Drugi način

Naslov: Re: Drugi način 20/1/2011, 11:48 pm

Mokily ::: Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

Na pola koraka ispred oronulih zidina
Zaustavljaš vreme,
Tok misli preseca milovanje.
Odjednom, muk.
Brzinom neostvarenih vetrova,
Prašina podigla grane.
Vrelo uznemirene reke
U slapovima
Talase Hadom izazvane
Noći tamnoj zavodi red
Uloge šumskih glumaca
Preuzmimo
Odore kaljem omađijane
Tela sputana uhvatimo
Tišina nema okružuje,
dom svečanih izjava.
Uplašenu, uznemirenu
Treptaj tvoje duše smiruje.
Pogledom sklanjaš načetu kaplju
Ustreptale zenice.
Kažeš
Predstava je,
Iskušava iskrenost novih nadanja.
Sapeti u viziji istrajnosti
Do sudnjeg dana pokorni
Stresimo godine
Oslobođena, oslobođeni
Dlanom kroz noć srebrno inje pomeramo,
Bol i tugu darujemo u zamenu za opstanak.
Strašću opijeni
Ljubavi hodamo, u
Bašte Hesperida.

Dopada mi se,bas mi se dopada:)

Naslov: Re: Drugi način 20/1/2011, 11:50 pm

Tea ::: Vreme koje stoji - tok,sapet,kaplje(terptaj,tisina Had)

Znam,

tamo negde,

daleko,

iza zelenih polja,

cekas me,

posle dugog lutanja,

da ti se vratim.

Cutim,

cutis,

samo ponekad,

nemi sapat usana ti se obrati.

Molitva Tebi,

brza, vapajna, nadezna.

Tok misli zaustavljen,

tisina molebna,

obecavam,

stojim u mestu,

nepomicna,

misao sapeta,

pokusavam,

ali se ne opravdavam,

jer ti i onako sve znas.

Zovem te,

podigni me.

U srcu nada kaplje,

kap po kap,

znam da me cujes,

ali mi se ne javljas.

Jos jedna molitva,

poslednja,

pre nego sto zaspem,

pre nego me odvedu u Had.

Kao sto je rekla Beskraj stvarno divna pesma,lepo oslikano `vreme koje stoi`

Naslov: Re: Drugi način 20/1/2011, 11:53 pm

Svi radovi su na svoj nacin opisali `vreme koje stoji`svak na svoj nacin je otslika svoja osjecanja..
Bas divno:)

Naslov: Re: Drugi način 21/1/2011, 4:17 pm

Citat :: Beskraj:

Ako nemate nista protiv dok ne iskomentarisete i neprocitate pesme moj predlog je da ili Vucko ili Mokily zadaju temu za sledecu nedelju.

Beskraj, hvala na pozivu za novu temu Smile

/ nadam se da ostali ljudi nemaju ništa protiv?!? /

Čast mi je i zadovoljstvo što sam među vama i što se družimo na nama svojstven način !

Tema: PITANJE

Reči: zvezda, bednici, mir, osmeh /vreme, svetlost, godine /

Gost

vučko ::: ..........Vreme koje stoji.........

I dok život kraj mene teče
ptice plešu svoj ljubavni let,
ništa u meni više se ne kreće
beživotno stojim, kao da sam sapet.

Kroz mene košava hladana duva
kosti se lede, zamire pogled,
zadnja kap krvi na zemlju se surva
putujem u beskraj, na mene je red.

Sve je zamrlo, ćuti moj voljeni grad
ne čujem ništa, tek tešku tišnu kida
zvuk teških vrata na putu za Had.

Vucko,dok opisujes kako je za tebe vreme stalo,tvoja pesma tece...tece...sta reci,opisao si momenat u kome sam se nasla bar dva puta u zivotu! Dopada mi se. U onim teskim zivotnim trenucima ,zaista ,zaista sam se osecala tako.

Gost

Masada ::: Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, Хад

Ноћ, дубока,
тиха,
испраћа ток својих река,
ка јутру,
некуда, иза граница света,
некуда, после записа времена.
Не жури,
на мојим длановима остани,
месец још сребром капље,
по старим плочницима предграђа.
Не бој се,
нема туђих корака,
злодух ноћи спава у својим сенкама.
Зажмури,
клатно старог сата нема свој пут,
неми звук стоји,
тишине самују тамом.
Сапет је круг око нас,
не врти се,
још остаје времена,
да додире дајемо,
оне који се памте,
у лепоти лудила страсти.
Отворимо капије,
нека се помешају,
светло и тама,
далеко је Хад,
нестварна небеса су овде,
застала су, чекају,
да трен времена,
дариван никада не прође,
да остане,
између наших усана,
између врхова прстију,
дланова.
Да не прође додир,
устрепталих бедара,
уздаха који носи талас,
који на гребену,
силину снова оставља

Masada,tvoja pesma budi osecaj zelje za trajanjem bez obzira sto opisuje suprotno,kao da zelis da vreme stoji tu bas gde"nestvarna nebesa,cekaju da tren vremena(ja bih dodala,od Boga)darivan nikada ne prodje".Lepo,osecajno i nezno,sve sto bih rekla vise, pokvarilo bi ono sto ova pesma zaista budi u dusi.

Gost

Beskraj ::: Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

Bez obzira na sve,secanja zive.
Bude me i traze u nekom suncanom
svitanju.
Kad nije bilo nicega osim tok jednog
vremena.
U jednoj noci lutanja,kada je tisina
govorila.
Govorila.
Navuci masku na lice,budi ponovo
ohola,budi divlja i nerazumna.
Jer ti si u stvari za mene onaj tamni
kamen lepote secanja.
Sta je sa tobom?Sta se desava?
Odakle tolika promena?Postala si sapeta,
govorom nerazumna...Zasto stalno bezis
iz moga zagrljaja?
Cutala sam.Recima mu nista nisam
govorila.
Cutala sam jer znala sam da sam ga
izgubila.Jer u stvari nikada i nisam
bila njegova.
U samo jednom danu bez noci,bez sna
u jednoj kaplji nasih orosenih tela.
Tela predavanja.
Znala sam da ce nestati,bilo je pitanje
vremena.Nekuda,u sumrak ka jutru.
Njoj...zeni bez nadanja.
I nije mi zao.Nisam otvorila oci
kada je odlazio,pustila sam da tren
traje dok traje.Sada mirna u svome
svetu snivam.I srecna sam sto sam
njegovog zivota deo bila.

Beskraj,tvoja me je pesma navela na opasno razmisljanje,bas si pogodila temu sa ostrinom i neznoscu istovremeno.Jaka zena ,zadovoljna onim cega je deo bila,a opet neznim recima izliva pesmu u kojoj je vreme stalo jer je sve nestalo"Znala sam da ce nestati,bilo je pitanje vremena..."Jako lepo,Bes,svidja mi se ta suprotnost u pesmi.

Gost

strelica ::: Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

Stala sam baš sad.
Tok sekunde zaustavila,
Život,ukočen
kroz treptaj minuta
jednog nedorečenog.
Ni dah se ne oseća
u tišini časova zastalih.
Had ili ivica ponora,
ne znam.
Stojim nema,razmišljam.
Sapet je moj korak,
kaplje samo jedna suza,
radosnica ili tuge?
Ne osećam.
Možda...
Kamen sam.
Otupeo ovog dana,
u ovom trenu,
da odmorim malo,
uhvatim dah,
za neko sutra,
kad klatno
prolaznosti kroz Beskraj
pokrenem.

Strelice ti opisujes svakodnevno stajanje i ponovno poletanje u zivot,bas onako kako se stvarno zivi."Kamen sam ,otupeo ovog dana.....da odmorim malo ...za neko sutra",bas je tako,ako smo iskreni priznacemo da svi imamo te momente,Strelica ga je "uhvatila " u stih!!Dopada mi se ,jako je lepa pesma.

Gost

CECILIJA ::: tema: Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

Nema tmina obliva
sumorni tren u ništavilu
jednog vremena,
koje je gnjilo i nestaje
u bazenu večnosti.
Ni tok koji je zaustavljen
neće promeniti ništa
da mi te vrati.
Pusta kuća zjapi
od moje jarosti,
čemera i tuge.
Kaplju suze nemoći
zaustavljene na ivici
neljubljenih usana.
Oči bez svetla,
srce bez nade,
sapete strasti
u podivljalim damarima,
a, tebe nema, nema, pa nema...
Nestao si brzim koracima
u svetlosti pustoga grada,
bez traga, da traga.
Otišao si sa lastama,
da piješ
neku novu madonu.
Dok ću ja trunuti
čekajući na pustom balkonu.
Nema tama progutala me je.

Cecilija ,"Nema tmina obliva
sumorni tren u ništavilu
jednog vremena,
koje je gnjilo i nestaje
u bazenu večnosti.
Ni tok koji je zaustavljen
neće promeniti ništa
da mi te vrati",ovo si jako,jako lepo opisala,strasno mi se dopada.Nemam sta vise da dodam,reci koje opisuju zaustavljen tok vremena zbog ljubavi,same za sebe govore!Lepo.

Gost

DANI ::: Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

У огњу пакосним тамо негде у Хад
постоје сказаљке исписаним именом,
капље трептај и тишина, године одлазе,
ток који чека суд грешнике овоземских.
Грешне ли душе сам што волим тмину,
заљубих се у месец што снагу ми даје,
песму Wica што запевах,пребол закопавам,
магију љубави заволех да имам тебе незнаног.
Незнани љубавниче душу си ми уклео,
оплакујем песмом откуцај рањеног срца,
живимо ја и моја душа у крило грешних богова,
сањам посуте црне руже на мом телу од греха.
Слушај трептај срца залуделог од љубави ,
у полу сан видеќеш очи и сузе грешнице,
сапет од огледала илузије пази се лудог ветра,
немој пасти у лавиринт од кругове које цртам.

Даница Петровска.

Dani ,ti si fantasticno opisala vreme koje stoji," lavirint od krugova koje crtam" mi se posebno dopao,a to razmisljanje gresnice o tome sta je ceka posle,tamo gde kazes da nas ceka sud,jako fascinantno,navodi na posmatranje zivota i iz drugog ugla,a ne samo iz ovog iz kog mi obicno i vidimo.Sta da ti kazem,bas mi se svidja.

Gost

Mokily ::: Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

Na pola koraka ispred oronulih zidina
Zaustavljaš vreme,
Tok misli preseca milovanje.
Odjednom, muk.
Brzinom neostvarenih vetrova,
Prašina podigla grane.
Vrelo uznemirene reke
U slapovima
Talase Hadom izazvane
Noći tamnoj zavodi red
Uloge šumskih glumaca
Preuzmimo
Odore kaljem omađijane
Tela sputana uhvatimo
Tišina nema okružuje,
dom svečanih izjava.
Uplašenu, uznemirenu
Treptaj tvoje duše smiruje.
Pogledom sklanjaš načetu kaplju
Ustreptale zenice.
Kažeš
Predstava je,
Iskušava iskrenost novih nadanja.
Sapeti u viziji istrajnosti
Do sudnjeg dana pokorni
Stresimo godine
Oslobođena, oslobođeni
Dlanom kroz noć srebrno inje pomeramo,
Bol i tugu darujemo u zamenu za opstanak.
Strašću opijeni
Ljubavi hodamo, u
Bašte Hesperida.

Mokily,je opisala jako lepo , to vreme na pola zivotnog puta ,tamo kad je trebalo da ide, da tece, da traje ,ono je stalo..ne bih vise nista, da ne kvarim utisak,jako dobra i jaka pesma!

Gost

Tea ::: Vreme koje stoji - tok,sapet,kaplje(terptaj,tisina Had)

Znam,

tamo negde,

daleko,

iza zelenih polja,

cekas me,

posle dugog lutanja,

da ti se vratim.

Cutim,

cutis,

samo ponekad,

nemi sapat usana ti se obrati.

Molitva Tebi,

brza, vapajna, nadezna.

Tok misli zaustavljen,

tisina molebna,

obecavam,

stojim u mestu,

nepomicna,

misao sapeta,

pokusavam,

ali se ne opravdavam,

jer ti i onako sve znas.

Zovem te,

podigni me.

U srcu nada kaplje,

kap po kap,

znam da me cujes,

ali mi se ne javljas.

Jos jedna molitva,

poslednja,

pre nego sto zaspem,

pre nego me odvedu u Had.

Tea,ti si opisala onaj momenat koje sve nas ceka, kao san kao molbu vapaj,vreme stane za tren ,ali onda se prepustis snu,fascinantno mi je kod tebe to sto za tebe Had znaci to sto se prekinuo tok misli...i dosao san,,jako dobra ,lepa pesma!!Bas mi se dopala,i ja bih kao i Beskraj ovaj put samo naglasak blagi ,stavila na Dani,Mokily i Teu!!Mene licno uvek osvoji jacina pesme,pa eto njihove su mi pesme najaci utisak ostavile,stim sto naglasavam da je ovo samo" blagi naglasak"!!!

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 10:52 am

vučko ::: ........VREME KOJE STOJI.........
(reči:tok, sapet, kaplje,---treptaj, tišina, Had)

Kaplje poslednja suza iz mog oka
ne čuje starog sata zvuk,
skazaljke su izgubile smisao svog toka
sve se pretvorilo u sablasni muk.

Ne pojavljuje se Sunce u rana jutra
buđenja su moja neprestani jad
živim jedan tren, ne postoji sutra
boravište moje, mog života HAD.

Sapet je svaki deo moga tela
ni treptaj srca ne čuje se čak,
u pogledu mome izmaglica bela
dušom mi vlada nepregledan mrak.

Bitišem u nekom prostoru bezvremenom
između dva sveta koja ne razumem,
obeležen rođenjem prokletim semenom
ja za bolje ne znam, živeti ne umem.

Odavno stojim u mestu bez želja
htenja su zamrla sa prvim udahom,
uspavljivan tamom, u mračnoj postelji
na prvom koraku suočen sa krahom.

Vucko, za tebe je vreme stalo u nekakvoj tuzi, bez nade za bolje sutra, nemas snage da se pokrenes jer u tebi je sve sapeto. Jednostavno ne zivis na ovom svetu, vreme je ovde stalo a ti bitises u Had. Ovako si ti opisao stanje vremena koje stoji i potpuno si u pravu, znaci vreme je ovde stalo ti se nalazis na jednom drugom mestu za sad. Tema je pogodjena, rima kao i uvek divna.

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 11:00 am

strelica ::: Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

Stala sam baš sad.
Tok sekunde zaustavila,
Život,ukočen
kroz treptaj minuta
jednog nedorečenog.
Ni dah se ne oseća
u tišini časova zastalih.
Had ili ivica ponora,
ne znam.
Stojim nema,razmišljam.
Sapet je moj korak,
kaplje samo jedna suza,
radosnica ili tuge?
Ne osećam.
Možda...
Kamen sam.
Otupeo ovog dana,
u ovom trenu,
da odmorim malo,
uhvatim dah,
za neko sutra,
kad klatno
prolaznosti kroz Beskraj
pokrenem.

Strelice, kazes da je vreme za tebe stalo u jednoj sekundi, da neznas da li si se smejala ili plakala, kao neko stanje soka, imala si osecaj kao da si se survala u Had. Za sad ti je korak sapet ali se ocekuje neko novo sutra kad se odmoris malo. Znaci vreme je stalo za kratko, samo da uhvatis dah. Lepo, kratko i jasno, tema ispostovana.

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 12:46 pm

CECILIJA ::: tema: Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

Nema tmina obliva
sumorni tren u ništavilu
jednog vremena,
koje je gnjilo i nestaje
u bazenu večnosti.
Ni tok koji je zaustavljen
neće promeniti ništa
da mi te vrati.
Pusta kuća zjapi
od moje jarosti,
čemera i tuge.
Kaplju suze nemoći
zaustavljene na ivici
neljubljenih usana.
Oči bez svetla,
srce bez nade,
sapete strasti
u podivljalim damarima,
a, tebe nema, nema, pa nema...
Nestao si brzim koracima
u svetlosti pustoga grada,
bez traga, da traga.
Otišao si sa lastama,
da piješ
neku novu madonu.
Dok ću ja trunuti
čekajući na pustom balkonu.
Nema tama progutala me je.

Cecilija, ti opisujes vreme koje je stalo odlaskom necijim, praznina doma je tu, damari strasti te vracaju u stvarnost da njega nema. On je otisao sa drugom a ti u zustavljenom trenu sedis na balkonu u tami.

Tren zaustavljen na duze vreme, bitisanje u tami.

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 12:58 pm

DANI ::: Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

У огњу пакосним тамо негде у Хад
постоје сказаљке исписаним именом,
капље трептај и тишина, године одлазе,
ток који чека суд грешнике овоземских.
Грешне ли душе сам што волим тмину,
заљубих се у месец што снагу ми даје,
песму Wica што запевах,пребол закопавам,
магију љубави заволех да имам тебе незнаног.
Незнани љубавниче душу си ми уклео,
оплакујем песмом откуцај рањеног срца,
живимо ја и моја душа у крило грешних богова,
сањам посуте црне руже на мом телу од греха.
Слушај трептај срца залуделог од љубави ,
у полу сан видеќеш очи и сузе грешнице,
сапет од огледала илузије пази се лудог ветра,
немој пасти у лавиринт од кругове које цртам.

Даница Петровска.

Dani, tvoju pesmu sam procitala nekoliko puta, dusa se oseca kao da je vec u Hadu, zaludela zbog gresne ljubavi, zalutala u lavirint iluzije, oseca se ukleta i ceka sud za gresnike. Tezak emotivni sadrzaj, ne znam da li je ovo zaustavljeno vreme teska emotivna patnja ili sam je ja tako dozivela. Umetnost slaganja reci postoji i pocna poruka.

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 1:13 pm

Mokily ::: Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

Na pola koraka ispred oronulih zidina
Zaustavljaš vreme,
Tok misli preseca milovanje.
Odjednom, muk.
Brzinom neostvarenih vetrova,
Prašina podigla grane.
Vrelo uznemirene reke
U slapovima
Talase Hadom izazvane
Noći tamnoj zavodi red
Uloge šumskih glumaca
Preuzmimo
Odore kaljem omađijane
Tela sputana uhvatimo
Tišina nema okružuje,
dom svečanih izjava.
Uplašenu, uznemirenu
Treptaj tvoje duše smiruje.
Pogledom sklanjaš načetu kaplju
Ustreptale zenice.
Kažeš
Predstava je,
Iskušava iskrenost novih nadanja.
Sapeti u viziji istrajnosti
Do sudnjeg dana pokorni
Stresimo godine
Oslobođena, oslobođeni
Dlanom kroz noć srebrno inje pomeramo,
Bol i tugu darujemo u zamenu za opstanak.
Strašću opijeni
Ljubavi hodamo, u
Bašte Hesperida.

Mokily, vreme zaustavljeno odjednom isto kao kod Strelice, ima se osecaj kao da se citav Had pokrenuo brzinom vetrova i jedino sto te smiruje to je treptaj njegove duse koju osecas. Prolazis kroz nova iskusenja koja zahtevaju istrajnost do Sudnjeg dana kada cete zajedno setati u Bastama Hesperida. I tvoju pesmu sam vise puta procitala, po sadrzaju su mi bile najteze tvoja i Danicina pesma a po lepoti osecajnosti Beskraj. Masadina pesma po fascinantnosti ideje, Vuckova po rimi i t.. d. i t..d. svaka od ovih pesama ima svoje obelezje po kojem bi se mogla izdvojiti.

Zadovoljstvo mi je bilo citati vas, mada sam morala sa vremena na vreme da odmorim jer da bi dali pravilnu analizu pesmu moramo i doziveti na pravilan nacin. Zahvaljujem se svima koji ste me u jedan zaustavljeni trenutak emotivno obogatili.

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 7:55 pm

Vučko ::

..........Vreme koje stoji.........

I dok život kraj mene teče
ptice plešu svoj ljubavni let,
ništa u meni više se ne kreće
beživotno stojim, kao da sam sapet.

Kroz mene košava hladana duva
kosti se lede, zamire pogled,
zadnja kap krvi na zemlju se surva
putujem u beskraj, na mene je red.

Sve je zamrlo, ćuti moj voljeni grad
ne čujem ništa, tek tešku tišnu kida
zvuk teških vrata na putu za Had.

Vučko, na početku nam kazuješ da vreme ide dalje ali kroz ostali deo jasno nam daješ do znanja da je tvoje vreme stalo i da kročiš ka mračnim vodama Hadu, ne sputan ali rešen..sviđa mi se

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 8:01 pm

Masada ::

Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, Хад

Ноћ, дубока,
тиха,
испраћа ток својих река,
ка јутру,
некуда, иза граница света,
некуда, после записа времена.
Не жури,
на мојим длановима остани,
месец још сребром капље,
по старим плочницима предграђа.
Не бој се,
нема туђих корака,
злодух ноћи спава у својим сенкама.
Зажмури,
клатно старог сата нема свој пут,
неми звук стоји,
тишине самују тамом.
Сапет је круг око нас,
не врти се,
још остаје времена,
да додире дајемо,
оне који се памте,
у лепоти лудила страсти.
Отворимо капије,
нека се помешају,
светло и тама,
далеко је Хад,
нестварна небеса су овде,
застала су, чекају,
да трен времена,
дариван никада не прође,
да остане,
између наших усана,
између врхова прстију,
дланова.
Да не прође додир,
устрепталих бедара,
уздаха који носи талас,
који на гребену,
силину снова оставља

Masada, vreme koji stoji ali samo za vas ogrnuto plaštom sna, ne ostvarenih ideja, poteba..u nekom trenu slikaš rečima kolebanje koje je postojalo ali vraća se novom danu, nove snove otkrivaš, njima prilaziš i kroz vreme ne shvaćeno, ne prihvaćeno želiš da se oslobodiš..ostvariš pred kraj ili početak novog života ka Hadu. Lepo

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 8:12 pm

Beskraj ::

Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

Bez obzira na sve,secanja zive.
Bude me i traze u nekom suncanom
svitanju.
Kad nije bilo nicega osim tok jednog
vremena.
U jednoj noci lutanja,kada je tisina
govorila.
Govorila.
Navuci masku na lice,budi ponovo
ohola,budi divlja i nerazumna.
Jer ti si u stvari za mene onaj tamni
kamen lepote secanja.
Sta je sa tobom?Sta se desava?
Odakle tolika promena?Postala si sapeta,
govorom nerazumna...Zasto stalno bezis
iz moga zagrljaja?
Cutala sam.Recima mu nista nisam
govorila.
Cutala sam jer znala sam da sam ga
izgubila.Jer u stvari nikada i nisam
bila njegova.
U samo jednom danu bez noci,bez sna
u jednoj kaplji nasih orosenih tela.
Tela predavanja.
Znala sam da ce nestati,bilo je pitanje
vremena.Nekuda,u sumrak ka jutru.
Njoj...zeni bez nadanja.
I nije mi zao.Nisam otvorila oci
kada je odlazio,pustila sam da tren
traje dok traje.Sada mirna u svome
svetu snivam.I srecna sam sto sam
njegovog zivota deo bila.

Beskraj, s početka pesma izaziva osećaj tuge, sete ali preplitanjem prošlog i sadašnjeg vremena ulivaš nadu. na lep nači si opisala stanje sveti, vreme koje ne prolazi..trajalo, bilo, bolelo..pokušaj da zaborvaviš zaustavlja vreme..ali orna i jaka, slobodna i svoja, sebi samoj dovoljna u nova svitanja, nadom satkana hrliš..dopada mi se

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 8:16 pm

Strelica::

Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

Stala sam baš sad.
Tok sekunde zaustavila,
Život,ukočen
kroz treptaj minuta
jednog nedorečenog.
Ni dah se ne oseća
u tišini časova zastalih.
Had ili ivica ponora,
ne znam.
Stojim nema,razmišljam.
Sapet je moj korak,
kaplje samo jedna suza,
radosnica ili tuge?
Ne osećam.
Možda...
Kamen sam.
Otupeo ovog dana,
u ovom trenu,
da odmorim malo,
uhvatim dah,
za neko sutra,
kad klatno
prolaznosti kroz Beskraj
pokrenem.

Strelice, zaustavljena u trenutku slikovito opisuješ svoje osećaje ka tom drugom putu, znanom i ne znanom..svesna novog nekog drugog početka..pitanja koja postavljaš sebi tek kao ohrabrenje pred otvaranjem prolaznosti..lepo je i zanimljivo

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 8:23 pm

Ljudi moji ja bih tako volela da stvarno zaustavim vreme i da na vreme iskomentarišem pesme ali ne mogu. Nemojte mi zameriti jer stvarno imam u zadnja tri meseca problem koji je ne rešiv. Ako u jednom dahu ne napišem pesmu ja posle ne mogu jer imam već nešto drugo jako važno da uradim. Sori:)))
Pesme su toliko lepe da ih ne mogu razdvojiti, svaka je posebna i neponovljiva. Očigledno da nam druženje prija ali svi imamao tu divnu strast da napišemo nešto lepo . Za svaku pohvalu mnogo mi je lepo pobeći na trenutak u ovaj kutak. Divni ste!!! Smile

))

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 8:25 pm

Cecilija::

tema: Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

Nema tmina obliva
sumorni tren u ništavilu
jednog vremena,
koje je gnjilo i nestaje
u bazenu večnosti.
Ni tok koji je zaustavljen
neće promeniti ništa
da mi te vrati.
Pusta kuća zjapi
od moje jarosti,
čemera i tuge.
Kaplju suze nemoći
zaustavljene na ivici
neljubljenih usana.
Oči bez svetla,
srce bez nade,
sapete strasti
u podivljalim damarima,
a, tebe nema, nema, pa nema...
Nestao si brzim koracima
u svetlosti pustoga grada,
bez traga, da traga.
Otišao si sa lastama,
da piješ
neku novu madonu.
Dok ću ja trunuti
čekajući na pustom balkonu.
Nema tama progutala me je.

Cecilija, ono što je bilo ostaje zapisano u sećanju negde daleko u podsvesti zatrpano, boli...milsima i rečima lepo dočarano ..tako sam doživela ovu pesmu koja budi jake emocije
lepa je

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 8:28 pm

Dani ::

Време које стоји

речи: ток, сапет, капље, ( трептај, тишина, Хад )

У огњу пакосним тамо негде у Хад
постоје сказаљке исписаним именом,
капље трептај и тишина, године одлазе,
ток који чека суд грешнике овоземских.
Грешне ли душе сам што волим тмину,
заљубих се у месец што снагу ми даје,
песму Wica што запевах,пребол закопавам,
магију љубави заволех да имам тебе незнаног.
Незнани љубавниче душу си ми уклео,
оплакујем песмом откуцај рањеног срца,
живимо ја и моја душа у крило грешних богова,
сањам посуте црне руже на мом телу од греха.
Слушај трептај срца залуделог од љубави ,
у полу сан видеќеш очи и сузе грешнице,
сапет од огледала илузије пази се лудог ветра,
немој пасти у лавиринт од кругове које цртам.

Dani, jaka i složena pesmi, meni posebno bliska. isprepletena prošlošću, sadašnjošću sa prizvukom budućnosti. Jednostavno rečeno vreme za tebe ne stoji!
Lep tok

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 8:31 pm

Tea::

Vreme koje stoji - tok,sapet,kaplje(terptaj,tisina Had)

Znam,

tamo negde,

daleko,

iza zelenih polja,

cekas me,

posle dugog lutanja,

da ti se vratim.

Cutim,

cutis,

samo ponekad,

nemi sapat usana ti se obrati.

Molitva Tebi,

brza, vapajna, nadezna.

Tok misli zaustavljen,

tisina molebna,

obecavam,

stojim u mestu,

nepomicna,

misao sapeta,

pokusavam,

ali se ne opravdavam,

jer ti i onako sve znas.

Zovem te,

podigni me.

U srcu nada kaplje,

kap po kap,

znam da me cujes,

ali mi se ne javljas.

Jos jedna molitva,

poslednja,

pre nego sto zaspem,

pre nego me odvedu u Had.

Tea, na korak pred odlazak u Had jasno i slikovito predstavljaš osećaj trajanja, vreme posle vremena koje sve nas tamo negde iza one strane čeka.
Dopada mi se

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 8:36 pm

Irena Manic Ex Mrdak::

Vreme koje stoji

tok,sapet,kaplje(trptaj,tisina Had)

Ona:
U gorionicima trenutka
tok je rasut po tlu,
upijam ga krvavim rukama.
Rastrojena ,razapinjem strelu
pogadjam treptaj oka tvog.
Zastao je
ne pomera se vise.
Uzaludno dozivam ime,
goruci plamen og glasa,kaplje.
Izgubljena u tisini
tog vecitog Hada,
zmija prozdire svoj rep,
u momentu koji se ne krece.
Rec je suvisna a
moj korak, ka mostu koji spaja,sapet.
U gorcini svog postojanja
razotkrivam slagalicu.
Jednom,kad vise ne budem gutala
samu sebe,
poteci ce...

On:
Treptaj tvog oka je ostao tamo,
negde,
na oknima mog prozora,
u smiraju tek rodjenog dana.
Svaki pogled na blistavo stvaranje jutra,
razbija tisinu
i zaustavlja tok.
Moje oko zablista,
iz njega proslost kaplje,
a korak ka mostu koji spaja,sapet je,
negde izmedju mene i tebe.
Onda ,kada slagalicu sastavimo,
poteci ce...

Irena, Mračna i tmurna, jaka i složena..otvaranje i zatvaranje, krug koji praviš iziskujući potrebe kroz pesmu na relaciji ONA - ON..kao celina - osećajna, teška ali jezgrovito i sažeto napisana. Pesma meni bliska / već se ponavljam Smile

/
Lepa je

Naslov: Re: Drugi način 22/1/2011, 8:39 pm

Još jedom da se svima zahvalim na ovako divnim pesmama, komentarima. Svako je prema sebi doživeo temu i tako je opisao, rekla bih da je misija uspela Smile

Naslov: Re: Drugi način 24/1/2011, 3:29 pm

Вучко, осети се да је време стало, све је готово, срушено, постоји доњи свет и ништа више.

Ирена, време тишине, ћутања после свих речи, сећања навиру а време стоји, тај трен.

Бескрај, трен одласка, пуштања.

Вучкова друга, некако као наставак, по мени прва је дореченија.

Стрелица, класика за њу, бес у речима остаје.

Цецилија, време стоји за њу, он иде некуда даље, он га не осећа као да стоји.

Дани, незнани крадљивац, сломљена али не и мртва после свега.

Мокили, страст зауставља време, ослобођени су обоје.

Теа, време је стоји, то није трен већ траје.

Naslov: Re: Drugi način 24/1/2011, 9:06 pm

Tema: PITANJE

Reči: zvezda, bednici, mir, osmeh /vreme, svetlost, godine /

Vrati se,dozivam te.
Da oslusnes vetrove lutanja.
Hocu jos nesto da ti predam,
pesmu nenapisanu,i reci cutanja.
Jer u njemu odgovor trazim.
O jednoj noci,i jednom danu.
O onoj zvezdi,i mesecu lutanja.
O bezdanu trazenja,i lazi u jednom
nestajanju.
Onda kada je vreme stalo.
Ako nemas odgovor.Kreni,prema
vremenu umirujuceg.Ostavi me
da se izborim sama.Neboj se,uspecu.
Ne postoji rana koja nije zarasla.
Samo molim te ostavi osmeh svoj,
u tom satu veceri,u trenu kada smo se
zeleli.I nikada me ne zaboravi.Jer moj
mir si ti.Bednici su nas rastavili,ti rece
to su strazari vecnosti.Nisu nas voleli.
To su senke nalicja ljudi.Sada znam oni
su mi te odveli,razdvojili.Cerili se i smejali nasoj
ljubavi.I dan danas pokusavam da nadjem taj
odgovor.Pokusavam...Ali suvise je jednostavno
da bi bilo realno,suvise osetljivo da bi bilo istinito.

Naslov: Re: Drugi način 25/1/2011, 1:17 am

Tema:Pitanje

Reči:zvezda, bednici, mir, osmeh(vreme, svetlost, godine)

Ko mi to večeras narušava mir
čija to ruka na moj prozor kuca,
ko mi to noćas donosi nemir
čija mi to misao u glavi kljuca?

Svetlost se probija u moju sobu
jedna zvezda sjajna nešto mi zbori,
da li me to prošlost stavlja na probu
s čime se većeras moja duša bori.

Osmeh mi se znani unosi u lice
bednici mi opet otimaju snove,
šta hoće od mene stare propalice
da im pravim društvo dopropasti nove.

Bežite od mene ljudi-strvinari
pljačkaši svih mojih trenutaka sreće,
sami se valjajte, pijani u bari
vaše me oko više videt' neće.

Naslov: Re: Drugi način 25/1/2011, 9:50 am

Pitanje

Reči: zvezda, bednici, mir, osmeh /vreme, svetlost, godine

Letis kroz mene
belim visinama,
kao ranjeni orao.
Budis sve ono,
detinjstvom protkano,
koje sam
zatvorila u kutijice
secanja,
one noci,
koja te nije htela.
Kroz mene teces
neprekidno.
Na mestu
tvog stradanja,
tamo,
gde sam prestala
da se zavaravam
verovanjima,
nikla je tvrdjava
mojih neverovanja.
Ostalo samo
tvog oka
plavetnilo,
da mi srce greje.
Ali u neke dane,
kad se magla zabele,
kroz mene
se razlije crvena boja,
kao vino rasuto.
Umrlja travu i korenje,
ugasi tvoga oka sjaj,
unese mi u lice
ono Zasto
koje izbegavam.
Ljudi se cesto
vezuju za mesta
za koja ih vezuju
stradanja.
Jedino, jos tako,
u njima vera postoji.
Tako, ustvari,
jedino mogu
da ostanu jaki.
U neke dane,
kad se magle zabele
i izgubi se
tvoga oka sjaj,
kada u meni sve zanemi
od nemoci,
kad se uvucem
u svoje tisine
kroz koje tutnji
voz secanja,
na nebu, jedna zvezda,
zasija tvojim okom.
U mene unese osmeh
protkan detinjstvom.
Upije mi se u misli.
Tvoj glas cujem.
Najvece istine,
jedine istine
za nas vredne,
nosimo u sebi
i tamo ih valja
otkrivati.
Umeju li brate,
oni bednici,
koji su ugasili
tvoga oka sjaj,
svoje istine
da vide?
Sopstevnom krvlju
da se iskupe?
Takva ti uteha
ne treba,
besmislom rata
nevine duse
su stradale,
vetrom mi sapuces.
Postoje vrata
koja je bolje
ne otvarati,
jer ako se kroz njih
prodje,
vise se ne moze natrag.
Svako placa
svoj greh
tacno kad treba.
Nisam toliko jaka,
jos u meni treperi
jedina istina
koji se poklopila
s trenutkom kad je tvoje
srce prestalo da kuca.
Cutim u tvrdjavi
kojom sam se opasala.
Postoji li put,
pod ovim niskim nebom,
koji ce me odvesti
u mir sa samom sobom?

Naslov: Re: Drugi način 25/1/2011, 10:33 am

Тема: Питање

Речи: време, звезда, светлост, мир

Можда је време одговора,
једног, другог,
неког трећег набројаног незаборавом ?

Ево, одлази светлост,
изгубљени дах дана испреда бајку,
онакву каква јесте.
У твоме гласу лелујају,
недосањане речи,
помало тужне,
одвећ лепе
да би се препустиле забораву.
Мала плава светла горе,
звезде су на небу,
са месецом,
међу падалицама,
међу искрама рађања и умирања.

Можда је време одговора ?

Чекамо, ћутимо,
погледи се милују,
руке леже, испреплитани прсти,
почивају на мојим грудима.
Мир обичног крајолика,
оивичен рамом четири зида,
тишинама којих немамо.
Узглавље, наш дах,
усне тек дирнуте,
пробуђена жар ври.

Можда је време одговора ?

Немир је убијен,
тек пробуђен,
међу нама лежи,
нем као тама која нас гура
у први додир, несвесног,
опијеног тренутка, дочеканог,
превише дугог, одвећ кратког
за наше путеве који чекају.

Можда је време одговора ?

Стопљени у једно,
везани нитима простора,
робови и господари,
неукроћених нагона,
две луталице случајног погледа,
скривеног додира,
без речи,
препуштени једно другом,
између ноћи и дана.

Можда је време одговора ?

Ја, свезан,
под твојим уснулим капцима,
у капима пожуда,
немиру усана,
на твојим изворима чекам,
тек реч,
не знајући,
у ком делу срца да ти се смирим,
док те покривам сенкама,
свих жеља и надања,
на путевима о којима не говориш.

Можда је време одговора ?
Твојих.

Naslov: Re: Drugi način 25/1/2011, 10:37 am

tema: Pitanje

reči: vreme, zvezda, svetlost, godine, bednici, mir, osmeh

Šta bude posle
vremena?
Šta iza blještave svetlosti
zvezda skriva?
Šta prostorom van vremena
nastaje?
Šta se u dubini strasti
dešava?
Šta to gori u nedrima na
ostrvu srca?
Šta se u šta može pretvoriti
čežnjivim dodirima?
Šta dušu obliva,
krvotokom teče?
Šta telo obuzima
skrivenog pogleda?
Šta dušu sputava
da jedno postane?
Šta godine
besmrtnima znače?
Šta ostvarenim
zove se?
Šta otvaranjem
privlači?
Ko ste Vi?
Šta želite, Vi
sitničavi i prepredeni,
zlobom ogrnuti?
Šta bednici mrzovoljni,
pohlepni
očekujete?
U red složite, mir ne dirajte!
Što još ovde dolazite?
Kidišete, cepate, u prašinu bi
svet da pretvorite.
Kuš svi, nestanite!!!
/ sama sa tobom da ostanem /
Osmeh ne dirajte.
Reci im!

Gost

Pitanje
zvezda,bednici,mir,osmeh(vreme,svetlost,godine)

Zasto je dovoljan
samo jedan
tvoj osmeh
da budem srecna?
Zasto tako malo?
Zasto kad osetim
tvoj pogled na sebi,
srce mi uzdrhti
a telo,
telo bi se odmah
dalo?
Zasto,kada mi uputis
lepu rec,
pruzim ruke
i dohvatim zvezde,
i ako su hiljadama
svetlosnih godina
daleko?
Zasto osetim
bol i strepnju,
kad pomislim samo
da ljubi te neko?
Zasto me tvoja
ravnodusnost
zaboli,
zasto mi vreme stoji
ne tece?
Zasto osetim
mir i spokoj,
kada te ugledam
svako vece?
Zasto,
zasto mi oni mali
sitni bednici
ne mogu nista,
ne mogu nauditi,
kad mastam o tebi,
o plesu i dodiru,
o tome da cu se
kraj tebe
jednom probuditi?
I najzad,
I opet,
zasto je dovoljan
samo jedan
tvoj osmeh
da budem srecna?
Zasto tako malo?
Zasto mi vreme
stoji,
ne tece...
....oh,reci mi,zasto,
zasto je stalo?

Naslov: Re: Drugi način 25/1/2011, 5:01 pm

TEMA: PITANJE

Reči: zvezda, bednici, mir, osmeh /vreme, svetlost, godine /

Reči: zvezda, bednici, mir, osmeh /vreme, svetlost, godine /

Koliko godina smo imali
kada smo se sreli?
U kome gradu smo se
bezbrižno voleli?
Koliko zvezda sam skinula
da bih u tvome osmehu uživala?
Bednici su se rugali.
Daljina će Vas brzo rastaviti.
Pismo, uzdah, milovanje ,
dani su se nizali
mi smo sve to stizali.
Tamo na keju kraj Tise
gde mladim vrbama grane vise
moja ogromna ljubav
tražila je mesto
u srce tvoje da stane.
Koliko malo je trebalo,
da osetiš mir
ljubeći moje lice?
Pogledi su govorili
koliko je sve tvoje
pa i ovo čedo naše.

TEMA: PITANJE

Reči: zvezda, bednici, mir, osmeh /vreme, svetlost, godine /

Postoje li reči
na koje nismo dali odgovore?
Još se sećam, smišljam
i pitam se do zore
o čemu ti nisam pričala?
Koliko zvezda sam ti podarila?
Ali mi to nikad nisi rekao?
Od mene si bežao
jureći za leptirima,
zelenim gušterima
i vilinim konjicima.
Jurio si da praviš venčiće
ispletene od sreće.
Nisi mi rekao koliko ti je žao?
Što bednici nemaju šta da jedu?
Što osmehom me nisi zvao?
Što nebo nije zeleno?
Što rosa se suši
kad Sunce ustane?
Što leptiri žive smo jedan dan?
Što gušteri beže pod kamen?
Što vilini konjici imaju providna krila?
Da li sam dobra majka bila?
Ništa ti nisam otkrila
odleteo si od mene
u daleki svet
da tražiš odgovore
na zagonetke koja te more.
Oprosti majci koja te mnogo
u pustim noćima zove
i smišlja odgovore sve do zore.
Kako mir da nađem?

Naslov: Re: Drugi način 26/1/2011, 8:21 pm

Tema: PITANJE

Reči: zvezda, bednici, mir, osmeh /vreme, svetlost, godine /

Бедници!
Зар не видите звезду?
Ту звезду коју проклињете,кунете,
њено име зар вам ништа не значи?
Погледајте боље у њену душу,
љуштуру од коже и меса не гледајте,
то што вама она говри, о својој истини,
откријте њене речи,њене поруке.
За године светлости она вама ткаје причу,
да смо сви ми светлосна биќа у оку небесним,
дошли као деца светлости на планету земју,
својом вољом приступили у школи живота.
Проќиќе много светлосних година од великог сна,
та, коју сада видите ,у људском облику, енергију,
она родиќе се опет,послана у други незнани свет,
на своја леѓа носиќе дату карму заслуге.
Мир у срцима вашим!
Њена светлост водиќе вас кроз године дуге,
чита осмех са ваше душе сакривена у љуштури,
проќи ќе време ,сазнаќе те праву истину светлости.

Даница Петровска

Naslov: Re: Drugi način 27/1/2011, 12:51 am

Beskraj: *Pitanje prozeto kroz neshvatanje onih koji su je
odvojili od voljenog, i nemirenje sa situacijom....
Nekako kao da je odlazak voljene osobe dotakao sve u njoj...
Ali nasa draga Beskraj hoda, sa secanjima u sebi, i dalje...

Vucko: Imam osecaj da ga je nesto u zivotu jako povredilo.
Neka teska rana, neko njemu drag, pa ga zato toliko i boli...
I kad god u njemu nesto zatreperi, kad ga necija neznost savlada
i prepusti joj se, kad snovima zazivi, odnekud iskrsnu secanja...
*Pitanje prozeto borbom sa tom nezaraslom ranom u sebi...
Ali nas Vucko je borac, ume on i moze da pobedi sve u sebi, kad hoce...

Masada: Svezan ljubavlju, ustreptao, mozda prvi put u nekoj jakoj ceznji
za njom koja je tajna i njemu samom, zudi da se smiri u naborima njenog srca.
*Pitanje prozeto kroz spremnost na cekanje zene cija ga je ljubav toliko
ophrvala da je pokriva tananim nitima svojih zelja i nadanja.Nazvao ih je senkom.
Ali njegove zelja i nade nisu senke, to je on sam.
Mozda je nas Masad tvrdjava, ali ovde su pali svi njegovi zidovi...

Mokily: Zaljubljena, beskrajna, nezna, trepereva,ali spremna da se bori
za onog sto je njen u njenom srcu, za njen osmeh koji je samo njegov.
*Pitanje prozeto kroz njena bozanska osecanja, jer za nju, on je bozanstvo,
Cista sigurnost u obostarna osecanja...a iza njih citav svemir, prostranstvo
i vreme koje tece samo za njih.

Irena Manic Ex Mrdak: Zaljubljena, uronjena u svoja sanjarenja o njemu,
zadovoljna i najobicnijim sitnicama zivota, koje su ustvari najveca ljubav.
*Pitanje prozeto vremenom u njoj koje je stalo, iako njena ljubav i ceznja neprekidno
kroz nju teku. Jak odjek suprotnosti kojim je obojila svoje neznosti...
Ustvari vreme ne stoji, nego je nasa Irena iskoracila kroz ljubav u ona vanvremenska
osecanja koja kroz nju isijavaju...

Cecilija : Obe pesme povezane nekom sudbinskom niti...

U prvoj *Pitanje prozeto kroz ljubav u koju su verovali samo njih dvoje,
i najlepsi dar koji ljubav moze da podari...Nasa Ceca pobedila je sve daljine koje
su ih odvajale, i postala mama...

*Pitanje u drugoj je prozeto ljubavlju prem sinu, sa kojim je delila sve,
sa kojim je pricala o svemu, o njegovoj radoznalosti za sve sto je njihovo okruzenje.
Kad se ta radoznala dusa otisnula u svet ona je to tesko podnela...
Zabrinuta da li je bila dobra majka, izgubila je svoj mir, zbog neke tajne koju
u sebi nosi...Vreme kroz koji teces svojim pitanjima Ceco, kazu da si dobra mama...
Deca odlaze Ceco, a neke tajne ponekad i treba da ostanu tajne...

Dani: Pitanje prozeto pitanjem o zvezdi prapocetaka iz cije smo svetlosti svi dosli,
iz koje smo proizisli, i o tome koliko malo obracamo paznju na sve sto nam ona prica,
porucuje, da sve sto smo ovde bicemo tamo kad dodje vreme povratka .Onako kako cinimo,
tako ce nam se i vratiti, to je nasa karma.
Dani kao da je vec ta svetlost koja se evo ovde prozima kroz sve nas.

Naslov: Re: Drugi način 27/1/2011, 6:57 am

Citat :: ["vučko"]Tema:Pitanje

Reči:zvezda, bednici, mir, osmeh(vreme, svetlost, godine)

Ko mi to večeras narušava mir
čija to ruka na moj prozor kuca,
ko mi to noćas donosi nemir
čija mi to misao u glavi kljuca?

Svetlost se probija u moju sobu
jedna zvezda sjajna nešto mi zbori,
da li me to prošlost stavlja na probu
s čime se većeras moja duša bori.

Osmeh mi se znani unosi u lice
bednici mi opet otimaju snove,
šta hoće od mene stare propalice
da im pravim društvo dopropasti nove.

Bežite od mene ljudi-strvinari
pljačkaši svih mojih trenutaka sreće,
sami se valjajte, pijani u bari
vaše me oko više videt' neće.

Pesma koja je po meni za svaku pohvalu.Lepo obradjena tema,nisam nikakav kriticar ali Vucko je po meni kada je pisanje u pitanju zaista perfekcionista koji prosto na tako dobar nacin upakuje sve na jednom mestu da ga svi sa uzivanjem citaju.Sto se tice same teme njegov mir je necim narusen,necija misao mu u glavi stalno kljuca.Pitanje je sada,da li on zna o kome i cemu se radi?Ili samo predpostavlja ko su ti ljudi -nestvarni.

Naslov: Re: Drugi način 27/1/2011, 7:01 am

Citat :: ["meseceva rosa"]Pitanje

Reči: zvezda, bednici, mir, osmeh /vreme, svetlost, godine

Letis kroz mene
belim visinama,
kao ranjeni orao.
Budis sve ono,
detinjstvom protkano,
koje sam
zatvorila u kutijice
secanja,
one noci,
koja te nije htela.
Kroz mene teces
neprekidno.
Na mestu
tvog stradanja,
tamo,
gde sam prestala
da se zavaravam
verovanjima,
nikla je tvrdjava
mojih neverovanja.
Ostalo samo
tvog oka
plavetnilo,
da mi srce greje.
Ali u neke dane,
kad se magla zabele,
kroz mene
se razlije crvena boja,
kao vino rasuto.
Umrlja travu i korenje,
ugasi tvoga oka sjaj,
unese mi u lice
ono Zasto
koje izbegavam.
Ljudi se cesto
vezuju za mesta
za koja ih vezuju
stradanja.
Jedino, jos tako,
u njima vera postoji.
Tako, ustvari,
jedino mogu
da ostanu jaki.
U neke dane,
kad se magle zabele
i izgubi se
tvoga oka sjaj,
kada u meni sve zanemi
od nemoci,
kad se uvucem
u svoje tisine
kroz koje tutnji
voz secanja,
na nebu, jedna zvezda,
zasija tvojim okom.
U mene unese osmeh
protkan detinjstvom.
Upije mi se u misli.
Tvoj glas cujem.
Najvece istine,
jedine istine
za nas vredne,
nosimo u sebi
i tamo ih valja
otkrivati.
Umeju li brate,
oni bednici,
koji su ugasili
tvoga oka sjaj,
svoje istine
da vide?
Sopstevnom krvlju
da se iskupe?
Takva ti uteha
ne treba,
besmislom rata
nevine duse
su stradale,
vetrom mi sapuces.
Postoje vrata
koja je bolje
ne otvarati,
jer ako se kroz njih
prodje,
vise se ne moze natrag.
Svako placa
svoj greh
tacno kad treba.
Nisam toliko jaka,
jos u meni treperi
jedina istina
koji se poklopila
s trenutkom kad je tvoje
srce prestalo da kuca.
Cutim u tvrdjavi
kojom sam se opasala.
Postoji li put,
pod ovim niskim nebom,
koji ce me odvesti
u mir sa samom sobom?

Sto se tice same teme citajuci pesmu stalno sam se pitala gde je to pitanje i sta se to pita meseceva rosa,jer stekla sam utisak da je ona kroz pesmu vise iznosila konstatacije,nego pitanja.Dok nisam stigla do samog kraja i pronasla odgovor.Pitanje je mir sa samom sobom.Da li postoji put?

Naslov: Re: Drugi način 27/1/2011, 7:07 am

Masada ::: Тема: Питање

Речи: време, звезда, светлост, мир

Можда је време одговора,
једног, другог,
неког трећег набројаног незаборавом ?

Ево, одлази светлост,
изгубљени дах дана испреда бајку,
онакву каква јесте.
У твоме гласу лелујају,
недосањане речи,
помало тужне,
одвећ лепе
да би се препустиле забораву.
Мала плава светла горе,
звезде су на небу,
са месецом,
међу падалицама,
међу искрама рађања и умирања.

Можда је време одговора ?

Чекамо, ћутимо,
погледи се милују,
руке леже, испреплитани прсти,
почивају на мојим грудима.
Мир обичног крајолика,
оивичен рамом четири зида,
тишинама којих немамо.
Узглавље, наш дах,
усне тек дирнуте,
пробуђена жар ври.

Можда је време одговора ?

Немир је убијен,
тек пробуђен,
међу нама лежи,
нем као тама која нас гура
у први додир, несвесног,
опијеног тренутка, дочеканог,
превише дугог, одвећ кратког
за наше путеве који чекају.

Можда је време одговора ?

Стопљени у једно,
везани нитима простора,
робови и господари,
неукроћених нагона,
две луталице случајног погледа,
скривеног додира,
без речи,
препуштени једно другом,
између ноћи и дана.

Можда је време одговора ?

Ја, свезан,
под твојим уснулим капцима,
у капима пожуда,
немиру усана,
на твојим изворима чекам,
тек реч,
не знајући,
у ком делу срца да ти се смирим,
док те покривам сенкама,
свих жеља и надања,
на путевима о којима не говориш.

Можда је време одговора ?
Твојих.

Masada pitanje mozda trazi u vremenu odgovora.Covek strpljenja.Opijeni trenuci i putevi cekanja-mozda je u njima odgovor.Ili u skrivenim dodirima bez reci-mozda je i u njima odgovor.I sve te zelje i nade,mozda je samo u njenim pitanjima taj odgovor koji on trazi.Jako zanimljiva obrada teme jer koliko sam shvatila sva njegova pitanja leze u njenim odgovorima.

Naslov: Re: Drugi način 27/1/2011, 7:11 am

Mokily ::: tema: Pitanje

reči: vreme, zvezda, svetlost, godine, bednici, mir, osmeh

Šta bude posle
vremena?
Šta iza blještave svetlosti
zvezda skriva?
Šta prostorom van vremena
nastaje?
Šta se u dubini strasti
dešava?
Šta to gori u nedrima na
ostrvu srca?
Šta se u šta može pretvoriti
čežnjivim dodirima?
Šta dušu obliva,
krvotokom teče?
Šta telo obuzima
skrivenog pogleda?
Šta dušu sputava
da jedno postane?
Šta godine
besmrtnima znače?
Šta ostvarenim
zove se?
Šta otvaranjem
privlači?
Ko ste Vi?
Šta želite, Vi
sitničavi i prepredeni,
zlobom ogrnuti?
Šta bednici mrzovoljni,
pohlepni
očekujete?
U red složite, mir ne dirajte!
Što još ovde dolazite?
Kidišete, cepate, u prašinu bi
svet da pretvorite.
Kuš svi, nestanite!!!
/ sama sa tobom da ostanem /
Osmeh ne dirajte.
Reci im!

Mokily.Pocinje pesmu odmah sa pitanjem.Sta bude posle vremena?Sta zvezde skrivaju?Sta se u dubinama strasti desava?Sta je to sto dusu sputava?Sta godine besmrtnosti znace?Bezbroj pitanja,a odgovore otprilike svako na svoj nacin moze da nasluti.Ja sam dosla do odgovora i da se ovaj svet u prasinu pretvori,osmej je moje najvece blago,to mi nedirajte.

Naslov: Re: Drugi način 27/1/2011, 7:16 am

Irena Manic Ex Mrdak ::: Pitanje
zvezda,bednici,mir,osmeh(vreme,svetlost,godine)

Zasto je dovoljan
samo jedan
tvoj osmeh
da budem srecna?
Zasto tako malo?
Zasto kad osetim
tvoj pogled na sebi,
srce mi uzdrhti
a telo,
telo bi se odmah
dalo?
Zasto,kada mi uputis
lepu rec,
pruzim ruke
i dohvatim zvezde,
i ako su hiljadama
svetlosnih godina
daleko?
Zasto osetim
bol i strepnju,
kad pomislim samo
da ljubi te neko?
Zasto me tvoja
ravnodusnost
zaboli,
zasto mi vreme stoji
ne tece?
Zasto osetim
mir i spokoj,
kada te ugledam
svako vece?
Zasto,
zasto mi oni mali
sitni bednici
ne mogu nista,
ne mogu nauditi,
kad mastam o tebi,
o plesu i dodiru,
o tome da cu se
kraj tebe
jednom probuditi?
I najzad,
I opet,
zasto je dovoljan
samo jedan
tvoj osmeh
da budem srecna?
Zasto tako malo?
Zasto mi vreme
stoji,
ne tece...
....oh,reci mi,zasto,
zasto je stalo?

Irena kao da samu sebe pita.Zasto je dovoljan samo jedan osmeh da bi bila srecna.Zasto oseca strepnju i bol kada pomisli da on ljubi neku.Ona postavlja pitanja,ali izgleda u njenoj masti svi ti bednici zaista joj ne mogu nista.Dovoljan je samo jedan osmeh koji je resenja i odgovor na sva njena postavljena pitanja.Reci mi zasto je vreme stalo?

Naslov: Re: Drugi način 27/1/2011, 7:21 am

CECILIJA ::: TEMA: PITANJE

Reči: zvezda, bednici, mir, osmeh /vreme, svetlost, godine /

Reči: zvezda, bednici, mir, osmeh /vreme, svetlost, godine /

Koliko godina smo imali
kada smo se sreli?
U kome gradu smo se
bezbrižno voleli?
Koliko zvezda sam skinula
da bih u tvome osmehu uživala?
Bednici su se rugali.
Daljina će Vas brzo rastaviti.
Pismo, uzdah, milovanje ,
dani su se nizali
mi smo sve to stizali.
Tamo na keju kraj Tise
gde mladim vrbama grane vise
moja ogromna ljubav
tražila je mesto
u srce tvoje da stane.
Koliko malo je trebalo,
da osetiš mir
ljubeći moje lice?
Pogledi su govorili
koliko je sve tvoje
pa i ovo čedo naše.

TEMA: PITANJE

Reči: zvezda, bednici, mir, osmeh /vreme, svetlost, godine /

Postoje li reči
na koje nismo dali odgovore?
Još se sećam, smišljam
i pitam se do zore
o čemu ti nisam pričala?
Koliko zvezda sam ti podarila?
Ali mi to nikad nisi rekao?
Od mene si bežao
jureći za leptirima,
zelenim gušterima
i vilinim konjicima.
Jurio si da praviš venčiće
ispletene od sreće.
Nisi mi rekao koliko ti je žao?
Što bednici nemaju šta da jedu?
Što osmehom me nisi zvao?
Što nebo nije zeleno?
Što rosa se suši
kad Sunce ustane?
Što leptiri žive smo jedan dan?
Što gušteri beže pod kamen?
Što vilini konjici imaju providna krila?
Da li sam dobra majka bila?
Ništa ti nisam otkrila
odleteo si od mene
u daleki svet
da tražiš odgovore
na zagonetke koja te more.
Oprosti majci koja te mnogo
u pustim noćima zove
i smišlja odgovore sve do zore.
Kako mir da nađem?

I Cecilija u prvoj pesmi postavlja pitanje.Koliko smo imali godina kada smo se sreli?Koji je to bio grad gde smo se bezbrizno voleli.Kroz ova pitanja,ona kao da vraca svoja secanja i uspomene.Ona pita ali i daje odgovor koliko je malo bilo potrebno da osetis mir ljubeci moje lice.Pogledi su govorili,koliko je sve tvoje pa i ovo cedo nase.Lepo Cecilija.

Naslov: Re: Drugi način 27/1/2011, 7:25 am

DANI ::: Tema: PITANJE

Reči: zvezda, bednici, mir, osmeh /vreme, svetlost, godine /

Бедници!
Зар не видите звезду?
Ту звезду коју проклињете,кунете,
њено име зар вам ништа не значи?
Погледајте боље у њену душу,
љуштуру од коже и меса не гледајте,
то што вама она говри, о својој истини,
откријте њене речи,њене поруке.
За године светлости она вама ткаје причу,
да смо сви ми светлосна биќа у оку небесним,
дошли као деца светлости на планету земју,
својом вољом приступили у школи живота.
Проќиќе много светлосних година од великог сна,
та, коју сада видите ,у људском облику, енергију,
она родиќе се опет,послана у други незнани свет,
на своја леѓа носиќе дату карму заслуге.
Мир у срцима вашим!
Њена светлост водиќе вас кроз године дуге,
чита осмех са ваше душе сакривена у љуштури,
проќи ќе време ,сазнаќе те праву истину светлости.

Даница Петровска

Dani nastupa vrlo zestoko sa pesmom.Prosto mozete da osetite snagu samoga pitanja.Bednici,zar ne vidite zvezdu?Tu zvezdu koju proklinjete,njeno ime zar vam nista ne znaci.Poruka pesme koju nam salje Dani jeste mir,i svetlost u dusama koje su skrivene u ljusturama i to saznanje prave istine do koje treba dopreti,oni koji je nemaju.Kao i uvek Dani sve moje iskrene pohvale.

Gost

Ovog puta ja mogu jedino da kazem da su sve pesme jako lepe ,svaka na svoj nacin postavlja pitanje neka sa odgovorom, neka bez,sa dusom protkanom kroz stihove,sa secanjem,sa osmehom, sa istinom koja moze proniknuti u buducnost ili je vec sada tu. Jednostavno pitanja koja cine deo nase svakodnevnice.Hvala vam na divnim stihovima,uzivala sam citajuci. Very Happy

Naslov: Re: Drugi način 27/1/2011, 9:08 pm

TEMA: NEBO

REČI: iznad grada, plače, odlazi
(nikada, oblak, sve moje)

Naslov: Re: Drugi način 27/1/2011, 11:38 pm

Volim sve vase pesne,rado ih citam,i citacu ih..zalim sto nisami mala vremena za komentare..
A vec stigla nova tema..lepo:)

Naslov: Re: Drugi način 31/1/2011, 7:40 pm

TEMA: NEBO

REČI: iznad grada, plače, odlazi
(nikada, oblak, sve moje)

Ovo secanje mora da zivi
iznad grada.
U svim ovim pustim jutrima
kada si me ljubio i odlazio.
Budio i trazio.
Trazio i pamtio.
Ja znam da nisam bila tvoje
svitanje sunca.
Bila sam grom koji puca.
Koji si zaustavljao u svom narucju,
grlio i ljubio...polako natenate smirivao.
Sivilo koje je lutalo oblakom.
Nemirno more koje se ogledalo
u izgubljenom plavetnilu.
Kome si ti stalno odlazio i dolazio.
I tako danima,nedeljama,godinama.
Place srce moje kao kisa...
Jer ja sam sada samo tamni kamen
secanja.Zvezda zaglavljena izmedju
svetova,pogasena svetlucava uspomena.
U bisernoj noci svoga nemira.
Odlazi polako jos jedan dan.
Nadjoh ono sto nisam znala.
U jednoj noci bez dana...
Kada si mi rekao,podigni visoko glavu.
Vidis li?Cuti,ne govori.
Iznad tebe je onaj nedosanjani san.
Pruzi ruke dodirni ga.

Gost

NEBO

iznad grada,place ,odlazi (nikada,oblak,sve moje)

Stojim,
u prostoru,
rasirenih ruku saglavom podignutom
iznad grada,
gledam oblake,
gledam,
gore ,visoko,
tamo,
ono nedostizno...
u grudima osecam bol...
Huk proniklog vetra
kroz supljine tvog glasa cujem,
tiho se iskradam,
da ne remetim ritam.
Taktovi zivotnog sata,
pokrecu klatno bola
brzinom govora.
Oko mene ,
sudbina
prolazi,odlazi,dolazi,
ide,krece se ,staje...
ja gledam.
Vinula bih se ,
pa poletela tim beskrajem,
kao ptica,
bez placa,
bez suza.
Samo bih letela
i nikada nigde sletela.
I dok sve moje tuge
tu,
na dlanu su,
otkrivene,nezasticene,same,
ko ih vidi
misao moja mu je odgonetnuta,
Ja,
sama,
rasirenih ruku,
podignute glave idem dalje,
u visine,
u prostranstva,
dala sam sve sto sam imala.

Naslov: Re: Drugi način 31/1/2011, 11:26 pm

Бескрај и питање, тражи одговор који зна, зове да би још трен задржала, трен лепог што је било.

Вучко, слично као и Бескрај, бес се осети у песми, он иде својим путем.

Месечева роса, њено питање кроз критику света око ње је приметно.

Мокили, добро постављена тема, питања, питања... и на крају траг светла у невремену.

Ирена, слично као Мокили, питања која поставља се нижу.

Цецилија, питањима даје асоцијацију на име теме. Друга ми је некако боља.

Дани, кроз звезде до одговора и питања.

Користили сте, велина исту реч, бедници, отуда и бес који провејава у теми. Сама реч поведе мисао на ту страну. Тема је била релативно лака, значи сви сте добро одговорили на задато.