Naslovi

Овако, скупите одавде првенствено одавде, када нестане, мада мислим да су варијације и комбиновање непресушни, прогуглајте, наслове тема, наслове песама, ма било које наслове, пишите потом песму или причу, од воље вам. Можете негде додати, негде одузети реч али наслови су оно што је садржај игре.

Осмех вам остављам и овако некако би било то:


Ту, између сена наших сенки,
у немиру обода небеса,
окови осмеха мога пера
траг у времену остављају
док нема те.

У трагу незаборава,
у трагу немира,
разапета нитима тишине,
љубав, разочарана,
злом надом трована
чека трен.

Алиби греха,
жврљотина препуна надања
у једном времену свитања
док ноћ бежи пред јутром,
плави тонови звука
склепани у радионици
заљубљеног кловна.

А теби пишем
моја вечности,
све моје љубави описујем
ослобађајући споне ума
у сликовитој поезији душе
док ово би требало бити песма,
нешто као песма,
у трагу најлепшег сна,
која говори о Творцу,
белим крилима демонског неба,
у сусрету светлости вечне таме,
палих анђела.

Дневник лутања,
тек писмо некоме,
некоме кога молим да збаци љуштуру,
да се ослободи,
препусти реци да понесе
све заблистале звезде у оку.

Мапе времена остају,
признања,
огледана у тајнама осмеха
које гледамо на туђим лицима,
док сан она снева, попут нечујног брода,
као питање за Бога,
носи, епитаф речи,
са сећањем на тебе
у даху чежње најлепше песме.

На оба лица љубави
одевам црнину,
долази зима
и ево пишем малој птици
само вечерас у тишини,
са песником у огледалу,
само вечерас, петокњижје,
биће плод живота.

Најлепши стихови ноћних шапутања,
негде између два света,
а ти, запис у дневницима једне чаробнице,
у огледалу једне душе,
песма над песмама,
коју изгубио сам
негде између нас
у траговима душе и снова у јави
мога бола
када је туга запевала,
да сета је моје име.