Drugi način

Masada ::

PiPi ::

TEMA: Bijes

Riječi: mržnja, osveta i vjerovanje
(jutro,srce, bezgrešno)


Bijes

U meni vrište razuzdane misli
mržnja i osveta sada su vjerovanje
a još jutros srce ti je pripadalo.

Можеш ти и боље од овога.

Hvala ti Masada što si primjetio, no privuklo me iskušenje onih postova koje sam objavio u ovoj temi....
Kao znak isprike, obećavam napisat ću sonet kako i dolikuje....

Znam da nije sreda i da ne treba da komentarisem pesmu ali meni je ovo najbolja PiPijeva pesma.A zasto pa saznacete tek sutra.

CECILIJA ::

TEMA: BES

Reči: mržnja, osveta i verovanje
(jutro,srce, bezgrešno)


Drzneš li se u moje srce da zaviriš
iskopaću te snažno i jako.
Veruj mi ne baš lako.
Pokušala sam
da te isčupam
da te oteram
da te nagrdim
da ti ne pevam
da ti ne igram
da te ostavim
u kovčežić moje duše.
Veruj mi ne baš lako.
Nisam uspela
Da se sakrijem
Od tebe milo moje
Verovala sam da sam tvoje
Najmilije cveće, nazivao si me tako.
Mirisala sam ti na
Limun i grožđe.
Snažno si me odgurnuo
Sklonivši se u novi kutak,
Gde si sejao mržnju
Žarivši nokte do kosti.
Veruj mi ne baš lako
od tebe ljubavi moja.
Drzneš li se da opet uđeš
U moje srce razbiću krčag ljubavi na dvoje
Pustiću da iskrvari
Veruj mi ne baš lako….

CECILIJA 10.04.11.

Nije bas lako otkriti u sebi i razviti jedan tako jak osecaj kao sto je bes.Nekome si tako verovao,taj neko te je odgurnuo,povredio i ponovo pozeleo da udje u srce koje vise ne veruje.Tvoj bes CeCilija cak je jako blag,vise sam u pesmi osetila ljutnju nego sam osecaj besa.Hvala.

Žar ptica ::

TEMA: BES

Reči: mržnja, osveta i verovanje
(jutro,srce, bezgrešno)


Zatamnjenje pred ocima!
Mrznja!
Mrak!
Ozlojedjena i sama tumaram,
ogavna me sumnja goni,
da ti srce iscupam,
da ti meso otkinem,
da te u tisinu zavijem...
Osveta je moja moje ime nocas!
Gromom iz grudi cu ti odrezati slovo po slovo
ljubavi sto je nekad u nasim ocima sijala..
Jer bezgresno sam te volela a ti izdajom
najgorom,okaljao moju svetinju.
Moje su jabuke iz tvog semena nikle!
Ti si zgazio,sveti gral naseg postojanja.
Uprljao si ruke..i verovanje u tebe vise mi nije dozvoljeno
niti je moguce
jer prasinom si popunio svaku svetlu misao o zivotu.

Moja su tajna tvoja iskricava nadanja u svemoguce,
njima cu te kazniti
kada se najmanje budes nadao...
Necu ostaviti na milost Bogu,ja cu te dotuci...
zbog greha te kazniti,
pa neka i mene stigne...
Nemocna sam da molitvom nocas isteram crnilo,
i sama sam se stopila u njemu...
ali ce nevine duse ostati ciste..
to cinim zbog njih!

I.M.M.
(Zar ptica)

Bes u ocima.Mrznja i mrak.Kada je osveta jedina svetlost.Covek kada je povredjen.kada je izdati kada mu je okaljana svetinja.Gubi ono sto je najlepse u njemu a to je vera.Ovde Zar Ptica uzima osvetu i kaznu u svoje ruke po ceni da i sama bude kaznjena.Ne pomaze ni molitva,stapa se i sama sa tim crnilom ali te nevine duse ostace ciste.Prelepo draga moja

meseceva rosa ::

TEMA: BES

Reči:
mržnja, osveta i verovanje
(jutro,srce, bezgrešno)



Sevaju tvoji pogledi
na svaku izgovorenu rec,
zurno menjam brave
na svom srcu
iako nista ne znace.
Tamo gde sevaju
munje iz ociju
katanci pucaju sami
vriskom
price koja se
kazuje nanovo
i ostaju pukotine
kroz koje se sunce
jedva provlaci
za neka nova budjenja.
U jutro sneno
krijem se
iza svojih breza
ceznjivim treperenjima
da me ne proguta mrznja,
da ne zazivi zelja
kojoj je ime osveta.
Krijem se
iza rascvetalih livada
i prstavih reka
smehom
da sakrijem naborane zastore
koji polako padaju
na moju dusu
modrim oblacima
i tutnjavom nevremena
urlicu
svim onim
sto ne zelim da izgovorim
da ne bih izneverila
ni sebe,
ni svoje nade,
ni svoje verovanje,
da sve
sto zatamnjenim danom
nagomalino vetrovima
razbesnjenim
jauce bespomocno,
mora jednom i utihnuti.
Da cu prestati da grebem
po zidovima svoje duse
gnevom
brisuci tvoje ime
koje sam nekad
ucrtavala neznoscu
slovo po slovo.
Da cu umeti da pobedim
ono sto ne lici
ni na ljubav,
ni na dobrotu,
a trenutkom izbezumljenim
u meni i klija, i kljuca
razjarenim krikom duse
i prstima zarivenim
u dlanove.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)
6. novembar 2011

Rosica se od mrznje krije u neki svoj svet,svet satkan od ceznje koja treperi.Ona prosto ne zeli,odoleva tom osecaju koji truje srce,dusu.Krije se iza breza,iza rascvetalih livada,krije se smehom.I veruje da je ljubav i dobrota pobeda nad besom i mrznjom.Na kraju pesme razjaren krik duse i prsti zariveni u dlanove.Bravo draga moja,prelepo.

PiPi ::

TEMA: Bijes

Riječi: mržnja, osveta i vjerovanje
(jutro,srce, bezgrešno)


Bijes

U meni vrište razuzdane misli
mržnja i osveta sada su vjerovanje
a još jutros srce ti je pripadalo.

Kao sto sam i sama rekla ovo je Pipijeva najbolja pesma koju je do sada napisao.

Hvala ti Beskraj, iako se ne mogu s tobom složiti da je baš najbolja, no nije ni bitno da je i najgora. Drago mi je da sam ispunio zadatak i poantu ove pjesme, naime cilj mi je bio upotrijebiti što manje riječi, kako bih pokazao da se s malo riječi može reći ono bitno...Mi pjesnici često imamo problem svojevrsne rječitosti pa biva da smo mnogo toga rekli a bit i pravi smisao pjesme u toj šumi riječi negdje usput izgubili...
Do sada sam naučio da poezija ne trpi rječitost, a još manje "loše izabrane" riječi....

P.S. molim vas da mi oprostite što neću komentirati poimence svaku pjesmu, nije da se nema što komentirati, no ponavljao bih se...mogu samo reći da je Beskraj dala miroljubive komentare koji su onako općeniti bez detalja...ja volim riječi i njihova značenja, njihov položaj u stihu i povezanost... (na te detalje sam mislio)....

meseceva rosa ::

Reci:
mržnja, osveta i verovanje
(jutro,srce, bezgrešno)



Sevaju tvoji pogledi na svaku moju rec,
zurno menjam brave na srcu, iako
nista ne znace, tamo gde grmi vec
mrznja u ocima, katanci pucaju lako.

Vriskom price koja se nanovo kazuje
ostaju pukotine kroz koje se sunce
ne moze provuci da toplinom verovanje iskuje.
U jutro sneno samo sam ceznjivo zrnce

koje treperi neznim i ceznjivim brezama
dok u meni jaukom trenutka izbezumljenog
klija i kljuca gnevom duse i prstima
zarivenim u dlanove, osveta. Od pogleda mracnog

vetrovi ledeni i razuzdani brisu tvoje ime
krikom i bolom u meni tek rodjene zime.


(bez komentara molim


Danas se malo salim ne zamerite

Koliko god ne želiš komentar, dobit ćeš ga, jer potrudila si se i s tom promjenom zaslužuješ ne samo pozitivan već vrlo pozitivan komentar...koliko god ti je trebalo vremena da prepraviš prvu verziju pjesme to si vrijeme potrošila putujući u pravom smjeru...stotinu osmijeha i pohvala ti ostavljam za ovaj trud...

P.S. da si izbacila još poneki slog, riječ, bilo bi savršeno...moraš znati da je sonet savršena mjera za poeziju, no i ono što je samo na tragu soneta isto tako je sasvim dobra mjera za poeziju...

Devojke, evo i mene, izvinjavam se sto kasnim ovoliko kriva je inspiracija...

Reci:
mržnja, osveta i verovanje
(jutro,srce, bezgrešno)

Noc, tvoja
docekana, posebna,
u tvojim rukama buket cveca,
pripremljen, damama.
Ja, stojim, cekam
koja li ce ruza biti veceras,
za mene odabrana, namenjena.
Na tvom licu osmeh i pozdrav svima,
meni prilazis, gledas me i kazes:
Tebi jedan osmeh ostavljam,
jer za tebe ruze nemam,
nije ih bilo vise na trgovima.
U ocima mojim suza sakrivena,
spustam glavu ponizena,
samo pitanje visi u zraku,
zar te nisam svim srcem ljubila.
Nemoj misliti da sam bolom skrhana,
jer od sada moj zov,
za tebe ce biti samo zedna pustinja,
eho nekih davnih prisecanja.
U tvom nadanju,
utihnuce moj osmeh za sva vremena,
to ce biti moja osveta.
I to ce mi malo biti jer ti za kraj ostavljam
ugriz posred srca,
ma koliko te bolelo i mene.
Jer sam toliko puta prezrena,
kao da ti moja ljubav nista nije znacila.
Ne, nije ovo mrznja
jer kad bih te mrzela koliko sam te ljubila
onda bih te njenom snagom ubila.
Poklanjam ti samo verovanje,
da cu ti mozda, oprostiti nekada.

meseceva rosa ::

Hvala Pipi, iako pesma na ovaj nacin slozena nije isto ono sto sam zelela onom drugom
da kazem... u prvoj sam htela da pobedim bes...u ovoj drugoj sam se prepustila besu,
mozda zato sto sam se malo ljutnula na tebe

Stvarno jesam

Napisala sam je iste veceri... ali...

Pa dvoumila sam se...

Draga moja rosice, što se tiče bijesa i ljutnje, na mene se ljuti pola svijeta i svi pjesnici, navikao sam...ali moram još jednom reći drago mi je što si pokazala dobru volju, što si pokazala pribranost i što se nisi upustila u beskonačne polemike....to je dokaz da u tebi čuči pjesnikinja koja se još uvijek skriva iza "pogrešno" napisanih stihova....nemoj se predavati, budi svoja, jedino što te molim nastavi onim putem kojim si krenula...(naravno ako ti išta znače moje komentari)

Tea ::

Devojke, evo i mene, izvinjavam se sto kasnim ovoliko kriva je inspiracija...

Reci:
mržnja, osveta i verovanje
(jutro,srce, bezgrešno)

Noc, tvoja
docekana, posebna,
u tvojim rukama buket cveca,
pripremljen, damama.
Ja, stojim, cekam
koja li ce ruza biti veceras,
za mene odabrana, namenjena.
Na tvom licu osmeh i pozdrav svima,
meni prilazis, gledas me i kazes:
Tebi jedan osmeh ostavljam,
jer za tebe ruze nemam,
nije ih bilo vise na trgovima.
U ocima mojim suza sakrivena,
spustam glavu ponizena,
samo pitanje visi u zraku,
zar te nisam svim srcem ljubila.
Nemoj misliti da sam bolom skrhana,
jer od sada moj zov,
za tebe ce biti samo zedna pustinja,
eho nekih davnih prisecanja.
U tvom nadanju,
utihnuce moj osmeh za sva vremena,
to ce biti moja osveta.
I to ce mi malo biti jer ti za kraj ostavljam
ugriz posred srca,
ma koliko te bolelo i mene.
Jer sam toliko puta prezrena,
kao da ti moja ljubav nista nije znacila.
Ne, nije ovo mrznja
jer kad bih te mrzela koliko sam te ljubila
onda bih te njenom snagom ubila.
Poklanjam ti samo verovanje,
da cu ti mozda, oprostiti nekada.

Tea jako mi se dopada kako si pesmu napisala.Tvoje srce ne zna da mrzi,jer ljubav je po ko zna koji put pobedilo nad tim osecajem.Bez obzira sto se pominje prezir,bol tvoja vera te ne napusta.

Tea ::

Devojke, evo i mene, izvinjavam se sto kasnim ovoliko kriva je inspiracija...

Reci:
mržnja, osveta i verovanje
(jutro,srce, bezgrešno)

Noc, tvoja
docekana, posebna,
u tvojim rukama buket cveca,
pripremljen, damama.
Ja, stojim, cekam
koja li ce ruza biti veceras,
za mene odabrana, namenjena.
Na tvom licu osmeh i pozdrav svima,
meni prilazis, gledas me i kazes:
Tebi jedan osmeh ostavljam,
jer za tebe ruze nemam,
nije ih bilo vise na trgovima.
U ocima mojim suza sakrivena,
spustam glavu ponizena,
samo pitanje visi u zraku,
zar te nisam svim srcem ljubila.
Nemoj misliti da sam bolom skrhana,
jer od sada moj zov,
za tebe ce biti samo zedna pustinja,
eho nekih davnih prisecanja.
U tvom nadanju,
utihnuce moj osmeh za sva vremena,
to ce biti moja osveta.
I to ce mi malo biti jer ti za kraj ostavljam
ugriz posred srca,
ma koliko te bolelo i mene.
Jer sam toliko puta prezrena,
kao da ti moja ljubav nista nije znacila.
Ne, nije ovo mrznja
jer kad bih te mrzela koliko sam te ljubila
onda bih te njenom snagom ubila.
Poklanjam ti samo verovanje,
da cu ti mozda, oprostiti nekada.

hehheh...."Djevojke evo i mene"....haloooo a gdje smo u toj rečenici mi koji nismo djevojke, a koji smo tu upravo radi vas djevojaka....

Komentar; Evo uzet ću ovu pjesmu kao primjer, da vam pokažem kako višak, veliki višak riječi može pokvariti pjesmu, nadalje većina u ovoj temi bijesa, piše, opisuje kojekakva opravdanja, razloge i ne znam što... bijes ko bijes traje nekoliko trenutaka i to je sve....svakao objašnjavanje, opravdavanje, opisivanje događaja koji su se desili prije ili će se desiti nisu dobri za pjesmu....znam i ja pišem sonet na tu temu i imam upravo takve probleme...

Tea, žao mi je pjesma mi se ne sviđa ne zato što to nije sonet, jer kako i drugima govorim nije problem forma u kojoj je pjesma napisana već riječi i slike koje si stvorila u mojoj glavi dok sam čitao pjesmu...a dojam je sasvim neuvjerljiv...

P.S. da vas utješim i moj sonet će biti u kategoriji koja sam upravo opisao...teška tema...no to nije razlog da budemo komirani...idemo dalje....

Svima veliki osmijeh ostavljam....PiPi

Cekaj...cekaj PiPi ne bi se slozila stobom vezano za Teinu pesmu,kazes bes se u pesmama ne opisuje vec se pisu kojekakva opravdanja.Ajmo malo da se vratimo na njenu pesmu procitaj je jos jednom.Da li mozes,ako mozes da osetis na samom pocetku pesme to kuljanje besa iz nje.Pokusaj,ja sam ga osetila.Nju je to proslo kako i sam kazes bes je trenutak osecaja...posle njega idu ostale karakteristike koje je ona opisala.Ti se uopste ne udubljujes u citanje,prosto imam osecaj da pesme preletis i jedva iscekas da nesto iskritikujes.

Beskraj, ne želim se upuštati u rasprave, pogotovo ne s pjesmom koju je napisao netko drugi...mislim pjesma nije tvoja ili moja...ono što sam napisao o Teinoj pjesmi i opčenito o ostalim pjesmama na temu bijesa...ne želim poricati...to je moj iskren doživljaj s kojim se ne mora nitko složiti ako neće...
Ako hoćeš baš da budem iskren do kraja, mogu samo reći da uvod koji ti spominješ kao "kuljanje bijesa" apsolutno ne stoji, opis razloga je kako rekoh neuvjerljiv i loše opisan...loš izbor riječi koje trebaju dočarati predstpjeći bijes...sve u svemu, pjesma je napisana kako ona sam reče bez neke inspiracije, nabrzinu, tek toliko da nešto napiše na ovu temu.....znam da može bolje....
Žao mi je što moj komentar nije vedrije naravi al kako sam rekao, to je moje mišljenje i ne tražim da se netko s njim slaže ili ga odobrava...tako je kako je...

P.S. nadam se da ću završiti moju pjesmu na temu bijesa...onda možemo raspravljati o mojoj pjesmi ako budeš zainteresirana...do tada lijep pozdrav tebi Beskraj, dragoj mi Tei i svima ostalima....

Bijes...

(mislim da sam upotrijebio baš sve zadane riječi)


U meni vrište razuzdane misli
i kad bi samo grudi rastvorio
da svi urlici u srce urasli,
preplave, raj koji sam ti stvorio.

Mržnja i osveta, ljubav su nadrasli;
sve ono što nisam izgovorio,
zakapao sam kako bi se spasli
u tom sam vjerovanju, izgorio.

Još jutros ti je srce pripadalo
i sve je bilo naizgled bezgrešno,
kao proljetna ljubav mirisalo.

Sada sam samo tijelo bezdušno
i ružnih riječi glasno glazbalo:
Volim te, nek se čini, ravnodušno.

PiPi ::

Tea ::

Devojke, evo i mene, izvinjavam se sto kasnim ovoliko kriva je inspiracija...

Reci:
mržnja, osveta i verovanje
(jutro,srce, bezgrešno)

Noc, tvoja
docekana, posebna,
u tvojim rukama buket cveca,
pripremljen, damama.
Ja, stojim, cekam
koja li ce ruza biti veceras,
za mene odabrana, namenjena.
Na tvom licu osmeh i pozdrav svima,
meni prilazis, gledas me i kazes:
Tebi jedan osmeh ostavljam,
jer za tebe ruze nemam,
nije ih bilo vise na trgovima.
U ocima mojim suza sakrivena,
spustam glavu ponizena,
samo pitanje visi u zraku,
zar te nisam svim srcem ljubila.
Nemoj misliti da sam bolom skrhana,
jer od sada moj zov,
za tebe ce biti samo zedna pustinja,
eho nekih davnih prisecanja.
U tvom nadanju,
utihnuce moj osmeh za sva vremena,
to ce biti moja osveta.
I to ce mi malo biti jer ti za kraj ostavljam
ugriz posred srca,
ma koliko te bolelo i mene.
Jer sam toliko puta prezrena,
kao da ti moja ljubav nista nije znacila.
Ne, nije ovo mrznja
jer kad bih te mrzela koliko sam te ljubila
onda bih te njenom snagom ubila.
Poklanjam ti samo verovanje,
da cu ti mozda, oprostiti nekada.

hehheh...."Djevojke evo i mene"....haloooo a gdje smo u toj rečenici mi koji nismo djevojke, a koji smo tu upravo radi vas djevojaka....

Komentar; Evo uzet ću ovu pjesmu kao primjer, da vam pokažem kako višak, veliki višak riječi može pokvariti pjesmu, nadalje većina u ovoj temi bijesa, piše, opisuje kojekakva opravdanja, razloge i ne znam što... bijes ko bijes traje nekoliko trenutaka i to je sve....svakao objašnjavanje, opravdavanje, opisivanje događaja koji su se desili prije ili će se desiti nisu dobri za pjesmu....znam i ja pišem sonet na tu temu i imam upravo takve probleme...

Tea, žao mi je pjesma mi se ne sviđa ne zato što to nije sonet, jer kako i drugima govorim nije problem forma u kojoj je pjesma napisana već riječi i slike koje si stvorila u mojoj glavi dok sam čitao pjesmu...a dojam je sasvim neuvjerljiv...

P.S. da vas utješim i moj sonet će biti u kategoriji koja sam upravo opisao...teška tema...no to nije razlog da budemo komirani...idemo dalje....

Svima veliki osmijeh ostavljam....PiPi

PiPi iskreno si me nasmejao na ovo haloooo, doduse jos se nisam navikla da neko od muskih sa nama pise u ovoj temi, oh, kako sam mogla tebe zaboraviti na tren hehehhe.. ...e sad ovako, sto se pesme tice, cekala sam duze jer nisam imala pravi motiv koji bi mene ucinio tako besnom, trenutno to samo mogu devojke na poslu ali glupo mi je bilo pisati o tome kako one izgube krpe i sl. (dodue mogla sam opisati bas taj osecaj u tom momentu bez navodjenja razloga, kako ti kazes, ali to ne bi bila ja jer ja moram sve da objasnim hehhehe). Iizabrala sam jednu situaciju koja bi me verovatno povredila ali opet bes ne bih pokazala, povukla bih se mirno kao sto sam opisala t.j. da me neko ponizi pred svima otisla bih zauvek ma koliko bolelo mene ili njega, takva sam, bezim od takvih situacija i kad vidim da je neko besan na mene ja se samo povucem ne upustam se u takvo nesto. PiPi je osetio to u pesmi i zbog toga kaze da je pesma neuverljiva. Jedino se ne bih slozila sa njim sto se tice suvisnih reci, sve sam opisala kako bi bilo ako bi se takvo nesto desilo, cak imam osecaj da sam je nekako skuceno napisala, jer kad covek pobesni svasta nesto kaze i naravno da tu bude i suvisnih reci koje nije trebalo reci. PiPi reci cu ti jednu stvar, kad pisem sonete dosta puta imam osecaj da ostanem nedorecena jer mi forma ne dozvoljava da napisem sve sto zelim...sto ne znaci da ne volim sonete, njih volim bas zbog rime koju rado ubacujem cak i u slobodnom stihu...

Tea; hvala ti na tom umjerenom komentaru, možda bi mi neki dali oštriju kritiku...no ti me razumiješ i znaš kakav sam...hehehe...

Još ću se samo osvrnuti na tvoje posljednje retke u kojima kažeš kako te prostornost soneta ponekad ograničava i da se ponekad osjećaš nedorečeno...vijeruj mi kada god imaš takav osjećaj to je znak da bi pustila srce s uzice a ono bi ko mali čuko odmah potrčalo vamo tamo njuškati i piškiti po tuđim ogradama....heheheh....

Ma nije to PiPi, neko se snalazi u uskom prostoru dobro a nekome treba vise prostora, ne znaci to da sam ja neogranicena ali ipak mi treba prostora da se izjasnim nekad manje nekad vise, zavisi od inspiracije. Vidim u tvom sonetu ti se snalazis perfektno u tim kako bih ja nazvala cetiri kockicama, izgledaju tacno po tvojoj meri dok meni nekad su preuske...ma sta ja ovo napisah
Ne ljutim se ja na tebe jer znam da ti trazis od mene nepogresivost i tu si u pravu, ja sam shvatila gresku i sledeci put moram da se usmerim na cilj a ne na okolis...jedno iskustvo vise...

P.S. pustim ja srce sa uzice pa drugi piske po njemu.....no comment...

PiPi ::

Bijes...

(mislim da sam upotrijebio baš sve zadane riječi)


U meni vrište razuzdane misli
i kad bi samo grudi rastvorio
da svi urlici u srce urasli,
preplave, raj koji sam ti stvorio.

Mržnja i osveta, ljubav su nadrasli;
sve ono što nisam izgovorio,
zakapao sam kako bi se spasli
u tom sam vjerovanju, izgorio.

Još jutros ti je srce pripadalo
i sve je bilo naizgled bezgrešno,
kao proljetna ljubav mirisalo.

Sada sam samo tijelo bezdušno
i ružnih riječi glasno glazbalo:
Volim te, nek se čini, ravnodušno.

E sada ovako Pipi sta god da ostavim znam da ces mi skociti u stomak ali ajde rizikovacu.U meni vriste razuzdane misli,jasno mi je to stanje ali ti u pesmi nisi naveo samo to stanje sem malog nagovestaja gde mislim da ipak samo ti verujes.Ja to nisam osetila.Vise me podseca na neku ljubavnu pesmu gde ti vodis monolog sam sa sobom i kao da se sam sebi pravdas jer nisi siguran u tu ravnodusnost.

Beskraj; pokušavam odgonetnuti što ti podrazumijevaš da je bijes? Čitam tvoju pjesmu ne bi li otkrio što je to bijes...
Kažeš da sam to stanje opisao vrlo kratko u jednom stihu, a ja kažem da sam cijelu prvu strofu posvetio upravo opisu bijesa...vrište misli, rastvaranje gdudi, srce puno urlika, sve to moglo bi preplaviti "raj"...cijela strofa govori o bijesu...

u drugoj strofi govorim kako je došlo do tog stanja, to se nije dogodilo odjednom, već se skupljalo duže vrijeme i sada je došlo do "eksplozije, izgaranja, urlika"
treća strofa je produžetak prethodnih misli kako bi pokazao da iako sve izgleda idilično ustvari može biti vrlo potresno...ljubav je takva, uvijek može spriječiti one sitne incidente da se ne pretvore u nešto više...no takva česta stanja "zakopavanja" jednom ipak dovedu do burne reakcije...što je ništa drugo nego bijes....velika burna reakcija, mnogo galame a na kraju se ne dogodi skoro pa ništa....
često izljevi bijesa zvuće kao posljednja strofa...mnogo galame, pretnji, svega i svačega a ipak negdje duboko u pozadini je ljubav,

P.S. na kraju draga moja Beskraj, žao mi je što te moja pjesma nije dotakla onako kako mi je bila želja to dočarati...upravo to je čar poezije....napisati pjesmu koja će svakog dotaknuti jednako...naravno, ne želim vjerovati u još jednu mogućnost a to je da potajice ne želiš razumjeti upravo moju pjesmu, dok ostale koje su napisane na tu temu savršeno razumiješ....


Tvoja pjesma:

počinje stihovima..." Jos bol u grudima osecam... (naravno tu je neizostavna čarobna mjesečeva prašina koja uvijek može pojačati okus bilo čega....ljubavi, čežnje, seksa, ubistva...ma svega...ta mesečeva prašina ti dođe ko "VEGETA" obvezna je jedna kašikica da poboljša ukus)
no nije u tome poanta već u tome da ti ne pišeš o bijesu koji traje već o bijesu koji je prošao, opisuješ nam stanje povređenosti i navodiš razloge..."mada ti nikad nisam oprostila"...taj stih mi govori da je to bilo davno i da mu još uvijek nisi oprostila...znači ako je bilo bijesa koji je bio tema pjesme on se dogodio davno prije...mislim da je i ovo dovoljno....

P.S. Hvala ti na komentaru, lijepo je razmjenjivati misli o stihovima i njihovom značenju....Pozdrav do nekih drugih komentara....PiPi

Cekaj PiPi ja za sebe nisam rekla da je moja pesma dobro napisana sto ti stalno cinis sa svojom.Ako gresim demantuj me.Ona minijatura je mnogo veci utisak ostavila na mene nego celo tvoje pesnistvo do sada.A sto se tice moga pocetka
Jos bol u grudima osecam u pravu si radi se o smrti nije bitno sada kakve.Tako da mi je ta recenica bila najedkvatnija.Sto se tice ostalih pisanja da razumela sam svaku pesmu mnogo dobro mozda zbog toga sto su devojke jednostavne za razumevanje sto se za tebe bas ne moze reci.

Cilj

Reci: granica, raskrsnica, umornih
(rasti, cvetati, dragoceno)

Secas li se, ljubavi
izmedju nas je bila granica,
ledena, nedokuciva,
velika provalija i siroka bezdana.
Stajala sam na litici,
usamljena, tuzna, razbijenih,
neostvarenih snova.
Iza mojih ledja raskrsnica,
put usak meni dobro znan,
staza kojom sam nekada hodila,
pre nego sto sam tebe srela.
Ispred mene ti i ogromna daljina.
Gledala sam u tebe,
dok je tvoja silueta stajala,nepomicna
sa druge strane, strane bezdana.
Trebalo je da krenem,
da prihvatim poraz,
i da ti zauvek okrenem ledja,
ali nisam mogla,
jer bih i sebe svojim odlaskom ubila.
I krenula sam, tim strmim liticama
i videla, da ta daljina i nije tolika,
koliko se meni ucinila.
I evo me, tu sam, pred tobom,
umorna, sasecena u zeljama i mislima,
gonjena i osudjena,
bolnih i umornih stopala,
stigla sam ti, sva u ranama,
ali sam nasu dragocenu ljubav sacuvala,
koju ti sada poklanjam.
Evo me tu sam, ljubavi
posle svih bitaka i poraza,
konacno sam te pronasla.
Ti si moja nagrada,
trofej pun moje ljubavi i krvi,
ti si moja golgota,
zbog kojeg sam ovoliki put prekrcila.
Evo me tu sam,
i vise se nicega ne bojim,
jer ti si moja uteha i zastita,
tebi, sebe poklanjam.

Na ovu temu neću pisati pjesmu, ne zato što nije zanimljiva, jednostavno mnogo vremena je potrebno za pisati i komentirati, a eto sad se odlučih za komentiranje...

Mjesečeva Rosica; napredak se vidi, uspjela si napisati sve stihove s više od tri riječi, nadam se da to nije slučajno jer je za pohvaliti...
Ukazati ću ti samo na jedan detalj....putovi mogu biti, dugi, kratki, vijugavi, trnoviti, puni iznenađenja, popločeni ciglom, kamenom, zlatom...a što se tiče riječi " umornih " e ja sam već umoran na putu kritičara...
Nadam se da ćeš kako ti to inače činiš napraviti malu korekciju ove pjesme koja je sasvim dobra i po dužini i po poetičnosti...

P.S.Zanimljivo je kako riječ "cilj" na sebe navlači riječi kao što su raskrižje, granica, put...

Ja dugujem izvinjenje sto se nisam na vreme javila i iskomentarisala sve pesme , kako je u ovoj temi i pravilo! Ujedno bih da se zahvalim Beskraj sto uvek,bez obzira na sve, stigne i iskomentarise na vreme,i jedino ona ponekad to cini..(hvala ti sto imas razumevanja za nas:)))

Obicno sam cesto ovde ali sada iz opravdanih razloga nisam mogla da navratim a kako je nova tema vec zadata necu se osvrtati na proslu,vec cu nastaviti dalje...Moja pesma ce ovaj put biti malo drugacija i to samo zato sto, dragi nam novi prijatelj Pipi(za mene novi,vama je vec znan:-)) zahteva na rimi,formi,sonetu po mogucnosti..Htela sam da probam,da vidim ,umem li....Mada mi rima nije strana ,moji prvi pokusaji su bas urimovani(jos iz vremena kada sam bila dete,drugacije i nisam znala),soneti mi i nisu mnogo bliski,jer sam jedva par soneta napisala u zivotu.Dakle, ovo bi bio nesto kao sonet...pokazujem svoju dobru volju i zelju da se isprobam u svemu!

Žar ptica; Hvala ti što si uzela u obzir sve moje komentare, istina je da su mi soneti najdraža forma i skoro pa se samo tako izražavam, no mogla si u postovima pronaći i to da mi u biti nije bitna forma u kojoj je pjesma napisana, već smisao stihova i riječi koje pjesnik upotrebljava....to je ono što najviše i najžešće komentiram...

Jednog dana ćeš se prisjetiti kako i koliko si stvarala ovaj "sonet" koji si objavila, jednog dana će ti ta pjesma biti jedna od najdražih u to sam siguran...ne zato što je napisana u rimi, što si ju vremenski malo duže pisala, ne zato što je to naizgled sonet, jer sve je to samo forma...biti će ti draga jer svatko će ju razumjeti i poštovati.
A kao dokaz tomu uzmi dvije posljednje pjesme koje si objavila u svojoj temi..."U ritmu tvoga imena" i " Gde su "...obje pjesme su ne bogate usporedbama i opisima, već bi rekao bezobrazno prebogate, toliko da su na samoj granici nerazumljivosti...jednostavno previše one kako ja to volim reći " melankolićne mjesećeve čarobne prašine"...svega toga nema u ovom sonetu, ovdje si jasna određena, rekao bih u pravoj mjeri poetična...
Slabodno mi možeš prigovoriti, znam da postoji skupina čitatelja koji jednostavno vole takove pjesme, naravno oni ne vole Dantea, Petrarku, ili nekog od planetarno poznatih pjesnika...heheheh...oni nisu znali u svojim pjesmama upotrebiti ovakove stihove....

"Neznoscu oblivene,
svetlom umotane
paperjastim nitima zaplovile
i glavu nezno spustile
na oblacke mojih nadanja.."

ili

"Vetrovima noseni zeleli smo podrhtavanja
zeleli jasnoce tumaranja
a toga u besmislu nema."

Pitam se prije no što završim ovaj komentar....Zašto u "sonetu" nije bilo stihova kako što su ovi gore navedeni?

Osmijeh ti ostavljam i mnogo hvale za pjesmu koju si ovdje objavila....PiPi

Pre svega Pipi,hvala najlepse na komentaru,pa bio on los ili dobar ,hvala sto si napravio osvrt na moje reci,stihove i rime,hvala na vremenu utrosenom citajuci moje pesme!!!
Nisam u skupu pesnika ili poeta koji vole ,liriku,sonete,slobodni stil izrazavanja,alegorijuili sta god vec..ja volim sve po malo!! Volim i rimu jednako kao i slobodni stil pisanja,volim alegoriju jer ne moram,reci bas sve jkako jeste vec volim ostaviti to citaocu da razmislja o cemu sam to pisala,volim cak oksimoron,pa makar bio i cudan i smesan,jer je nekako rdugaciji stil izrazavanja..volim poeziju..mozda bi me trebalo zbog toga kazniti:-)jer volim sve,ali prosto to sam ja.I kad naidju emocije..ja pustim da se same izraze i da same iz mene izlete,kao dete koje se radja ,radujes mu se i ako neznas ,ni kakvo je ni kog je pola..prosto to moj stil izrazavanja i sa ljubavlju to radim,sto je, slozices se,najbitnije!!!Ovo nije prigovaranje,apsolutno si u pravu ,sve sto si rekao jeste tako,ljudi voje odredjene,konkretne stvari,jasne i glasne...ali meni sirine fali...uvijanja i zavijanja,da bih ja bila ja...Eto,probaj me razumeti ,ako mozes...jer zaista kako mislim tako i pisem..:-)

Veliki i srdacan pozdrav ostavljam!!

Tea ::

Cilj

Reci: granica, raskrsnica, umornih
(rasti, cvetati, dragoceno)

Secas li se, ljubavi
izmedju nas je bila granica,
ledena, nedokuciva,
velika provalija i siroka bezdana.
Stajala sam na litici,
usamljena, tuzna, razbijenih,
neostvarenih snova.
Iza mojih ledja raskrsnica,
put usak meni dobro znan,
staza kojom sam nekada hodila,
pre nego sto sam tebe srela.
Ispred mene ti i ogromna daljina.
Gledala sam u tebe,
dok je tvoja silueta stajala,nepomicna
sa druge strane, strane bezdana.
Trebalo je da krenem,
da prihvatim poraz,
i da ti zauvek okrenem ledja,
ali nisam mogla,
jer bih i sebe svojim odlaskom ubila.
I krenula sam, tim strmim liticama
i videla, da ta daljina i nije tolika,
koliko se meni ucinila.
I evo me, tu sam, pred tobom,
umorna, sasecena u zeljama i mislima,
gonjena i osudjena,
bolnih i umornih stopala,
stigla sam ti, sva u ranama,
ali sam nasu dragocenu ljubav sacuvala,
koju ti sada poklanjam.
Evo me tu sam, ljubavi
posle svih bitaka i poraza,
konacno sam te pronasla.
Ti si moja nagrada,
trofej pun moje ljubavi i krvi,
ti si moja golgota,
zbog kojeg sam ovoliki put prekrcila.
Evo me tu sam,
i vise se nicega ne bojim,
jer ti si moja uteha i zastita,
tebi, sebe poklanjam.

Iza ledja raskrsnica,put uzak a ipak tako dobro znan.Daljina nedokuciva.Porazi koji su vidljivi.ali ide se dalje.Nema zaustavljanja,koliko god da je cilj bolan,vidimo da ne postoji cena da bi se do njega stiglo.Jer ljubav koja se nosi u srcu,zaboravlja sve golgote,krvave tabane.Stizemo do nagrade.Ovde imamo sve i cilj i svrhu i nameru.Lepo Tea

Tea ::

Cilj

Reci: granica, raskrsnica, umornih
(rasti, cvetati, dragoceno)

Secas li se, ljubavi
izmedju nas je bila granica,
ledena, nedokuciva,
velika provalija i siroka bezdana.
Stajala sam na litici,
usamljena, tuzna, razbijenih,
neostvarenih snova.
Iza mojih ledja raskrsnica,
put usak meni dobro znan,
staza kojom sam nekada hodila,
pre nego sto sam tebe srela.
Ispred mene ti i ogromna daljina.
Gledala sam u tebe,
dok je tvoja silueta stajala,nepomicna
sa druge strane, strane bezdana.
Trebalo je da krenem,
da prihvatim poraz,
i da ti zauvek okrenem ledja,
ali nisam mogla,
jer bih i sebe svojim odlaskom ubila.
I krenula sam, tim strmim liticama
i videla, da ta daljina i nije tolika,
koliko se meni ucinila.
I evo me, tu sam, pred tobom,
umorna, sasecena u zeljama i mislima,
gonjena i osudjena,
bolnih i umornih stopala,
stigla sam ti, sva u ranama,
ali sam nasu dragocenu ljubav sacuvala,
koju ti sada poklanjam.
Evo me tu sam, ljubavi
posle svih bitaka i poraza,
konacno sam te pronasla.
Ti si moja nagrada,
trofej pun moje ljubavi i krvi,
ti si moja golgota,
zbog kojeg sam ovoliki put prekrcila.
Evo me tu sam,
i vise se nicega ne bojim,
jer ti si moja uteha i zastita,
tebi, sebe poklanjam.

Tea je svoj cilj dostigla i postigla,u pesmi kaze da je gonjena i osudjena,umornih stopala posle svih bitaka i poraza ipak nasla trofej svoje ljubavi.Dokaz da je ljubav nekad tesko zadrzati ako joj se potpuno ne predamo,ovde je bilo cilja i usledila je nagrada...Tea,jako mi se dopada tvoja pesma..

Beskraj ::

Cilj

Reci: granica, raskrsnica, umornih
(rasti, cvetati, dragoceno)

Tema je cilj,ja sam napisala pesmu kako izgleda kada to nemas,kada zivot bez cilja nema nikakvih zelja i nadanja.Nadam se da nisam promasila temu.

Znate li?
Kako je strasno stajati
na raskrsnici.
I ne znati koji put izabrati.
Luda sam,bez prestanka smejem se.
Zivim zivot lutalice,
nebo je granica,a drumovi kolevke.
Nemam vise zelja,pretesko je verovanje.
I nema svoj svet,svoj put,svoj smer kretanja
svoj dan i smiraj.
Ostala sam bez svega,umornih usahlih ociju
kao svaka naivna zena umrlu ljubav cekala.
Guju u nedrima gajila,dragoceno vreme
protracala.
Bez pogleda u buducnost,amputiranih
zelja bez snova i nadanja.
Teska vrata zivota zatvorila,grobnoj se
tisini predala.

Nisi Beskraj,bar po meni, promasila temu,ti kazes da sada nemas ni cilja ni granice,medjutim tvoj je cilj u ovoj pesmi bila nekada bas ta "Guja u nedrima" kojoj si nekad verovala...a sad biras taj cilj da se predas grobnoj tisini da vise ne verujes i da zivis zivotom lutalice..po meni, opet, i to je neki cilj!!Pesma kao pesma,jako teska ali dobra.

meseceva rosa ::

Cilj

Reci: granica, raskrsnica, umornih
(rasti, cvetati, dragoceno)


Poveruj da sam se vratila
odande gde sam toliko
zudela da odem,
to mesto nije bilo odrediste
jer sad znam sigurno odredista nema.
Kad stignes do granice
gde ta odredista treba da budu
tamo je nova raskrsnica
i mnogo novih, umornih puteva.
Sustina je bila u tome
da sto pre,
sto blize pocetku
pronadjem jednu tacku
i na njoj se ukopam,
odatle je trebalo nicati i cvetati.
Ja sam se iscupala iz te tacke,
ti treba da mi pomognes
da moje ranjave korenecice
privrstim za novo tlo.

Meseceva roso,tvoj cilj je da odredista,zapravo nema,jer uvek ,iznova sa svakog odredista nice po neki novi cilj..Jako lepo si opisala ,ako sam ja dobro shvatila, da je sve u zivotu cilj,i da svoje korene trebamo svuda po malo pustiti,pricvrstiti tek toliko da postignemo sta smo hteli,pa ponovo krenuti u osvajanje novih ciljeva...nezno ,lepo..od tebe kao i uvek

Beskraj ::

Cilj

Reci: granica, raskrsnica, umornih
(rasti, cvetati, dragoceno)

Tema je cilj,ja sam napisala pesmu kako izgleda kada to nemas,kada zivot bez cilja nema nikakvih zelja i nadanja.Nadam se da nisam promasila temu.

Znate li?
Kako je strasno stajati
na raskrsnici.
I ne znati koji put izabrati.
Luda sam,bez prestanka smejem se.
Zivim zivot lutalice,
nebo je granica,a drumovi kolevke.
Nemam vise zelja,pretesko je verovanje.
I nema svoj svet,svoj put,svoj smer kretanja
svoj dan i smiraj.
Ostala sam bez svega,umornih usahlih ociju
kao svaka naivna zena umrlu ljubav cekala.
Guju u nedrima gajila,dragoceno vreme
protracala.
Bez pogleda u buducnost,amputiranih
zelja bez snova i nadanja.
Teska vrata zivota zatvorila,grobnoj se
tisini predala.

Draga Beskraj, temu nisi promasila jer neko pise o postignutom cilju a neko o izgubljenom, u svakom slucaju lako je odgonetnuti o cemu se radi. Cilja vise nema, niti snova niti nadanja, teska vrata zivota se zatvaraju jer je potreban odmor u tisini i cutnji, ne mozda, nego uvek pred novim pobedama. Slazem se sa Zarkom, pesma je teska, teskih emocija i lepa.

meseceva rosa ::

Cilj

Reci: granica, raskrsnica, umornih
(rasti, cvetati, dragoceno)


Poveruj da sam se vratila
odande gde sam toliko
zudela da odem,
to mesto nije bilo odrediste
jer sad znam sigurno odredista nema.
Kad stignes do granice
gde ta odredista treba da budu
tamo je nova raskrsnica
i mnogo novih, umornih puteva.
Sustina je bila u tome
da sto pre,
sto blize pocetku
pronadjem jednu tacku
i na njoj se ukopam,
odatle je trebalo nicati i cvetati.
Ja sam se iscupala iz te tacke,
ti treba da mi pomognes
da moje ranjave korenecice
privrstim za novo tlo.

Rosice, tvoju pesmu sam protumacila ovako: ti pises o cilju za kojim si zudela i mislila da mu je tamo odrediste a ustvari nije bilo, umesto toga bila je raskrsnica. Na tom mestu ti si htela pustiti svoje korenje ali posto si se uverila da to nije to sto si ti mislila, trazis utociste za jos jednu novu nadu sa jednim novim ciljem a za to je potreban neko ko ce ti je pruziti. Ovoga puta kraca pesma sa jasnom porukom, bas kao sto rece PiPi, uspela si sa manje reci postici isti cilj. Svaka cast, dopada mi se tvoja pesma.

Žar ptica ::

Ja dugujem izvinjenje sto se nisam na vreme javila i iskomentarisala sve pesme , kako je u ovoj temi i pravilo! Ujedno bih da se zahvalim Beskraj sto uvek,bez obzira na sve, stigne i iskomentarise na vreme,i jedino ona ponekad to cini..(hvala ti sto imas razumevanja za nas:)))

Obicno sam cesto ovde ali sada iz opravdanih razloga nisam mogla da navratim a kako je nova tema vec zadata necu se osvrtati na proslu,vec cu nastaviti dalje...Moja pesma ce ovaj put biti malo drugacija i to samo zato sto, dragi nam novi prijatelj Pipi(za mene novi,vama je vec znan:-)) zahteva na rimi,formi,sonetu po mogucnosti..Htela sam da probam,da vidim ,umem li....Mada mi rima nije strana ,moji prvi pokusaji su bas urimovani(jos iz vremena kada sam bila dete,drugacije i nisam znala),soneti mi i nisu mnogo bliski,jer sam jedva par soneta napisala u zivotu.Dakle, ovo bi bio nesto kao sonet...pokazujem svoju dobru volju i zelju da se isprobam u svemu!

Cilj

Reci: granica, raskrsnica, umornih
(rasti, cvetati, dragoceno)

Granice nema, niti kog' kraja
sto pute moze uskratit' meni,
da moje zelje ponoc zaseni,
da tama zasvetli jace od sjaja.

Raskrsnica deli,al'izbor je jedan!
Cvetati samo u svojoj vlasti;
Zbog njega neces nikada pasti,
samo je tada iskren i vredan.

Umornih ociju,al' sa njim rasti,
ne traci sebi dragoceno vreme,
stremi ka njemu razumom bez strasti!

Ne hodaj po mrtvima i nemoj krasti!
Ostavi za sobom zrno i seme,
Sacuvaj srce u ime casti.


I.M.M.
(Zar ptica)

Zarka, ti si mene ovaj put odusevila sa sonetom i to veoma dobro smisljenim. Znam da volis rimu i da je za tebe ovo bio pravi izazov u kome si potpuno postigla cilj. Cilj, kao cilj kazes da treba da bude jasan u zivotu, da covek zna za cim stremi, da se ne prepusta strastima nego da ga razum vodi, samim tim sto stremi tome cilju, ne treba do njega doci prljavim sredstvima nego sacuvati svoje ime i svoju cast. Bravo i tebi svaka cast za ovaj sonet!

[quote="Žar ptica"]Ja dugujem izvinjenje sto se nisam na vreme javila i iskomentarisala sve pesme , kako je u ovoj temi i pravilo! Ujedno bih da se zahvalim Beskraj sto uvek,bez obzira na sve, stigne i iskomentarise na vreme,i jedino ona ponekad to cini..(hvala ti sto imas razumevanja za nas:)))

Obicno sam cesto ovde ali sada iz opravdanih razloga nisam mogla da navratim a kako je nova tema vec zadata necu se osvrtati na proslu,vec cu nastaviti dalje...Moja pesma ce ovaj put biti malo drugacija i to samo zato sto, dragi nam novi prijatelj Pipi(za mene novi,vama je vec znan:-)) zahteva na rimi,formi,sonetu po mogucnosti..Htela sam da probam,da vidim ,umem li....Mada mi rima nije strana ,moji prvi pokusaji su bas urimovani(jos iz vremena kada sam bila dete,drugacije i nisam znala),soneti mi i nisu mnogo bliski,jer sam jedva par soneta napisala u zivotu.Dakle, ovo bi bio nesto kao sonet...pokazujem svoju dobru volju i zelju da se isprobam u svemu!


Pesma vrlo jasna i glasna,ostavi iza sebe one vrednosti ljudske koje te krase i koje te cine covekom,sve mozes u zivotu izgubiti ali treba imati srce,cast i postenje.Svaka cast Zarka meni je pesma prelepa,sve moje iskrene pohvale

Ako nemate nista protiv,ja bih zadala temu za ovu nedelju....

Tema:Osluskivanje

Reci: tiho,prag i uninije

(carobni,malene i pruzam)


Nadam se da se slazete inspirativnu nedelju vam zelim....

Slazemo se :DPisemo.

Tema:Osluskivanje

Reci: tiho,prag i uninije

(carobni,malene i pruzam)
Draga moja ovu zadnju rec uninije nisam razumela tako da sam uzela dve reci iz donjeg reda.

Veceras brisem sve suze isplakane.
Jer u meni vise nista ne okrece se,
sve tiho polako nestaje
cak vise nema ni one srece.

Samo praznina i pusto nadanje.
Srcem bar zelim da ga cujem,sve zamrlo je
teska tisina kida,samo sapucem u mracnoj
postelji,pruzam ruke hladno mi je.

Uspavljivana s tamom,
prag preskacem,san zovem.Lobanja
odzvanja,sve suvisno je.Cemu ovaj vapaj
duse,koji nikoga ne dodiruje?

Nista ne cujem,pokusavam glas da pustim.
Samo slika uzasnog krika.I maleni
koraci u mestu,kao trag postojanja besmislu.
Sve uzalud je...

Tema:Osluskivanje

Reci: tiho,prag i uninije

(carobni,malene i pruzam)

U tisini sobe mrak,
polako misli sabirem,
srce tiho kuca,
jedino njega cujem,
tebe ovde nema,
ali u mom srcu,
odzvanja tvoj glas i tvoje ime,
molitvu ti, evo, pisem
na papiru stih novi sricem,
koji za tebe ispisujem,
na pragu nove ceznje postavljen,
kroz otskrinuta vrata slutim,
da mi spominjes ime,
misli su mi tebi upucene,
cujem zov nutrine,
pozovi me da udjem,
vec dugo usamljena putujem,
nedovrsene snove skupljam,
pruzam ti ruke nedodira pune,
samocu da razbijes,
oprosti mi sto se umorna povlacim,
i neutesno tugujem,
oteraj od mene uninije,
ispuni me novim duhom ljubavi,
da ti bez straha krenem u susret,
kad ponovo cujem moje ime.

Tema:Osluskivanje

Reci: tiho,prag i uninije

(carobni,malene i pruzam)

Osluškivanje

Tiho ječi tvoj trag
duboko u meni.
Od sudnjeg časa
kad pragom mog bola
gospodariš,
ja sebe nemam.
Tišina peva
još jednu pesmu,
nošenu podivljalim vetrovima.
A moje uninije
gromovi raspaljuju
kad nevreme zahuči
u tvom snu.
Čarobni časi gneva,
opori ukus pelina.
Slatko- gorka istina
što niz malene suze
izliva usud moj.
Pružam pred oltarom
drhtave ruke...
Bogu ili tebi...
ni sama ne znam !
Da li je Bog ti
ili ti Bog...
Probudi se na treni oseti
u mirisu tamjana moj zov...
Možda čuješ glas,
postaneš spas !