojim korenima, i o svojoj dusi, ali i o nezaboravima, gde je sve utkano mirisom
starina i nestvarnosti.Tamo sam i plakala, i smejala se, vetrom se uznosila i spustala,
valjajla i livadama cvetnim, i livadama sneznim...na krilima kroz orahovacko grozje...
Svako od nas ima u sebi ta mesta vezana i za ljude, i za obicaje, i za secanja, i za bol,
i za radost, u kojima postoji na takav nacin igrom i letom kroz sva vremena utkana u nama:)



Ljubim vas sve cestitam vam sve predstojece praznike ,
bas u ovom kutku slobode misli i postojanja sa svim onim
sto nosimo u sebi i nikada
ne zaboravljamo, jer traje, traje...