O tome se cuti - by Ljubičasta

Naslov: ZAr ne vidis? 17/11/2010, 10:26 am

Zar ne vidiš
pobednika što ponosno
stoji na tronu

i visim ti nad glavom
kopam rupe
u njima samo pehare redjam
i blista sjaj iz očiju

Težak si spomen morao dići
zarad trona nevoljene svoje
težak si put morao preći

i baš sada
nem hodaš po cesti
i niko da stane

Zar ne vidiš tamo
iznad one velike zelene vode

Čeka te obala ogromna
bez ikakvih okova
slobodan si
sada
lažna tvorevino

Ali si daleko odavde.

Naslov: Poklanjam se rečima 17/11/2010, 11:38 am

Sve i da znam
trgujem rečima
vama jedna
meni ostane NIJEDNA

samo mi se sećanje
prebrzo sloši
pa moram gutati tablete

Ne brinem
one su u boji
zapleniće unutrašnje izbledele konfete

i iznova
u sebi
ponovo brojim

pa vidim kad nema nijedne
mirna zaspim
i doručak mi presedne
i san mi zatrepti
jer od one jedne

telo zauvek strepi

i sa njom u sebi
teško se vani kreće
a smet ga pleni
i vrućina gnjavi

I šta bih ponovo
da rečju tom se hranim
šta više
šta manje
kada već odavno stoji
i iz mene ne pomera se

Naslov: Gospodaru Tame 17/11/2010, 10:57 pm

Služih Ti za čas
kratko da Ti se upletem
medj* prebledele lake ruke
i koža otegnuta
jezivo škripi
i vrata iza zaljupljena
- takva nam ljubav beše.

Služih Ti k*o sena
da Te silom htenja brani
da dosadne šumove
okolo sklanja
prolaznu bolest koračanja
na raskrsnici da zaleči
- takva Te uz lice prislanjam

Kao steznik oko pasa
kao ludi vetar
da kosu raspuštenu rasprši
u gomilu
haotičnih talasa

Služih Ti za osmeh
da Ti se otvori
k*o ključaonica kasarne
po senci mrgoda
- takvog Te mala sanjaše

Služih tT sneg da otopim rani
kovčeg pod zemljom oplačem
biljke da celivne
brižna zalijem
- takvom snove u greh da bacim

Mrtvilo tela kamenog
da oživim
kroz ćoškove
pred korakom odluka važnih
dah zaboravljeni
da udahnem
položim da nikne novi
semen radosti i boli

i da se nakon velikog sveta
vratim u osvrt Tebi
-takva Te žena
u zagrljaj željaše
- takva Te isto tako
i u zaborav furijski teraše

Al* ne vredi.
Seme već niklo je
u božur crveni.

Naslov: Ispovest 17/11/2010, 11:33 pm

Želim Vam
dati polupane čaše
Želim Vam
ispuniti fantazije
Želim Vam, gospodine dragi
hiljadu svitaca
da Vam se u ovoj noći ulije
u poljanu
i da osvetli
glas budilnika Vašeg

Želim Vam reč
da kuca na vrata slave
Želim Vam
sve priče
uistinu reći

Želim Vam, gospodine usamljeni
sve, sve da Vam se ispreči

Sve na puti
osim devojke
što Vam prašinom
slomljene žene
lice tako izborano
prašinom odlaska ukrasi!

Naslov: Budjenje uz zvuk omiljene radio-stanice 17/11/2010, 11:54 pm

Probudi se, dete
uvelo je sve
od tamne morske soli

Probudi se
napolju blešte konfete

U tebi
-jesen

U meni
-zrelo leto kao pelin peče

Miriše mi
-na sladunjavo voće
al* mi so grlo nagriza
i obraz crveni
od jutarnjeg otiska

Probudi se
Zar ne vidiš odnekud
more kako dolazi?

Vidim, gospodjo
-to isplakane kapi
nostalgije ka meni teku.

Naslov: Na cesti 18/11/2010, 1:20 am

Na cesti sretoh
skitnicu varalicu
reče mi da vladar jednom beše

Težak se znoj sli niz čelo
pravo u moje
nečedne ruke

Sa poda uzeh
kamen izjeden od kiše
kiselo ulje
svud kapalo beše
kisela žega
još parala užarenu kožu

Na cesti sam bila
sama i čista
ubola me osa
i najednom
telo poče da se trese
dole, niz sudbinu
napregnuše čela

smrt laganu moju
što pre da vide
i srce da oslušnu

Starac se uputi gore
vrh samog neba
pa pomislih
šta je to- Bog,
il odjek praznine
kad na cesti protezao se
samo dugačak lanac
kolovoznih traka
i zvuk ljudi
što nesvesni izginuše

Attachments

Strange_rain_XIII_by_bwiti.jpg: You don't have permission to download attachments.; (53 Kb) Downloaded 2 times

Naslov: Na cesti 18/11/2010, 1:20 am

Na cesti sretoh
skitnicu varalicu
reče mi da vladar jednom beše

Težak se znoj sli niz čelo
pravo u moje
nečedne ruke

Sa poda uzeh
kamen izjeden od kiše
kiselo ulje
svud kapalo beše
kisela žega
još parala užarenu kožu

Na cesti sam bila
sama i čista
ubola me osa
i najednom
telo poče da se trese
dole, niz sudbinu
napregnuše čela

smrt laganu moju
što pre da vide
i srce da oslušnu

Starac se uputi gore
vrh samog neba
pa pomislih
šta je to- Bog,
il odjek praznine
kad na cesti protezao se
samo dugačak lanac
kolovoznih traka
i zvuk ljudi
što nesvesni izginuše

Naslov: Dno mora 18/11/2010, 10:47 am

Šta se krije
iza sjaja
iza patnji
iza suncobrana
iza žara?

Šta da tražim
kad besedim
kosturima sa dna mora?

Kosti lete
glava siva
izdubljene beonjače

Šta se krije iza snova?

Dal* da suočim se
s licem posade
gradskog mora ?

Strah me zgadi
da ne bljesne
vrisak skriven
pod ćutnjom sudskog zbora

i padnem baš
na vrh
nemih kostura piramide

Naslov: Gužva 18/11/2010, 8:37 pm

Bledilom umijam
zainteresovana lica omladine
kodove očitati želim
skrivene poruke
govor tela
i pokrete ruku
medj* rasplinutim razgovorom

Nepoznate zvuke
serviram uz kožu
serviram na plato
nepoznatim ljudima
objašnjavam ulice

rulja se stvara
pobeći
il gromoglasno raširiti
par ovih malih krila?

Zaseniti
smrtne vesti
il utvare nemira?

O, moji gresi!
Kad bi manji bili
da znam da koraknem u smiraj
ko vila neka
i da me pamte oni
što hodaše srećni!

da me upišu u spise večnih
u gužvama rulje stare
papir sagoreva
a reč beži

Pred uzlet propadam
i kad bih krila nova dobila,
Svet činio bi mi se težim.

Naslov: Dodir 18/11/2010, 8:57 pm

Dodir
k"o da ne postojim
noć mi se uliva
kroz neosetni prag boli

Dodir
K"o da ne znam
kome , ni šta tražim
parkovi me pamte
bolnice zatvaraju
pod brave

u beloj postelji
ruža mi u kosi
rano opaloj
od jada i borbe

guši me ton cvileći mi ovde
nad zgnječenom glavom
i kiselina mladosti rane
već sprali su gosti

al" korak mi staje
iznad si mene
ponosan stojiš

Dodir
te pamti
i ruka isečena trne
i tvoj glas me prene
iz žalosne smrti

i telo zatrepti

i kolovoz stane
i putnici vrište
i vreme se sveti

Odlaziš nasmejan
gledaš sa strane
svet ti se ispreči

a dodir ti ostaje.

Naslov: Detinjstvo malog dzina 19/11/2010, 12:46 am

Ljuljaška
drvo me zavičaja štiti
Zmaj od Noćaja

i radost me budi
iznova i iznova
smeh se grca u krilima
dobroćudne senke vetrova

mater me moja ljubi
zrno sam graška

zvezde me u nesvesti
do stanice prate

Čekam sledeću godinu cvasti
da rat prestane
i bombe se stišaju na trpezi
sa bogatom decom

dok svet ne požuti
i list odrastanja ne padne u krilo
napred su puti
široki i tanki
- Nemci napadaju
vatra se iz ognja kuće gasi

Šarade
parade

Brod u luci
ukrcavaju se ljudi
gospodje i gazde

medju njima nema moje majke
otac se ljuti
slovom me mekim
u život beznadja pušta
sreća mi tamjanom
lice kadi
i osećam odraz
što se na čelo spušta
otiskom neznanca

Znala sam da ga poznajem odnekud-
- to je moj privatni Djavo
da me od života spasi
i liši svakog budjenja

Attachments

Prometheus_by_ahermin.jpg: You don't have permission to download attachments.; (66 Kb) Downloaded 0 times

Naslov: Stranice našeg vremena 19/11/2010, 5:21 pm

U potpunom sam neskladu

prija tama
sasvim lagana
harmonija sveća iznad raščerupane kose
sijalica pluugašena

i prija zvuk tanjira
iz suesdne sobe
goste se najmiliji
i pljuju po haljinama venčane žene

Svetlost me mije
dosadnom rukom
dobrodušne babe
i lik mi se izmišljen
nadvija nad telom tromim

Gle..!
pomračenje i ceste
nas dotuku baš pred cilj
-pojesti deo večere
pa na mir
svaki gram telesne mase
otkrije nam jesen

Opet te čekam
pregladneli smuku
da se ušunjaš
toplo je medju nedra
opet te čekam
skrštenih ruku
ničemu se ne nadam

i ni za čim ne ginem.

Attachments

Infinite_sadness_by_MissElain.jpg: You don't have permission to download attachments.; (37 Kb) Downloaded 0 times

Naslov: Nema me više 19/11/2010, 8:47 pm

Ne postojim
šta više hoćeš?
Vidim ti bore
grešno se smeju
maska ti bledi
turšija na stolu
i kiselo izlazi iz tebe

Ne postojim?
par sam reči
upućenih da zaneme slavni
ko što ti si bio nekada
nekada u jednoj glavi

trenutak

zagrljaj u senci
iza trepeta
šuškanje
mrmljanje
gugutanje iza ledja
papir
potpis
opravdanje
stradanje

Ne postojim
šta još hoćeš?
hoćeš venac boli?

izvoli, Hriste
da te neko drugi ište
mladji
bolji
žena šta je
ja postojim samo
kao lažno opravdanje

lažno traganje
tebi da posluži
da se lakše pokaješ

Naslov: Vraćam se životu 19/11/2010, 8:48 pm

Sećaš li se, oče,
oluci polupani stajaše
iznad našeg prozora
knjige omiljenih pisaca
tudjmani uzeše
stranice da cepaju
da zašrafe
promašene živote

olovnih ruku
od ubistava
i masti životinja
učiše decu da se tuku
učiše rodjake
da ne pružaju ruku

pred smrću
pogrbljeni stajahu svi
i ne mogaše da zucnu
samo se blago teturaše
pažnju nezadovoljnih
da privuku

kolona mi pogled prenu
staza jos izgrebana
od godina i kiše

nije bilo ljudi više
samo sam čula da još uvek dišeš
oče, nemoj govoritii
da ideš
sačekaj da me još ovaj
radosni momenat
uskliknuća i slobode
strese od hladnoće
zime što u kostima
tako mi brzo zažive

pa da ti društvo u maramu
zavijem kao pratnju
da se setiš mirisa
i ruku oko vrata nejakog tvog
ispred kapije

Sačekaj, oče,
tek je svanuće
i laste dolaze
i oni ljudi
što lažno te oplakivahu

već odoše put zemlje daleke
da ne vide više
to što peče
to što boli
mart i tama
ispod krova
što za oprost tešku moli
kad iz njega
lava krvi potekne.

Naslov: Bulevar snova 20/11/2010, 10:25 am

Bulevar snova
satenski lik
andjeoskog zbora

prolazna skupina
zagadjenog mora
obala

pustoši
daleko seže
moja gora

tirkizni čovek
plemenit
zakorači na kamen

i pod njime
ogleda se kraj čovečanskog neba

grob
nepoznati
nemo se guraju
boreći se za više mesta
pod svodom
promrzlih

slova
bahato urezana
- to je moj putnik
odbegao
išiban
iz kamenoloma

Naslov: Pola reči pola ćutanja 20/11/2010, 1:18 pm

Nemam ja prava ovde
tu su se sreli
nevoljeni
neljubljeni
pa i otisak po meni
upade u vrtlog laži

sanjah kulu
i toranj slave
sanjah da nisam sama
sanjah da me neko voli

i oči nekud vode
i teme lako bledi
misao u kutku sobe
po vasioni šeta
k"o zvezda padalica

Šta ja to želim?
-prava nemam
ćutnja i strah
nebo još me čeka
- kasnim, kaže
protraćih minuta slave

Odvedi me onome
lekovitom starcu
što pusti me jednom
da zauvek odem

ja prava nemam
na zagrljaje
ukrali su ga oni željni

i nezauzdana žena
ratnika mi snažnog odvede
i sada ne mogu
ne mogu
da se borim

Naslov: Nisam to što misliš 20/11/2010, 1:31 pm

Ne želim slobodu
ni plastičnu sobu
nalik onoj gde umiru
mladi
nezauzdani
siroti partizani

ne želim
rečju da se služim
ne želim ni ćutanje

ne želim da me voli onaj
što se divom naziva
onaj što me steže
što me ne zaslužuje

ne želim otrovom
ljude da kupujem
a šta ću, kad sam zloba
stvorena da čoveka
u poznim godinama ubije

ne želim
- nisam to ja
ja sam sloboda
glas miline
misao strave
tvorevina siiline
greška u računu
spisak kupovine

ne želim da stanem
u cipelama magične vračare
gubim se odavde

Naslov: Trzalica po analogiji 20/11/2010, 7:41 pm

rzaš me iz mrtvih
osećam vreli dah
iz začaranog kruga
svetice i boginje

Pusti me,
ovo je tren ljubavi.

Ti znaš
po stanu se vrtiš
sve do sledećeg svanuća

Odgrizaš nokte
dok ne iskrvariš
i približiš se smrti

Mene da pronadješ
pa da budemo jednaki
Svet da nas zakopa
u turobni vrtlog tračeva
fino spakovanih

Traganje teška je bolest
nikad izlečiva
Navučen si
sve dok se ne preokrene rulet
i ne razdvoje se spone
andjela smrti

Moja si zima,
ti što me pratiš
A ja sam tvoj kameni greh
što zamire
kad poslednji jaganjac utihne

iIstavi me na dnevni red
pa me potom nežno uguši

Naslov: Trzalica po analogiji 21/11/2010, 2:05 am

Trzaš me iz mrtvih
osećam vreli dah
iz začaranog kruga
svetice i boginje

Pusti me,
ovo je tren ljubavi.

Ti znaš
po stanu se vrtiš
sve do sledećeg svanuća

Odgrizaš nokte
dok ne iskrvariš
i približiš se smrti

Mene da pronadješ
pa da budemo jednaki
Svet da nas zakopa
u turobni vrtlog tračeva
fino spakovanih

Traganje teška je bolest
nikad izlečiva
Navučen si
sve dok se ne preokrene rulet
i ne razdvoje se spone
andjela smrti

Moja si zima,
ti što me pratiš
A ja sam tvoj kameni greh
što zamire
kad poslednji jaganjac utihne

iIstavi me na dnevni red
pa me potom nežno uguši

Naslov: Harmonija uzimanja 21/11/2010, 2:05 am

Uzmi me,
kad ti se
ovako nemirno nudim

Cvet nisam
zaboravi
pokisle lati nesreće
otpadoše svečano
niz grudi

MRačna boja bludi
hrapavi odraz
reflektor se žuti

Crveno je- kreni !

Uzmi me,
kad snage imam
da prevarim dodire
i oprezne oči

Lavovski krik
dečiji lik
nečujno, sasvim
pod oteklom hridi

Uzmi me,
stapa me nemir

gladna sam te čoveče
što čovek nisi

Naslov: Koračanje 21/11/2010, 12:35 pm

BIram sporedne puteljke
- tamo me možeš naći

Kuća bez prozora
i korak
što jedva kukajući stoji

Odozgo sablast
gura me u ambis
pa ledja od stisnutih šaka
modre i trnu

Ne osećam ništa
stojim sa strane
ko beznačajna imena
što krase oglasne table

Koračam sporednom ulicom tvojom
pa ne pamtim
gde stajem

bare me zapljusnu ponekad
imaginarno
i ja zatim imaginarno
zbunjena zastanem

I nikada ne zakoračim više
prostranom onom
što se duži
niz dve kolovozne trake

Naslov: Ko je zgazio gospodju Mjesec 21/11/2010, 6:48 pm

retoh se na ulici
s onom drugom JA

ista potpuno
utvara
što drugima ne sliči

Pod plaštom sam
MEseca
vidim da je pun
štiti me od veštica
a zver ta umiljata
sovama se diči
buljavo zagleda
ko sam

Dal* ja ona što želi
mi suzdržano prići
il* ona što ne okreće se
za onim
od čega bežala jeste

i ostavivši nadu
da će se sa siluetom
druge JA
sustići u mraku

baš tu
pod osmatračnicom praskozorja
sustići

Naslov: Zabranjeno pušenje 21/11/2010, 10:55 pm

Vazduh zamršeno struji
U čekaonici
pisale tamo neke žene
jeftinih podsuknji
ZABRANJENO PUŠENJE

Ti im zaviriš
ispod podsuknji
čisto da ih odljutiš

U stanu svoje majke
uramljen sanjaš košmare
a usamljen si

Karte zapovratak istekle
Javiše jutarnji programi
ulice zavejane
tramvaji zataškani
istine
laži
trenuci samoodbrane

Svest te uguši
na ivici si

i želiš da ne sećaš se
potisneš doline
u močvari potopljene
i isto tako
devojčicu u velikoj gužvi
što oduvek imala je
torbu prepunu
lakih droga
za posrnule starce

sa rajfovima sred
tanke kose
nezgrapan stas
al* jebala ti je mater
i ti to znaš

A sad- ćuti
i radi šta umeš oslušnuti
kad podsuknje sredovečnih
gladnih bludi
pustio si preko reda
i pustio je
da gladna hleba
ode zauvek

Naslov: Zabranjeno pušenje 22/11/2010, 7:36 pm

Vazduh zamršeno struji
U čekaonici
pisale tamo neke žene
jeftinih podsuknji
ZABRANJENO PUŠENJE

Ti im zaviriš
ispod podsuknji
čisto da ih odljutiš

U stanu svoje majke
uramljen sanjaš košmare
a usamljen si

Karte za povratak istekle
Javiše jutarnji programi
ulice zavejane
tramvaji zataškani
istine
laži
trenuci samoodbrane

Svest te uguši
na ivici si

i želiš da ne sećaš se
potisneš doline
u močvari potopljene
i isto tako
devojčicu u velikoj gužvi
što oduvek imala je
torbu prepunu
lakih droga
za posrnule starce

sa rajfovima sred
tanke kose
nezgrapan stas
al* jebala ti je mater
i ti to znaš

A sad- ćuti
i radi šta umeš oslušnuti
kad podsuknje sredovečnih
gladnih bludi
pustio si preko reda
i pustio je
da gladna hleba
ode zauvek

Naslov: Ritam 22/11/2010, 8:00 pm

Stavljam se na početak
da zauzmem mesto
u nepreglednom redu
čekalica
skitnica
padavičara

Da zavrtim sumnju
u pogrešnom smeru
da se pronadjem u nečijem rasporedu
da odahnem malo

put predugačko
trajao je
sve u osvit poslednjem danu
idem
okrećem se
ne pitaj gde
tamo gde svetlost izranja
i privid ne zamire

Stena bolesti
pomerena nije
i niko to neće moći
dok ne razoružam se
i predaj oružje
drugoj lutalici

Beskraj- svanuće.

Naslov: Re: O tome se cuti - by Ljubičasta 22/11/2010, 10:20 pm

Ljubicasta ::: O tome se ćuti
i zrikavci ne puštaju slobodne zvuke
zvuke zvecaja da monotoniju smire

O tome se ćuti
jer vrućina daleko umara zemlju
i trag svaki pod znojem se gubi
O tome se ćuti
jer reč razbila bi svu tu silnu bahatu monotoniju
u kojoj čitav grad
savršeno
veličanstveno ćuti

a mi, mi se ne usudjujemo
imati, znati i čuti
Mladost je kamen pod kojim
tonova nema
i zivota nakon
ćutljive smrti

Citam te sa posebnom paznjom,
i prenosim sebe iz tvojih pesama u grad koji je zaista
zacutao jednom u jednom teskom trenutku...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Pustite me, ja nisam čovek 22/11/2010, 10:30 pm

Pustite me
da se smestim
medju umorne žene
raspuštenih kosa
vazduh da me kolje
tišina utihne
prohladan vetar smiri

pustite me
reka da zašušti
hartijom požude vrele
da se crv smrti
konačno savršeno
sa alibijem stranca
maskom neznanca
uvrti
pa da mi broš udene

pustite me
da se svrstam medju nevoljene
pustite me
dišem kao avion
što pada brzinom ladje
i ruši zvučni zid

pustite me
da se od vriska srušim
kad od bola iz tela
posrnule žene
nisam
i niti ću
plesti više ikada
vence nesreće
i srećne zaborave
i melemom devojčice
da lečim
da zakoračim
na stazu besede
da vreme pretvorim
u ratove
i pobede
da uskliknem
pred nečijim likom svetim
da zaboravljam
da se setim
da govorim
i da ćutim
da umirem
da se svetim
da se okliznem
i da osetim

nikad više
nikad isto
vazduh klija
seme ukleto
nad grob mi se nadvija
iluzija
da postojim
da zaživim

Pustite me
mrak se svetli
med se topi
jesen sviće
i kiša
i lišće
smisla nema
nema ovde više zagrljenih
da grcaju
da se mršte

Odlazim.

Ma, pustite me više!

Naslov: Relativitet zanosa 23/11/2010, 10:53 am

Živećeš još danas
kad te sretnem na mestu
kajanja i srama
posutom prahom bele boje

Kad te sretnem
nemoj da izgovoriš
reči priznanja
u crno ćeš zaviti
decu svojih nadanja

Sećanja dosežu
čak do bubrega
tamo me bol od tebe sklanja
tu me na mesto počivanja
ostavlja

Pusti me, vrećo sanjarija!
Moram biti dete
još jednom
za svagda
za onuda
da mi se ruka uvija
tamo gde mi je sudbina
sedište 666
grešnica plave krvi
i put smedja
Ulazim preko reda
- giljotina da presudi
kad čovek od belog mesa
ne ume
plačući me ljubi

Ne čekaj me.
Neću doći.

Ne mogu, stranče
ne umem ja hodati
sred pruge tanke
otekla je krv
i bosa se žalim
i tako mi ljubav pilji u oči
i tako mi smelost oduzima
radosti deteta
što kopni
sada, medju posadom

Opraštam reči
sećanja
posrtanja
ogledala
za nju i njih
predaleko negde
iza ledja
načinjeni stih
objavljen rat
samoća
i vrisak hoću da ti čujem

A sada ustajem
na krilima Djavola
korake utrljavam
u znojave pore
i pusti me
moraš,
ja sam dete,
iako sam sasvim tvoja.

Obala sa tri mora.

Naslov: U čast ljubavi 23/11/2010, 11:46 am

Raspršen
na komade ustajalog mesa
neostvetljen
paučinom sa sveća
usamljen
čekaš
nekog tamo Godoa
u ženskom telu
zmijasto se vrće

Svačiji
ničiji
neko
i niko
nikada i nisi
tamo se vidi
tamo, u polusnu
sanjalice
teškog srca
kamenih ruku

tamo u potiljku
pretežak
osamljen
u tami strahova
da starost ne osvane
da se želja ne uguši
izgubljen
čekaš dane
ili samo strujiš
kroz dlanove
prepune glave
jada
i čadjavih drvoreda
žena i devojki
devojčica
kratke kose
medju tvojom
nezauzdano
ponosna
u mojoj šaci
plete snove

Uplakan
ležiš sam
od radosti
izmišljen moj
junak pravi
gospodin Spasa
gospodin Ranih jada

ne postojiš
vidim
čekaš
stojiš

klepaš
šepaš

Ti si već svačiji
ničiji
niko
zapostavljeni
zagubljeni
gospodin Svetac

Više si niko
ni ja nisam neko
ali te ne želim.Photo 1>

Naslov: Re: O tome se cuti - by Ljubičasta 23/11/2010, 11:52 am

Ljubav nikad nije mrak, iako je mrak svuda okolo..
hvala.. Smile

))

Naslov: Kriza 23/11/2010, 8:56 pm

Kriza i igla
pored kože
želiš da me otrov
preuzme
i vodju da imam
i prazna da budem
a prepuna krvi
otrovane

da čemerna moć
mraza od serotonina
prožme okorele bore
devojke iz rata
sa vetrenjačama
misliše životinje

i mladost mi tone
u nepovrat
željna sam dodira
al tama me sklanja
u zapećak
i brzina me svica
na molitve posla
al svetlosti nema
i farovi iza
ne gore
pučina se kida
na lomove
bića spaljenoga

Dok srce lupa
sreća je negde gore
ćelija bića
mrtve govore
palate i statua Bude
i Kip Slobode
i večna uganuća

O, da me ne mori glad,
da je toplija duša
da ne vidim odraze svita
mesečevih ludih bitki
i nijedna u slavu
da pobednika
ugreje
i toplo medju krv

i ad lice nije roze
od stida
i nemira božanstvenika

Spasitelju, znam da mater
nije ti ova igla
ni bela mladež
medju mojim dlanovima

Vetar me kida
znam da ne postojim
kao knjiga
ili rumenilo
bledih gospodja

u budoaru sedim
i čitam priču
ne bi li uspela glad
da u korice udenem

a mene samo svet
na komade iskida
i ne vracam se više
jer sam gnjida
i krv ne smem okusiti više

i radost sifilisa
i smelost parazita
i osmeh devojčurka
i lik grešnika
a mori me glad

i odnosi me kriza.

Naslov: Moja svetlost bolesna 26/11/2010, 3:01 am

Moj lampinjone šareni
moja kulo
visoki bore
Eh, da si ovde!
pa, da me osvetliš
progutaš pramenima kose
pa da mi udeneš
konac ludosti

i svetlo da mi budeš
u ovoj golemoj tami

Druže, svetiljko
ogroman si
nadvijaš se nada mnom
a ne poznajem te

Svitac, ili odrezak
rosa, ili kiša
planina, ili niša
motka, ili stub

Da si ovde
lampa bi mi nepotrebna bila
i dana svetlost
i varljivo Sunce

Dodji k meni
čudna svetlosti
što spavaš pored mene
i kada sa mnom nisi

Glas ti bruji
niz toplovode
niz kablove
niz obale ove reke
naše zaprljane

Stidim se
jer otkrila ne bih
šta svetlost može učiniti
kad blago zaklopim oči
i ugledam tebe
i lice požuti
i oči porumene

i telo zašuti
i harmonija suza prestaje
da guši

Eh, svetlosti.
Čuvaš li me?
Ne bojim te se više
pa ni smrti

jer si sada sasvim
deo mene.

Naslov: Obećaj mi, molim te 26/11/2010, 3:03 am

Trudila sam se,
kunem ti se svim svetim.
I ne lažem,
samo se uzaludno tešim.

Da nebo ne pomerim
i oblake da razbijem
da čelo ti ogrejem
darom želje
za počasne
slavne
mudrace iz prošlosti
ničemu date

Usamljena stenjala
šume pred dverima
krpenih lutaka
sasekla

da ti pogledm zadržim
na temenu ćelave glave
modre od uzdaha
i vedro prišijem
uz kravatu
po borama čeonim
grehotu da prikrijem

i ton glasa
nervozne harfe
harmonije tišine
gluvih nas
slepih vas

da osvanem
u raljama sljezove boje.

Nemam pokraj sebe
naslon crveni
i jecaje dogorele mašte
pokraj puteva
razasute i bučne

Oklop
gmizavac težak bejah neki

U kamenu
me ostavio jesi.

Kunem ti se,
al' ostao nisi.
' Možda te i ostavim'
- ja presudjujem.
' ja sam vagon
za usamljene devojčice
iz rumena prolećnih fešti,
a ti
- ti si samo putnik'.

I predala ti se
sasvim kao prolaznik
klela ti se ja.

I zadržao me nisi.

Nadmen u oblake.

Naslov: Čemu? 26/11/2010, 9:05 pm

Kuda žuriš tako?
U crnu zemlju, majko!

Kuda se uputim
mećava sputa
slomi mi obronkke
upije mirise zgodne

zaveje mi nedra
poruši zadužbine
uprti topove
i djulad u odbljeske Božije
baca da ubije

Kuda, sa koferima?
Safir kupujem
safir da poklonim
prvom ko me pokupi sa strane
prvom kome se predam
putniku plemenite krvi

Pegava devojčice,
oštrog lica,
kuda ceš sada,
a stvari vuku
na vrtlog pruge neznanog grada?

Kuda ideš?
sva bleda i seda
samoća struji
stanica ljubav
vera
nada
snovi
izneverena
Hitleri je ubiše ovi.

Stoji tu k'o samac
pokupiće te
tovar sa nebesa

Kuda, majko?
Idi, dete,
zemljica te čeka
mir da ti ponudi
kofer napuni
vodom sa svetoga mesta
i ne dolazi ovde
tu nisu ljudi više

Duh čoveka
što luta
ko prazan papirić
spisak nagrada
i obaveza

A smrt ga tvoja
neraspakovana čeka

da u koferu tvome,
tamnoplavom voajerskom
zažmuri.

Čeka te, već.
I sat je stao.
Ne žuri.

Naslov: Hoćeš da se igramo? 27/11/2010, 6:09 pm

Igraš se pajaca
iz neke bakine bašte
suvih kolačića
za razočarane
zaražene
onesposobljene
nesposobne
umorne
napumpane

Igraš se, mili
i ne plaćaš ulaze
niti karte
tela ti se predaju
dodiri ne pamte
i modrice
i krvotok
i trombociti
u tvome naručju
zamiru

Klovnu
gaduro u muškom telu
klaviru moj
pijanisto
očajniče
krizo srednjaka
siru krave
opanku seljaka
kupusu iz bašte

smežurana maso
moja najvoljenija
igračko
polomljena izmedju vrata i glave
fali ti nešto
ja znam deo
i žicu bakarnu
tešku
olovnu
al' ne varim često
varnice me plaše

zato, evo ti traka
za bake
prva pomoć
za levake
pa se sam prilepi
za prvu banderu

da ne slomiš vrat
ipa da ti glava
ostane u muzeju
voštanih figura
il' na nekom glumcu
iz tvoje predstave
jeftine
žanrove

Gromoglasni smuku.

Naslov: Kakav je to krivi spoj? 27/11/2010, 6:11 pm

U inat
sve večeras
u bestrag
i disanje tvoje ubrzano
i stasanje mladićevo
marširanje
kroz njenu ofanziivu

Ova sonata
je da te metak ubije
medj čeone sate
a meni blagost
oka sudbine bahate
blješti ko svetionik
i prestade
sloboda, radosti
sloboda, seljanine
sloboda, radooznalče sedi!

Možeš da odrastaš
s lavovima
miševima
i zmijurinama
ko opanci tvojih dedova

još koru savane
gaziš
i noge prepuštaš hodu

još imaš vremena
za otpatke
i kante
i radoznale
i glupave seljanke

imaš
dok ne odrastem

Ja zalog ostavljam
dok me ne proboodeš
ovde sred bedra
nejaka
dlakave mi kože
rogati se beče
i koplja još vire
iz borilačkih dana

Poštujem laži
za adekvatne
neznalice starih veština
jer ja sam mudrac
a ti moja svila
milujem
ko da si vila

Ti odrastaš
ne daj mi da okopnim
i skupim te u prazno

Igrarije, mila
presvlačenje
oblačenje
svlačenje
ogledanje
mesto ti je tu
kraj te očekuje
jer koren ti zamršen
ostao na presudnom dnu
dedovi te obesiše
kad neveste kitiše
usmrćene hicem

pleši
pa kad te izda korak
hodi k meni
ja imam starosti broš
da se zavrtim u krug slepi
da te oseti lišće večnosti

U osvrt ženi
koju ne poznavaše
radnici i dangube
licemeri i noćobdije

U osvrt ženi
što detetom prokleše je
mudraci iz avlija prokletih
seoske noćobdije
pokvareni glumci
i mehandzije
glumci loše plaćeni
sitne muškarčine
za noć
za dve
drame ostvariše

Ženu voljenu slaviše.

Naslov: Veritas est? 27/11/2010, 7:11 pm

Godine mi lupaju na portal
nemam ja ključ za sve
zasluga je
potreba ovog sveta
radosti umnobolnih
srećice moja
moj portal je zelene boje
i ne planiram da kupujem novu
podlogu za ostavljene

ulice se same seku
ulice same peku
i čistaci ih sprati
ne umeju
ni pod svećom
naučiti
saznati
videti
moje zeleno
moje veličanstveno
postignuće

moja srećice
da si znala
ne bi ulazila
i lampama tražila me
pod kamenom
svet da spašavaš
u mom oku strah da iskoreniš
lice starca da isceliš

strahotom
besom
ludošću
nit da te tražim
samo mi zeleno budi
ostani tamo

gde nijedan nije bio leptir
nikada
i tamo
ostani samo tamo

i moli se za mene.

Naslov: Hoces da odem? 2/12/2010, 9:33 am

Hoćeš da odem,
da progutam sve lažne rime
prljavih stihova
iza baštine tvoje
zle muškosti
na pragu impotencije?

Hoćeš da odem,
kod žena što jedna drugu vole,
kod žena što nemaju sebe
ni svoje polne organe
kao tvoje?

Hoćeš da ti lice
pospem garavštinom
iz natopljenog potoka
flašama
čašama
kantama
papirima
glavama
nogama
muškarcima sa metroa
iz gradova
iz zabačenih blokova
iz napuštenih domova?

Hoćeš da ti poklonim

sažvakane uvrede
nepostojane
dodire
čekanja
svitanja
plakanja,
očekivanja?

Hoćeš ženu pored sebe
plavo ofarbanu
sasvim vitku
sa nogama
i kljunom labuda nekog da ti leti oko duše
da ti leti oko skuta
da te celiva izmedju nogu
baš onako kako
bogovi zamisle
sa Olimpa,
iz tamo neke stare Grčke?

Misliš da si Bog
Zmaju od Noćaja
ulizico
stare čaršije
ucveljenih
nejebanih dama
sa kaldrme
u kojoj si odrsatao
sasvim zdrav
mekan
mlad
prepun potencijala
semena
klica
plodan si?

I hoćeš da odem
pa nekoj tamo
svojoj muzi
iz sasvim leve stampe
prodaj jeftine priče
ištamane dečijim kolažem
da je želiš
kao svoje biće
u cilju pripadanja
lažnjače
manijače
glumče
neprevazidjeni
provincijalski gubitniče

Pa, otišla sam
baci joj brašno u lice
možda i ne vidi pokriće

suze
belinu
praha pod očima
zagaravljenim
sumornim
neljubljenim

ali ima ona hleb
da vrati te u stanje
mirovanja
i dizanja
spuštanja
lake magle
za zavodnike
sa kaldrme
nejebanih starica
i poneka klinka da se nadje.

Naslov: Re: O tome se cuti - by Ljubičasta 2/12/2010, 10:40 am

Fascinirana sam snagom tvojih reči.

Naslov: Zadrzavam pravo 4/12/2010, 12:39 pm

Ja zadržavam pravo
da se ogrebem od ostatke
muškosti
usana što balave
i tešku mi auru na put meću
da se spotaknem
i obijem se o tanak zid
strave

Ja zadržavam pravo
da ti se ne nudim
kao nar
ili jabuka
da me ugrizeš

ne dam ti više
svoj ponos
odgovornost

Sigurna sam
ili samo mislim
da mogu tako lako proteći
kroz vene takvog sladnika
slabića neosvetljenih ulica
boema nepoznatih kafanica
iz gradića

Ja zadržavam pravo
da fronfuljom nazivam sebe
i njoj da nadenem nadimak
neke tamo najjače ženske siluete
što ti stomak nadima
i grudi ti lete
u zagrljaju
dok gleda u tebe
kao u mrak
i svetlost ti gasi po razvratništvu

dece nemaš
niti ćeš imati više
krik sudbine
što nadvija se nad umoran pogled

Ali ja
zadržavam pravo
da budem ona
što kolena svoja teško zemlji daje
i diže se
i voli još više
i jače
i nikada neću biti ona

Zadržavam pravo
da ti se okrenem
i pljunem u rukav

i da te glava zaboli
jer zadržavam pravo

Naslov: Tamo gde sam ja 4/12/2010, 12:40 pm

Tamo gde se rastaju
ćoškovi sobe strave
- ledena struja
jede mlade duše
napuštene slonove
medju raketama
za strance

Tamoo gde sam ja
- sastavljaju se dveri
iz istoimenih razloga
i svaka patnja je suvišna
tamo gde se rastajem sa sobom

Tamo- svaka je čaša prazna
i hrane za mećavu nema
tamo- mraz ruši
moje tornjeve smrti
i ja se pretvaram
u sirotinju
sa pijačne tezge

ponovo
tamo, ne zelenoj tabli
rvem se sa sobom
i cenjkam se za ljubav

sa manje novčanica
ljubav da mi pruži
usnuli seljak
u mantilu

i da me obrgli
pa da zajedno ispijemo tu čuvenu rakiju

i da ne pustim veme da ga odnese
tamo
gde sam ja
on mora biti