Drugi način

Gost

Samoca

reci : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Ostala je prazna usahla dusa.
Pod prozorom
u polutami,
granom hrasta oivicena slika...

Mojih raspuklih usana,
od tvojih poljubaca,
i tvoja kosulja
raskopcana,
od mojih dodira.

Traju mirisi...kroz vecnost,
Opijaju uspomene.
Ispod osmeha ,
na mojim usnama,
zastao vrisak nakon odlaska.
Tisinu kisa razbila.

Stojim bleda,nepomicna,
dok promicu
sekunde,sati ,dani...

Skripa pod nogama
remeti tren,
zastadoh mirno,
sa pogledom zakovanim
kroz stakla prozora,
gde u polutami stoji,
granom hrasta
oivicena slika...
Ostala je prazna
usahla dusa.

Zar ptica

Naslov: Re: Drugi način 1/6/2012, 12:19 am

Samoća

reči : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Još uvek čekam da rukama svojim
popuniš praznine moje,
da mi nežno olovkom u boji iscrtaš sunce,
na čelo spustiš nežni poljubac..
U ovim danima što mi kao lopovi odnose
mirise tvoga prisustva,
pokušavam da skupim deliće svog rasparčanog srca
razbijenog tvojim odlaskom..
Zar je tako teško bilo ostati,
zar je odlazak zaista bio rešenje,
zar si živ iako nisi uz mene?
Zenice moje zagledane su samo u sećanja,
ona su jedino ostala,
iako zub vremena pokušava da ih nagrize.
O njima kiše pričaju priče,
nežne prolećne kiše koje sada dočekujem nadajući se
da ćeš se pojaviti niotkuda, bez kišobrana..
Da ćemo zajedno da kisnemo, srećni, nasmejani,
ne mareći, samo živeći.
Osmeha sa mojih usana je nestalo,
pogled ni na jedno drugo lice
ne ume da ga dozove..
Zašto se ne vratiš bar na trenutak?
Znam da negde blizu, a opet tako daleko
još uvek sanjaš iste snove,
one koje smo krali od vremena
ponosni na svoju neustrašivost.
Zašto smo dopustili da sve ode u uspomene
zaključane u kovčežić za koji smo ključ izgubili?
Zašto smo dopustili da lutanje suprotnim stranama
zameni korake u dvoje?
Reči me izdaju,
izdaje me i ovo ludo srce
koje bez tebe zaboravlja da kuca..
Prazne su ove ulice u kojima te nema,
Prazni su minuti,dani i meseci,
prazna je cela ova godina unazad,
prazna je i ova duša ubijena čekanjem.

Aleksandra S.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Beskraj ::: Samoća

reči : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Stojim u vremenu vecnosti
i beskraja.
Stojim u vremenu dolazaka
i odlazaka.
Snova i nadanja.
Pa zar sam u zivotu puno trazila?
Da bi tako prosla.
Nigde vise nikoga...
Pusti me da zatvorim oci,
i da se nikada ne probudim.
Pusti me da osluskujem
bolni ritam srca u polumraku
ludila,ovakobesna bez snova.
Samo me pusti.
Idi...meni vise niko ne treba.
Nek uspomene mirisu,neka ti
ostane ta suza na ramenu.
Kao opomena.
Da je postojala jedna zena koja te
je srcem gledala,padala putovala
i cesto bez duse zbog tebe ostajala.
Ostala te je zeljna.
Nisi mi znao osmeh sacuvati,nisi me
znao od kisa skloniti,nisi mi znao ruku
pruziti.Ukradena sreco vremena koje
nas prati.Izgleda sam znala u zivotu
sve pogresno izabrati.

Ovako samosvesna žena prihvata samoću. Koliko god da boli, ona je spremna da odsamuje svoj bol, kao opomenu.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

meseceva rosa ::: Samoca

reci : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Noc prekrila brezovike,
s mesecom hoda,
valja se iznad brda i suma.
Prekrila i moju dusu,
sapuce mi kao ceznja
koja se bojazljivo prikrada
ka prozorima.
Dok im prilazim
ispod mojih koraka skripi pod,
ispod koraka vremena
roje se zvezde.
Negde u sebi cujem
odjek vode iz bunara
i rominjanje kise
koja se pretvorila
u letnji pljusak.
Ostale samo praznine
i smrznute iskre nevremena
da vitlaju mojim bicem
zarobljenim tobom.
Ispruzenih ruku pokusavam
da hodam mesecinom,
al nigde koraka,
i nigde osmeha,
i nigde tebe.
Samo kosulja tvoja, oko mog tela,
budi zar za toplim rukama,
a grli me bledi mesec
svojom hladnocom
tvojim ocima.
Odlazak tvoj zabelezen ostao
u zatrpanim zvonicima
moje ogoljene duse.
Cutnjom sam prela
po njenim zidovima
onu potajnu nit
niz koju se slivaju
sve moje zelje,
tvoje oci
razmakle niti,
daljinama nevidljivim
me omotale
ledenim kristalicima.
Sad cemernim bitisanjem
postojim u sebi
zatvorenih ociju,
pokusavam da otvorim
skriputava vrata vremena
da iza njih prepoznaam svoj odraz
ali bol otice mojim dlanovima,
plese mojim snovima,
vetar mi vrata otrgnuo.
Do mog srca samotnog
maglama teskim omotanog
vise niko ne ume naci put.
Zatvorila sam sve puteve ka sebi
vrteci se krugovima zebnje
izmedju neba i zemlje,
gde nema ni sumraka, ni svitanja,
gde ne prepoznajem tamu od svetla.
Neiskazanim mislima i strepnjama
gusim sebe cudnim prizorima,
nestali su u njima cak i moji snovi
kojima sam ozivljavala sene tame
da mi pricaju
kako jos uvek pripadas meni.
Nestalo je i mirisa,
nestalo je svega.
Mojim ugasenim ocima
ne umem vise da ukradem
ni jedan tren od svoje duse.
Vezana okovima
postala sam samoj sebi tamnica,
zarobljena u rodjenom telu
rastacem se kisom
u hiljadu kapljica,
gubim u hladnim dubinama
njihovih reka,
ispod koraka vremena,
ugasla u sebi.
Noc sapnula mesecu
jos jedna nezna zvezda
umire padajuci usamljena i tuzna.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

Mnogo puta rekoh...i pnovo ću...Tuge najlepše pesme pišu...Samoća, bolna, suzna, teška...al' Rosice pesma prelepa.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Žar ptica ::: Samoca

reci : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Ostala je prazna usahla dusa.
Pod prozorom
u polutami,
granom hrasta oivicena slika...

Mojih raspuklih usana,
od tvojih poljubaca,
i tvoja kosulja
raskopcana,
od mojih dodira.

Traju mirisi...kroz vecnost,
Opijaju uspomene.
Ispod osmeha ,
na mojim usnama,
zastao vrisak nakon odlaska.
Tisinu kisa razbila.

Stojim bleda,nepomicna,
dok promicu
sekunde,sati ,dani...

Skripa pod nogama
remeti tren,
zastadoh mirno,
sa pogledom zakovanim
kroz stakla prozora,
gde u polutami stoji,
granom hrasta
oivicena slika...
Ostala je prazna
usahla dusa.

Zar ptica

Hrast kao večna opomena u samoći....i sećanje koje dušu razara...Divna pesma Žarka.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

tišina snega ::: Samoća

reči : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Još uvek čekam da rukama svojim
popuniš praznine moje,
da mi nežno olovkom u boji iscrtaš sunce,
na čelo spustiš nežni poljubac..
U ovim danima što mi kao lopovi odnose
mirise tvoga prisustva,
pokušavam da skupim deliće svog rasparčanog srca
razbijenog tvojim odlaskom..
Zar je tako teško bilo ostati,
zar je odlazak zaista bio rešenje,
zar si živ iako nisi uz mene?
Zenice moje zagledane su samo u sećanja,
ona su jedino ostala,
iako zub vremena pokušava da ih nagrize.
O njima kiše pričaju priče,
nežne prolećne kiše koje sada dočekujem nadajući se
da ćeš se pojaviti niotkuda, bez kišobrana..
Da ćemo zajedno da kisnemo, srećni, nasmejani,
ne mareći, samo živeći.
Osmeha sa mojih usana je nestalo,
pogled ni na jedno drugo lice
ne ume da ga dozove..
Zašto se ne vratiš bar na trenutak?
Znam da negde blizu, a opet tako daleko
još uvek sanjaš iste snove,
one koje smo krali od vremena
ponosni na svoju neustrašivost.
Zašto smo dopustili da sve ode u uspomene
zaključane u kovčežić za koji smo ključ izgubili?
Zašto smo dopustili da lutanje suprotnim stranama
zameni korake u dvoje?
Reči me izdaju,
izdaje me i ovo ludo srce
koje bez tebe zaboravlja da kuca..
Prazne su ove ulice u kojima te nema,
Prazni su minuti,dani i meseci,
prazna je cela ova godina unazad,
prazna je i ova duša ubijena čekanjem.

Aleksandra S.

Samoća u čekanje pretvorena...dok iskrice lepih sećanja bude nadu da će se on vratiti jednom...
Aleksandra...nekad uspomene dozovu budućnost...

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Drage moje...
Dugo nisam pisala...nije me htela misao....
Ipak sam ovaj put nekako uspela da pretočim samoću u reči...
A čitajući vaše pesme sam uživala.

Želim vam da budete u samoći samo onoliko koliko je to vaša potreba da budete jedinstvene i svoje...

Najda M.

Drugi način - Page 6 Buket

Naslov: Re: Drugi način 1/6/2012, 9:35 pm

Najda M. ::: Samoća

reči : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Ispratile smo tvoj odlazak tiho
jesenje kiše i ja.
Taktovi rekvijema lagano uranjaju
u uspomene tobom i samo tobom bojene.
Ostao je trag tvog osmeha,
žar nebookog pogleda negde duboko u meni.
I veseli me to.
Umrla nisam, od sećanja živim.
Ti na obali mog sna,
plava košulja
oči utopljene u beskraj Dunava.
Mirisi lipa sa našeg keja.

I sve bi bilo savršeno da...

Ruke pružene u prazno drhte
ozeble od nedodira.
Pogled mutan,
usne modrinom zakovane.
Nema te
da mi nežno okrzneš srce,
a ono da udara kao fanfare u zoru radosnu.
Dušu razgališ, pa da ceo Svet
od miline grlim.
Otpevaš pesmu o maloj beloj ptici...
Stojim i čekam.
Možda u vetrovima prepoznaš
tužni lepet mojih krila,
pa se vratiš...
jednom...

Najda M.

Najda ti kroz pesmu,hrabro gazis po samoci.Prosto joj dozvoljavas da udje onoliko koliko samo zelis.Ponekada kao da stojis i kao da je cekas,kao da se uvijas u njene plasti dok tiho otvaras svoje srce.Uspomene su tu,provejavaju na trenutke...trag tog osmeha,i ta plava kosulja.Jako mi se dopada.

Naslov: Re: Drugi način 1/6/2012, 9:45 pm

meseceva rosa ::: Samoca

reci : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Noc prekrila brezovike,
s mesecom hoda,
valja se iznad brda i suma.
Prekrila i moju dusu,
sapuce mi kao ceznja
koja se bojazljivo prikrada
ka prozorima.
Dok im prilazim
ispod mojih koraka skripi pod,
ispod koraka vremena
roje se zvezde.
Negde u sebi cujem
odjek vode iz bunara
i rominjanje kise
koja se pretvorila
u letnji pljusak.
Ostale samo praznine
i smrznute iskre nevremena
da vitlaju mojim bicem
zarobljenim tobom.
Ispruzenih ruku pokusavam
da hodam mesecinom,
al nigde koraka,
i nigde osmeha,
i nigde tebe.
Samo kosulja tvoja, oko mog tela,
budi zar za toplim rukama,
a grli me bledi mesec
svojom hladnocom
tvojim ocima.
Odlazak tvoj zabelezen ostao
u zatrpanim zvonicima
moje ogoljene duse.
Cutnjom sam prela
po njenim zidovima
onu potajnu nit
niz koju se slivaju
sve moje zelje,
tvoje oci
razmakle niti,
daljinama nevidljivim
me omotale
ledenim kristalicima.
Sad cemernim bitisanjem
postojim u sebi
zatvorenih ociju,
pokusavam da otvorim
skriputava vrata vremena
da iza njih prepoznaam svoj odraz
ali bol otice mojim dlanovima,
plese mojim snovima,
vetar mi vrata otrgnuo.
Do mog srca samotnog
maglama teskim omotanog
vise niko ne ume naci put.
Zatvorila sam sve puteve ka sebi
vrteci se krugovima zebnje
izmedju neba i zemlje,
gde nema ni sumraka, ni svitanja,
gde ne prepoznajem tamu od svetla.
Neiskazanim mislima i strepnjama
gusim sebe cudnim prizorima,
nestali su u njima cak i moji snovi
kojima sam ozivljavala sene tame
da mi pricaju
kako jos uvek pripadas meni.
Nestalo je i mirisa,
nestalo je svega.
Mojim ugasenim ocima
ne umem vise da ukradem
ni jedan tren od svoje duse.
Vezana okovima
postala sam samoj sebi tamnica,
zarobljena u rodjenom telu
rastacem se kisom
u hiljadu kapljica,
gubim u hladnim dubinama
njihovih reka,
ispod koraka vremena,
ugasla u sebi.
Noc sapnula mesecu
jos jedna nezna zvezda
umire padajuci usamljena i tuzna.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

Rosicu grli bledi mesec,bol plese njenim snovima.Ugasle oci,gde se na trenutak vise nista ne oseca.Toliko tame,i tuge prozeto je ovom pesmom da je samoca zaista mala rec.Krugovi zebnje ozivljavaju sene koje su tu oko nje.I ponovo noc,noc koja sapuce mesecu jos jedna nezna zvezda svoju poslednju igru odigrava.Ne znam zasto ali jako sam se rastuzila ovom samocom.Prosto sam je osetila.

Naslov: Re: Drugi način 1/6/2012, 9:49 pm

Žar ptica ::: Samoca

reci : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Ostala je prazna usahla dusa.
Pod prozorom
u polutami,
granom hrasta oivicena slika...

Mojih raspuklih usana,
od tvojih poljubaca,
i tvoja kosulja
raskopcana,
od mojih dodira.

Traju mirisi...kroz vecnost,
Opijaju uspomene.
Ispod osmeha ,
na mojim usnama,
zastao vrisak nakon odlaska.
Tisinu kisa razbila.

Stojim bleda,nepomicna,
dok promicu
sekunde,sati ,dani...

Skripa pod nogama
remeti tren,
zastadoh mirno,
sa pogledom zakovanim
kroz stakla prozora,
gde u polutami stoji,
granom hrasta
oivicena slika...
Ostala je prazna
usahla dusa.

Zar ptica

Dusa koja je ostala sama,ali koliko god da je ova dusa ostala sama iza nje ostale su jako lepe uspomene,ostala su secanja koja su ziva.Cak i ta skrpipa pod nogama,jos uvek se oseca,cuje i ta slika koja se nikada ne zaboravlja.Jako mi se Zarka dopada pesma,koja je po meni jako jasna i slikovita.

Naslov: Re: Drugi način 1/6/2012, 9:54 pm

tišina snega ::: Samoća

reči : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Još uvek čekam da rukama svojim
popuniš praznine moje,
da mi nežno olovkom u boji iscrtaš sunce,
na čelo spustiš nežni poljubac..
U ovim danima što mi kao lopovi odnose
mirise tvoga prisustva,
pokušavam da skupim deliće svog rasparčanog srca
razbijenog tvojim odlaskom..
Zar je tako teško bilo ostati,
zar je odlazak zaista bio rešenje,
zar si živ iako nisi uz mene?
Zenice moje zagledane su samo u sećanja,
ona su jedino ostala,
iako zub vremena pokušava da ih nagrize.
O njima kiše pričaju priče,
nežne prolećne kiše koje sada dočekujem nadajući se
da ćeš se pojaviti niotkuda, bez kišobrana..
Da ćemo zajedno da kisnemo, srećni, nasmejani,
ne mareći, samo živeći.
Osmeha sa mojih usana je nestalo,
pogled ni na jedno drugo lice
ne ume da ga dozove..
Zašto se ne vratiš bar na trenutak?
Znam da negde blizu, a opet tako daleko
još uvek sanjaš iste snove,
one koje smo krali od vremena
ponosni na svoju neustrašivost.
Zašto smo dopustili da sve ode u uspomene
zaključane u kovčežić za koji smo ključ izgubili?
Zašto smo dopustili da lutanje suprotnim stranama
zameni korake u dvoje?
Reči me izdaju,
izdaje me i ovo ludo srce
koje bez tebe zaboravlja da kuca..
Prazne su ove ulice u kojima te nema,
Prazni su minuti,dani i meseci,
prazna je cela ova godina unazad,
prazna je i ova duša ubijena čekanjem.

Aleksandra S.

Tisina,jos uvek ceka da njena samoca bude ispunjena onim uspomenama koje su ostale iza nje.Ona ceka da se njeno srce ponovo sastavi,i da krene u snove koje je sanjala.Za koje je zivela,kojima se radovala.Koliko puta postavili smo to pitanje,zasto smo nekim stvarima dozvolili da odu u secanja?Zasto,smo dopustili da lutamo suprotnim putevima.Ali ostaju samo pitanja?Nema odgovora...samo praznina koja ubija.Hvala Tisina na ovoj divnoj pesmi.Uzivala sam.

Naslov: Re: Drugi način 1/6/2012, 9:57 pm

Drugi način - Page 6 060220080024080001202289

Svoju snagu prepoznaćeš po tome

Koliko si u stanju

Da prebrodiš trenutak,

Jer trenutak je teži

I strašniji i duži

Od vremena i večnosti.
Devojke kao i uvek na ovoj temi samoca bile ste sjajne.Hvala vam svima.

Naslov: Re: Drugi način 2/6/2012, 11:32 am

Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Naslov: Re: Drugi način 2/6/2012, 11:54 am

Izvinjavam se sto nisam komentarisala pesme o Samoci,
bilo je vec tesko i pisati o njoj, i citati, i svaka samoca je za mene bolna...
Znam samo jedno, samocama se ne smemo nikada predati....

Naslov: Re: Drugi način 2/6/2012, 11:54 am

Beskraj ::: Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Naslov: Re: Drugi način 3/6/2012, 12:23 pm

Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Vidim njegove oci
koje me gledaju.
Kroz zapis ljubavi koje
citam.
Zaustavljenog sata vremena koji
se vise ne vraca.
Bolan krik iz duse se otima.
Da li je to gorcina naseg usuda?
Ili senka tuge koja se ne zaboravlja.
U krugu sam zaglavljena.
Nekada sam tebi pripadala,
sada je postelja prazna,suzama okupana.
Pesma nemirom opevana.
Misli se roje,jos jedan neprospavan dan.
Ti si tako hladan,a ja za Boga vise ne znam.
Andjele moj gde si zaspao?
Misli mi lutaju,traze te.
Lik secanja vajam i tebe dozivam.
Dok ove stihove pisem,svetlost me
ne leci vise.
Bol se iz grudi otima,ovde nema zaborava.
Samo mokri plocnici i zvuk nasih koraka.
Jos jedan dan provejava...

Naslov: Re: Drugi način 3/6/2012, 7:04 pm

Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Moja dusa
neznim lahorima
svaki tvoj nemir
u snoplje bola veze
razlivajuci se
strepnjom.
Svaki moj udah je krug
u kome nastaje stih
koji ce bolom sagoreti
ako odes.
Na dlanovima vremena
ostale samo moje misli
i slutnja.
Njihovim damarima
dah neznog lahora
iz moje duse
jecajima poleteo.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Misli utkane u tišinu
nižu se u mimohodu
kroz dušu.
Još jedan krug zavrteću,
dozvati vetar,
zapaliti vatre,
sagoreti u pepelu
uzaludnih htenja.
Sve je iluzija,
trošna i magična
u nepreglednom beskraju
tajnih hodnika
ucveljenog srca.
Na tamnoj strani mog Sveta,
hodam kao balerina,
meko i tiho
pevušeći melodiju nokturna,
željna da ti zavirim u san,
i pustim glas nežan,
najnežniji da ti pomiluje
sazveždje u očima,
takne mekoću duše ,
ugreje srce jače od kamena.
Jer znam...
Ova ćutnja izmedju nas
samo je bol koja ne progovara.
Al' ne da mi tišina,
niti ova milina
što ljubim te tajno,
da pustim krik...
Tek jedan stih
kao ućutkan vapaj se otima
i ječi kroz noć...
Čuješ li...?

Najda M.

Naslov: Re: Drugi način 12/6/2012, 3:04 am

Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Znaš li da još uvek
ploviš mojim dubinama?
Lutaš, iznova i iznova stvarajući krug bez kraja.
Iz straha bezim,
a pobeci ne mogu od onoga što je u meni..
Možda ću i sagoreti od želje puste,
a iza mene ostaće samo stih...tebi..
U vremenu da postoji,
kao spomenik poginulom ratniku
kojeg se niko ne seća..
Ali je tu, postojao nekad..
Misli su mi tužne
u noćima praćenim nesanicom,
u kojima se samo naslađujem dahom
što si ga jednom udahnuo
i oživeo dušu koja je zaboravila sanjati..
Boli me čekanje,
koje se gomila u taj isti dah
kojeg sad ispuštam,
verujući da ćeš u praznini pluća
nestati iz mene,
ostavljajući me bez duše...

Aleksandra S.

Naslov: Re: Drugi način 14/6/2012, 11:07 pm

[quote="meseceva rosa"]

Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Moja dusa
neznim lahorima
svaki tvoj nemir
u snoplje bola veze
razlivajuci se
strepnjom.
Svaki moj udah je krug
u kome nastaje stih
koji ce bolom sagoreti
ako odes.
Na dlanovima vremena
ostale samo moje misli
i slutnja.
Njihovim damarima
dah neznog lahora
iz moje duse
jecajima poleteo.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

Koliko je samo uzdaha u tvojim pesmama.Koliko je samo krugova u mislima
strepnje koje sagorevaju.Na dlanovima vreme koje prolazi koje zapisujes
svojom dusom.Razlivena strepnja u svakom stihu ocekivanja.Jako lepo
draga moja

Naslov: Re: Drugi način 14/6/2012, 11:09 pm

Najda M. ::: Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Misli utkane u tišinu
nižu se u mimohodu
kroz dušu.
Još jedan krug zavrteću,
dozvati vetar,
zapaliti vatre,
sagoreti u pepelu
uzaludnih htenja.
Sve je iluzija,
trošna i magična
u nepreglednom beskraju
tajnih hodnika
ucveljenog srca.
Na tamnoj strani mog Sveta,
hodam kao balerina,
meko i tiho
pevušeći melodiju nokturna,
željna da ti zavirim u san,
i pustim glas nežan,
najnežniji da ti pomiluje
sazveždje u očima,
takne mekoću duše ,
ugreje srce jače od kamena.
Jer znam...
Ova ćutnja izmedju nas
samo je bol koja ne progovara.
Al' ne da mi tišina,
niti ova milina
što ljubim te tajno,
da pustim krik...
Tek jedan stih
kao ućutkan vapaj se otima
i ječi kroz noć...
Čuješ li...?

Najda M.

Hodnici tajni kojima putujes.Bol koja je opevana ali o njoj se ne progovara.Ljubav koja je tajna,o kojoj se cuti...vapaj koji se otima iz grudi,dok noc jeci.Da li cujes taj bol duse
koja zeli da ti samo malo zaviri u san.Predivno Najda.

Naslov: Re: Drugi način 14/6/2012, 11:16 pm

tišina snega ::: Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Znaš li da još uvek
ploviš mojim dubinama?
Lutaš, iznova i iznova stvarajući krug bez kraja.
Iz straha bezim,
a pobeci ne mogu od onoga što je u meni..
Možda ću i sagoreti od želje puste,
a iza mene ostaće samo stih...tebi..
U vremenu da postoji,
kao spomenik poginulom ratniku
kojeg se niko ne seća..
Ali je tu, postojao nekad..
Misli su mi tužne
u noćima praćenim nesanicom,
u kojima se samo naslađujem dahom
što si ga jednom udahnuo
i oživeo dušu koja je zaboravila sanjati..
Boli me čekanje,
koje se gomila u taj isti dah
kojeg sad ispuštam,
verujući da ćeš u praznini pluća
nestati iz mene,
ostavljajući me bez duše...

Aleksandra S.

Tisina pesmom porucuje da jos uvek plovis mojim oblacima.Da iz straha bezis a da se pobeci ne moze.Da su joj misli tuzne,da bole cekanja i da se seca tog daha koji si joj udahnuo.Ostavljena bez duse.Divno draga moja Tisino.

Naslov: Re: Drugi način 14/6/2012, 11:20 pm

Drugi način - Page 6 18497918455433491967810

Hvala vam devojke bile ste divne.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Beskraj ::: Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Vidim njegove oci
koje me gledaju.
Kroz zapis ljubavi koje
citam.
Zaustavljenog sata vremena koji
se vise ne vraca.
Bolan krik iz duse se otima.
Da li je to gorcina naseg usuda?
Ili senka tuge koja se ne zaboravlja.
U krugu sam zaglavljena.
Nekada sam tebi pripadala,
sada je postelja prazna,suzama okupana.
Pesma nemirom opevana.
Misli se roje,jos jedan neprospavan dan.
Ti si tako hladan,a ja za Boga vise ne znam.
Andjele moj gde si zaspao?
Misli mi lutaju,traze te.
Lik secanja vajam i tebe dozivam.
Dok ove stihove pisem,svetlost me
ne leci vise.
Bol se iz grudi otima,ovde nema zaborava.
Samo mokri plocnici i zvuk nasih koraka.
Jos jedan dan provejava...

Nema zaborava Beskraj...tek uzdasi, jači od krika prolamaju se kroz jaku bol koja je ostavila pečat u duši.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

meseceva rosa ::: Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Moja dusa
neznim lahorima
svaki tvoj nemir
u snoplje bola veze
razlivajuci se
strepnjom.
Svaki moj udah je krug
u kome nastaje stih
koji ce bolom sagoreti
ako odes.
Na dlanovima vremena
ostale samo moje misli
i slutnja.
Njihovim damarima
dah neznog lahora
iz moje duse
jecajima poleteo.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

Uzdah za uzdahom...stih za stihom..i eto nama pesme tuge...jednako lepe koliko i bolne Rosice draga.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

tišina snega ::: Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Znaš li da još uvek
ploviš mojim dubinama?
Lutaš, iznova i iznova stvarajući krug bez kraja.
Iz straha bezim,
a pobeci ne mogu od onoga što je u meni..
Možda ću i sagoreti od želje puste,
a iza mene ostaće samo stih...tebi..
U vremenu da postoji,
kao spomenik poginulom ratniku
kojeg se niko ne seća..
Ali je tu, postojao nekad..
Misli su mi tužne
u noćima praćenim nesanicom,
u kojima se samo naslađujem dahom
što si ga jednom udahnuo
i oživeo dušu koja je zaboravila sanjati..
Boli me čekanje,
koje se gomila u taj isti dah
kojeg sad ispuštam,
verujući da ćeš u praznini pluća
nestati iz mene,
ostavljajući me bez duše...

Aleksandra S.

Tišino...bolni i prebolni uzdah...nisi ni svesna koliko je jak...čujem ga....

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Devojke....Nek Tišina da komentar na pesme i predlažem da zada novu temu...pošto nam Rosica nije trenutno tu. I onda da hepi

( naravno, ako se slažete ...)

Naslov: Re: Drugi način 16/6/2012, 10:38 am

Slazemo se naravno.

Naslov: Re: Drugi način 16/6/2012, 2:29 pm

Devojke moje, izvinjavam se što nisam ranije komentarisala pesme...
Bila sam u velikoj gužvi..
A i plašila sam se pisati komentar na ovu temu..
Znala sam da ću i u drugim pesmama naći bolan uzdah..

Naslov: Re: Drugi način 16/6/2012, 2:37 pm

Beskraj ::: Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Vidim njegove oci
koje me gledaju.
Kroz zapis ljubavi koje
citam.
Zaustavljenog sata vremena koji
se vise ne vraca.
Bolan krik iz duse se otima.
Da li je to gorcina naseg usuda?
Ili senka tuge koja se ne zaboravlja.
U krugu sam zaglavljena.
Nekada sam tebi pripadala,
sada je postelja prazna,suzama okupana.
Pesma nemirom opevana.
Misli se roje,jos jedan neprospavan dan.
Ti si tako hladan,a ja za Boga vise ne znam.
Andjele moj gde si zaspao?
Misli mi lutaju,traze te.
Lik secanja vajam i tebe dozivam.
Dok ove stihove pisem,svetlost me
ne leci vise.
Bol se iz grudi otima,ovde nema zaborava.
Samo mokri plocnici i zvuk nasih koraka.
Jos jedan dan provejava...

Draga Bes i tvoj uzdah je bolan, onaj koji kada se pusti u stanju je je da sagori zrak..
Uzdah koji doziva prošlo vreme.. Uzdah koji ne da zaboravu da izbriše trenutke kojih sada nema..

Naslov: Re: Drugi način 16/6/2012, 2:41 pm

[quote="meseceva rosa"][i]

Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Moja dusa
neznim lahorima
svaki tvoj nemir
u snoplje bola veze
razlivajuci se
strepnjom.
Svaki moj udah je krug
u kome nastaje stih
koji ce bolom sagoreti
ako odes.
Na dlanovima vremena
ostale samo moje misli
i slutnja.
Njihovim damarima
dah neznog lahora
iz moje duse
jecajima poleteo.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

Draga Rosice, mnogo je boli u tvom uzdahu..
Čitajući tvoje redove doživeh ga..
Uzdah tvog bola stopio se sa mojim..

Naslov: Re: Drugi način 16/6/2012, 2:45 pm

Najda M. ::: Tema-Uzdah

Reci:Misli,krug i sagoreti.

telo,stih i ocekivanja.

Misli utkane u tišinu
nižu se u mimohodu
kroz dušu.
Još jedan krug zavrteću,
dozvati vetar,
zapaliti vatre,
sagoreti u pepelu
uzaludnih htenja.
Sve je iluzija,
trošna i magična
u nepreglednom beskraju
tajnih hodnika
ucveljenog srca.
Na tamnoj strani mog Sveta,
hodam kao balerina,
meko i tiho
pevušeći melodiju nokturna,
željna da ti zavirim u san,
i pustim glas nežan,
najnežniji da ti pomiluje
sazveždje u očima,
takne mekoću duše ,
ugreje srce jače od kamena.
Jer znam...
Ova ćutnja izmedju nas
samo je bol koja ne progovara.
Al' ne da mi tišina,
niti ova milina
što ljubim te tajno,
da pustim krik...
Tek jedan stih
kao ućutkan vapaj se otima
i ječi kroz noć...
Čuješ li...?

Najda M.

Draga Najda, suze mi orosiše lice čitajući tvoju pesmu..
I ja čuh bol tvog uzdaha..

Naslov: Re: Drugi način 16/6/2012, 2:55 pm

Drage moje, oprostite mi što nisam bila rečita u komentarima..
Nisam mogla, svaki vaš bolni uzdah je sličan mome..
Svaki me je dotako..
Ljubim vas i grlim snažno..deleći sa vama sve uzdahe i one bolne, i one srećne..
hepi

Naslov: Re: Drugi način 16/6/2012, 3:07 pm

Tema: Uteha

reči: nehotice, hrabrost, magnovenje

(krojiti, lavirint, let)

Naslov: Re: Drugi način 18/6/2012, 1:20 pm

Uzdahnuli smo bol, udahnuli smo zivot, jer zivot je i bol
i radost... koji se nama naizmenice kotrljaju...
Svaki sledeci uzdah neka nam bude radostan:)

Naslov: Re: Drugi način 18/6/2012, 1:21 pm

tišina snega ::: Tema: Uteha

reči: nehotice, hrabrost, magnovenje

(krojiti, lavirint, let)

Naslov: Re: Drugi način 18/6/2012, 7:13 pm

Tema: Uteha

reči: nehotice, hrabrost, magnovenje

(krojiti, lavirint, let)

VOLIM TE DOK TIHO SAPUCEM,
TUZNO SE SMEJEM.
GRLIM MESECINU PRAZNU I USNE
PRUZAM,USNE ZELJNJE I NELJUBLJENE.
KROZ MAGNOVENJE GRCAM,DOK POKUSAVAM
DA POLETIM BEZ KRILA.
NEMAM SNAGU DA SE PODIGNEM,KLECIM
A DUSA BOLI.NEMAM HRABROSTI GRESKU
DA ISPRAVIM,DA SE OKRENEM I DA TE VISE
NE VOLIM.
U SEBI VICEM;"NE OSTAVLJAJ ME,
NE ODLAZI OD MENE"JA NE UMEM DA ZIVIM
BEZ TEBE.
SAMO NEHOTICE SAPNI MI,MOZE I STIHOM
NEKIM DA JE I PAD LET.USUSKAJ ME U LAZI
SAMO ME NECIM RAZVESELI.
JA CU TI U SNU IME POMINJATI,DOK SRCE
CE SAMO PRAVU ISTINU ZNATI.DA MI NIKADA
NA PRAVI NACIN NECES MOCI PRIPADATI.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Tema: Uteha

reči: nehotice, hrabrost, magnovenje

(krojiti, lavirint, let)

UTEHA

Opet sam pustila
da gordost ovlada razumom.
Ne sluteći da će tuga krojiti
svaki dan života.
Pustila da odeš,
odglumila hrabrost
i kao da mi ništa nije,
hodam kroz lavirint sudbine
pevajući pesmu tuge,
da tišinu zlokobnu razbijem.
Magnovenje je moj put,
težak, tako izvestan.
Ni kap sreće, niti zrno radosti
da zaceli rane utkane u neizdrživ bol.
Nižu se senke u tami,
sećanja jedre kroz košmare.

Ipak...
Nada umrla nije.
I dalje pevam,
puštajući reku suza
da iz mene toči,
da pročistim kob u venama.
Ustaću, nikad pala nisam
toliko duboko da me nema.
Ustaću, čeka me još jedan let.
Pronaći ću te,
otšaputati što nikada nisam.
Vreme je.

U samospoznaji je moje providjenje.
Izgradila sam svet samoće,
u kom svaka reč
nosi tvoje ime.
Opstajanje mi u molitvama,
bdenje u nesanici usud.
Al' tako žena ljubi.
Sanjam,
od reči gradim
okean oseka i plima.
I s tobom sam
i ako te nema.
Dišem u dubokoj tami.
Pesma o tebi
moj je jedini lek.

Najda M.

Naslov: Re: Drugi način 19/6/2012, 9:29 pm

Evo i mene napokon sam se vratila i hvala bogu poloyila sa peticama....nisam stvarno dugo bila ali sada ce se popraviti i to Smile

)))))) ljubim vas sveeee :***

Tema: Uteha

reči: nehotice, hrabrost, magnovenje

(krojiti, lavirint, let)

UTEHA

U snovima i na javi
Iste reci iste slike
Lazi ljudi kojima sam verovala
Slomili su i poslednje
Poslednje zrnce nade u mom zivotu
Nisam nikome kao njima verovala
Nehotice sam upala u taj svet
Lazi i izdaje gde je jedino bitno
Spasiti svoju glavu,svoj ponos
Hodala sam mracnim ulicama
Gledala oko sebi dok se sve rusilo
Sve je propadalo u nistavilo
Dok su oni stajali uspravno
Sa tim osmehom na licu
Osmehom zadovoljenja i izdaje
Tesila sam se da nije sve tako crno
Da ce i oni ipak pronaci pravi put
Da ce otvoriti svoje oci
I ugledati taj bol
Ugledace sve sto su ostavili za sobom
Prazninu,samocu....
Nisam imala hrabrosti da im se suprodstavim
Nisam imala snage
Jedino sto sam imala je nada
Jedino me ona vukla napred
U nove igre i nova razocarenja....

Naslov: Re: Drugi način 19/6/2012, 9:32 pm

Ljubimo i mi tebe Nella nedostajala si nam.A za polozeno sa peticama saljem ti Drugi način - Page 6 351161

Citamo se.

Naslov: Re: Drugi način 19/6/2012, 9:41 pm

Pridruzujem se cestitkama Nela... bravo za petice

Naslov: Re: Drugi način 19/6/2012, 9:43 pm

Tema: Uteha

reci: nehotice, hrabrost, magnovenje

(krojiti, lavirint, let)

Sakri me u sebe
rečima,mislima,
da postanem kao ti
neponovljiva.
Zavoli me zbog sebe,
u kutak oka sakri,
da postanem
kao ti najlepša pesma.
Dodirni me prstima
našaraj pogledima,
ukradi mi srce
zauvek.
Ali
ako me nekad
zbog nečeg
izgubiš iz vida,
ako te napusti hrabrost,
ako me nekad
ne budeš mogao voleti,
neću napraviti
od misli lavirint
da te u njima izgubim
čak ni nehotice,
nisi ti ni moje magnovenje,
ni moja slučajnost,
i neću izbrisati vreme
gumicom,
neću ti dati
ni da pobegneš.
Tražicu te
među lejama
svoje ranjive duše
sve dok ponovo
ne zalepršaš
na mojim usnama
kao balerina u meni
za svojim snom.

Mira Jovanović
(mesečeva rosa)

Drugi način - Page 6 Tango_II_by_sedats

Naslov: Re: Drugi način 22/6/2012, 4:23 pm

Tema: Uteha

reci: nehotice, hrabrost, magnovenje

(krojiti, lavirint, let)

Kada su se krila slomila,
i kada sam snažno tresnula od pod,
postajući svesna crnih zavesa
što sakrivaju sunce,
ti si imao hrabrost
da mi pružiš ruku,
da me jednim pogledom spasiš.
Oprosti mi što sam te uvukla
u svoj lavirint,
što sam nehotice pronašla
u tebi iskru zvezde,
i na tvom licu
svetlost koja budi dan.
Misao na ljubav
koja je vešto sklupčana u tebi,
da sve moje nevolje
briše zagrljajem
koji miriše na pripadanje.
uvek mi osmeh našara...
Ti si svako moje magnovenje,
poslednja misao pre nego utihnem u san.
Ti u ovim noćima
Krojiš moja krila
Za let u novi dan.

Aleksandra S.

Naslov: Re: Drugi način 24/6/2012, 12:35 am

Beskraj ::: Tema: Uteha

reči: nehotice, hrabrost, magnovenje

(krojiti, lavirint, let)

VOLIM TE DOK TIHO SAPUCEM,
TUZNO SE SMEJEM.
GRLIM MESECINU PRAZNU I USNE
PRUZAM,USNE ZELJNJE I NELJUBLJENE.
KROZ MAGNOVENJE GRCAM,DOK POKUSAVAM
DA POLETIM BEZ KRILA.
NEMAM SNAGU DA SE PODIGNEM,KLECIM
A DUSA BOLI.NEMAM HRABROSTI GRESKU
DA ISPRAVIM,DA SE OKRENEM I DA TE VISE
NE VOLIM.
U SEBI VICEM;"NE OSTAVLJAJ ME,
NE ODLAZI OD MENE"JA NE UMEM DA ZIVIM
BEZ TEBE.
SAMO NEHOTICE SAPNI MI,MOZE I STIHOM
NEKIM DA JE I PAD LET.USUSKAJ ME U LAZI
SAMO ME NECIM RAZVESELI.
JA CU TI U SNU IME POMINJATI,DOK SRCE
CE SAMO PRAVU ISTINU ZNATI.DA MI NIKADA
NA PRAVI NACIN NECES MOCI PRIPADATI.

Draga Beskraj, ti svoju utehu trazis u ljubavi koja je neželjeno prošla..a ti je još uvek dozivaš u noćima obojenim tugom..
"Ja ću ti u snu ime spominati,
dok srce će samo pravu istinu znati.
Da mi nikad nećeš pripadati.." Ovi stihovi su me duboko dotakli..
Zaista setno i lepo draga moja..

Naslov: Re: Drugi način 24/6/2012, 12:49 am

Najda M. ::: Tema: Uteha

reči: nehotice, hrabrost, magnovenje

(krojiti, lavirint, let)

UTEHA

Opet sam pustila
da gordost ovlada razumom.
Ne sluteći da će tuga krojiti
svaki dan života.
Pustila da odeš,
odglumila hrabrost
i kao da mi ništa nije,
hodam kroz lavirint sudbine
pevajući pesmu tuge,
da tišinu zlokobnu razbijem.
Magnovenje je moj put,
težak, tako izvestan.
Ni kap sreće, niti zrno radosti
da zaceli rane utkane u neizdrživ bol.
Nižu se senke u tami,
sećanja jedre kroz košmare.

Ipak...
Nada umrla nije.
I dalje pevam,
puštajući reku suza
da iz mene toči,
da pročistim kob u venama.
Ustaću, nikad pala nisam
toliko duboko da me nema.
Ustaću, čeka me još jedan let.
Pronaći ću te,
otšaputati što nikada nisam.
Vreme je.

U samospoznaji je moje providjenje.
Izgradila sam svet samoće,
u kom svaka reč
nosi tvoje ime.
Opstajanje mi u molitvama,
bdenje u nesanici usud.
Al' tako žena ljubi.
Sanjam,
od reči gradim
okean oseka i plima.
I s tobom sam
i ako te nema.
Dišem u dubokoj tami.
Pesma o tebi
moj je jedini lek.

Najda M.

Draga moja Najda.. Koliko sam opčinjena ovom pesmom, ne mogu da ti opišem..
Tako je snažna, iskrena..samo nežna žena duše mogla je da je napiše..
U svim tugama, pronašla si utehu u ljubavi i svojoj umetnosti- pesmi o njemu..
Nada koja ne umire, suze kvase dane, a ti ipak ustaješ, držiš se čvrsto sa molitvom na usnama..
Hvala ti na ovoj pesmi..

Naslov: Re: Drugi način 24/6/2012, 1:05 am

Nella_broken_hart ::: Tema: Uteha

reči: nehotice, hrabrost, magnovenje

(krojiti, lavirint, let)

UTEHA

U snovima i na javi
Iste reci iste slike
Lazi ljudi kojima sam verovala
Slomili su i poslednje
Poslednje zrnce nade u mom zivotu
Nisam nikome kao njima verovala
Nehotice sam upala u taj svet
Lazi i izdaje gde je jedino bitno
Spasiti svoju glavu,svoj ponos
Hodala sam mracnim ulicama
Gledala oko sebi dok se sve rusilo
Sve je propadalo u nistavilo
Dok su oni stajali uspravno
Sa tim osmehom na licu
Osmehom zadovoljenja i izdaje
Tesila sam se da nije sve tako crno
Da ce i oni ipak pronaci pravi put
Da ce otvoriti svoje oci
I ugledati taj bol
Ugledace sve sto su ostavili za sobom
Prazninu,samocu....
Nisam imala hrabrosti da im se suprodstavim
Nisam imala snage
Jedino sto sam imala je nada
Jedino me ona vukla napred
U nove igre i nova razocarenja....

Draga Nela, svako je iskusio neku izdaju, razočarenje od onih od kojih nismo očekivali..
Oni trenuci samoće, u kojima samo bol raste..
Ali uteha je u nadi, nemoj nikada da je izgubiš, ma gde god te odvela..

Naslov: Re: Drugi način 24/6/2012, 1:19 am

meseceva rosa ::: Tema: Uteha

reci: nehotice, hrabrost, magnovenje

(krojiti, lavirint, let)

Sakri me u sebe
rečima,mislima,
da postanem kao ti
neponovljiva.
Zavoli me zbog sebe,
u kutak oka sakri,
da postanem
kao ti najlepša pesma.
Dodirni me prstima
našaraj pogledima,
ukradi mi srce
zauvek.
Ali
ako me nekad
zbog nečeg
izgubiš iz vida,
ako te napusti hrabrost,
ako me nekad
ne budeš mogao voleti,
neću napraviti
od misli lavirint
da te u njima izgubim
čak ni nehotice,
nisi ti ni moje magnovenje,
ni moja slučajnost,
i neću izbrisati vreme
gumicom,
neću ti dati
ni da pobegneš.
Tražicu te
među lejama
svoje ranjive duše
sve dok ponovo
ne zalepršaš
na mojim usnama
kao balerina u meni
za svojim snom.

Mira Jovanović
(mesečeva rosa)

Mila moja Rosice, ova lepa pesma je zatreperila mojom dušom..
Tvoja uteha je uvek u ljubavi, bez obzira na sve, ona nikad nece izneveriti..ne može jer se iskreno izliva iz nežnog srca koje za drugo ne zna do voleti..

Naslov: Re: Drugi način 24/6/2012, 1:45 am

Drage moje, bile ste divne kao i svaki put..
Hvala vam na lepim stihovima..
Neka uvek u našim srcima raste nada, vera i ljubav..
Grlim vas sve..

Drugi način - Page 6 59831625586052131272948

Drugi način - Page 6 59831625586052131272948

Naslov: Re: Drugi način 24/6/2012, 10:41 am

Beskraj...

Ljubav zaceta bolom nasla svoje uticiste
u snu, tamo gde se sve moze, i gde se leti
bez prepreka...
A nase srce je nasa uteha jer ono je nas prijatelj
ne izdaje nasu bol nikada, a ume da nas snovima nosi
cak i kad nam neko ne moze pripadati, ili mi njemu.
Tvoj zov srcem je uteha tvoje duse....

Najda M...

Sta da ti kazem Najda za tvoju pesmu, osim da je
najlepsa uteha koju sam ikada procitala, tvoja neznost
te cini zenom koja verom , nadom , ljubavlju,
tesis svoje ranjeno srce, i sve to spajas stihovima
koji su pesma tvoje duse, tvoja uteha, njima teces
kao da je on tu, teces i uzdizanjem i padovima...
Tvoje srce toliko voli da ume da voli i svojom samocom...
O da mi je da vidim tog muskarca koga ti volis, da li
mu je u ocima pesak, da sve ovo ne vidi...
Nemoj da se uspavljujes molitva, idi uzmi ga za ruku
i odvedi u svoje srce...
Nemoj ni da ga pitas...
Skroz si me poremetila ovom pesmom, jer svaka od nas
se u njoj moze pronaci...

Nella_broken_hart...

Zalutala u izdaju, laz, hodajuci lavirintima mraka,
cak i poljuljane nade, koracala je bolom i tugom, slomljena...
Ali zrnce nade u Nelinoj dusi se izborilo da kroz sve to prodje
i da cak svojim dobrim srcem pozeli da oni koji nanose
zlo drugima progledaju, da ne zalutaju u prazninu i samocu...
Nelina uteha je Nada, a kad nadom disemo i kad nadom
za druge molimo onda je takva dusa uteha za covecanstvo...

tišina snega

Kad covek doDirne dno, a necije ruke ga podignu
ulivajuci mu snagu, hrabrost, vrate sunce u ocima,
onda te ruke rone covekom kao uteha za neka bolja sutra,
za prijateljstvo, ljubav, dobrotu, onda je svaka misao
na takvu osobu let u novi dan...zar to nije nada
da covek ustvari nikad nije sam, cak i kad tone izbave
ga iz lavirinata zrnca dobrote...
Uteha kao misao koja ponire tobom dok tones u san
da bi te na svojim krilima ponela u bolje sutra...

* Evo u vezi teme jedan citat iz
"Uteha Filozofije"
od Boecija (Anicius Manlius Severinus Boethius)

...Ако је срећа највеће добро бића, које живи по разуму,
и ако оно, што се на било који начин може одузети,
није највеће добро, јер се пред њим истиче оно, што
се не може уграбити, очито је да несталност удеса
не може потпомагати стицање среће.
При том онај, којег вуче та непостојана срећа, или зна
да је она непроменљива, или не зна. Ако не зна, како ли
може бити сретан удес заснован на заслепљености незнања?
Ако пак зна, нужно је да се боји, да не би изгубио оно,
за што не сумња да се може изгубити, па му зато непрекидан
страх не допушта, да буде сретан. Или пак, ако то изгуби,
држи да не мора за то марити?
И по томе је оно добро, чији се губитак може равнодушно
подносити, доиста врло незнатно...

— Утеха филозофије (124 - 125)

Budimo jake kao i do sad:)

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Beskraj ::: Tema: Uteha

reči: nehotice, hrabrost, magnovenje

(krojiti, lavirint, let)

VOLIM TE DOK TIHO SAPUCEM,
TUZNO SE SMEJEM.
GRLIM MESECINU PRAZNU I USNE
PRUZAM,USNE ZELJNJE I NELJUBLJENE.
KROZ MAGNOVENJE GRCAM,DOK POKUSAVAM
DA POLETIM BEZ KRILA.
NEMAM SNAGU DA SE PODIGNEM,KLECIM
A DUSA BOLI.NEMAM HRABROSTI GRESKU
DA ISPRAVIM,DA SE OKRENEM I DA TE VISE
NE VOLIM.
U SEBI VICEM;"NE OSTAVLJAJ ME,
NE ODLAZI OD MENE"JA NE UMEM DA ZIVIM
BEZ TEBE.
SAMO NEHOTICE SAPNI MI,MOZE I STIHOM
NEKIM DA JE I PAD LET.USUSKAJ ME U LAZI
SAMO ME NECIM RAZVESELI.
JA CU TI U SNU IME POMINJATI,DOK SRCE
CE SAMO PRAVU ISTINU ZNATI.DA MI NIKADA
NA PRAVI NACIN NECES MOCI PRIPADATI.

Uteha u bolu, samoći i pesmama...Da i pad je let....samo ako znamo šta želimo pa skupimo snage ....Nežna pesma.