pitalice

Naslov: Re: pitalice 19/6/2010, 3:12 pm

Zasto ljudi nisu ono sto bi hteli? Da li je za sve ipak kasno,ili vredi se boriti i dalje?Boriti se do poslednje snage,dok god imas u sebi i onaj poslednji atom.A to je glas koji se bori i vice za tobom.Sada vicem svim tim ljudima-zasto niste ono sto bi hteli?Da i tebe kada sam srela jedne kisne veceri,mozda sam bila previse smela pa i tebi sada posle toliko godina rekoh zasto nisi ono sto bi ja htela.

Nimfa

Naslov: Re: pitalice 19/6/2010, 3:41 pm

Ружин пупољак прекривен велом. Љубавница и жена, курва и светица. Отвара наша срца, у ноћима и данима, од постанка времена древних. Оивичен лик Деспине, разиграно срце покреће елементе живота. Бели папир платна остаје осликан додиром нинфе, понеке дивље музе скривене у нашем уму, дубоко у кланцу сећања и времена. Носи нас земља и ватра, носи нас и вода и ваздух пролећа, убија учмалост душе која се угњездила у нама. Ослушни себе, рекао је неко, одбаци маске и буди ти у сврси свога постојања.

Пан

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 19/6/2010, 4:28 pm

Plod ljubavi zna nekada da bude jako cudan.Toliko cudan da prosto nekada zna da u tebi unese i onaj panican strah.Ljudska glava,rogovi...kozji rep.Veseo i radostan bez obzira na svoj izgled zivot zna da bude i na taj nacin prihvatljiv.Muzika je nesto od cega se nikada nije odvajao.Njegova frula je bila na daleko poznata.Ali ljubav,ljubav je jad.Njegov ljubavni jezik niko nije razumeo,sem krugovi raskrsca koji su mu izabrali put.

Meseceva senka

Naslov: Re: pitalice 19/6/2010, 8:44 pm

Просута срма на каменим лицима дана. Плавет ноћи неба, бачена на рањени тепих таме, ту до нас, увијен и склупчан под твојим рукама. Месечева сенка, игра. Неспутана, лепа. Мала балерина са искрама које остају на крилима сна. Спавај, нека пешчани сат откуцава, време мога повратка. Нека те ноћи чувају, нека те дани пазе. А једном, када се будем вратио, миловаћу те, дахом јужних ветрова.

Богиња

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 19/6/2010, 9:40 pm

Bila sam nekada u njegovim ocima nesto nevidljivo ali trajno.Nesto leprsavo ali sjajno.Satkano od snova koji su protkani srecom i ljubavi.U njegovim ocima bila sam rujno vino koje je zedan usnama ispijao.Bila sam njegova Boginja.Onaj arhipelag svih uspomena,srece i spokoja.Bila sam nesto izmedju smrtnog i besmrtnog,konacnog i beskonacnog.Ona nebeska muza koja se zvala ljubav.

Na oltaru sna

Naslov: Re: pitalice 19/6/2010, 9:52 pm

Tamo gde san simbole kristališe, pretvara naše istine u izvrnute znakove, tamo na centralnom mestu sna sve se zna. Ali do tog mesta živi ne mogu, njihova je duša preteška za krhku i tananu svetost tog kutka. Ostaje nam da naseljavamo sopstvene snove i tumaramo njima kao nomadi, u nadi da ćemo otkriti zašto sanjamo jedne te iste likove neznane, jedne te iste događaje davno prošle, zašto se budimo u znoju i plačemo, zašto su namdata vrata duše a ne i ključ...

Figure

Naslov: Re: pitalice 19/6/2010, 10:30 pm

Svi smo mi figure ovoga zivota.Koje bolujemo,nestajemo i u vremenu trajanja prasina koja se skuplja po nama stresamo je sa sebe u ovom beznadju.Kao i figure i mi trazimo kutak gde postoji nada.Mesto gde cemo se ususkati,da nas neko ne bi u prolazu zakacio,polomio okrnjio.Na tom mestu trazimo mesto vecnog boravka.

Dug put

Naslov: Re: pitalice 20/6/2010, 7:45 pm

Легенда каже: у ноћима без месеца, за оне недосањане сањаре, небеса ће отворити своје капије. Пред њима, створиће се пут. Један дуг пут ка облацима и месецу кога нема. Пут препун трња, пут по коме морамо кренути боси и чистог срца, јер, једино тако га морамо савладати. Болан пут ка нечему што нас чека, ка награди која лелуја у даљини месечеве сенке таме. Тамо негде, чека нас кћи месеца, принцеза која у рукама скрива књигу сна коју ће нам дати да испишемо неким лаганим речима сечања. А када склопимо корице књиге снова, можемо бирати, куда даље поћи.

Кочија

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 20/6/2010, 8:07 pm

Kada nas odnesu kočije u večnost, dok nas beli anđeli čuvaju, shvatićemo da tek tada vidimo svoj put. Put koji nije uzaludan, koji ima svrhu i smisao...to je put naših snova.
Sanjali smo ih u ovome svetu, u vrtlozima beznađa tražili ga pipajući po mraku hladnog vremena. I onda su kočije napokon stigle. Glas belog anđela šapnuo je naše ime i odvezao nas u nepovrat, ka Svetlosti, ka Suncu, ka Ljubavi.
I sve ovo što sada radimo, i sve naše pesme i snovi, odnećemo zajedno sa sobom, dok beli anđeo vodi nas u nebeskoj kočiji....

Zvezdani svodovi

Naslov: Re: pitalice 20/6/2010, 9:35 pm

Zvezdani svod na kome su trag i beleg tvoje niti.To je sanjani prostor u kome se cuje zov tvoga glasa.Na tom prostoru prska zvezdana jata kamenja,ona kamenja ljubavi.Gde nebo prosipa radost,gde se ja otimam od vetra dok me ti milujes,grlis i poljupcima prekrivas telo.

Zlatni dan

Naslov: Re: pitalice 20/6/2010, 9:43 pm

Zlatni dan prosipa se po meni poput sitne prašine dok me sunčevi zraci miluju po licu. Tonem u ovaj dan kao brod u more, ulazim u njega, hrabrog koraka... Ulice su osenčene svetlošću, i ja, dok izlazim iz sobe pune mraka, škiljim jednim okom posmatrajući prolaznike...
Hodaju ljudi u odorama sadašnjosti, dok klize niz cestu, svako sa svojim snom... Ja budna koračam, i pomalo sanjam, posmatrajući kako plavetno nebo grli oblake...

Miris pupoljka

Naslov: Re: pitalice 20/6/2010, 9:57 pm

Miris pupoljka u jednom novom radjanju.Kada taj pupoljak pada u tudje ruke koje ga nisu zasluzila i on gubi svoj miris.Neko mu kroji sudbinu,a on taj pupoljak oseca po sebi tudje prste.Ne moze da grebe, nema trnja nezan je...a neko drugi njegovu zivotnu mrezu plete.Brzo se rascvetava u cvet koji nikada nije uspeo pruziti onaj miris ljubavi i neznosti samo zbog toga sto se nasao u ruci,koja je pogresna bila.

Zena i cvet

Naslov: Re: pitalice 21/6/2010, 3:18 pm

- Где је пут живота ? - питала је жена са цветом.
- Овде крај тебе. - рекао је.
- Како га не видим ?
- Ти не желиш да га видиш.
- Желим, али не успевам.
- Баци цвет и видећеш.
- Ако га бацим, изгубићу успомене.
- Да, хоћеш, али сачуваћеш сан који је спавао у том цвету.

Кип

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 21/6/2010, 3:45 pm

Stalajala je poput kipa, nema i ukočena. Nije mogla da se sabere i da shvati da je napušta. Vreme ljubavi zauvek je prošlo a ona je stajala na vetrometini vremena, ukočena poput kipa, zbunjena, uplašena...
Misli su joj tekle poput brzog voza, nije ih mogla pohvatati...sva u konfuziji, mislila je da će se onesvestiti....
Prevara. Miris prevare. Kakav bol joj je načinio, kakvu tugu zasejao u njenom srcu!
Šta da radim, upitala se...da li da ostanem sa njim ili da se okrenem i zauvek zalupim vrata za sobom? Znala je da ne može bez njega, ali se odlučila za ovo drugo. Spakovala je kofere i, kao pijana, teturajući, ušla je u taksi i otišla zauvek...

Sloboda

Naslov: Re: pitalice 21/6/2010, 5:08 pm

Sloboda je kada bistra reka svojim brzacima mami.Kada svaki pogled odnese sa sobom svoju lepotu,prostrasrtvo svih pasnjaka,suma i trave.Sloboda je u listu jesenjem koje je pozlaceno ono zlatnom bojim.Sloboda je moja strast koja ima onu istinsku snagu.Sloboda je ona beskonacnost koju nosis u sebi i to je nesto sto nikada ne moze isceznuti.

Nikome ni rec

Naslov: Re: pitalice 21/6/2010, 8:45 pm

Говори тихо, никоме ни реч не дај, када велике ствари почињеш. Јер реч, украдена са твојих усана постаје мач неправде у рукама злих. А колико их је око нас ? Јеси ли икада пребројао оне који мисле да су анђели на њиховим раменима и оне са демонима у себи ? Веома лако бела крила постају црна, потребна је кап вина више у твом пехару па да се све црно у људима скупи и потисне светлост. А онда, неће ти требати Пакао, то ћеш искусити овде пред затвореним вратима земаљског раја. Зато, говори тихо или немој казивати оно што знаш уснама, када велике ствари почињеш.

Велики Нил

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 21/6/2010, 10:21 pm

Misticna i duboka.Neka davna dobra vremena odavno su prohujala.Sada evo me na dnu Velikog Nila.Nisam stigla ta zadnja vrata da otvorim,nije bilo izlaza,nije bilo kljuca.Samo se smirise talasi nadamnom,dno te reke sada je moja nova kuca.Iznad mene samo tamno plavetnilo,po neka lelujava senka.I talas koji je cuvar moje duse.To je bio jedini put koji me je odveo do svih odaja mojih.

Otkide se

Naslov: Re: pitalice 21/6/2010, 11:52 pm

otkide se asfalt, sam sebe po otisku mojeg stopala. uf, uf, uf - lokomotiva se otkide. otkidoše se od smijeha porad istog. otkida se emocija od kartona, otkida se pozdrav porad bontona. otkide se zvijezda porad prostora. uf, uf, uf - lokomotiva se otkide.

kameni oblutak

(baš sam vas se poželio pitalice - Page 2 Lol

)

Naslov: Re: pitalice 22/6/2010, 6:50 am

Kameni oblutak zapisuje neka moja davna secanja,neke moje misli koje mi prolaze, u modroj senci na nekoj margini vecnosti.I u tom zapisu su tabaci pozuteli,zive rane koje i dan danas peku.Krvare, opominju, ponekada hrabre.Da poneses sa sobom sve svoje sto stignes kao da ti je sudnji dan.I tiho mi sapuce
u tebi je sve tako nedovrseno do onoga trenutka dok ne pronadjes onaj drugi deo kamenog oblutka za kojim si ceo zivot tragala.Tada kada ga budes nasla bices svoja celina.

Bezim od bezumlja

Naslov: Re: pitalice 22/6/2010, 4:01 pm

BODUL ::: (baš sam vas se poželio )

Већ сам се питао где си тако дуго ?

Бежим од безумља, а вртим се у круг из кога нема излаза. Друга лица са истим речима, испразним. И поново питање. Зашто безумне људе интересују туђи животи ? Зар им њихов казан није сасвим довољан па морају и и туђ да погледају. Можда безумље не би било толико болно када би бар чутали. Када не би говорили. Али, они причају, лече досаду минорним глупостима. На срећу, више ме не исцрпљују, само ми одузимају време које могу утрошити и на друге ствари, неке лепше. Престао сам да се обазирем, не погађају ме ни речи, зашто би ? Безумни су у свом свету, ја у свом, али, безумни то никада неће разумети а опет, само ће причати и причати.

Хладни талас мира

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 22/6/2010, 4:48 pm

Titrajuca dilema.Kada u nekoj plisanoj zavetrini iscudjavas se svim bojama koje nadolaze u sva tvoja cula.Bela,crvena,zuta...crna.I opet krug a ti ostajes hladan kao talas koji lupa od stene,lomi sve pred sobom a ti postizes mir.Mir u sebi,bez obzira na sve nemire koje te okruzuju oko tebe.Ti samo stojis kao nemi posmatrac.A noc guta sve one hladne odlaske,sve one odrone.U kome vise ni zvukovi ne veruju moci govora.

Bodljikava zica

Naslov: Re: pitalice 23/6/2010, 11:51 pm

Razapeo je žicu i rekao, "Hajde, koračaj"! Decu sam lagano supstila ptici na leđa i krenula. Mislim da ga je svaka kap krvi radovala, a radovala je i mene. Svaki metar je više boleo, ali sam sa svakim bila bliže cilju.Krv je kapljala na gore i u susret jurila ne bi li što pre suze zagrlila, a ja sam gledala u nebo i smejala se kao nikad do tad. Decu je čuvala ptica, ptica iz mene ih je svaki put nosila više i više. Znala sam da ću i ovo pobediti, ali sam znala jedno. Dok sam živa i kad se zemlje umore, ja ću ih nositi međ oblake da odmore, da sanjaju bezbrižno na mojim krilima.

Stari goblen

Naslov: Re: pitalice 24/6/2010, 7:07 am

Na starom goblenu promicu senke,na njima su ljudi sa sekirama,padaju stabla.Jenjava vatra u toplom ognjistu gde se samo odrzava iskra u zenicama.To je jedino sto sam ponela sa svoga zgarista,iz svog popaljenog doma.Ako moze da mi vrati sunce i malo topline svega onoga sto sam izgubila,ostavila iza sebe.Samo iz sebe cujem prugusen pisak,i studen koji se oglasava iz moga srca.

Vatra koja bukti plamenom.

Naslov: Re: pitalice 25/6/2010, 3:19 pm

Zavisi sve od situacije i trenutka. Vatra koja bukti plamenom može pojesti celu šumu, može nahraniti jedno selo, gladna dečija usta. Može pokrenuti dvoje zaljubljenih i predugu noć sagoreti u trenu. Može i grejati naga tela koja razgovaraju teko onako, neobavezno, o nekim običnim ili neobičnim stvarima. Može dati nadu ako je osetite u srcu. Vatru koja bukti plamenom želim kraj sebe.

Napisano požutelo pismo

Naslov: Re: pitalice 25/6/2010, 6:06 pm

Davno je prosla jedna mladost,prosli su oni najstrasniji vihori.Izgubila sam u tim vihorima zivota mnoge,secam ih se svih.Baka mi je pricala o mom dedi koga pamtim kao kroz maglu zato svoja secanja, jos davno napisala sam i pretocila u pismo koje je sada pozutelo jer ga nikada nisam docekala.Nikada ga vise nisam videla odneo ga je vihor rata.Jos uvek mogu da cujem onaj njegov udar sekire,kao da je moj deda ziv.To napisano pozutelo pismo nisam mogla cak ni na grob da mu ponesem jer mesto njegovog vecitog boravka zauvek je ostalo neobelezeno.

Tvrdoglava upornost

Naslov: Re: pitalice 25/6/2010, 7:29 pm

Al tražim i hinjim! I iznova postavljam iste prolaze pred kišu vrana i nikako da se dotaknem pred očima mi leta. - Odbijam sve opcije leta! Al tražim i hinjim. I iznova postavljam iste prolaze pred kišu vrana i nikako da se dotaknem pred očima mi ljuda. - Odbijam sve opcije leta!
- Ja tvrdoglavog lika.

(bio na jednom od mojih otoka gdje nema "konekcije")

Naslov: Re: pitalice 25/6/2010, 8:14 pm

ljetni pljusak

Naslov: Re: pitalice 25/6/2010, 8:20 pm

Крупне капи над градом, оловно небо раног поподнева лета. Лагани свежи ветар, игра се са облацима који некуда јуре. Људи, покривају главе, град постаје поље, препуно цветова, црвених, жутих, плавих и ко зна којих... убијено сивило фасада. звоно трамваја који иде ка Славији. Мирис траве ташмајданских. Летњи пљусак, растерује вреву улице.

Стари бунар

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 25/6/2010, 8:43 pm

Dok smo ga gradili i,mirisala je trava.Bilo je prolece i cvetao je kukurek.Bio je izvor zivota.Nekada pored tog bunara oskorusa je svoje vitice uplela uz stablo koje se nadvijalo nad njim.Vetar je svirao najlepse pesme,a mi deca smo se igrala i jurila oko njega.Sada su ta deca porasla,stari bunar je odavno presahnuo i svoju poslednju kap.Ovde je sve nekada cvetalo,sada...sada je samo ostalo mrtvilo.

Povratka bilo nije.

Naslov: Re: pitalice 26/6/2010, 2:23 am

Povratka bilo nije.
Povratka bilo nije.
Povratka bilo nije............................................drukčije izgleda svet odozgore,
ali nisam veća, naspram ljudi dole, osećam se slabije i sitnije od njih, pod njima je zemlja,
a ovde gore moje tabane vetar dira. Ruke oslanjam o beton, ne pridržavam se, već
kao da odmaram ruke za let, kao da čekam pravu struju pa da se prepustim vetru i
poletim. Ne niču, ne čujem klijanje krila iz leđa, ne osećam golicanje perja pod rebrima.
Pluća dišu, srce udara, a mesto ptice, ja sam i dalje ja. Možda je međuprostor trenutak
preobražaja, možda iz snage niču krila, ne, iz hrabrosti se možda budi misao?! A, šta
ako ne poletim, ako se prospem po asfaltu??Ništa, sakupiće moje ostatke, okačiti me
o banderu i reći:"Evo je još jedna što je umislila da je ptica, jel to neki virus, jel bilo
na vestima, ova je 8 ove nedelje.....jel bilo nešto na vestima?

Ne volim ljude i televiziju, odustajem, volim bandere stare, ali samo zato što mogu uvo
da naslonim i slušam ptica šaputanje. Lep je život, biću ptica koja hoda, ona što sakuplja ljudske suze, a ničija misao će me već poneti visoko gore, možda, nekada....neko...

Naslov: Re: pitalice 26/6/2010, 11:05 am

Midjika gde je ovde pitanje?Ti si se toliko raspisala da si ga prosto zaboravila. pitalice - Page 2 Icon_biggrin

Naslov: Re: pitalice 26/6/2010, 11:16 am

Izvini. "utisnuće kao dokaz".

Naslov: Re: pitalice 26/6/2010, 11:45 am

Sta bi to trebala da utisnem da bi dokazala da sam uspela tvojom pomoci da otvorim ona teska i najteza vrata svoga zivota.Da nemam reci pred lepotom svega sto sam otkrila a do sada sva ta lepota je prolazila pored mene.Da se sada brze i poletnije krecem,da sam puna radosti i srece.Reci mi zivote koji to dokaz trazis od mene?Vidim da mi ni ti ne verujes.Koje to utisnuce trazis od mene?Zar svi ovi zapisi i misli nisu preobrazenje necega novoga u meni.Zar ti to nije dovoljan dokaz.Drugog dokaza nemam.

Crni leptir

Naslov: Re: pitalice 26/6/2010, 5:43 pm

Када је пала ноћ, она без месеца, она која је глува и нема, полетео је, један црни лептир, из најмрачније сенке једног мртвог дана. И летео је, тражио нешто што је давно изгубио, нешто у тами која је дисала. А онда, спустио се на мој врат да би прошапутао о тајни живота. Корачај, шапнуо ми је и одлетео кроз таму коју је носио свуда са собом.

Хербаријум

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 27/6/2010, 2:26 pm

Otvorila sam svoj moj mali herbarijum, zbirku cvetova, osušenih a tako lepih. Svaki cvet označavao je jedan moj dan, lep i osunčan, ili pak siv i mračan, poput crnog oblaka koji se nadvija nad gradom.
Sve dane mog života poneću sa sobom u večnost, da ispričam bogovima svoju bajku koju sam živela kroz taj mali herbarijum...

Muzika noći

Naslov: Re: pitalice 27/6/2010, 6:50 pm

Slavuj peva,a bulka u divljem klasju.Na kosi mi beli leptir,u rukama topli dah vetra.Oko mene svuda zuti maslaci.Noc,a u mojoj dusi jos jedno lepo secanje i miris pokosenog sena.Muzika cvrcka i praporci radosti.Mami me ta muzika na zaborav,nudi mi neko lepse i ceznjivo sutra.U meni drhti ponoc a negde iz daljine neko izgovara neki stih uz muziku nocnog povetraca sa divnim smislom kajanja koje polako odlazi u lepu uspomenu.

Napisi jedno pismo.

Naslov: Re: pitalice 27/6/2010, 8:19 pm

Ti meni si sve,
Želim da znaš, mada nemam trenutno riječi, da umijem cijeniti slobodu koju mi daješ. Isto tako znaj da jeza koja prolazi mi tijelom po primanju štafete tvog hoda rasplamtava moj duh, i da bez tebe nisam ni pitanje.
Ovdje sam, na svome mjestu, upražnjavam poetski nastup kao ono kad imitiram Šerbeđiju, a mi se smijemo i trgovi oživljavaju i mislim na tebe.
Kako si u tom dalekom svijetu?
Kakve su erupcije vulkana, kakva divljač je ugrožena, koje boje su u modi, ko je aktualni terorist?, šta ima na BHT-u?
Tvoj najmiliji iz trpezarije

crna kuhinja

Naslov: Re: pitalice 27/6/2010, 9:35 pm

Meni su sve kuhinje crne jer to je jedino mesto koje ne volim.Gledam ih crne,nove,stare svaki put kada treba njima da se primaknem koraci su mi preteski.Ali stomak od te moje mrznje je jaci.Skrhano u nju ulazim i gledam da sto pre iz nje izadjem.

Drama i tragedija se ljube

Naslov: Re: pitalice 27/6/2010, 10:00 pm

kap se sunovratila i navlazi poljubac rastanka.
po papiru se iskreveljise fasade sa suncevim zrakama u zaletu po sebi, pjesme se obistinise!
sad vesele se jame u kranovima slobode, sad talasaju se kaplje pupcane vode. nakuplja se pod tepih i polako se ispisuje ime.

list koji prkosi vjetru

Naslov: Re: pitalice 28/6/2010, 7:05 am

Ljubila sam taj list koji je prkosi vetru,jer me je podsecao na mene.Dostojanstven,uzvisen pred svim nedacama i zlom koja su ga okruzivala.Nije se dao,drzao se cvrsto za granu dok je svo ostalo lisce tuzno padalo na sve strane.Vetar je bio jak i opak,a list je bio nezan i krhk.Njegovo trajanje je bilo u lepoti i tragu u njegovom vecitom pristanistu.A vetar to nije mogao da razume.List vetra je samo pevusio i cutao dok je aprilski vetar duvao i proklinjao glas koji ga je mamio da se svima priblizi poslednji cas.

Patim od srece

Naslov: Re: pitalice 28/6/2010, 10:05 pm

Пољубац, додир, и још на стотине њих. А онда, када се све смири, у ноћи, патим од среће. Она лагана патња, са глупавим осмехом на лицу клинца од њеснает када добије први пољубац. Тихи уздах, оног од двадесет пет који је нашао прву девојку, ону праву. патња од среће неког средовечног господина који је нашао некога ко ће му речи да има помало безобразан поглед. Старац, коме нека старица сличних година нешто виче на уво, а глува је као и он. Ако патимо од среће, овако би било, или не би ?

Плава планета

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 28/6/2010, 11:13 pm

U san mi ponekad dodje,znam dosla je da me tesi.Plava je kao sto je more plavo,kao ljubav koja ne vene.Plava planeta,mesto gde nema nikada mraka.Na njoj spustam umornu glavu kao na jastuk i smehom golicam zvezde.Na njoj zaboravljam uznemirene predele i tragam za trenucima koji se uvlace u moju postelju i teku telom kao strele svega onoga sto zaboravljam.A onda polako na toj planeti plavoj odlazim s mirom da spavam.Na njoj nema mojih nemira.Plavetnilo prosipa radost i mir po mojoj glavi.

Skoljka zarobljena

Naslov: Re: pitalice 29/6/2010, 10:11 pm

Легенда каже: Тамо, на крају жала, негде у плавети дубина, једна, шкољка заробљена тамом, у свом оклопу чува најлепши бисер. Онај, ко га додирне, мочи ће да разуме језик мора.
Тражили су га вековима, ту у тим дубинама тиркизно плавих боја. А онда, онда су заборавили на њега и нико га више није тражио. Прошли су векови тишине, а бисер, у својој шкољци чекао је нечију руку да га покаже дану у коме ће тајна бити пренета.
Море је запљускивало жало, време је пролазило, а онда, једна девојачка рука, растворила је оклоп бисерне шкољке. Таласи више нису били тек обичан шум, већ песма мора, разговетне речи које је чула.

- Питај. - шаптало је море.
- Тражим капетана луталицу, знаш ли где су једра која га носе ?
- Давно су сломљена.
- А он ?
- Лута и даље, у потрази за тобом.

Арлекино

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 29/6/2010, 11:08 pm

Jos jedna jeftina predstava,jos jedna jeftina imrovizacija necijih malih zivota.Zasto ljudi stalno imaju potrebe da glumataju na tim daskama ne misleci na svoje sopstveno propadanje.Zasto se stalno drze copora i ne mogu biti unikatni.Posebni,jedinstveni.Zasto?Razumem da su im tacke uvezbane,pa bi ponekada imala strpljenja i da ih saslusam...ali ovako zonglirajte,izigravajte prostitutke,lopove i zigola.Ali dajte sebi samo malo originalnosti.Dajte tim vasim ulogama malo vise duse.

Laku noc

Naslov: Re: pitalice 29/6/2010, 11:14 pm

Kupila sam ga na jednoj pijaci. Na mene mi sliči pomislila sam. U rukama mu nekakvi zvončići, a osmeh čas veseo, čas setan. Noću se činilo kao da čujem zvuk zvončića, ali nakon toga ja bih još dublje tonula u san. I kiša bi šarena lila niz oluke, a sanjala sam, sećam se neki tmuran i siv dan. Izjutra, kad osvane stavljala bih ga u krilo i kao da mi namiguje, mali arlekino-šaptala bi mu...Jednog jutra ga više nije bilo, te noći nisam ni zvoce čula, ni šarene snove snila. Pogledala sam se u ogledalo i znala sam šta se desilo-porasla sam.

Miris smole

Naslov: Re: pitalice 30/6/2010, 12:35 am

zalazim u diviljinu i drveca se okrecu za mnom. svojim okusom punim usta i cinim da se sretnu pogledi dvaju koje znam. igram na sigurno i prizivam sjecanja na prve kraste i trk kroz polje zacina. sirim ruke i hrlim i grlim dijete u susretu. ostavljam svoje tragove po haljini i upecatljiv miris pri samoj pomisli.

akustika noci

Naslov: Re: pitalice 30/6/2010, 6:00 am

Letnja je noć, tiha i vrela. Slabašan vetar donosi miris cveća posađenih u dubokim žardinjerama i miris šume opojne, čiste...sedim na terasi sa njim i podižemo glave posmatrajući zvezde, udišući vazduh kao što se udiše miris najlepšeg cveta.
-Kako je lepo, kažem mu!
-Pogledaj onu zvezdu, grli me i šapuće mi na uvo.
Posmatramo nebo, beskraj plavih i belih obrisa koji se ne mogu pogledom obuhvatiti.
Osluškujemo zvuk noći, zrikavce što zriču, i muziku koja dopire iz naše sobe, tihu i laganu...
On me ljubi. Srećna sam.

Lenjo jutro

Naslov: Re: pitalice 30/6/2010, 6:18 am

Lenjo se protezem ovoga jutra dok suncevi zraci polako ulaze i stidljivo se probijaju u svaki kut moje sobe.Zora se se polako razmece svojom prvom jutarnjom rosom.U pogledu hvatam prag svetlosti jer mi se dusa razmece beskrajem,i uocavam prvi put ovog lenjog jutra dok je svetlost sve jaca i jaca da se polako podize sidro vecnosti koje uvija tvoj lik.U tvom liku pronalazim onaj nedirnuti svet koji sam negde nekada trazila.

Nestani,vrati se.

Naslov: Re: pitalice 30/6/2010, 6:26 am

Odlazi od mene ti zlokobna zveri ljudskog lika, nestani u rupama prošlosti i ne vraćaj se više. Nahraniću te krčagom mojih suza, pelenom i žuči, da vidiš kako je to kad bol boli i jauk jauče. Nestani u izmaglici, ti demonu koji me proganjaš, zatvaram sve kapije prošlosti za sobom. U crnoj noći ja, ratnica tuge, oblačim belu haljinu i tražim spas u sebi i Nebu.

Obavijena snom

Naslov: Re: pitalice 30/6/2010, 7:00 am

Nikada me snovi ne obavijaju.Jer oni su za mene zabranjeni putevi.Bezim ja od njih,beze oni od mene.Pokusaju nekada da se saviju oko mene,podignu me na trenutak kao kap vode i samo mi zatamne pogled.Gusim se u njima,u njima sam kao u ropcu i kosmaru beznadnog sna.Oni su za mene postali tudjinci,stranci.Koje sam prestala vise da trazim.Nauci me molim te da sanjam,ne odlazi od mene bar dotle dok mi ne vratis to izgubljeno a tako voljeno.Hocu i ja da osetim car obavijenog sna.Znam tu je negde...blizu sam nadomak toga.Jos samo malo mi treba.

Nagon za samounistenjem.