novo poznanstvo

Naslov: Re: novo poznanstvo 28/5/2011, 3:33 am

Nošena nemilosrdnom strujom udaram u oštre hridi i govorim sebi "Kriva sam sama..."Dok krvavim šakama satrana od bolova kucam na vrata paučinom sećanja zatvorena,iste reči izgovram.Kad te gledam kako se slivaš žudnjom po tudjim dlanovima,opet mi umornom glavom buči ton te bezlične laži.Da,možda sam kriva,ali sama ne.Slepim pogledom dugo si bodrio nemirne snove čiji smisao nisi mogao ni shvatiti.Pljeskao britkom jeziku kada bi te sapleo...Zgrožena lica po kojima je on nemilosrdno vatru bljuvao ti si ismejavao...Zamišljam tvoj izraz da si se ikad usudio stati na njihovo mesto...Da li bi mi i onda tapšao?Ne,ti si bezglasno pljeskao onom od čega si strepeo.Znajući da ćeš u nemosti otići u naručje mirnijih ruku.Ne,nisam kriva,ne sama...Bodrio si sve ono što si podsvesno želeo a nisi mogao,kočila te uskost pogleda,spokojni uzdah bledog dodira,ustaljeni korak osudjen na propast jer si tudjim snom hodio,svoj nisi ni imao...Sad vidim da sam nemilosrdnu struju mogla davno zaustaviti samo da sam zanesene oči otvorila i tebe u svetlu videla.Da,kriva sam sama jer sam se s ništavnim bezlikom dugo slivala,misleći da istim morem plovimo,ali ja sam nemirnom rukom držala kormilo,ti mirnom bacao teško sidro...Da,kriva sam,što preteško breme nisam na vreme odbacila,plovila beskrajnim plavetnilom jednim jedrom.Drugo je svetlost kupilo i nemirnu struju smirivalo,vuklo me sa sobom na crno dno...

novo poznanstvo - Page 2 25084520290524641792010

Naslov: Prijateljstvo 3/6/2011, 3:24 am

Čitajući misli razbacane bez reda,mesta,lica...nameće mi se pitanje šta tek drugi vide,kad često ne prepoznajem svoju boju glasa?Kopam po detaljima kao da su najveće bogatstvo sveta,a opet pevam crnilom kao da su srcu teške sitne čari,prožete veličanstvenim sjajem koju celina nema...ona ih sve skupi na hrpu i da jednoličnu nijansu koja neskladom buči rušeći smisao.Zato uvek imam vernu pratilju,često i vodilju na putu razgrtanja suvišnog bunila...Često je bistrog pogleda,ali joj u očima plače more straha od proživljenih svitanja na stazama bola.Pronašla me izgubljenu u mnoštvu lica.Kad sam malaksala padala na kolena,nežno me privila na skute suzama zalivene...ali njen osmeh na usnama nije glavu spustio ni kada je padala zaglušujuća tama.Bezglasje noći punila je pesmom da su i slavuji pred njom utihnuli,srameći se blagosti slabašnog glasa.Zaori istinom,ne skrivajući se od pogleda.Gordo stojeći vrište joj krvava stopala,ali ona ne pada...Uplaši me jačinom tona dok prkosi vremenu ne strepeći od nikoga...jednoga se boji,iako to veštim prstima skriva.Avet koji je proganja leži u dubini duše...Velikog je srca,mada skučenog prostora,njega je već retkim davno obećala.Pratim je tragom mirisa ruža,ostavlja mi krhke lati,kupeći trnje šakama punim ljubavi.Znam iako mi prećuti,da ih sklanja da ne hodim istom stazom krvlju popločanom.Ako na tren spustim pogled,iskrade joj se iz grudi tužni jecaj koji mačem saseče u korenu,da ga ne nadju zlodusi,cereći se pobedonosno nad lutalicom koja peva u tami,skitajući kroz bezvreme da obelodani nedorečene sne.Preda mnom sad stoji pisana reč o ženi koja vidi ono čega u svetlom pogledu nema...zna da je pute utabala crnim suzama gazeći trnje života za još jednu senku u potrazi za vlastitim odrazom.

novo poznanstvo - Page 2 25659313360999338018812

Naslov: Lopov 7/6/2011, 12:52 am

Stvorena idila u jednom danu,oslikana nežnim nijansama dugo je harala po vrelom srcu.Sve si dao ali i odneo u nepovrat iz kojeg ne vidim izlaz...Čvrsto se držim tvorene vizije veštog lopova nemirnih uzdaha,gnušajući se na vlastite misli u kojima sediš na tronu,ne zbačen otkucajem sata.Znam,trebam da popustim šake da sklizneš migoljeći se prstima poput zlobne zmije,koja još klizi usnilim telom.Vrištim u tamnim noćima ne bi li se uplašio ledenog glasa,uigranog na tudjim rukama...Ponekad ludom mišlju vodjena,spirem te po prašnjavim trotarima gde nema prstiju koje su obeležile trag vatre na svakoj pori kože koja diše prazninom u besanim noćima.Često tražim miris nemirnih koraka bežući u zagrljaje bezlike koje na tren ublaže bol u pokradenim grudima.Niz usne puštam osmehe bez sjaja zanoseći se uzaludno da ljubim lice nestalo...Na uzglavlju još dišeš,milujući me vrelim dodirima,gotovo te osećam pri svakom pokušaju da izadjem iz mora uspomena.Samo svitanje rosom na tren odnese toplotu vešte varalice.Tad jedino bezbrižno živim u svetu svetla,izgubim se u mnoštvu ljudi koji mahnito juri za nekim svojim izgubljenim snovima.Katkad važem po crtama bola ko je duže u potrazi za nedorečenim pričama,ili ko će brže otresti blato sa ranjenih kolena...Dugo hodam za tvorcem nesanice,i znaš poželim ti vratiti sve odnešeno u jednom danu...Da,samo zato tražim te,ako te ne nadjem u strancima noći molim te samo jedno...Došapni mi u tišini drugih usana kako da te oteram iz sećanja?

novo poznanstvo - Page 2 F75737387e88d6ba5d78981

Naslov: Bezglas 8/6/2011, 1:32 am

Bezglas

Pogni glavu,štrči bezglasno...Samo ćuti i slušaj bat tuge koji ostavljaš nemim korakom.Stope čiste dok uranjaju ustajalim dahom,u koži zjape belinom dodira.Ne razumeš govor tela,zebno se trzaš nad vatrom koja tinja na grudima čekajući vrisak nemira da razbaca porama iskre grešnih uzdaha.Da li čuješ otkucaje srca dok venu u mirisu krvi ledene?Niko ih ne može osetiti jer utihli su u studenim dodirima,nemoćnim da otvore vrata srama i probiju tupu bol koja ostaje posle svakog pokušaja dozivanja ugašenog sjaja.Nekad si voleo sveticu i kurvu u meni,prateći britke korake kada su harali tamom ne bojeći se žara koji je goreo neumoljivo pod jagodicama.Veštim prstima slivao si strasne uzdahe,pijući iz vrča bludih usuda.Sad grešnica stoji pred tihim očima tražeći mrvu vrelog odraza nad senkom koja pod svetlom gazi vlastiti odraz...Držiš se grčevito prošlog vremena gurajući i mene prema crnom dnu beznada.Ruke te guraju natrag na svetlo,u njemu se bar osećaš sigurno...Niko te ne čuje u žamoru bezboja.Utopi se medju bezbrižna lica i živi kao slepac...ali pronadji štap koji se neće saviti pod teretom nedodira.Znam,zvučim zloglasnom notom ali kako da bezliku ponudim more sjaja kad strepi nad prvim talasom živih boja?Možda u grudima ne drhti duša gladna za svrhom svog daha ili je klatno vremena odnelo u nepovrat glas u vrelom grlu čoveka kojeg sam poznavala?

novo poznanstvo - Page 2 25367120627186274792510

Naslov: Re: novo poznanstvo 8/6/2011, 2:08 am

LANE ::: Čitajući misli razbacane bez reda,mesta,lica...nameće mi se pitanje šta tek drugi vide,kad često ne prepoznajem svoju boju glasa?Kopam po detaljima kao da su najveće bogatstvo sveta,a opet pevam crnilom kao da su srcu teške sitne čari,prožete veličanstvenim sjajem koju celina nema...ona ih sve skupi na hrpu i da jednoličnu nijansu koja neskladom buči rušeći smisao.Zato uvek imam vernu pratilju,često i vodilju na putu razgrtanja suvišnog bunila...Često je bistrog pogleda,ali joj u očima plače more straha od proživljenih svitanja na stazama bola.Pronašla me izgubljenu u mnoštvu lica.Kad sam malaksala padala na kolena,nežno me privila na skute suzama zalivene...ali njen osmeh na usnama nije glavu spustio ni kada je padala zaglušujuća tama.Bezglasje noći punila je pesmom da su i slavuji pred njom utihnuli,srameći se blagosti slabašnog glasa.Zaori istinom,ne skrivajući se od pogleda.Gordo stojeći vrište joj krvava stopala,ali ona ne pada...Uplaši me jačinom tona dok prkosi vremenu ne strepeći od nikoga...jednoga se boji,iako to veštim prstima skriva.Avet koji je proganja leži u dubini duše...Velikog je srca,mada skučenog prostora,njega je već retkim davno obećala.Pratim je tragom mirisa ruža,ostavlja mi krhke lati,kupeći trnje šakama punim ljubavi.Znam iako mi prećuti,da ih sklanja da ne hodim istom stazom krvlju popločanom.Ako na tren spustim pogled,iskrade joj se iz grudi tužni jecaj koji mačem saseče u korenu,da ga ne nadju zlodusi,cereći se pobedonosno nad lutalicom koja peva u tami,skitajući kroz bezvreme da obelodani nedorečene sne.Preda mnom sad stoji pisana reč o ženi koja vidi ono čega u svetlom pogledu nema...zna da je pute utabala crnim suzama gazeći trnje života za još jednu senku u potrazi za vlastitim odrazom.

tvoje price nisu da ih citam na brzinu, da se prelete.....a kad ih procitam, cuti mi se...a , onda se vracam na recenice, neke reci i misli....ne znam ni sta bih napisala sad...

Naslov: Re: novo poznanstvo 8/6/2011, 2:27 am

midjika ::

LANE ::: Čitajući misli razbacane bez reda,mesta,lica...nameće mi se pitanje šta tek drugi vide,kad često ne prepoznajem svoju boju glasa?Kopam po detaljima kao da su najveće bogatstvo sveta,a opet pevam crnilom kao da su srcu teške sitne čari,prožete veličanstvenim sjajem koju celina nema...ona ih sve skupi na hrpu i da jednoličnu nijansu koja neskladom buči rušeći smisao.Zato uvek imam vernu pratilju,često i vodilju na putu razgrtanja suvišnog bunila...Često je bistrog pogleda,ali joj u očima plače more straha od proživljenih svitanja na stazama bola.Pronašla me izgubljenu u mnoštvu lica.Kad sam malaksala padala na kolena,nežno me privila na skute suzama zalivene...ali njen osmeh na usnama nije glavu spustio ni kada je padala zaglušujuća tama.Bezglasje noći punila je pesmom da su i slavuji pred njom utihnuli,srameći se blagosti slabašnog glasa.Zaori istinom,ne skrivajući se od pogleda.Gordo stojeći vrište joj krvava stopala,ali ona ne pada...Uplaši me jačinom tona dok prkosi vremenu ne strepeći od nikoga...jednoga se boji,iako to veštim prstima skriva.Avet koji je proganja leži u dubini duše...Velikog je srca,mada skučenog prostora,njega je već retkim davno obećala.Pratim je tragom mirisa ruža,ostavlja mi krhke lati,kupeći trnje šakama punim ljubavi.Znam iako mi prećuti,da ih sklanja da ne hodim istom stazom krvlju popločanom.Ako na tren spustim pogled,iskrade joj se iz grudi tužni jecaj koji mačem saseče u korenu,da ga ne nadju zlodusi,cereći se pobedonosno nad lutalicom koja peva u tami,skitajući kroz bezvreme da obelodani nedorečene sne.Preda mnom sad stoji pisana reč o ženi koja vidi ono čega u svetlom pogledu nema...zna da je pute utabala crnim suzama gazeći trnje života za još jednu senku u potrazi za vlastitim odrazom.

tvoje price nisu da ih citam na brzinu, da se prelete.....a kad ih procitam, cuti mi se...a , onda se vracam na recenice, neke reci i misli....ne znam ni sta bih napisala sad...

Midji lutko to je bledi prikaz Strelice...nisam nju još uspela dolično opisati...nije tužna pa vidi... hepi

Naslov: Re: novo poznanstvo 8/6/2011, 2:34 am

Lepo si je opisala. Meni je tuzna, jesi je prikazala ko borca, ali je protkana tugom.

...zna da je pute utabala crnim suzama gazeći trnje života za još jednu senku u potrazi za vlastitim odrazom.

Naslov: Re: novo poznanstvo 8/6/2011, 2:43 am

midjika ::: Lepo si je opisala. Meni je tuzna, jesi je prikazala ko borca, ali je protkana tugom.

...zna da je pute utabala crnim suzama gazeći trnje života za još jednu senku u potrazi za vlastitim odrazom.

Znam...zato i jeste takva kakva jeste hepi

Naslov: Re: novo poznanstvo 12/6/2011, 2:20 am

Kako da utihnem note razbacane u besanim noćima?Ne hineći jačinu prosula more iskona gluhim ušima,sad zaludno grebem po rubovima srca tražeći izgubljeni otkucaj...Strepim od studene noći kad tišina raspe bučnu pesmu o spomenu na vreli sklad.Opevanu dubokim akordom,koji zaglušuje pokušaje tudjeg glasa da dopre nežnošću do duše okovane rečima bezglasa.Trunke laži leže po postelji grebući telo da ga podseti na minule dodire.Ruke malaksale od bacanja vatre u spokojne vode,sigurne u snagu tamne požude...vešto si talasao prstima mameći nemirne uzdahe.Smirivao nesklad mirisa rose i zloglasne zore...Znao si da odneće toplinu sna rano svitanje,prvom zrakom jave.Posustaće miran korak u nesigurnosti usana koje piju samo iz vrča bluda,ne misleći šta nosi sutra.Ne tražeći smisao u jutru koje Suncem obasja zloduhe skrivene u nedorečenim osmesima.Možda bolje da si prećutao,nego me okovao rečima bez sjaja...Kupim mesečevu rosu da bi povratila trunku istine po zgaženom snu,da umirim savest zbog pada,prateći senku na besciljnom putu.

novo poznanstvo - Page 2 18314718930949444218610

Naslov: Prijatelstvo 2 21/7/2011, 4:11 am

Da li je ikome poznat osećaj da noć nikad proći neće?Najgore u njoj je orošeno čelo,znojem nemoćnog da spreči kraj svega što nikada nitko saseći ne može.Ćutnja medju dve osobe koje se razabiru medju zvezdama dok poniru u ne željeno svitanje...Pričala sam o drugom delu sebe koji seče bol pevajući rime da preživi okus tuge u tišini noći,koje tvrdoglavo ne posustaju nad zgrčenom licu željnom sna...Noćas me treba dok bežim u tišinu da ne ispustim suzu izdajicu i ne kažem KRAJ svima koji je bacaju na crnicu,nedostojnu njenog glasa.Suluda je ta igra prijateljstva u virtualnom svetu,nema joj kraja jer retko se nadju dva imena toliko slična da se osete bez obzira na kojoj strani Sveta žive.Najcrnje je što je nema da je u tišini istine zagrlim i ne kažem ništa jer poznaje dodir bolje nego on sam sebe...Ogradim se pesmom ali ONA uvek diše budeći čoveka davno umrlog u ovom okovanom telu punom straha od plača.Zagrli me noćas makar mislima i tugom da podsetim sve koliko vredi zavet medju ljudima koji prepoznaju i tudje ime.Noćas se zove TUGA ali je moja najveća druga koja neće pasti...Pomilovaću je onako u samo nama znanoj tišini i položiti muke u san koji možda na umorne oči i ne dodje...Nije ni bitno jer je uz mene u ovoj tišine mučnog besanja.Dele nas samo premostivi kilometri ali je osećam kao da leži pokraj mene...Satrana od pada kojem ime znamo ona i ja...naša tajna sestrinski čuvana...Vičem,čuj jecaj ove hladne žene,dodji i privij se na rame prgave ali verne...
Strelice

novo poznanstvo - Page 2 25910022453740089789818

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Hvala Lane....do daljnjeg tihujem svoju tugu...Presušilo je izvorište sa koga sam točila rime ....I ako me nema..znaj tu sam negde... novo poznanstvo - Page 2 590247