pitalice

Naslov: Re: pitalice 30/6/2010, 1:56 pm

Ponekad osecam da dajem od sebe vise nego sto treba, bilo na poslu, bilo u kuci ,jednostavno previse se brinem za neke stvari koje i nisu toliko bitne, neznam da li se to moze nazvati nagonom, jer nesto me goni u svoj toj trci i revnosti prema svemu,da sve treba da bude dobro a kako meni bude nije vazno, to je kad covek polako i svesno unistava sebe. Ponekad se desi da posle nekog pada zelim unistiti sebe tugom, brigom i suzama, kad bi mogla rado bih taj period preskocila ali to se mora proci da bi se preporodila, iz svega toga izlazim jaca, neka nova ja.

Svevidece oko.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Re: pitalice 30/6/2010, 5:46 pm

Oko koje misli samo da sve vidi,ali postoji ono sto ne moze da vidi sto moze samo da se oseti.Ali na zalost to svevidece oko ima tu manu.Nesto videti a ne osetiti nema nikakvu moc i car.U njemu se samo na trenutak pojavi zar,razgori se i brzo dogori.U tim ocima samo bruji sen.Ponekada se u tim ocima kada bolje zagledam priupitam kuda njihov pogled zuri?Prema nebu ili vecnom boravistu.

Muzika Baha

Naslov: Re: pitalice 30/6/2010, 6:35 pm

Zivim u danima kad ljudi imaju dosta toga da nauce o sebi i svetu koji ih okruzuje, da zaista veruju i cuju tonove oko sebe. Mogu li oni zaista da cuju i da oslikaju nesto pre nego sto cuju, da vide u ogledalu muziku, da li cuju njen savrseni zvuk i dodir nota i duse. Dok slusam zvuk orgulja osecam beskrajni mir, dah i spoj prirode,spoj neba i zemlje. Osecam klanjanje prirode pri svakom dodiru zice, nizu se zelje, osmeh se navlaci na lice. Ja slusam i uzivam a oni ce razumeti.

Elektra.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Re: pitalice 1/7/2010, 4:34 pm

Знаш ли шта је иза ових врата ? - питала је Електра.
Зар је важно ? - узвратио сам.
Бојиш ли се ?
Одавно сам убио страх.
А бол, јеси ли и њега убио ?
И њега, са последњим дахом ноћи.
Спреман си дакле ?
Да.

Покуцала је звекиром. Тешка врата су се отворила без звука. Прошао сам кроз њих, тражећи воде седам река Хада.

Дванаеста планета

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 1/7/2010, 6:54 pm

Jos jedna stepenica vise.Jeli to stepenica koja se zove Nibiru?Je li to onaj kamencic koji smo kao klinci bacali u vis,i sanjali da cemo bas mi jednoga dana da se nadjemo u njenoj orbiti.Na zalost nikada niko nije od nas postigao da bude zvezdani moreplovac.valjda zbog toga sto u sebi nismo imali dovoljno avanturistickog duha.Mozda je bio i strah da ne bi sreli mozda neke nase pretke.
Vise smo bili za varijantu sa gusarskim blagom na nekoj skrovitoj planeti u nekom sazvezdju samo nama poznatom.

Egzoticna kraljica noci

Naslov: Re: pitalice 1/7/2010, 7:51 pm

Ноћ, врела, луда музика црних бубњара, међу таласима на ободу плаже посуте палмама. Мирис сунца, на кожи, титра у овом касном сату. Траг наранђе на твојим грудима, увијен капима зноја тражи спокој на сребрном песку којим ходаш. Хајде заврти се и направи круг живота који ће завршити у мом наручју. Твоја тамна кожа ебоновине, наслоњена на мојим бледим грудима посутим месецом. Додирни ме куковима, грудима, нека ритам овлада твојим бедрима, на којима моје руке почивају, у додиру лудог сна. Додирни ме, после могу и умрети и бежати и нестати. Додирни ме, вреле су усне којима говориш неке речи помешане на ободу чаше коју вино мази. Додирни ме, јер ти си краљица, егзотична краљица ноћи у којој моје тело ври, обавијено пожудом лудог ритма твога тела.

Мислилац

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 1/7/2010, 9:16 pm

Mislilac.Da li je to mozda onaj mrak pre rodjenja svetlosti,ili onaj ponor u kome zvuk ne veruje moci govora.Ne,ipak je to sveta bistrina umova koja je izvajana,mozda isklesana u svakom nasem liku.Ili je ipak to osvesteni dar potrebe.Ne znam...ali mogu da je vidim belu,staru i ponosnu.Malo poteskog koraka i jako mudra pogleda.Ona misli sa setom na sva bolna izvinjenja,koja su dosla tako kasno.

I trazim reci

Naslov: Re: pitalice 1/7/2010, 10:17 pm

Тражим речи, којима бих описао корак срне у ватреном кругу жеља, Тражим речи, опијен полутамом великих огледала која сунцу пркосе. Твој лик, лети, дочарава бајке и приче. Исписујеш, љубав, смрт и снове, лаганим кораком чежње. Не смем те гледати, јер сваки поглед буди утихнулу страст која не нестаје. Одлепршај, ту до неког замишљеног цвета, неког, мирисног, невољеног. И реци, да ниси сан, да ту си део сновиђења, бунила. Остани окамењена у времену, које ћу памтити када времена крај дође и када задња реч буде говорила о платну на коме си сликала игром.

pitalice - Page 3 The_dancers_in_the_sun_by_x_shook_x

http://x-shook-x.deviantart.com/

Поглед на сат

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 1/7/2010, 10:27 pm

Igrala sam do smrti. Odrala sam prvo stopala, a mirisna hrastovina je gulila dalje zglobove, kolena i udisanjem mirisa drveta ja sam rasla i nisam osećala bol. Igrala sam ples smrti, tesana mi je kost po kost, a miris šume je šaptao u meni da ne moram plesati nogama da bih pobedila. Pleši bokovima, rebrima, pleši na rukama, pleši tim vrcavim okom i pobedi. Neka tvoje trepavice ostave sećanje na tebe, zaspale na daskama života-ljubavi.

Korozija

Naslov: Re: pitalice 2/7/2010, 11:22 pm

-Gledam na sat. Nema ga!?
-Tražim u džepu kaputa,torbi.
-Kasnim,nema nikoga,nemam koga da pitam.
-Prazan trg, ulica, grad, prazna planeta!?!
-Gde su svi nestali?!
-I ptice su nestale, a njih sam mogla da pitam!
-Više ne kasnim ako nemam kome da odem!?
-Otkucava.
-Čujem.
-Tražim ga!
-Sve brže i brže otkucava, ne vidim ga.
-Osećam ga u sebi, u meni je sat!?
-Ali, jel to sat ili bomba?!
-10, 9, 8, 7...u meni je...6, 5, 4, 3...
-Poslednji pogled u sebe....VOLIM TEEE.....2, 1,..BUM!!!
-Jedna mala ameba u barici kiše praćka se...
-još jedan pogled na sat,,,
-1, 2, 3, 4....otkucava sat....počinje novi život.

(-LJUBAVI PRONAĐI ME...ČEKAĆU TE....)

Saksija pred kućom

Naslov: Re: pitalice 3/7/2010, 7:33 am

Kuća kao i svaka druga, miriše na toplinu i ušuškan dom. Prolaznici misle da je to dom kao i svaki drugi. Iz dimnjaka izlazi gust crni dim jer zima je. I u njoj haraju zimski vetrovi, ledeni kristali skupili su se oko njenog srca i napravili obruč. Nešto je steže, guši, ali ne zna šta.
Majka sprema ručak, otac sedi duboko zavaljen u fotelju i čita novine komentarišući dnevne događaje. Ona...oseća da je sama...da nema nikoga ko bi joj pružio ljubav i podršku. Sama u toj hladnoj kući koja izgleda kao topli dom za sve one koji ne znaju...
Obruč se steže još jače, kristali leda zarivaju joj se u dušu. Hladno joj je unutra, vetar zimski huči u njenim grudima....
Saksija pred kućom kao čuvar stoji na ulazu. Mazi osušeni zimski cvet koji zna njenu priču....Razgovara sa umrlim cvetom kao da je živ, a ispred ulaza čekaju je tamna lica, smrknuta i ozbiljna...kojih se plaši...sve je to odraz ledenog obruča koji joj steže dušu.

Gusta šuma

Naslov: Re: pitalice 3/7/2010, 9:03 am

Okrenula sam se i prekinula nas razgovor,jer smo se izgubili u toj gustoj sumi reci u kojoj se prosto vise nismo razumeli.Ti si sanjao,a ja sam zelela.Ti si mastao a ja sam ostvarivala.Ti si ziveo u proslosti,a ja sam gledala svetlost buducnosti.Sadasnjost je za tebe bila teska i bremenita.Nisi zeleo izaci iz guste sume svojih misli,nisi zeleo ruku da mi das,izgubio si ritam zivota.Secam se rekao si mi.Idi,ostavi me ovde je moja sloboda.Okrenula sam se i otisla zauvek u zvezdanom praskozorju te noci.Ostavila sam te tuznog,ali slobodnog u varci samo jednog trenutnog zracenja.

Kazaljke u dvanaest

Naslov: Re: pitalice 3/7/2010, 7:27 pm

Склопљене казаљке у дванаест, звоник, полетеће голубови када чекић васкрсне почетак новог поднева. Негде на улици, са букетом увелог цвећа, човек, један, гледа ка звуку који одлази. Није дошла, ни у овом дану, у овом подневу, склопљених сказаљки старог торња, под плавим небом. Склапа очи, као и свих година до тада. Полако их отвара. Сем непознатих корака ничега за њега више нема. Полако се окреће и одлази, да сачека један нови дан, када тристотине шездесет пет пута, стари сат откуца подне.

Ветар ноћи

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 3/7/2010, 10:07 pm

Kosava,ona kasnojesenja koja proziva po nekim davnim zaboravljenim snovima.I koja mi donosi malo ljubavi,jer nije mi potrebno vise.Sasvim mi je dovoljna u opisu ove veceri.Vetar noci,tvoja ruka u mojoj kosi,sakrivene zelje koje se ogledaju samo u nasim pogledima.I ono predavanje vetru koje zvuci kao bura nase orobljene strasti.

Poklon orlusinama.

Naslov: Re: pitalice 4/7/2010, 9:40 pm

Окуј ме,
негде на висовима,
где стари борови умиру,
окуј ме,
желим да слушам вапај прошлог времена,
вапај жала времену које одлази.
Окуј ме,
нека моје срце буде поклон
поклон орлушинама свести,
када крај времена дође,
и крик грабљивица висова,
заувек замре.

Секстант

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 4/7/2010, 10:23 pm

Da li postoji takav ugao izmedju Sunca i zvezda.Da li postoji ta tacka na horizontu.Ponovo se priroda predaje bitkama.A ruke stvaralackom plamenu.Ta navigacija okna blago toci,kada Sunce u susret dodje.Medju kolosima metal se polako oblikuje.Sekstant instrument nebeskog tela,ogledalo njegove duse.

Gorki spokoj.

Naslov: Re: pitalice 5/7/2010, 11:07 am

На длановима лежи неки чудни мир. Давно већ заборављен од свих. Горки спокој, нечега што не долази. Зурим у једну тачку, нем, миран. Без гласа, чекам ноћ. Полако се вуку обични сати живота, време пролази, више га не заустављам. Могао бих да се покренем, да одем и пригрлим рески ваздух јутра. Могао бих, много тога данас али ... Сунце се диже ка подневу, птице куњају у гранама, тишина. Нема ни деце која вриште по парковима, као да све стоји са мном, ту, око мене. Као да не постојим у рачуници овога дана. Једино, на мојим длановима, остаје тај чудни мир, давно заборављен од свих.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 5/7/2010, 11:28 am

Davno zaboravljen od svih,ispijam duge noći samoće.
Grad polako tone u san,a ja ne mogu oka da sklopim.
Plašim se da te ne usnim,plašim se bola koji taj san donosi.
Prijatelji moji odavno su se rasuli po svetu,po grobljima Beogradskim.
Moje ljubavi sam zaboravio kada sam tebe upoznao,na
život zaboravio kada si otišla,napustila ovaj Svet nesrećni.
Davno zaboravljen od svih,otaljavam dane bez smisla,čekam
da me neka ruka odnese u zaborav,na neko sigurno mesto.

Spokoj jutra

Naslov: Re: pitalice 5/7/2010, 6:10 pm

Nikada nisam dozivela spokoj jutra.Jutra me podsecaju na gospodaricu i gonitelja.Podsecaju me na krike pobede gde nikada nisam ja ta koja pobedjujem.Na prostor od jecaja cudnih snova.Na treptaj zatamnjene lazi,koja pokusava spokojno da udje kroz prozor,ne shvatajuci da mi stvara nemire kao plameni jezicci vatre.U svakom tom jutru radja se tama ponora,haosa i meteza.Jos jedno jutro mozda za mnoge spokojno i mirno za mene jos jedna opasna mreza u kojoj se batrgam.

Lepota neznanja.

Naslov: Re: pitalice 5/7/2010, 9:31 pm

Ноћас, можда те неко други љуби, Да, можда те ноћас други милује, додирује неким топлим длановима. Можда твоји бокови, ноћас не мирују, можда се препуштају страсти и времену ноћи. Ко зна, можда, можда још хиљаду питања лежи у низу а ваздух који муком говори даје ново сулудо питање без одговора. Понекад помислим, је ли лепота незнања у оваквим ноћима стварно лепота, оно што тера ону сумњу обавијену око срца ? Можда је тако и боље, можда је добро ништа не знати. Нећу више мислити, окренућу се сенкама на зиду, покрићу се тамом и заспати. Заспати и спавати, без снова овај пут док будем јутро чекао.

Велика тешка књига

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 5/7/2010, 9:46 pm

U toj velikoj teskoj knjizi redovi radosti i tuge.Uvidjam da velike razlike izmedju te dve stvari nema.U njoj sam patila od srece,radovala se bolu,I samo je ona ta moja teska i preteska sada vec pozutela knjiga razumela.Ona je bila deo mene,ne...ona je bila ceo moj zivot.U njoj je mogla da stane sva zebnja i nada.Sve moje zelje,svi oni bolni oziljci i svu onu radost koju sam znala da raznesem.Jedino me je ona razumela i nista me nije pitala.Trpela je i prolazila kroz pakao i raj.Ona je dusa moje duse.U toj knjizi rodjene su price mnoge,mnoge sam prenela ovde,a mnoge su ostale jos uvek zakljucane ispod njenog umornog kamena.Mislim da nikada nece videti svetlost dana.

Udaljena sudbina

Naslov: Re: pitalice 6/7/2010, 8:31 pm

Негде после овог раскршћа, овог без путоказа и знака, раскрсћа које одређује пут, постоји у неком златном кавезу, осликана далека судбина живота. Уздахнућу, затворити очи, завртети се у круг, једном, двапут, не бројим више. Отворићу очи и пустити поглед, онако опијен круговима да сам оцени куда ће повести љуштуру тела. Ма где кренуо, имам утисак да се врачам увек на исто место, место почетка путовања а не схватам да се та тачка, та необележена тачка, сама помера по својој вољи и вољи других. Овде, на раскршима, не помажу ни паметне ни глупе одлуке, судбина је ту и морамо је осетити где нас зове па макар то и боио пијаним погледом, уместо бачене кованице, која остаје да лебди и не пада на земљу крај наших ногу.

Арабеска

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 6/7/2010, 8:57 pm

Meseceva arabeska od snova.Od snova zarobljena i nadom zatvorena,jer gazi necim nepoznatim.To zatvoreno i nepoznato je zlatna tanana nit u kapi mesecine.Koje kruze u senci drveta,kroz nemirne njene krosnje da bi docarale najlepsi san.San jednog beskrajnog putovanja.

Jabuke i Dunje.

Naslov: Re: pitalice 6/7/2010, 9:06 pm

Jabuke i dunje na mom stolu. Miris se širi prostorijom obećavajući nov dan, pun mira ili nemira, svejedno je...Sedim duboko zavaljena na plavom kauču i ispijam kafu, pušeći po ko zna koju cigaretu po redu. Osluškujem note koji dolaze sa radija i uživam u tim sitnim gutljajima i udahu nikotina.
Sama sam u kući ali to mi danas ne smeta. Posmatram cveće u vazi koje mi je on pre neki dan kupio da me oraspoloži. Znam da je tu negde, sasvim blizu, u ovom gradu, a tako daleko od mene. Pogledom milujem crvene cvetove razmišljajući o nama i našim usponima i padovima. Ne, ne o našim. To su bili moji usponi i padovi kojima se i on podao, dišući zajedno sa mnom. Osećam krivicu ali znam da ne smem. Ipak smo osuđeni da zajedno letimo ka visinama i dodirujemo dno. Ko zna zašto je to dobro.

Umorna noć

Naslov: Re: pitalice 6/7/2010, 10:01 pm

Jos jedna umorna noc posle napornog dana.Gluvo doba je u mome gradu,samo se cuje eho odjeka ponekog prolaznika kao da i on vuce svoje umorne noge zavrsavajuci svoju drugu smenu.Ovako umorne noci su preduge,jer u njima ustvari se vidi ono lice stvarnosti koje smo imali preko dana.Reci se mnoze,izgleda jedino one i moje misli idu uvek korakom napred.Moram u ovoj noci pronaci sebe u njoj,da mi pokaze put do svetlosti.Put sutrasnjeg dana,pun nove noci.

Ostati cist

Naslov: Re: pitalice 7/7/2010, 9:51 pm

У времену, на блатњавим путевима остају трагови. Трагови људи и звери, трагови испреплетани у смеђем и дубоком отиску точкова поштанских кочија, незваних јахача и сабласти. Понекад, залутамо тим путевима, онако, нехајно, у белим оделима, хаљинама, без разлога, наведени неком руком смираја и жеља. Блато се лепи за наше ноге, ситне капи земље лепе се на наим раменима и леђима, отежавају нас, не дају нам даље, тонемо, полако у живо блато око нас. Како остати чист сред тог глиба који нас дозива својим препреденим гласом ? Да, одела која носимо, биће прљава, мокра од киша и стењања нашег хода на коленима, али наше очи, оне, оне ће остати светле, неугасле ватре праисконских светионика луке далеке Александрије, Родоса и још толико знаних и незнаних уточишта света.

Караван

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 7/7/2010, 9:58 pm

Kolona koja se polako seli niz kraske predele,iza njih sumi divlja voda.Noc je teska maglovita svuda strah provejava.Pitaju se sta moze da se izrodi.Karavan koji ceka neko pitome podnozje,zebnju cuvaju od ponora.Sve je izgubljeno sa koje strane dolaze sa koje odlaze.Most treba preci strepi se nad sudbinom,sudbinom obeskucenosti.

Kako mi mladost ode

Naslov: Re: pitalice 8/7/2010, 10:05 pm

Помислим на време које сам оставио за собом. Помислим, како ми младост оде неким лепим путевима којих више нема. Помислим на све затворене кафане, све воде којима сам пловио. Магле Дунава, спрудови мирне Саве, Обале Тисе, онако зелене, пуне звукова ноћи, Драва, тиха са поветарцем на површини таласа. Помислим на лица која сам знао а којих више нема. Неки нови људи ходају овим градом, нагласци, дијалекти, помешани језици. Журба, хука, врева. Помислим како је некада било, помислим како се лепо губи. једном, они који буду памтили ово време, можда ће исти жал жалити као ја када се са труном сете подсетим на време кога више нема.

Полица библиотеке

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 8/7/2010, 11:03 pm

Na sta ce liciti ova polica biblioteke kada protutnja vizija umetnika?Na prasnjavu zaboravljenu stvar,gde je okacena flekava i mrljom uprljana sada vec pozutela sustikla.Mozda ce tako u toj prasini i svojoj osami biti spokojna,mozda ce biti nemirna jer nije navikla da bude sama i prazna.Mozda?Nedostajace joj onaj miris svakog novog otkrivanja koje je bilo posveceno tisini.Nedostajace joj.Sada vise nema ko ni da joj pozeli laku noc,polako se gase svetla jer najstrasnije je to neugledanje praznine.Na koju ona nije navikla.

Makov plod

Naslov: Re: pitalice 9/7/2010, 8:34 pm

У смеђим пољима злата, сунцем натопљеним, росом заливеним, цвет крви рођен. Црвен, на зеленој влати окачен. На ветру лелуја, црно срце отвара. И зри, ко пелин горак, мирисом јутра опијен. Руку, чека, грубу, старачку, руку која срце ће откинути, искидати, издробити. У нарамку белом, црна бачена, још топла и жива. Маков плод, срце лудила, срце таме, за влати зеленом умире, само.

Над горама

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 9/7/2010, 8:54 pm

Nad gorama lutaju kristalne oci, taman tolko razmaknute da proleti avion. Uranjaju u morsko plavetnilo i orijentisu se pomocu roza maski. Raduju se kisi pod suncem jer im je receno da tako nastupa duga, i osmijehom mame ka igri međ krilima.
Nad gorama su svi krizevi.

putic od skoljki

Naslov: Re: pitalice 9/7/2010, 9:10 pm

Taj putic od skoljki moze se samo videti kroz bistrinu necijih ociju.Kroz dubinu necije ciste duse.Jer na tom puticu se nalaze svi oni prizeljkivani prohtevi srca.Mnogo sam volela taj putic od skoljki jer na njemu je duga bila vidljiva a da kisa nikada nije pala ,mogla sam da cujem sum talasa i da hodam slatko u svojim snovima.Nigde nije bilo oblacka,vedro nebo je setalo samnom,a sunce se kupalo u svojim zracima.Bozanski zvuk dopirao je negde iz daljine,a kraj puta se nigde i nikada nije moglo nazreti.To je bio put samo u jednom smeru,smeru cistih bisernih dusa.

Stara vodenica

Naslov: Re: pitalice 9/7/2010, 11:47 pm

Хајде, повешћу те, тамо до старе воденице, оне нахерене на точак мртвог сна. Хајде, повешу те, тамо где у брдима духови на воденичном камену дремају, где русалке кола ноћи играју. Дођи, уз мене привијена, под сребом месеца баченим по злокобним путевима црних шума заборава. Дођи, тако снена, у хаљини белој коју ветар ноћи лелуја. Дођи, не могу те сто пута звати у причу о сновима и јави. Покрени се, не остај сама у помрачини старих стреха по којима киша добује. Пожури, пре глувог сата морамо стићи, да счушамо како камен стари јечи, камен, онај разбијени, на поду од дрвета што лежи. Ослушни, хук хладног потока, слушај и он жури некуда, не стоји, као ни време које сате краде. Не бој се злодуха ноћи, не бој се сабласти што шипражја краду, не бој се, ноћ страшна није. Ноћ, ова, тек брод је који луку тражи, безимену, на коралном спруду насукану. Погледај, светло неко кружи, светло времена минулог, у забораву које нас тражи.

Старе легенде

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 10/7/2010, 10:42 am

Artemidin hram oplakuje sagu.Sto ta noc nije imala snagu cutanja rece stara legenda,zasto je svaki korak krivac i uzrocnik svega.Svuda bolest i smrt,i glave pune pepeljaste maste.Zanesenjaka puno,i sablje sa raskosnim cvetovima raja.Meseceva kruna koja obasjava lovor i palme koje su samo privid cednosti,mozda snovi mesijanstva.Staza koja mozda vodi nekoga u neko utociste smrti,ili slave.Spusta se secanje jer lovacka cizma sa lukom i strelom gubi pogled na nekom krstu zlatnom.

Devet dana

Naslov: Re: pitalice 10/7/2010, 5:57 pm

Učiše me 7 prvih:
1. predispozicije za fuziju kontura
2. mehanizam za pedalat radi bržeg kretanja
3. rađa se osjećaj tijela i osjećaj duha
4. cjediljka na poklon kao putokaz
5. valcer grdosija na krilima vjetra
6. bunar, i najveća zvijer dobiva ljubav u ogledalu, i svakom dahu po jedna kita cvijeća
7. rehabilitacija
... znam da su mi ostala još najmanje dva dana!

knjiga poviše srca

Naslov: Re: pitalice 10/7/2010, 10:37 pm

To je ona knjiga vec pobledela,puna vlage dubine i tame.Svako vece ona je povise moga srca svaka krvava kap mi je njena na ramenu.Gledam je cutljivo i privijam je srcu.Jer ona je srce moga srca,ona je moja dusa.Ispricana i neispricana,vrh i dno zivota.Iz nje mi izlazi onaj crni leptir koji mi svetluca na dlanu,i koji mi polako rane sagoreva.Priblizavam je i veceras srcu,jer u njenoj tajnovitoj svetlosti otkrivam ona sicuna zrnca u zivotu kome zivim.I u njoj osluskujem bremeni vetar koji huci.

Sahrani bol

Naslov: Re: pitalice 11/7/2010, 3:08 am

Evo, sad ću. Samo da se okupe svi. Da ne bude poslije "a šta je bilo, hoću natrag!".
Brzo ću. Samo, eto, da legitimišem nazočne. Ipak zaslužuje mladu iskru dostojanstvene trube.

riječ kraj plamena

Naslov: Re: pitalice 11/7/2010, 2:45 pm

riječ kraj plamena

Ostala je ona rec kraj plamena,one zimske veceri kada sam te preklinjala da zatvoris vrata za sobom,da se tiho pokupis i zavek odes.Govorila sam ti da sam ja samo prolazna stanica,pustolov i da ne mogu da te cekam.Dok si mi ruku stavljao preko usta i molio me da cutim,da vise ne progovaram.Molio...preklinjao jer svaka moja rec te je pekla i bolela kao plamen vatreni.Dodirivao si mi nezno ruku,a ja sam sa prezirom odbijala tvoju ljubav.Rekla sam ti poslednji put,treba lebdeti i lagano plivati.Ja sam uzneseno shvatanje koje sa stapa sa snovima.Idi,i zaboravi me.

Cadjavi ram.

Naslov: Re: pitalice 11/7/2010, 10:36 pm

Један рам, бачен ко зна када, негде у углу крај камина. Један рам, без слике, један рам са стаклом разбијеним, један чађави рам који памти време. Време пролазности, време среће, време као време, време које односи све. Нем, чутљив, миран у тами ноћи без окамењене успомене коју је носио. Лежи, осакачен, непотребан, док ситни делови простора огледају се у сунцу када јутро долази.

Окамењено име

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 11/7/2010, 10:55 pm

Kamen.Cekanje.Prasina.I onaj zabranjeni put tebi strance sa okamenjenim imenom.Prikazo pogleda, imena koje ti nikada nije odgovaralo.Secas li se onoga grada i nase poslednje igre,ni grad nije imao ime jer je to bio grad ugasenog svitanja.Secas li se svih onih oznaka kada sam splela cvor jedne neduzne glave.Tada sam ja sahranila sidro te noci na dno te povukla a ti si posao samnom.Ostao je samo smrtnicki vrt i tvoje okamenjeno ime.I moje cvece u rukama ona crna ruza koja odaje tugu.

Poriv bez suza.

Naslov: Re: pitalice 11/7/2010, 11:20 pm

: cadjavi ram :

Slika je nova, al ram - još je onaj isti. malo je vise nacet od pogleda, malo vise je istaban, malo vise uznemiravan, shaban, al! - senilnost ga nije prestigla: jos se sjeca prve poze za rukom na dojci; jos dobro pamti boje tregera u raskoraku, i kolektivni prikaz iza kojeg iskljucivo stoji osjecaj; sjeca se u detalj i svakog eksera koji se zagubio u selidbi sa zida na zid; prepoznaje sto jeste iza ociju i sto nije u pokretu laka i stidljivih dlacica kista; glasa se ko pauk, glasa se ko covjek, gusteru jos uvjek je utociste gdje ne otkida se rep.
I dalje zna da iza njega ostaju bijeli otisci.

dakle, bez suza pitalice - Page 3 788615

Naslov: Re: pitalice 11/7/2010, 11:31 pm

Dakle bez suza.Hocu da pisem o svojoj radosti,o svom osmehu vracenom jednog proleca.Prvog poljupca...onog vec davnog zaboravljenog kada ti se sve vrti u glavi.O klupi,nasoj klupi,stepenicama.Hocu dakle da pisem o danu koji sutra dolazi.Njiegovom glasu,cvrkutu ptica i novom radjanju sunca.O onim leptiricima u stomaku sto me drze kao da sam petnaestogodisnjakinja.Hocu da pisem bez suza o svojoj ljubavi kojoj ne smem da izgovorim ime,o svojoj tajni i nasoj tisini cak i ove veceri.Hocu da svima kazem da je zivot pored njega svaki dan novo otkrivanje,poezija dodira i previse stihova.

Dugo skriveno

Naslov: Re: pitalice 12/7/2010, 9:43 pm

dugo skriveno duboko moze da paradira. lelujave usi sa oboda skupljenih voda zovu na pice i ice. prilika samo takva za srknut slano ko 007 svoj aperitiv na slamku za skrojit drecavu haljinu po mjeri - mozda od svile onih hercegovackih buba.
mislim - bas je procvalo, ovaj tezak miris. evo ponosni starac u pastelnom hodu osjeca prdibabu u sakama djecaka, i odaje pocast svome bratu; ljudi pjevaju, sviraju, placu, biraju, plesu, svako ispod svoje aureole; u sto vecoj zavrti, svjetlosti tvore svjetlost a tame tamu. energija pokrece, zar ne, a i tesla je sve kazo.

rupa u glazbalu

Naslov: Re: pitalice 13/7/2010, 7:21 am

Kraj same obale prelepog mora orkestar svira melodiju.Podsetilo me je na godine koje sam mogla samo mirisom duse da osetim.Sada posle toliko godina ponovo na istom mestu,isti orkestar svira,ista melodija...sve je isto ali u svemu tome zjapi velika rupa u tom glazbalu.Ne cujem sum talasa,ne vidim onaj biser plavoga mora i nema one najsjajnije zvezde.Muzika mi prosto para dusu kao ivicama zileta.Nema nekoga da mi na usi samo otpeva onu pesmu zbog divne crne zene.Ostavljam vino na pola ispijeno,izlazim iz konobe i polako odlazim u jos jednu dugu noc...noc koja nema kraja.

Pesme sa balkona.

Naslov: Re: pitalice 13/7/2010, 2:15 pm

Негде, на уским улицама, притиснутим јутром, док бело рубље вијори на лаганом поветарцу лета, стопљена у одјеку улица и корака, песма са балкона, препуног шареног цвећа, односи нечију тугу у недогледу времена. Речи, неке познате и тешке, неке давно написане, за тебе, мене, за нас. За нас који живимо, отворених очију, отворених руку да некога пригрлимо и јако, јако загрлимо. Уз глас који лахори, један цвет пада. На углачаном камену улице, једна рука га подиже, милује, ставља у ревер и одлази са поклоном, ненаданим. Поклоном који улепшава лице, осмех па и онда када је дан тмуран, када је копрена туге на усахлим очима, онда када нас нема да коракнемо знаним стазама чежње и снова.

Старе наочаре

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 13/7/2010, 5:19 pm

Gledam ih,sive stare i vec pri samom kraju vec polako polomljene, stare naocare.Bez nijih svaki korak mi je tezak i pretezak.Bez njih ne mogu vise nikuda.Makla bih ih rukom jednom zauvek i volela ponovo da vidim ona prostranstva plavetnila kakve su i boje mojih ociju.Ponovo ih svojom vec starom i iznemoglom rukom stavljam,spadaju mi...podizem ih i namestam.Oni su sada tasovi mojih reci,mojih vidika.Sa njima pokusavam da ugledam lepotu neznanja,plase me jer me podsecaju na jedan prohujali zivot.Prosli su svi oni mostovi za kojim sam tako zudila.Sta mi je na kraju ostalo?Prekrivam lice i uvijam se u plast hrabrosti.

Otrov i slast

Naslov: Re: pitalice 13/7/2010, 6:08 pm

kazu da su divlje, ove moje naocale. da jos su u edenskom vrtu i da nije dobro sto ne zele vanka. kazu da dobro skuhana blitva i nije bas neki lebdeci tepih i da moze i socnije. kazu probaj jabuku, kad je ispovratis, i okusi nanovo - a tad ce te rodit DJEVICA.
kazu zarko je milo, i da je inace sve onako - ufff!, bez rijeci - kad se gleda svojim ocima.

ja sam moro, pitanje od beskraja:
otrov i slast

Naslov: Re: pitalice 13/7/2010, 6:59 pm

Црвено вино, суво и опоро. Оно, које највише волимо, оно које дуго титра на уснама после првог додира сласти. Отров и сласт, оно што смемо и оно што не. Сласт нас призива, отров трује, нас, такве какви смо. Али опет посежемо за чашом, отрова и сласти, сваки пут када последњу кап тровања исцедимо из наших вена. Навикнути смо, навикнути на све и ништа, желимо, ту слитну кап која ће титрати у нама, кап отрова и весеља. Сласт је ту као есенција, зачин, мирисни и скупоцени, онај који ће нашим очима дати сјај, вечност, памчење. Не можемо бирати, попимо зато још једну чашу отрова да би сласт нашла своје место у нама, који ходамо, нама који мислимо, бежимо, у нама који смо и ваздух и вода, и ватра и земља. Нама који смо рођени да би били, то што јесмо, за себе и друге.

Дрво старога крста

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 13/7/2010, 8:07 pm

Ako je jutarnja molitva jedino iskreno molicu se kraj ovog starog drvenog krsta,molicu se za tebe.Ako nisam molitvom uspela dok si bio ziv da te spasim molicu se za tebe,za tvoj mir i spokoj tvoje duse sada .Sta je ostalo od tebe.Stari deo drvenog krsta sada vec nakrivljenog i zaboravljenog od mnogih.Na kome po neka ptica sleti i jutarnjim crvkutom donese onu pesmu koju ti ja nisam mogla nikada doneti dok si bio zivi.Dodirujem rukom to drvo,ispucalo od kisa,snegova sunca i vremena koje je proslo.Sada samo kroz nju vetra svira tuznu simfoniju.

Sta prolece radja

Naslov: Re: pitalice 13/7/2010, 8:08 pm

usli su mi u sobu. protresli me. pritisli moje grudi i ucinili da osjetim krevet i tijelo na kojem pocivah. davase mi na kasiku lopatama beznadja i ostavljase ko po pravilu vrata nekako odskrinuta. nisam ugledao svjetlost, ne na prvu. ugledah vrisak koji nikako da se otme pod teretom i pomoc vizualizirah. vecer prije nisam gledo egzorcistu, ne - tih dana sam molio sa sv. ignacijem i palio svijecu preko dana.
bilo je oko bozica, sjecam se; sjecam se i djevojcice sa violinom i suze na badnjaku " tu! tik do nogu, djevojcice, ispod okicena bora, i drugima pokazi."
Tu noc su me posjetili i podsjetili na oroseno celo i dali mi nju u molitvi nagu.

docek na balkonu