pitalice

Naslov: Re: pitalice 17/2/2010, 8:50 pm

vuces svoju slamku za spas...ne vidis izlaz kroz dugi mracni hodnik...krik i odjek stvaraju jos veci strah u srcu...dusa je "izvan tebe"...luta hodnikom da nadje izlaz...za sebe i tebe...i razbija zid koji je djavo sagradio...a iza je sunce....

zvuk teskog koraka...

Naslov: Re: pitalice 17/2/2010, 8:59 pm

Korak od pola metra,skupljen na ivici doline suza i dan u kome se pojavljuje sva njegova tezina na nekom vostanom ponosu i u nekoj jalovoj snazi.

Otrov i slast.

Naslov: Re: pitalice 17/2/2010, 9:07 pm

i jedno i drugo je pravo u "malim kolicinama"..dovoljna je kap otrova da ubije, i kap slasti da razbije sve sto je gorko...

ljudi sa margine....

Naslov: Re: pitalice 17/2/2010, 9:19 pm

Увијени у старе капуте, погрбљени, на хладном ветру, лутају мокрим улицама. Траже сечања, успомене, гледају мртвим очима пролазнике, ходају без циља. А када падне ноћ, врачају се својим предграђима, својим хладним самотним собама на мансардама, да би заспали, да би се молили, да се никада више не пробуде.

Песак на шкољци успомена

Naslov: Re: pitalice 17/2/2010, 9:27 pm

jos vise zatrpava skoljku uspomena...bisernu...koja se zatvara...i vise nikada ne otvara cista kao sto je nekada bila...vec ostaje zatrpana pijeskom..i pronalazi je jedan ribolovac..ali za njega ona nije nista drugo do jedna skoljka od pijeska zatrpana......a u stvari je skoljka uspomena..zatrpana pijeskom "zlobnih talasa"..

nesto izmedju svega...

Naslov: Re: pitalice 17/2/2010, 9:33 pm

Између дав зида, између два камена, између људи, птица, времена, остаје празнина. Нема, усамљена, тиха, можда одвећ тиха. Понекад у њу спакујемо делове успомена, у неке невидљиве полице, затрпане, претпане игром, гласовима, смехом, додирим. Да, увек је негде између, тек празнина.

Ебоновина и слоновача

Naslov: Re: pitalice 17/2/2010, 9:44 pm

nijanse boja drvenih figura i leprsavih njegovanih vlasi na vjetru...koje on sklanja sa svojom ne tako njeznom a ni tako grubom rukom i poklanja joj indijski drveni rad u obliku ljubavi...

grad veliki, sjajni, ona sama...

Naslov: Re: pitalice 17/2/2010, 10:47 pm

Mene ova pitalica asocira na tebe draga ako ne gresim. pitalice - Page 9 Icon_biggrin

Tisina sobe.

Naslov: Re: pitalice 17/2/2010, 10:55 pm

pa...sad... i ne grijesis puno...ima tu istine... pitalice - Page 9 Icon_smile

sa dramskim pauzama pitalice - Page 9 817300

sto bi rekla ellen....

tisina sobe, nije tisina vec njen vazduh koji vibrira sad i upravo nekom odvratnom niti koja me razbija na sitne komade, a neda mi mogucnost za drugacije..a to nije ni soba ni tisina vec ljudski um...

tanka nit koja razbija "kineski zid"..

Naslov: Re: pitalice 17/2/2010, 11:33 pm

Ne postoji ta nit koja moze razbiti kineski zid pa makar on bio i pod znake navoda.Ali neki zid mogu da razbiju neki ljudi koji stoje i cekaju u svom slepilu hoda ubedjeni da je cilj neizbezni ishod vremena.

Dan u kome se on pojavio

Naslov: Re: pitalice 17/2/2010, 11:40 pm

jedan necekivani dan, u kome se pojavi on, i sve srusi pa eto bas i taj "kineski zid" i to sa jednom jedinom recenicom koja je bez tacke...a mogao je da se pojavi bas ON e tad bi bilo sve drugacije, bez tih vjetrova koji samaraju i bez tih pokreta koji nerviraju, mogao je biti samo ON...sa svim svojim tijelom i sa....

ni pad, ni let...

Naslov: Re: pitalice 18/2/2010, 6:01 pm

Kada znam da je za sve kasno,a opet i nije.Mozda je moja sudbina bas tako htela ali slucajno se neko pojavio i hteo je bas tako...hteo je da poletim.Da posle tog pada osetim njegove ruke koje me podizu,koje mrezu zivota pletu i ja u tom letu volim u danima,volim u nocima...postajem vasiona u ovome svetu.

Znakovi gresnog zivota.

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 4:50 pm

Бледо лице у полумраку собе, сенка уличног светла просута на очима, мртав поглед без светлости. Без осмеха, без надања, онако одбачен у тами времена без сна.

Праг

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 5:31 pm

Prag zivota.Radost,bol i ljudska zloba.Stalna borba kuju covek uvek vodi ,zato taj prag ima svojih cari,u njemu ima svega.Spoticanja,podizanja padova.Nesto sto je zapisano u nekoj modroj senci na marginama vecnosti.

Sag leteci

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 7:28 pm

Mašta, druga strana našeg uma, ono svemoguće, podsvest koja nam diktira život a da toga nismo sasvim svesni... Ispunjenje naših snova koje je moguće ako ih sao sami sebi dobro preformulišemo...

Starac pod drvetom, kraj puta

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 7:56 pm

Тражи неко нестало време, лута, додирује кору, можда је ту, неко име урезано, неко време остављено, некада, на неким путевима неповрата, давним, прашњавим, пустим.

Немоћ

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 8:07 pm

Nemoc,nesto sto te dize iz pepela nesto sto ostaje u mrtvoj jeseni sa psima koji laju celu noc.Nemoc nesto sto te probada kroz kosti i juri razgolicenih bedara.Nesto sto nam kad tad u zivotu iskopace oci i ukrasti mladost.

Intimni akordi

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 8:10 pm

Dvoje u zanosu istinske ljubavi; neko u svoj samoći svoje duše, duha; samoća

intuitivno očekivanje

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 8:17 pm

Ваздух трепери, пале се улична светла, звук улице. Тишина на трен, издвојен звук корака, плочник говори, виће, ослушкује, тражи у гомилама један звук кога нема, који се чека, одавде до бескраја.

Стара столица за љуљање на трему

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 8:26 pm

Bila je to najlepsa stolica za ljuljanje na tom tremu,u njoj sam svake noci mogla da osetim lahor u svakoj zvezdanoj noci.Mogla sam u njoj da osetim pesmu koja je u snu ispevana,vihore neznosti velom ljubavi iskrane...Bila je svo bogatstvo sveta za mene.

Ambijent u staroj kafani

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 8:34 pm

Дим цигарета, прљави дрвени под, граја, помешана са понеким пијаним узвиком. Звекет чаша, помешан са мирисом алкохола, зноја. На зидовима, жутим од дима, урамљене у прасатим рамовима слике бродова на реци. Стари Циганин са виолином, пијана свирка. Конобарива великих груди, матори пијани шанкер и хладно зимско јутро са свитањем пред вратима.

Кафански сто

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 8:45 pm

Birtija bese cudna pozornica,ali taj kafanski sto u toj birtiji gde smo sedeli svako vece niko nehtede nikada glumac da bude.Za tim stolom skidali smo svoje maske s lica i bili ono sto jesmo.Ja volim takve kafane,sa tim starim niskim stolovima...na kojima su uvek bili sareni stonjaci gde je drugarstva i lepseg zivota bilo.

Vatre crvenog predgradja.

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 9:31 pm

Куће у низу, црвена опека на летњем сунцу. Полако залази, велико, црвено, ужарено, као да је обзорје плануло, све гори, нестаје у тену. А онад, када тај црвени див нестане, иза прозора, попалиће се светла. Хиљаде малих светала, хиљаде малих прозора, хиљаде живота, звукова иза њих.

Дно немирног мора

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 9:39 pm

Dno od kapi do poslednjeg kopna u svemiru .Neizvesnost i ocekivanje sta ce doploviti iz te dubine...koju tajnu more krije.Crna senka koja je prekrila sve,tuga i suze u ocima.Deo zivota koji je natopljen morskom penom i sada samo u toj dubini je nepregledna neizvesnost.

Parce neba dok udisem besmrtnost.

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 10:03 pm

Plavo, boja sna, mekano paperje večnosti, srebrna prašina pada po kapcima otkrivajući čaroliju puta koju samo bogovi poznaju

zvazda padalica

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 10:09 pm

Траг светла на тамном небу. Замиће за неким кровом, тај траг светла. Кажу, неко ће умрети ту, ту где она остави светли траг. Кажу, да, говоре, ту причу вековима, јесном, нело ће је видети како нестаје над мојим кровом, а онда, онад шта, можда живот, можда ни његов крај нису граница, можда једини верујем у то ?

Марс

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 10:18 pm

Mars.Crn ili beo.Gospodar neba.Presecen na pola,srebrnim nozem.Utociste za ocajnike,propalice i carobnjake.Divna smisao kajanja.A noc na hitrom vrancu jase u neku lepu uspomenu.

Praporci radosti.

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 10:28 pm

Saonice crvene boje, neke čudne životinje vuku ih, bez trunke zapinjanja, za uzdama sedi jedan deka, duge bele, kovrdžave brade... najlepši zvuk na svetu koji se čuje mislima

Noć uzdaha

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 10:31 pm

Црвени фењер, не, не то није авион, то је Бамби, ма не, то је Рудолф, сија му носић кроз олују !!!!! Деда долази, задригао и црвен од алкохола, носи поклоне и обично помеша ! Коњу ја имам 48 година, шта ће ми плишани меда, идиоте пијаниииииии !!!!!!

Нисам могао да одолим !

Naslov: Re: pitalice 20/2/2010, 10:39 pm

Вече постаје ноћ. Додир постаје страст. А ноћ, она траје, и страст траје, поцепана на хиљаде додира, који остају на уснама, врховима прстију. Остаје на грудима, коси, а онада пред јутро, бежи са тамом коју потискује сунце, бежи ношена на уздаху који се губи у вреви јутра, на улицама на којима неко жури некуда.

Приповетка лудила

Naslov: Re: pitalice 21/2/2010, 5:15 pm

Masada ::: Црвени фењер, не, не то није авион, то је Бамби, ма не, то је Рудолф, сија му носић кроз олују !!!!! Деда долази, задригао и црвен од алкохола, носи поклоне и обично помеша ! Коњу ја имам 48 година, шта ће ми плишани меда, идиоте пијаниииииии !!!!!!

Нисам могао да одолим !

Ehhh M ti me tako slatko nasmeješ

Naslov: Re: pitalice 21/2/2010, 5:17 pm

Čitam, ne verujem sopstvenom umu. Tu rađa se neko čudnovato biće, samo svoje, ne poštuje, ne ceni, ne odustaje... Trn prerasta u drvo, smeh u cerenje... Nehaj obuzima sve oko mene... izgubljena u tuđim rečima...

Obala mrtvog mora

Naslov: Re: pitalice 21/2/2010, 5:24 pm

Пуста плажа, без краја, без времена. Остају трагови које мртви таласи бришу, мртви трагови, мртвих промашених корака, лудила, сна, јаве. Где смо у том мртвом свету, ми живи ? А можда, можда ми мртви ходимо живим светом, а не видимо, не знамо, не устајемо, не чекамо, јер, више не тражимо, неки саг на који ћемо положити тело последњи пут.

Цвет на мермерној плочи

Naslov: Re: pitalice 21/2/2010, 10:42 pm

Onaj cvet koji je sa pogleda skinut,onaj cvet koji se na toj ploci pokazao drugacijim.Stabljika mu je gola,stegnuta od bola.I nikada niko saznati nece zebnju koju taj cvet cuva od ponora.

Prkos u oku.

Naslov: Re: pitalice 21/2/2010, 11:08 pm

slucaj kad oci ne zele "pokazati" svoje emocije, prkose ali uzalud jer poseban sjaj izdaje oko uvijek...ono sto je u nama to je i u oku,ako je prkos u nama oko ce ga pokazati...

snaga uma...

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 1:37 pm

Снага блиставости и таме, тас гордости и безобразлука, помешан, умешан у масу лудости, понекад говори, понекад не пушта звук. Игра се попут детета или крвари попут ратника који умире, стапа се са ништавилом, Богом, Врагом, демонима, вилама. Опстаје, живи, чека, неки знак постања.

Огрлица од дима

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 3:39 pm

Neprimetna veza, maglovenje posesivnosti, možda nečiji duh obešen o vratu voljenog bića-spajanje ovozemaljskog i nepostojećeg....

dah sa vrelih usana

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 4:09 pm

После првог благог додира усана, лелуја, остаје дуго, можда предуго, чека нови пољубац, јачи, дужи, онај који се претвара у прасак универзума у тренутку рађања планета и таме.

Прст који кружи стаклом

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 4:47 pm

Mala dečija ruka ocrtava obrise na dahu zalepljenom na staklu; Devojka pokušava da uhvati konture likanekoga, nekada davno poznatog, nepoznatog...

koincidencija susreta

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 5:07 pm

Случајност да у маси сретнемо некога кога знамо, у гужви док људи иду некуга препуним улицама града, једва чујни повик имена, окрећемо се гледамо, тражимо очима глас који нас зове, додир по рамену ...

Кист на умазаној палети

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 7:51 pm

U ovoj zimskoj noci,kist na umazanoj paleti dobuje po platnu kao kapi kise.Umivaju ulice i krovove.Cuje se tisina srca,na toj umazanoj paleti uspomene otkucavaju.Kroz otvoren prozor cuje se vetar...podseca me na neke noci koje su ostale davno iza mene.

Divlji besmrtni cvet.

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 7:57 pm

ruža boje krvi, raste gde nema ničega, ljubav, vera, nada

prastara knjiga

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 8:16 pm

Стихови, приче, мртвих песника, кожни повез са свиленим тракама, заборављеним негде међу листовима, корицама. Счувано време, љубави, снова, после свега прича о смрти, животу, обичним данима, о неким људима којих више нема као ни оних који су писали о судбинама.

Чаша вина

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 8:18 pm

sto od kovanog gvozdja, kniga od korica boje braon...na njemu..jedna pepeljara, jedan covjek sa svojim mislima...i olovkom na sredini knjige, pita se dali pripada zivotu sad ili prije...

sjenka sebe samog...

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 8:47 pm

Stit za bolove,sveta misao u tami,glad tvoga dobra u godinama.Srce koje nema hrabrosti da se okrene jer ne zna sta moze videti.Mozda igru uznemirene pustosi,mozda ceznjivo sutra...a mozda daljinu tihu.

Utociste za ocajnike.

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 8:58 pm

nudi sigurnost ali ne i ljepotu, nuzna stvar, lose ako covjek mora,..zivot koji samara nemocnu osobu...ocajnik..ni sa jedne strane i ni iz jednog ugla ne zvuci dobro, utociste je toplo i nesto lijepo, ali ocaj izgori svu tu ljepotu i toplotu utocista koje pokusava da lijepim bojama oboji ocaj...crvenom zutom plavom ali uvijek je siv...

ljepota grijeha...

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 9:52 pm

Лепота нечег украденог, на трен, на дан, на годину, лепоте додира, усана, мириса косе, негде на далеким обалама, у тами, у мирису мора, соли и чемпреса, под месецом.

Грех једне ноће

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 9:58 pm

greh jedne noci...ljepota grijeha...to je odgovor....
onaj osecaj kao da izronis iz najljepseg sna...i pokusaj da mislis da nisi "gresan", a i saznanje da jesi ne mijenja nista...

misao koja nebo otvara...

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 11:18 pm

Мисао о лепоти неких очију, мисао о додирима, мисао њој која лети високо, међу звездама, која се ствара на тихој срми месеца, ваја њу, у некој ноћи када духови покрену тишине, када вичемо без гласа, сами после свих вековних сутона.

Булевар

Naslov: Re: pitalice 22/2/2010, 11:43 pm

Prva asocijacija na Bulevar mi je moja omiljena ulica.Vreme koje sam najvise tu provela ,lepe i ruzne stvari,neka secanja davno zaboravljena sada u mnogim pricama i pesmama napisana.Upravo onako kako ti se zove i ovaj forum tako bi i ja opisala moj Bulevar LJUBAV,SNOVI I SMRT.Samo bi islo tim redosledom.

Kada grlimo uspomene