O ČEMU TI TO? - CECILIJA

UMOTANA U GUSTE MAGLE SNA....

Vreme stalo na pola puta
klatno udara ritmom beskonačnosti
lepršave iluzije nežno tkaju
zavese lmaginarnog zanosa.
Titraj prostruja telom,
osluškuje sivilo nestajanja
glib i tama, giljotina nadvila se.
Opet ruke obamrle lenjošću,
umotane u guste magle sna,
u duši borba i lom.
Vreme stalo na pola puta do sna....

CECILIJA 15.03.'12.

Zašto me zoveš,
srce drhti,
tama ga obavija.
šum se čuje
ludilom bije,
nestvarni snovi
ubiše me.
Poj muzike
odzvanja u meni, a
zov ljubavi, zanosa,
ubijene tragove briše
bez nade za mir
ljubavi moja....

CECILIJA 15.03.'12.

I KAD OSETIŠ DA NEMA ME...

Tu negde nemir si izatkao
gde li je oko zasjalo...
Tu negde si usnu dotakao
drhtaj je telom prošao...
Tu negde si put prešao
korake zamrle otkrio...
I kad osetiš da nema me
opet radost u srcu neka krikne.

CECILIJA 17.03.'12.

PRED ONAJ TREN SNA

Pred onaj tren sna,
kad pomisliš da nema me.
A, ja sam tu!
Dogodi ti se da poželiš i
da stvarno miluješ moje lice.
Zgrčena čučim
u tamnici zvanoj život.
Milim i tražim tvoje ruke,
dok oči su ti pune nemirnog sna.
Prilazim ti, rastrgnute bluze,
vapim za tvojojm ljubavlju.
U tebi sve treperi,
ne shvataš da sam tu.
Tik uz tebe, zgrčena u čežnji,
razapetih emocija, obmotana tišinom,
a halapljivo pijem tvoj pehar ljubavi .
Meškoljiš se, slatko sanjaš,
brežuljke mojih beličastih nedara.
Pred onaj tren sna sanjam da sam tvoja.

CECILIJA 19.03.'12.

meseceva rosa ::

PRED ONAJ TREN SNA

Poletim tamo mislima
grlim te toplim rukama
mazim te narcisima
opijam te nektarima.
Poletim tako mislima
zagrlim sve tvoje
golicave snove
i spavam na jastuku
pored tebe.
Pred onaj tren sna sanjam.

CECILIJA 23.03.'12.

[/quote]

SVE

Sve je lepo
sve reč je i opet tišina
sve slika i muzika
sve igra je i draž
sve vatra je i hir
sve žar i puno emocija
sve strepnja i tišina
sve slutnja i blizina
sve opet vatra je igra bez beskraja
sve strast je i opet igra je
sve radost i čežnja je
sve radost i igra je
sve igra je i sve opet ljubav je
sve je u poljupcu, strasti, čekanju i milina je
sve je u zagrljaju i nežnostima.

CECILIJA 27.03.'12.

[/quote]
HVALA ROSICE opet si me obradovala lepim cvećem

STIHOM DO PESME....

"I stalno mislim da imam mnogo toga da ti kažem,
ali da nam vrijeme brzo leti,
da ću ostati željna i priče i smijeha,"

LEONARD COHEN

Vreme leti neumitno
dan kratak i nem
reč kaplje ko suza sa ruže
tišina zov da bol prođe.
I stalno mislim da imam
mnogo toga da ti kažem.

Kad te vidim, drhtim od radosti,
tad kupam se u plavim izvorima
dan kratak k'o duga rasprostrta nad nebom
reč kaplje ko suza sa cveta,
žedna sam ljubavi, san pokriva veđe
reč utihnula u bunilu.
Tiho uživajući u svakom trenu
ali nam vreme brzo leti.

Pogledi krijući oslikavaju tugu,
zene pune bujica zaustavljenih suza,
uzdah para grudi za čežnjom
koja gori u telu, pokidanom između jave i sna.
Želja tu u srcu okupana u ljubavi tišine,
a nada pliva u sreći, ukradenih trenutaka miline.
Sanjajući preživeću strah
da ću ostati željna i priče i smeha.

CECILIJA 02.04.'12.

meseceva rosa ::

Divna Glosa Ceco..

Hvala Mesečeva Rosice što si mi ulepšala kutak novom oslikanom pesmom:)))

JORGOVAN

U bašti malo dete
radosno se igra.
Trgajući svaki dan
po jedan cvetić.
Kitila se radošću
koju je crpela
iz svetlosti.
Svakodnevnno pila je
lepote u cvetnim lejama.
Sanjala je da dodirne oblake i Sunce.
Beličaste cvetiće plela je u nežne venčiće
i tako okićena trčala bosa po rosnoj travi.
Hodala je prašnjavim putevima,
a srećna skakutala po baricama.
Belina je svojim postojanjem mamila
tražeći istinu u slikama bašte iz snova.
Prođoše godine mnoge, osmeh zatitra licem,
kad pogled se zaustavi
na nežnim cvetovima jorgovana.


CECILIJA 03.04.'12. Hvala Rosice što mi šalješ ovako lepe cvetove i budiš uspomene na detinjstvo i moju baštu.

SVE

Sve je lepo i svetinja...
Sve reč je i opet tišina...
Sve slika i muzika...
Sve igra je, draž i nemir...
Sve vatra je i hir...
Sve tuga je i dodir...
Sve žar i puno emocija...
Sve strepnja i tišina...
Sve slutnja i blizina...
Sve opet vatra je igra bez beskraja...
Sve strast je i opet igra je...
Sve radost i čežnja je...
Sve radost i igra je zamršena...
Sve igra je i sve opet ljubav je...
Sve je u poljupcu, strasti, čekanju i milina je...
Sve je u zagrljaju i nežnostima....
Sve igra je i nemoć a opet draž i ljubav je.
Sve čekanje, strast, igra i muzika je...


CECILIJA 27.03.'12.dodato 17.04.'12.

VETAR ODNESE SVE MOLITVE...

Huči u granama silina i zov,
te reč nestaje u buci ko poj...
Pesma struji, lebdi,
dok zvuci titraju,
drhtureći u nebeskim visinama
rasplinuvši se u šarenilu duge.
Svetlost mami molitvu
srce se otvara na nežnim
stazama bešumnih oblaka...
Vetar odnese sve molitve,
duše tanane, trpe izazov,
a zapletene u muzici prirode,
omamaljene lepotama ljubavi.
Opet vetar zapliće igru
reči nestaju u mirisu trave,
u zagrljaju cveća, lepetu ptica,
liticama i na livadama.
U vrtlogu virova, kotrljanju kamenja
i valjanju vodenih tokova.
U biljkama životnih sokova...
Huči u granama lepota
šarena igra svetlosti i molitve zov...

CECILIJA 17.04.'12.

IMENOM TVOJIM


Plakalo je nebo.
Ne, kažeš kišilo je.
Čule su se ptice
Ne, lepetale su krilima.
Sijalo je sunce.
Ne, zraci su se jurili po zemlji.
Olistalo je drveće.
Ne procvetalo je cveće.
Izgovorila sam tvoje ime.
Ne, ja sam tvoje prvi rekao.
Tvojom sam se zvala.
Ne, nikad nismo pili čašu meda.

Imenom tvojim zvaću se u večnosti.
Prozori će biti od čokolade, a kuće od ljubavi...
Život će biti prava bajka, puna sreće i radosti...

CECILIJA 30.04.'12.

Ostadoše puste ruke
bez ubranih pupoljaka
visibabe procvetale
tud zveri prolaze
zemlja plodna,
puna roda, zatišje ,
livade prazne , ćute....
Zveri podivljale
okršaj vode,
nema slobode...
Čast se dokazuje
imenom tvojim
rika jelena za košutom luta.
Zamlja poroka
nestalog imena, zatišje ,
vera sveta čuva se
predcima valdara
i starih imena slobode.

CECILIJA 05.05.'12.

U ISKRI TVOGA OKA

Poljem
miriše trava.
Srce pleni miris
cvetnih livada.
Nebo, Sunce i zemlja
spajaju se svojim lepotama.

U iskri tvoga oka
ogleda se nebo.

U grumenu zemlje
vidim moje detinjstvo.
Da li znaš koliko
volim miris zemlje ?
Idem i skupljam
strukove cvetova.
Pravim buket
kao nekada u danima,
radosti, sreće i bezbrižnosti.

U iskri tvoga oka
ogleda se nebo.

CECILIJA 06.05.'12.

SUNCE U MENI

dan, Sunce , čokolada, osmeh

Dan čist bez oblaka.
Blistalo je u mojoj duši.
Probudilo se Sunce u meni.
Obasjao me plavi pogled.
Zagrlile su me meke ruke.
Čokoladu sam grickala
nezasitim zalogajima.
Miris kafe mamio je.
Vetar je pirkao mrseći
nestašnu kosu.
Kako ti je lep osmeh
omamiše me tvoje reči.
Nespretni prsti, spleleteni,
stiskom dočaravajući
unutrašnja osećanja,
pripadanja, darovanja...i...
Sunce se smešilo iz mane.
Volim, nežno se meškoljeći,
u paperjastoj postelji....
Snovi su opet pobegli,
toplina od svetlosti
opijala je telo.
Dan čist bez oblaka
blistao je od Sunca.

CECILIJA 08.05.'12.

PORUKE

pogled, radost, kap, tišina

Pogled kao more
radost kao ogledalo
kap kao jezero
tišina kao mir u duši.


Pogled kao iskra
radost kao svetlost
kap utonula u more
tišina sa tvojih usana.


Pogled na zalena drveća
radost je okupana u srcu
kap utonula u plava jezera
tišina struji u trenu postojanja.


CECILIJA 10.05.'12.

SAMO DA ZNAŠ!


Jednom kad
budeš dolazio
donesi mi ruže
da im se veselim
miris da udahnem
onako nežne i meke
kao lahor da ih teknem.
Jednom kad se setiš
ružama me obraduj
ništa mi ne kupuj
već ovo cveće donesi
videćeš kakva će
promena na meni
da se desi.
Jednom, jednom ....!

CECILIJA 10.'05.'12.

NAĐI SEBE

"niko te ne može spasiti osim
tebe
i biće dovoljno lako da ne uspeš
tako lako...."

ČARLS BUKOVSKI

Kad se nađeš u strašnoj oluji
zvanoj život i misliš ne...
Niko te ne može spasiti osim....

Plavih jezera da u njih utoneš.
Hvataš za snove i to ti se
ponekad izgubi, željan si ,
da te neko stvarno ljubi.
tebe....

Toplina mekog dlana
sačuvaće te od bure
kišnih oblaka i teške tuge,
dar ljubavi svetlošću te grejati
i biće dovoljno lako da ne uspeš....

Poplave su te odnele
vetrovi mnogi snagom gurali
i nigde nisi ti, ni mesta nemaš,
tražeći sebe muka te nosi
tako lako....

NIko te neće spasiti osim tebe...

CECILIJA 11.05.'12.

OBLACI I VIOLINA

Trperila si od sreće
oblaci su te nosili
na krilima vetra
si spavala
muzika te je plenila
ruka ti je drhtala
ljubav te je milovala
kupala si se
u plavetnim izvorima
ne nisi sama......

Violina je nežno
strunama,
njihala vodopade,
u tvojim grudima
komešalo se ....
Strujalo je
dahom te
odnosilo ....
Ne nisi sama...

Violina i dalje svira...
Dah vetra nosi
ime tvoje na usnama...
Ne nisi sama.....
Čuje se odjek tvoj...
Ne, nisi, ljubavi moja...

CECILIJA 17.05.'12.

SARTI


Dan polako se skriva
za nepregledna zelena brda.
Mirisom borova otkriva,
čežnjivo stenje
u vekovnom zagrljaju.
More drhti i peni,
kao smaragd pleni dušu.
Dok pogled plovi,
u daljinu,
iza palvetnih gora.
Atos s mirom se
u tišini skriva.
Molitvom monah
brojanice prebira.
Hladan vetar prostruji
kao da pučinu umiva.
Čuče u zalivu,
skriveni u zelenilu
crvenkasti krovovi,
raskošno otkrivajući
prelepe vile i kuće.
Obala pljuska i grad
u zagrljaju maslina,
vrevom sniva.
A beličastim oblacima
sneno nebo pokriva.

CECILIJA 24.o5.2012. Sarti

O, NE PITAJ SE U ME!

Nad grobom stojim
Pogled suzom zamućen
Umirene tuge, neme usne ćute.
Nadgledam nepoznata imena.
Maleni kamen, tek orošeni cvet,
u njemu ledena
Tišina stoji.
Umrla mladost
Neispunjenim nežnostima
Nebrojene dane kroji.
Maleno telo u njemu večnošću sniva.
Tu je uklesano ime, kameni cvet,
Bolešću krv iz srca izlila.
Nad grobom stojim
Utihle treptaje bagrema
Stihom dojim.
Počivajte u miru naši mili.
Bagrem mirisom ćuti.

CECILIJA 06.07.2012.
Posvećeno svim umrlima koje nema ko da obilazi.

IMA JOŠ NADE

Ima još vremena
Svet će svitac obleteti
Poneti poruku svetlosti
Da život svuda bude lepši I bolji.
Izvore će košuta
Pijući dodirnuti
Da voda blista
Reka da bude plava I čista.
Cveće da se raduje Suncu,
Što zracima miluje I plovi
Uz zelena brda.
Dok ponosni vetrovi hode
Noseći srećne laste
Da obleću setne oblake
Blagorodne i pune vode.
Ćarlijajući zbunjene ptice
Po svežem vazduhu brode.
Ima još vremena
da ljubav zagrli sva srca
planeta da od radosti vrca.
Ima još vremena
da svi uhvatimo se za ruke
stvorimo oazu mira
bez rata I buke.
Ima još nade
Da mostovi celog sveta
se spoje I prorade....

CECILIJA 12.08.2012.

NARCISI

Takva lepota samo se viđa u prirodi.
Nežno beli sanjivi i čini se kao da će otploviti putem oblaka nestati na plavom nebu.
Cvetovi su savršenstvo, neobično, kao boginje, plene a opet su nedodirljive.
Uberete jedan cvet narcisa, nežni miris Vam zagolica čula.
Dodirneš li latice one se uvijaju i ope vraćaju u pređašnje stanje.
Sve to te baca u nežan san.
San koji se desio je bio o Belom konju.
Galopirao je pustim ravnicama, zelenim livadama i zalutao u moj san.
Beli konj mi nije davao mira noćima je uplitao svoju grivu u trnje.
Sa prozora ssm gledala tu dramu i sva zadihana jurila da mu otpletem prelepu gustu sivkastu grivu.
Noći su bile posute srebrnim prahom meseca koji se sakrio iza zelenih brda.
Čim sam izbavila belog konja, mesec je igrao igru skrivanja.
Snovi su se prekidali s prvim javljanjem petlova u zoru.
Narcisi su blistali od rose i kupali se u svetlosti jutarnjeg blaženstva.

Sve zapisano na malom listu požutelog narcisa.

SREBRNI CVET 13.08.2012.

uote="meseceva rosa"]

[/quote]

HVala puno Mesečeva Roso! Pozdrav:)))


ZAPISANO NA LISTU NARCISA

ZAŽMURI!

Beli narcisi, ubranih na hiljade...
samo listići su presovani i slagani u velikim radionicama,
godinama su stajali ... žuteli...žuteli i ukoričeni u knjigu.
To je bila najskuplja knjiga na svetu.
Ne verujete! Znam da mi ne verujete!
To je knjiga iz snova satkana....
Skliznula u san jedna prelepa leptirica.
Lepršala je krilima i bešumno lebdela oko mog kreveta.
Pitate se kako je ušla? Nečujno i nežno je uletela kroz otvoren prozor.
San je dobio novi tok. Podigla sam se onako snjajući, lebdela i pokušavala da je dodirnem.
U zoru, tračak svetlosti je oterao prelepu belu leptiricu. Tresnula sam svom snagom o krevet...
Ne verujete! Baš sam htela da se probudim...Ah, ti snovi...!
Dan, belinom je zatreperio, kad sam ustala bila sam ošamućena.

Zapisano na listu narcisa.

CECILIJA 14.08.2012.

AKO

Propustiš da vidiš kako lete laste
Rode se strmoglave u baru
Kako se golubovi grle u paru
Bubice mile u travi
Paukovi nečujno puze po žici
Da su kondori u vazduhu plesači
Gusenice pojedu prelepe listove
Velike vučje gozbe
Proleti pored tebe mnogo toga
Ne žali, ne, ne žali, stoga,
Ne dopusti da ljubav
Pored tebe proleti.
Ako! Zato dobro pazi!

CECILIJA 15.08.2012.

RAZMAŽENA LJUBAV akrostih

Ruzmarin mami mirisom.
Azaleja se sakrila u tamnom uglu.
Zimzelen pustio korenje čak do reke.
Maćuhica sneno izviruje pored staze.
Anđelika nežno miriše blizu plota.
Žunja se prikrada ne bih li ugrabila bubu.
Eno je čuči I čeka u gustišu pored ograde.
Narcisi se povili I nežno šapuću Suncu.
A, noćna frajla, sprema se da raširi cvetove, čekajući noć.

Ljiljani kraljevi bašte, cvetaju kao da se bude iz mašte.
Utabanom stazom, kamenje se sija, cvili pod vrelim zracima.
Bubice užurbano se skrivaju pod nežne raznobojne kišobrane.
A, vreža, zagrlila biljke, staklastim listovima, praveći im hladovinu.
Vodoskok zaliva malo jezerce darujući svežinu svim biljkama u bašti.

CECILIJA 15.08.2012.

OBALA MOG SNA tema

Reči: suton, dubinama, pokajanje

( sećanjima, odoleti, zaboravljam )

Zažmurim i uranjam
u plavetnilo tvojih očiju.
Opijam se njima ,
gorim od puste čežnje.
Suton u sumaglici
Vraća sećanja na te trenutke.
Tišina, u dubinama se meškolji,
Tvoj nežan osmeh.
Izaziva želju u grudima,
Nazaustavljivi poljupci
Upijaju svaku poru na telu.
Njišeš me u naručju
Grleći otkrivene obline.
Ne možeš mi odoleti...
Ljubiš me, strasno
opet njišući,
požudno paleći damare .
Uzimaš me kao boginju,
Uživajući u svakom deliću
Svilenkaste kože,mekim rukama,
Izazivaš vodopad želja ,
Besomučno, divlje,
Nosi nas uzavrele....
Šušti svila pod nama
dok srećni se budimo.
Rumena zora se pomalja
Iza snenih padina.
Zmurim, a sećanja me bole.
Okrećem se u svom krevetu
Tražeći pokajanje pod jastukom.
U molitvi, ne nalazim željeni mir.
Sećanja gužvam, pomahnitalo ih bacam,
Gledajući kako odzvanja bolna duša.
Gorko prizivam maštanja da mi te vrate i opet
Da lebdim nad oblacima naše ljubavi.
Sad su tu samo izatkane iluzije.

CECILIJA 16.08.2012.

ČEŽNJA : tema

Reči: razigranim, obraze, krenu
(vetar, nego, odluta)

Krenu tako
Nekontrolisane suze
Izranjajući iz nežnog bisera,
Kvase ga, kvase i ... kvase.
Ništa mu ne mogu...
Bolni uzdasi iz duše,
Razigranim putevima mašte,
Skitajući po svemiru,
Traže te, traže i ... traže.
Molim anđela
Da te odorom dodirne,
Obraze poljubi umesto mene,
Ljubi te, ljubi I …. Ljubi.
Opet se sa usana uzdah ote, a
Bezglavi vetar, šaptač snova,
Besomučno svetom da juri.
Šapuće ti, šapuće I šapne:
“Biser iz mojih grudi
Ljubav ti šalje, šalje I šalje….”
Iz tvog srca studen gudi…
Uzavrele krvi, razapinjem srce
I čupam biser, telo se lomi,
Duša krvari, prolomi se vrisak,
Iz rane kaplje , kaplje I kaplje.
Samo vetar,
pod prozorom, uvija se ,
šegači, kovitla i …
turobne snove odvlači…
Krenu tako suze
Ništa im ne mogu…

CECILIJA 22.08.2012.

TALASI

Tišina lebdi
nad praznim nedrima.
Sve se kovitla.
Ovekovečena čežnja
obeležena tvojim poljupcima
udara maljem po njima.
Zaklonjen hridima
gledaš kako peni more.
Nesvesno dodiruješ srce
i njegove udare slušaš...
Pogaženu ljubav tražiš...
Dok beličaste grudi maziš....
Burni valovi nadiru,
tama prekri plave zene,
dani će proći i nikad
nećeš videti mene.
Poslednji opušak bacaš...
Tišina lebdi
dok more udara hridi.
Peva ti pesmu idi...idi...

CECILIJA 25.08.2012.

KAD BI BILO....

Odletela bih do neba
zagrlila i pljusnula s oblakom
i kišom opet na zemlju.
Poletela bih kroz vazduh
hvatala ptice u letu
slala bih poruke svetu
da vole i čuvaju
našu prelepu planetu.
Zaplela bih se u rep
nestašnog povetarca
letela na krilima komarca
i pevala pesme
tamo gde se ne sme.
Slivala bih se sa slapovima
jurila u more, okeane i do česme.
S jutrom blistala u srebrnoj rosi
i trčala po mokroj travi.
Sve dok se srce ne obeznani...
Divila bih se svim stanovncima
šuma, poljana i livada.
Nežnošću milovala brda
i ljubalju optočila
celu planetu da bude obasjana
čovečanstvu i celom svetu.

CECILIJA 10.09.2012.

GRAD JE NOĆAS ….

Šuštao u svili…

Noć nad gradom
Kišila je duša jedna...
Crvenim kapima
Oblaci su skrivali
Tragove suza
Milinu u duši
Ovlaš poljupce
I zvezde pune strasti.

Noć nad gradom
Skrivala je
Tople postelje
Mamurne obraze
Tišinu u srcu
I zvezde pune strasti.

Noć nad gradom
Pravila je slike
Neobuzdane ljubavi
Skrivene u zidinama tela
Uzbuđenja vrela
Tišinu pod jastukom
I zvezde pune strasti.

Noć nad gradom
Sanjala je parove
Zagrljenih
Ujedinjenih u jedno
Prelepo vrelo
Tvrđavu ljubavi
I zvezde pune strasti.

Kapljala je muza
Bez stida I plama
Noći bez srama
Komešanja ne postelji
I zvezde pune ljubavi.
A ti nisi bio tu....!

CECILIJA 16.09.2012.

Svidja mi se kako pises:)

CECILIJA ::

TALASI

Tišina lebdi
nad praznim nedrima.
Sve se kovitla.
Ovekovečena čežnja
obeležena tvojim poljupcima
udara maljem po njima.
Zaklonjen hridima
gledaš kako peni more.
Nesvesno dodiruješ srce
i njegove udare slušaš...
Pogaženu ljubav tražiš...
Dok beličaste grudi maziš....
Burni valovi nadiru,
tama prekri plave zene,
dani će proći i nikad
nećeš videti mene.
Poslednji opušak bacaš...
Tišina lebdi
dok more udara hridi.
Peva ti pesmu idi...idi...

CECILIJA 25.08.2012.

---

---

---

Hvala Panonski galebe i Veljahudine:)))

NA MOSTU

Ćutiš i ne želiš mi ništa reći.
Poljubac
Tako sam te slatko ljubila.
Noć je bila tiha.
Poljubac
Velika linija na nebu.
Poljubac
Pod linijm crvenkasto nebo.
Pljubac
Pod crvenim nebom tišina.
Poljubac
Srca su brzo kucala.
Poljubac.
Zapamti ovaj trenutak
Poljubac
Kada je nebo bilo obojeno
samo za nas..
Ćutiš
dok nebo je prekrila tmina.
Spava grad....

CECILIJA 21.09.2012.

PREOKRET tema

čudo, snaga i moć (mesec, voda i zlato)

Mesec se smešio iza stoletnih jela.
Radovala sam se tvojim poljupcima.
Drhtala u tvojim rukama.
Kupala se od miline čekajući dan da sine.
Snaga naše ljubavi držala me u životu a
Tad nisam ni htela da se probudim.
Dželat je mešao prste u krv i vodu.
Snohvatice nisu htele da odu.
Dok mesec se smešio iz vlažnih jela...
Telefon je ćutao i ćutao....
Onda se Sunce sunovratilo...
Moć reči je po meni gazila i ubijala
iskrice radosti u očima...
Suze su lile danima a sreća se raspršila.
Nije se dogodilo čudo, nisi me voleo ludo,
Maglom si hodio i gizdave vrance vodio.
Tama je zorom lepotu nizala, rosom je kitila,
Snove raspršila, luna se s neba skršila...
Ljubav je zamenila svađa, a i to se događa.
Sunce se i dalje na istoku rađa...
Rekom plove ribari punih lađa...
Tišina, kolutove nabreklih očiju, u snu ugađa.
Čudo se nije dogodilo, samo je jad ostao,
Na vilinskim kolima da juri drumovima...
Mesec se smeši iza stovletnih jela....

CECILIJA 24.09.2012.

MIRIS

Noćas je sve mirisalo na tebe!
Kakav je to miris?
Kad noć se zavije u uspavanku...
Cvetova opojni miris...
Vremena draž...
Puteva putanje...
Od snegova belina...
Jutarnjih sumaglica..
Noćas je sve mirisalo na tebe.
Al' tebe mi je nebo izgubilo...
Al' tebe nigde nije bilo....!

CECILIJA 29.09.2012.

BOL ZAMRLA NA USNAMA

Stiskam usne
da ne izleti krik.
Gušim uzdah
da ne probije tuga.
Umirujem srce
da ne prodre bol.
Nemoć krstari telom
vrelina razbija pore.
Stiskam usne
da ne izleti jad.

CECILIJA 04.2012.

VREMEPLOV tema

reci: zveket,godine,nemoć

(okret,mir,sanjati)

Svežina miluje I vraća u godinu...
Dah hladnog vetra, okopneli sneg,
Zarumeneli se obrazi...
Kroz odsjaj parčeta neba
U tvom plavom oku milina...
Okret kao ples... šal greje...
Tu smo srećni I radosni...
U stisku dlanova toplina...
U očima sreća blista...
Reči klize kao svila...
Pune neke dragosti...
Ljubav treperi opčinila tela...
Drhtaj pri pogledu...
Led se topi od podivljalih osećanja...
Okret u ljušturi, zlo se preturi uz zveket...
Vir nemoći zameni lepotu i uvi je u tugu...
Knjiga sa sačuvanim pesmama...
Godinama želja i neispunjenih nadanja...
Suvim požutelim narcisima...
Uvi u crnilo nevinu dušu ...
Sve prekri ledena stena...
Vreme proletelo u kaljuzi umrljano...
Nemoć ostavi gorak ukus u ustima...
Sama u tišini sobe gutam podivlajlo srce...
Da mi je da opet sve bude kao tad?
Svežina miluje i vraća me u sadašnjost...
Stiskam usne da se ne čuje krik.

CECILIJA 04.10.2012.

MOJE MILO

Tražila sam te u listu
kidajući i udišući
njegovo zelenilo.
Jurila sam
za olujnim oblacima
ne bi li ih namamila u zamku,
A njih sam oterala...
U jezeru se ogledala,
upijala plavetnilo neba, a
Sunčevom toplinom se grejala.
Ne bih li te ugledala.
Sreća je pobegla sa pticama u letu.
Leptiri su se sakrili u ljubičastom cvetu.
Meirisalo je na divlje kupine
a tebe nigde nije bilo.
Drago i moje milo...
Ostala su prazne moje ruke.
O moje milo, moje milo.....

CECILIJA 07. 10. 2012.

OPET JESEN


Opet jesen lepotom
Nas okružila.
U magle snove skrila, a
Vetar se ulicama kočoperi.
Usne čedne , obrazi vreli,
Putanja zasuta lišćem.
U zagrljaju tvom
Srce treperi....
Pod nogama šušti lišće,
ukradeni poljubac
zadrhti na usnama, to
opet sreća treperi u nama.

****

OPET JESEN

Lepotom nas okružila.
Zlatastim plaštom pokrila.
U magle snove sakrila.
Tmurne oblake nebom valja.
Žedna zemlja kišom se napaja.
Siva magla nad rekama se privila.
Zlatne kapije, uz škripu mraza,
Jesen polako zatvara.
Srebrnom rosom kiti jutra.
Dani osmehom Sunca zakićeni....
Opet jesen ostavlja veseli trag u meni....


CECILIJA 05.11.2012.

IH, KAD BI TO BILO?


Kad bi to moglo biti?...
Svilena buba tkala bi niti
Koje bi se same kitile i plele.
Med bi rasipale pčele
Sve bubice bi ga sa slašću jele.
Veverice bi se utrkivale sa zečevima.
Čavke bi kreštale i ptale se :
„Gde to ima?“
Mravi bi skakutali po travi.
Lukava lija postala bi svima kuma prija...
Medvedi bi se izvrnuli na livadi...
Rakuni bi smireno gladili dlaku.
Dok bih se mesec skrivao u budžaku.
Hrčak bi slavio na poljima kukuruza...
Vrana bi prestala da seme na njivi kljuca...
Ih kad bi to moglo biti....Drveće bi prekrile zlatne niti...
Bilo bi lepo čak i u mišjoj rupi...
Kad bi to bilo, pauk bi dobio zlaćano krilo!
Kad bi to moglo biti???

CECILIJA 11.11.2012.

TIŠINA NOĆI

Noćas
umesto sreće klize suze
Noćas
umesto tvog naručja samoća
noćas
ruže venu od tuge u grudima
Noćas
trnci bodu da sakriju bol u srcu
Noćas
o, kako te želim da zagrlim...
Noćas
tišina boli na jastuku.

CECILIJA 02.12.2012.

Dan beli
rosicom se kiti,
a na travi
pukle niti,
mrav se
sapleo na njih.

CECILIJA 03.12.2012.

DAN

Dan beli
rosicom se kiti,
a na travi
pukle niti,
mrav se
sapleo na njih.

Tišina
šumom vllada,
a lane se
leptiru prikrada.
Potok
tek se probudio,
sneno žubori,
šuškanjem lišće
pesmu nežno romori.

Dan beli
za drveće se svio,
sunčeve zrake
toplinom spustio.
Košuta hitra
nečujno skita
tražeći lane
uz zelene poljane.

Dan beli
za stenovitu planinu,
vihorom struji a
rumenilom poliva.
Šuma se stoletna
uz huk sove
bezbrižno sprema da počiva.

CECILIJA 03.12.2012.

Najda M. ::

Posto volis jesen...prosetaj ovim putem i otkrij sta se krije iza magle...

Pozdrav Cecilija od srca...

Dugo nisam imala vremena da citam...

Nocas setam kroz ovu nasu tamu i uzivam...

HVALA NAJDA, POZDRAV OD CECILIJE:)))

Umotana u guste magle sna....

Vreme stalo na pola puta
klatno udara ritmom beskonačnosti
lepršave iluzije nežno tkaju
zavese lmaginarnog zanosa.
Titraj prostruja telom,
osluškuje sivilo nestajanja
glib i tama, giljotina nadvila se.
Opet ruke obamrle lenjošću,
umotane u guste magle sna,
u duši borba i lom.
Vreme stalo na pola puta do sna....


CECILIJA dodato 03.12.2012.

NA KRAJU PUTA

Put me vodi
u tihe magle
snenom belinom
zbunjuje ruke.
Drveće tiho haljinu skida
šuškavo lišće šumom skita,
kao nežne rane da vida.
Na kraju puta veo od magle.
..........................................

CECILIJA dodato 03.12.2912,

OPET SNOVI


Držim se za oblak
i kišim
Poželim da sam
tvoja
i da su dlanovi
na licu
Poželim da me držiš
u naručju
Onda samo suza
sklizne
Shvatim da je sve
iluzija.
Poželim da nestanem
u snove
Nebo spusti na moje
usne
Držim se za oblak
i kišim.

CECILIJA 05.12.2012.

CECILIJA ::

NA KRAJU PUTA

Put me vodi
u tihe magle
snenom belinom
zbunjuje ruke.
Drveće tiho haljinu skida
šuškavo lišće šumom skita,
kao nežne rane da vida.
Na kraju puta veo od magle.
..........................................

CECILIJA dodato 03.12.2912,