Drugi način

Izvinjavam se što kasnim. Na putu sam, imam problem sa konekcijom. Hvala i pozdrav svima, divni ste.)))

CECILIJA ::

Тема:Жеља

Речи:доѓи,миловање,пољупци (сагорети,хаљина,љубав)

Dođi da delimo život!
Postelju snova da tkamo.
Sokove da podelimo
da budemo jedno
duša i telo.

Svetlošću te dozivaam
radošću te mamim
srećom te pokrivam
ljubavlju te hranim
usnama te celivam
očima te upijam.

Dođi da delimo život!
Dugu da sretnemo
cvetovima da se igramo
u travi da se milujemo
poljupcima da se ogrnemo.
Dođi da sretnemo svoj svet.

Tako lepe i iskrene zelje,dodji da delimo zivot.Svojom svetloscu te dozivam.Da se poljupcima ogrnemo,radoscu te mamim ocima te upijam.Prelepo CeCilija.


Tema zelja je jako sirok pojam,dopada mi se kako je svako na svoj nacin doziveo ono sto zeli ili ono sto prizeljkuje.Nekome su zelje kao mirne vode,dok su nekima zelje uzburkane kao talasi.Neko u svojim zeljama oseca strah,dok neko bez straha cvrstim koracima hrli joj u susret,Hvala vam devojke bile ste odlicne.

TEMA-Dusa

Umire,trenutak i susret

[prijatelj,razlog i poruka].

Ja sam zadala temu za sledecu sredu ako nije problem.

TEMA-Dusa

Umire,trenutak i susret

[prijatelj,razlog i poruka].


Seti se,nekada sam i ja
covek bio.
Seti se,dok mi sve nisi uzela
Cak i onu vetrenjacu snova.
Bila si moja zvezda meseca,
moja najlepsa latica.
A onda si me zgazila,i sve zaboravila.
Kao prasnjavu krpu odbacila,
samnom se poigrala,poruku praznu
ostavila.Cak ni razlog nisi navela.
Ostao sam bez icega,trenutak
tvoga hira,kao decija polomljena
igracka,s kojom se se izigrala.
Lutam suludim nocima,
sve si mi iz grudi iscupala,samo
korov ostavila.
Trag pogresnih reci mi jos uvek
odzvanja,kada si jednog decaka
svojom neverom ubila.pogresno
ljubav mu pokazala,jos uvek tvoje
ime umire na njegovim usnama.
Plasi me sta si od mene napravila,
ostala je prazna senka koja leluja
na ivici tame i zelja.

TEMA-Duša

Umire,trenutak i susret

[prijatelj,razlog i poruka].


Naš susret je bio neobičan
trajao je sekund kao munja.

Trenutak jedan bio je dovoljan
da se nastaniš u tihu luku.

Spokoj se skupio u mojoj glavi
od kako je u njoj ime tvoje.

Radost je skliznula u nju
opijena tvojom ljubavlju.

Umrle su naše tajne
kada su nam se ruke spojile.

Sve strasti su se pokrenule
nežnim opojnim poljupcima.

Ludostima si me obasipao
đurđevak krao i darivao.

Jurio i hvatao leptire u letu
golivao travom moje lice.

Donosio bombone, žvake,
čokolade i ostale sitnice.

Nebo je postalo plavlje
od tvojih prelepih očiju.

Duga se smešila
jer smo se krili ispod nje.

Lutali smo gradom
noseći šarene balone.

Srećni smo bili i kada
je padala tiha kiša.

Samo jedna poruka stigla je
nečujno napustio si sve.

Česme su prestale da cure,
suze su usahle i nemiri su nestali.

Lutam pustim bulevarima i
razgovaram sa golubovima.

Trčim za dugom, bivšim drugom,
molim je da mi te nađe.

TEMA-Dusa

Umire,trenutak i susret

[prijatelj,razlog i poruka].



Prijatelj jednom rece mi meni gresnoj
neznalicom koja nezna razlog dolaska,
onaj ko istinu o njoj trazi nacice u sebi
u svojoj tisini cuces glas,ona tebi govori.

`Sve umire,samo ona ostaje!
susret sa ovom istinom prihvatam!`

Ti si ona koja nikad ne umire
ti si ta koja je vecita i besmrtna
poslata da das zivot ove ljusture
ucis me sto je ovaj zivot coveka.

Dok sam lutala ti si cekala da te nadjem
dok sam tazila hiljadu odgovora ti si ih imala
sve istine znas o mom postojanju na ovaj svet
znas za moju smrt i ponovni susret sa Svetloscu.

`Sve umire,samo ona ostaje!
susret sa ovom istinom prihvatam!`

O,svetlosno bice, tisucu godina si cekala
da nadjes put,trenutak mog i tvog dolaska
poklanjam se tebi koja si sa vecnoscu
poruka da ljubim sto je Boga sazdano.


Danica Petrovska

CECILIJA ::

TEMA-Duša

Umire,trenutak i susret

[prijatelj,razlog i poruka].


Naš susret je bio neobičan
trajao je sekund kao munja.

Trenutak jedan bio je dovoljan
da se nastaniš u tihu luku.

Spokoj se skupio u mojoj glavi
od kako je u njoj ime tvoje.

Radost je skliznula u nju
opijena tvojom ljubavlju.

Umrle su naše tajne
kada su nam se ruke spojile.

Sve strasti su se pokrenule
nežnim opojnim poljupcima.

Ludostima si me obasipao
đurđevak krao i darivao.

Jurio i hvatao leptire u letu
golivao travom moje lice.

Donosio bombone, žvake,
čokolade i ostale sitnice.

Nebo je postalo plavlje
od tvojih prelepih očiju.

Duga se smešila
jer smo se krili ispod nje.

Lutali smo gradom
noseći šarene balone.

Srećni smo bili i kada
je padala tiha kiša.

Samo jedna poruka stigla je
nečujno napustio si sve.

Česme su prestale da cure,
suze su usahle i nemiri su nestali.

Lutam pustim bulevarima i
razgovaram sa golubovima.

Trčim za dugom, bivšim drugom,
molim je da mi te nađe.

Iskreno Cecilija pesmu sam procitala par puta da nisam znala koja je tema bila u pitanju ne bi znala da se radi o dusi.Mada tema i jeste po meni prilicno teska i zahtevna.Tvoja pesma ima dusu to stoji,mozda ja gresim u komentaru ako je tako slobodno me demantujem,u onome sto ja ne vidim a ti osecas.

meseceva rosa ::

*Izvinjavam se sto nisam ostavila komentare za prethodnu temu...
Sad posto sam zakasnila, samo cu reci da su sve nase zelje slatke..*


Duša

Umire, trenutak i susret

( prijatelj,razlog i poruka )




umire trenutak
u meni zaspao
dodirom tananim
izmicem vremenu
tamjanom
bosiljkom
ruzmarinom
listaju slike
bezvremenom
gorama livadama
rekama
vijaju
divljinama
vrletima
nezaboravom
vrh breze
treptaj zaleprsao
poruka
vremenom
razletela
iznad manastira
kapnula suza
svecama
kandilom
uzdrhtala
kruznom putanjom
grabim tisinu
ostavljam snove
krivudavim rekama
sapucem
tajnu kamencicima
nitima duhovnim
islikavam
svoju senku
poslednji dah
tkanjem sazimanja
vezujem
plavetnilom
molitvom
susret
cekam




@Tesko je pisati o dusi...
Meni...
Jednom sam sanjala kako sam umrla,
ova tema me prisetila...
pokusala sam da docaram te trenutke
kojom smo se vijale oprastajima,
moja dusa i ja...
u tom snu bilo je tesko i meni i njoj...
ali samo je dusa leprsala...
onim sto smo obe volele
i cime smo disale...

Sobzirom da je Rosica prilicno dala objasnjenje na ovu pesmu ja ne bi ovde previse nesto komentarisala jer ona je temu odradila i videla na jako lep nacin.San o tom poslednjem dahu tkanjem sazimanja koje se vezuje plavetnilom molitve.

DANI ::

TEMA-Dusa

Umire,trenutak i susret

[prijatelj,razlog i poruka].



Prijatelj jednom rece mi meni gresnoj
neznalicom koja nezna razlog dolaska,
onaj ko istinu o njoj trazi nacice u sebi
u svojoj tisini cuces glas,ona tebi govori.

`Sve umire,samo ona ostaje!
susret sa ovom istinom prihvatam!`

Ti si ona koja nikad ne umire
ti si ta koja je vecita i besmrtna
poslata da das zivot ove ljusture
ucis me sto je ovaj zivot coveka.

Dok sam lutala ti si cekala da te nadjem
dok sam tazila hiljadu odgovora ti si ih imala
sve istine znas o mom postojanju na ovaj svet
znas za moju smrt i ponovni susret sa Svetloscu.

`Sve umire,samo ona ostaje!
susret sa ovom istinom prihvatam!`

O,svetlosno bice, tisucu godina si cekala
da nadjes put,trenutak mog i tvog dolaska
poklanjam se tebi koja si sa vecnoscu
poruka da ljubim sto je Boga sazdano.


Danica Petrovska

Danica dusu trazi u istini,jer kako i sama kaze sve na svetu umire samo ona ostaje vecna i besmrtna.Ona je ta koja je uci kako biti covek.Ona je ta koja je svetlosni put,trenutak dolaska i odlaska.I prelepa poruka za kraj da je ljubim sto je Bogom sazdano.Sve moje pohvale.

Hvala vam svima tema kako sam gore navela je prilicno zahtevna jer Dusa, je osnovni pokretac svakog zivog stvorenja, besmrtna i vecna, potice
od istog izvora i stoga smo u sustini svi isti i povezani.

Beskraj ::

CECILIJA ::

TEMA-Duša

Umire,trenutak i susret

[prijatelj,razlog i poruka].


Naš susret je bio neobičan
trajao je sekund kao munja.

Trenutak jedan bio je dovoljan
da se nastaniš u tihu luku.

Spokoj se skupio u mojoj glavi
od kako je u njoj ime tvoje.

Radost je skliznula u nju
opijena tvojom ljubavlju.

Umrle su naše tajne
kada su nam se ruke spojile.

Sve strasti su se pokrenule
nežnim opojnim poljupcima.

Ludostima si me obasipao
đurđevak krao i darivao.

Jurio i hvatao leptire u letu
golivao travom moje lice.

Donosio bombone, žvake,
čokolade i ostale sitnice.

Nebo je postalo plavlje
od tvojih prelepih očiju.

Duga se smešila
jer smo se krili ispod nje.

Lutali smo gradom
noseći šarene balone.

Srećni smo bili i kada
je padala tiha kiša.

Samo jedna poruka stigla je
nečujno napustio si sve.

Česme su prestale da cure,
suze su usahle i nemiri su nestali.

Lutam pustim bulevarima i
razgovaram sa golubovima.

Trčim za dugom, bivšim drugom,
molim je da mi te nađe.

Iskreno Cecilija pesmu sam procitala par puta da nisam znala koja je tema bila u pitanju ne bi znala da se radi o dusi.Mada tema i jeste po meni prilicno teska i zahtevna.Tvoja pesma ima dusu to stoji,mozda ja gresim u komentaru ako je tako slobodno me demantujem,u onome sto ja ne vidim a ti osecas.

U Pravu si Bes! Kad je čitaš nema ništa posebno ali tu je Osvetljena duša kao munja,kao tiha luka, kao radost, kao nemir,kao strast, kao polet u bojama duge, kao sreća, kao lutanje, kao traženje, kao ranjena duša,i najzad opet kao svetlost u raznim bojama duge. Molba kao molitva dugi tj životu koji će ponovo doneti ljubav da nam hrani dušu. Sve je razliveno u koloritu a ipak spojeno darovima prirode da se duša ljubavlju obnavlja. Nisam imala vremena da prepravljam a iznedrilo se baš tako kao ova pesma kao stranica života jedne srećne i ranjene duše.

Hvala ti draga CeCilija sada kada sam procitala ponovo pesmu i ovaj komentar upravo sam dobila pravu sliku onoga sto u stvari i jeste u jednoj dusi.Kolorot i sklop svih osecanja koji se neizmenicno preplicu.

Slazemo se upravo si mi uzela misao koja mi ide ovoga trenutka

meseceva rosa ::

CECILIJA ::

TEMA-Duša

Umire,trenutak i susret

[prijatelj,razlog i poruka].


Naš susret je bio neobičan
trajao je sekund kao munja.

Trenutak jedan bio je dovoljan
da se nastaniš u tihu luku.

Spokoj se skupio u mojoj glavi
od kako je u njoj ime tvoje.

Radost je skliznula u nju
opijena tvojom ljubavlju.

Umrle su naše tajne
kada su nam se ruke spojile.

Sve strasti su se pokrenule
nežnim opojnim poljupcima.

Ludostima si me obasipao
đurđevak krao i darivao.

Jurio i hvatao leptire u letu
golivao travom moje lice.

Donosio bombone, žvake,
čokolade i ostale sitnice.

Nebo je postalo plavlje
od tvojih prelepih očiju.

Duga se smešila
jer smo se krili ispod nje.

Lutali smo gradom
noseći šarene balone.

Srećni smo bili i kada
je padala tiha kiša.

Samo jedna poruka stigla je
nečujno napustio si sve.

Česme su prestale da cure,
suze su usahle i nemiri su nestali.

Lutam pustim bulevarima i
razgovaram sa golubovima.

Trčim za dugom, bivšim drugom,
molim je da mi te nađe.

Pre nego napisem komentar za Cecinu pesmu napisaci jedan citat:

"Kad umrem, prekinuti će se jedna srebrna nit s nanizanim glatkim biserima
koji će se rasuti po zemlji i otkotrljati, kući, svojim majkama školjkama na dnu mora.
Tko će zaroniti za mojim biserima kada mene više ne bude?
Tko će znati da su bili moji?
Tko će znati da je cijeli svijet nekada visio oko mog vrata?"

Jostein Gaarde


Draga Ceco, tako me dirnula tvoja pesma, volela si nekoga
jako...toliko da si disala njegovim dahom, da li je covek, ili dete,
neznam, volela si toliko da kad se prekinula nit vaseg disanja,
i delic tvoje duse je otisao sa njim, jer on je bio tvoje disanje
i onaj dah kojim si koracala zivotom...
Zelim samo da ti kazem, lepo je sto opet zivis, jer onaj koga si volela
zivece i dalje tvojom dusom...

Ovu i jos jednu tvoju pesmu, povezala sam kao celinu jednog tvog trenutka,
kad si se odrekla svoje duse, jer svoju dusu i dalje smatras njegovom,
darovala si ga jos za zivota, sad lutas trazeci ga, ao n je u tebi
tvojom dusom i njegovom... nase duse nisu same, uvek su sa nama
i oni koji su otisli... da nije tako zar bi smo pisale pesme...
zar bi smo bili ovde, vidis sa koliko si boja obojila secanja...
Drago mi je sto si dusu obojila ne bolom, nego radosnim secanjima
kojima ste koracali...

Vidis ti si ta skoljka koja zna za svoj biser...
Tvoja dusa je skoljka koja grli svoj biser...
A njegova dusa su biseri tvojih secanja...
Nasa dusa ne pripada nikada samo nama...ona je ljubav...

Hvala ti MesečevaRoso. Navrle su mi suze člitajućii tvoj komentar. U pravu si toga dana umrloje nešto u meni ali se vratilo sa još većim žarom. Ti si jako dobro shvatila moje pesme i hvala ti.

Hvala vam, Beskraj i Zar ptico, sto ste zajedno samnom
ovde zasumorile brezinim tajnama...

Ljubim vas obe

meseceva rosa ::

BREZA

bela, pospane, njise
( zveckaju, sume, prekrivena )







Na vetru treperi,
krhka,
nezna,
tanka,
suska listovima,
kroz sume se njise.
Zagrljena suncem,
ljubavlju iznice,
svojim izvoristem
sapuce mi tajne,
sazvezdjja dalekih.
Mesevcimm plesom
zvezdice malene
u krosnje joj slecu.
Bela,
snena,
vitka,
treptaj
malog svetla,
snovima mi dise,
da budu plavetni.
Grancicama njenim,
gnjezdim se mislima,
pod koricom njenom
moja dusa iskri,
u korenu njenom
ceznjama drhtarim.
Od njene lepote
sire se beskraji,
jablani ustrepete,
zagrle se reke.
Noc uzdrhti.
Pod krosnjama
njenim
radjaju se pesme
kapljicama rosnim,
sa listova teku,
po travi se nizu
ko srebrne perle.
Kad majem procveta,
paperjem oblaka
i krilima vetra
grane razbaskari,
pod nebeskim svodom
zagrlim je nezno.
Suzice mi kapnu,
raspu se kroz mene
pesmice pospane,
belim cvetovima.

Bela,pospana i njise se,na vetru treperi.Prosto se nisam ni zacudila kada si ovu temu postavila,jer je ona koliko te pratim ovde u svemu tvoja inspiracija.Cak i ta noc uzdrhtala prosto moze da se oseti pod krosnjama njenim.Jako lepa slika.

Žar ptica ::

BREZA

bela, pospane, njise
( zveckaju, sume, prekrivena )


Krajolik oslikan sumom tvojih stabala
proniklo granje na vetru leluja
listici ti nezni ,krhki ,mili,
beli ,rasuti a stablo pesmom necujnom cvili...
Ta bela boja ljubavi tvoje
isijava svetlost svog prekrasnog dana,
pospana senka pod tvojim stablom
njise nemire sa tvojih grana.
Ledena kraljica ti nisi ,
i ako sneznom belinom zracis
ususkane svetiljke zveckaju,vise
a ti ih ljubavlju sve vise kacis.
Stablo ti puno iz dana u dan
sve ti je veca moc i snaga,
jasna ko dan, ti divna lepoto
sacuvana od tuge i zaborava.
I njisi ti mila biljcice ,meka
raspi mi lisce nezno po kosi
kad sa svojim dragim ja dodjem
po liscu tvom setacemo bosi.

Zar ptica je na jako lep nacin opisala brezu i dopada mi se kako ona u svojim opisima prosto mesa boje,koje se neizmenicno smenjuju.Ta lepota je sacuvana i od tuge i od zaborava.Jasna kao dan.

TEMA: BREZA

bela, pospane, njise
( zveckaju, sume, prekrivena )

Blistave, setne
uvek na suze
spremne,
nemirno šume
u srebrnom lišću.


Ne mogu porinuti
u njihove lepote
a da na moje oči
suze ne naviru.

Krao si ustreptale poglede
iz njezinih krošnji,
punih sokova radosti
darivali smo želju
milujući njenu snenu haljinu.

Tiho u svakom njihanju
treperila si njemu
na uvo reči ljubavi.
da ne zaspi
dok ih ne uzvrati.

Krala si mesečevo srebro
na listovima si ga plela
onako zanosna i vesela
svima zaustavljala dah.

Tvoje čari darivala
si sa mnogo žara,
ptice su ti drugarice
mesec te posećuje.

Svake noci miluju vas
vetrovi, kupaju slapovi
olujnih oblaka, vekovima
odolevate onako vitke,
kitnjaste i ponosne,
prekrivene nebeskom svetlošću.

CECILIJA ::

TEMA: BREZA

bela, pospane, njise
( zveckaju, sume, prekrivena )

Blistave, setne
uvek na suze
spremne,
nemirno šume
u srebrnom lišću.


Ne mogu porinuti
u njihove lepote
a da na moje oči
suze ne naviru.

Krao si ustreptale poglede
iz njezinih krošnji,
punih sokova radosti
darivali smo želju
milujući njenu snenu haljinu.

Tiho u svakom njihanju
treperila si njemu
na uvo reči ljubavi.
da ne zaspi
dok ih ne uzvrati.

Krala si mesečevo srebro
na listovima si ga plela
onako zanosna i vesela
svima zaustavljala dah.

Tvoje čari darivala
si sa mnogo žara,
ptice su ti drugarice
mesec te posećuje.

Svake noci miluju vas
vetrovi, kupaju slapovi
olujnih oblaka, vekovima
odolevate onako vitke,
kitnjaste i ponosne,
prekrivene nebeskom svetlošću.

Opis breze koji prosto izaziva suze u ocima.Jer prosto njena tuga ne moze da ostavi nemog ni samog posmatraca.Ali njena ljubav je beskrajna,ona je ta koja miluje vetrove,sa pticama druguje i svima sa svojom raskosnom lepotom prosto zaustavlja dah.

Ako neko zeli neka zada temu.Moze Zar-ptica.ako hoce.

Vazi ,evo teme a sutra cu iskomentarisati pesme jer mi treba malo vise vremena da ih sve procitam i izanaliziram.Hvala vam.

Tema Pogled
reci ustreptala ,misli, snen (plavooki, grli i kraj)

Beskraj ::

BREZA

bela, pospane, njise ( zveckaju, sume, prekrivena )

Povijena,pospana
uhvacena mojim rukama.
U nekom nepoznatom parku
i ulici.
U sred nepoznatog grada,njise
se na vetru,ogrnuta vremenom sna.
Njise se i svoju tuznu pricu pise.
O vremenu stalom,onom necujnom
koje ubija i leci.
O vremenu prolaznosti,koje se smeje,
place i dolazi.
Prekrivena kroz izmaglicu,onako bela
sada je vec posmatram.
Umorna je,pospana od sunca ususkava
se u svoj lazljivi san.
Cekacu je da se probudi,da svoju pricu
nastavi.Jer njena i moja dusa su sapat
nemira,vezani omcama kosmosa.

Cesto ,kada setam parkom sednem na klupu ,gledam prirodu i njene lepote i gotovo svaki put zapitam se pod krosnjama nekog drveta breze ili bilo kojeg drugog dugovecnog,Boze kakve li ono price pamti kakve li tajne zna...neko me vezuje uspomenom pa za te tajne znam ,vezane smo omcama kosmosa...upravo to je Beskraj ,kako sam ja shvatila opisala i to je divno osecanje:-)

meseceva rosa ::

BREZA

bela, pospane, njise
( zveckaju, sume, prekrivena )







Na vetru treperi,
krhka,
nezna,
tanka,
suska listovima,
kroz sume se njise.
Zagrljena suncem,
ljubavlju iznice,
svojim izvoristem
sapuce mi tajne,
sazvezdjja dalekih.
Mesevcimm plesom
zvezdice malene
u krosnje joj slecu.
Bela,
snena,
vitka,
treptaj
malog svetla,
snovima mi dise,
da budu plavetni.
Grancicama njenim,
gnjezdim se mislima,
pod koricom njenom
moja dusa iskri,
u korenu njenom
ceznjama drhtarim.
Od njene lepote
sire se beskraji,
jablani ustrepete,
zagrle se reke.
Noc uzdrhti.
Pod krosnjama
njenim
radjaju se pesme
kapljicama rosnim,
sa listova teku,
po travi se nizu
ko srebrne perle.
Kad majem procveta,
paperjem oblaka
i krilima vetra
grane razbaskari,
pod nebeskim svodom
zagrlim je nezno.
Suzice mi kapnu,
raspu se kroz mene
pesmice pospane,
belim cvetovima.

Izvoriste tvojih snova ,misli i reci,tanano kao listici breze.Nezna i drhtava pesma koja ne ostavlja nikog ravnodusnim.Zaista, citajuci je zagrlim dusom svaki tvoj stih

CECILIJA ::

TEMA: BREZA

bela, pospane, njise
( zveckaju, sume, prekrivena )

Blistave, setne
uvek na suze
spremne,
nemirno šume
u srebrnom lišću.


Ne mogu porinuti
u njihove lepote
a da na moje oči
suze ne naviru.

Krao si ustreptale poglede
iz njezinih krošnji,
punih sokova radosti
darivali smo želju
milujući njenu snenu haljinu.

Tiho u svakom njihanju
treperila si njemu
na uvo reči ljubavi.
da ne zaspi
dok ih ne uzvrati.

Krala si mesečevo srebro
na listovima si ga plela
onako zanosna i vesela
svima zaustavljala dah.

Tvoje čari darivala
si sa mnogo žara,
ptice su ti drugarice
mesec te posećuje.

Svake noci miluju vas
vetrovi, kupaju slapovi
olujnih oblaka, vekovima
odolevate onako vitke,
kitnjaste i ponosne,
prekrivene nebeskom svetlošću.

Krala si mesečevo srebro
na listovima si ga plela
onako zanosna i vesela
svima zaustavljala dah.......Ovo je tako lepo receno...da prosto nemam reci.
Ustreptala ,ljubavna ,blistava i setna....prelep opis

meseceva rosa ::

Hvala vam, Beskraj i Zar ptico, sto ste zajedno samnom
ovde zasumorile brezinim tajnama...

Ljubim vas obe

Draga, svi mi imamo po neku svoju "brezu" koja nam je srce uzela,a ti si divna dusa koja nas je "ponela " da o njoj i pisemo. Saljem ti jedan iskren zagrljaj

Tako gorde i ohole.
A opet tako tuzne i setne.
Izgubljene na nekom slepom
plocniku.
Ustreptele i lazljive.
Nepomicne u vremenu uklesanog
secanja.
Traze svetlo na obzorju,onako snene,
sve je bez izlaza.
Medju zvezdama koje padaju.
Sada kada im je kraj,
one vise ne zahtevaju.
Kaznu svoju placaju,misli lutaju
vremenom u kojem demoni caruju.
Ne mogu ih vise gledati,previse
su zla ucinili.Treba ih zaboraviti.

BREZA

bela, pospane, njise ( zveckaju, sume, prekrivena )


Имала сам те,и имам те,
ти моје детинсво сликаш
ту на земји где си израсла
прекривена даровима мојим.
Звецкају даровани каменчиќи
конзерве наѓене на путу до тебе,
сада твоје стебло њише се на ветру
сеќаш се твоје посете ,разиграна деца.
Ималиа сам те,и имамо те,
ту смо јели бабини хлеб , сир и паприке,
данима долазили да ти певамо и играмо,
били глумице и глумци,играли нашу представу.
Била си нам све,и телевиор и старо бакино радио,
испод тебе склањала си нас од сунца и кише,
скупљали гране багрема помешаних ливадских цветова,
твоје стебло обукли у стару хаљину и играли стобом .
Ма свашта смо са тобом радили,била си нам све,
а ти нас увек дочекивала онако бела као за бал,
знала си да долазимо чим чујеш звецкање каменчиќа,
осеќала си да долазимо по наших детских гласова.
Време је пролазило,сви смо ми одрасли,
и опет се скупили да тебе видимо и посетимо
то је било као сусрет са добром другом,
и поново смо те даривали даровима сјеќања.
А ти као да си нас памтила и ниси нас заборавила
осјеќали смо то по твојим лишќем које пева на ветру,
распукла се земја на којој годинама одбројаваш године
и опет дар,овог пута од наше сузе што смо те опет видели.
Пре годину дана опет сам те посетила,грлила твоје стабло,
моје очи биле су поспане и гледала те као најлепши сан
шуме ми нису потребне јер си ти моја шума детинства мог
сад се сетих тебе,и мојих браќа и сестре,и налепшег детинства.


Даница Петровска

Део мог детинства

Tema: Pogled

reci: ustreptala ,misli, snen
(plavooki, grli i kraj)


Odjutros hodam bosa
trnje tabanima krv
razliva
niz lice suzama
obraze kupam
kroz presahle oči film
odmotovam

Odjutros hodam bosa
nevidljim oblacima
snen trag ostavljam
od neprospavane noći
od noći bolom satkane
noći tugom zadojene
noći bez misli ostavljene

Odjutros hodam bosa
ruku pod ruku sa noći
ja i ona u sumrak
pod velom slutnje
zagrljene
rastankom ustrepale
a ne ustuknule put
neznani krenule

Odjutros hodam bosa
ja, znala da poslednji je
ona da bi hrabrila me
i novi osvrt
i novo doba
u kutu zaboravljene sreće
pred kraj donela

Odjutros hodam bosa
nisam želela da
poslednji je
nisam ni slutila da više
neće se okrenuti
plavet da neću videti

Odjutros hodam bosa
kroz odškrinuta vrata
sna
tražim ga
ne bih li
poslednji put odsjaj
osetila
titravih zenica

Odjutros hodam bosa
ja i noć na oblacima
jutra
bez sna
bez poslednjeg pozdrava
na pola koraka do svitanja
do njegovih prozračnih
dubina

meseceva rosa ::

Tema: Pogled

reci: ustreptala ,misli, snen
(plavooki, grli i kraj)


Na tren misli su tisina.
Ustreptala drhtarenja
zaboravljena.
Reci ti zenama putuju,
ljutite seju munje.
Izmedju dva pljuska,
snen odraz zasenili
umrli leptiri.
Disem bojama ljubicastih nemira,
izmedju tebe i mene plutaju nedoreceni.
Gromovi, sevnuli iz tvog oka,
pokidali brezino lisce.
Opcinjena bez daha
stojim.
Na tren ruke su tisina.
Slutim kraj,
svih nadanja.
Tvoja se senka stopila
s jastukom moga detinjstva.
Iz mojih ociju
nevreme odnelo osmehe.

Kada misli postaju tisina.Izmedju dva pljuska snen odraz.I slutnja koja se oseca pogledima.Iz mojih ociju nevreme koje je odnelo osmeh.Ne znam citajuci pesmu neka me tuga iskreno obuzela jer disati nemirom i plutati nedorecenim,a sve to protkano tim pogledom jako mi je blizak osecaj.Lepo je draga moja Rosice.

Mokily ::

Tema: Pogled

reci: ustreptala ,misli, snen
(plavooki, grli i kraj)


Odjutros hodam bosa
trnje tabanima krv
razliva
niz lice suzama
obraze kupam
kroz presahle oči film
odmotovam

Odjutros hodam bosa
nevidljim oblacima
snen trag ostavljam
od neprospavane noći
od noći bolom satkane
noći tugom zadojene
noći bez misli ostavljene

Odjutros hodam bosa
ruku pod ruku sa noći
ja i ona u sumrak
pod velom slutnje
zagrljene
rastankom ustrepale
a ne ustuknule put
neznani krenule

Odjutros hodam bosa
ja, znala da poslednji je
ona da bi hrabrila me
i novi osvrt
i novo doba
u kutu zaboravljene sreće
pred kraj donela

Odjutros hodam bosa
nisam želela da
poslednji je
Odjutros hodam bosa
kroz odškrinuta vrata
sna
tražim ga
ne bih li
poslednji put odsjaj
osetila
titravih zenica

Odjutros hodam bosa
ja i noć na oblacima
jutra
bez sna
bez poslednjeg pozdrava
na pola koraka do svitanja
do njegovih prozračnih
dubina

Niz lice suze,ruka pod ruku sa noci,ja i ona u sumraku.Bez pozdrava na pola koraka,prozracna dubina.Lepa pesma mada iskreno citala sam je par puta sve sam u pesmi mogla da osetim ali najmanje samu temu.Mozda jedino u onom odsjaju zenice koja se prosto nazire.

quote="DANI"]BREZA

bela, pospane, njise ( zveckaju, sume, prekrivena )


Имала сам те,и имам те,
ти моје детинсво сликаш
ту на земји где си израсла
прекривена даровима мојим.
Звецкају даровани каменчиќи
конзерве наѓене на путу до тебе,
сада твоје стебло њише се на ветру
сеќаш се твоје посете ,разиграна деца.
Ималиа сам те,и имамо те,
ту смо јели бабини хлеб , сир и паприке,
данима долазили да ти певамо и играмо,
били глумице и глумци,играли нашу представу.
Била си нам све,и телевиор и старо бакино радио,
испод тебе склањала си нас од сунца и кише,
скупљали гране багрема помешаних ливадских цветова,
твоје стебло обукли у стару хаљину и играли стобом .
Ма свашта смо са тобом радили,била си нам све,
а ти нас увек дочекивала онако бела као за бал,
знала си да долазимо чим чујеш звецкање каменчиќа,
осеќала си да долазимо по наших детских гласова.
Време је пролазило,сви смо ми одрасли,
и опет се скупили да тебе видимо и посетимо
то је било као сусрет са добром другом,
и поново смо те даривали даровима сјеќања.
А ти као да си нас памтила и ниси нас заборавила
осјеќали смо то по твојим лишќем које пева на ветру,
распукла се земја на којој годинама одбројаваш године
и опет дар,овог пута од наше сузе што смо те опет видели.
Пре годину дана опет сам те посетила,грлила твоје стабло,
моје очи биле су поспане и гледала те као најлепши сан
шуме ми нису потребне јер си ти моја шума детинства мог
сад се сетих тебе,и мојих браќа и сестре,и налепшег детинства.


Даница Петровска

Део мог детинства



[/quote]


Danica je malo okasnila sa pesmom Tema breza koja je deo kako i sama kaze nje same,njenog detinjstva.Ona je bila za nju uvek tu cak i kada je vreme proslo ona ih je darivala svojom pesmo,razigranom igrom i skupljala sva ona njihova secanja.Svaki susret je propracen suzama radosnicama jer ona ih nikada nije zaboravila.Prelepo.

Tema: Pogled

reci: ustreptala ,misli, snen
(plavooki, grli i kraj)

Tihi nemirni koraci
otvoriše put ka meni.
Oči se srele
ogledale, merile,
treptale i tražile.
Ozebla mi duša
kada si me prvi
put njima poželeo.
Na tren ustreptala
i odmah mi se,
tvoja sen iz oka
pri srcu omilila.
Tihi nemirni koraci,
približiše se,
kao vihor uplete se,
oko mene tvoj
plavi zrak, zrak
opčini me, sprži
sve nemire u telu.
Uđe mir i tišina
koja prija i usrećuje.
Reči, kao kapi,kao
slapovi pojuriše
i uzdrmaše sve u meni.
Oči ispitivaše i upijaše sve,
drhtajima i mekoćom sna,
lepotama plavog beskraja.
Utonuh u te lepote i dodirnuh ih.
Misli zbrkane, kao svici,
jure ka svetlosti.
Ustremiše se ka mekoći
usana žednih tebe.
Moj si biser utkan
u finom baršunu.
Suza skliznu i ponese se
zagrljena pesmom,
poljubljena dahom,
ogrnuta mirisom,
limuna i grožđa.
Snovi nas spojiše
radostima osvetliše
kroz ukrašen prozor,
jurnu žar ljubavi
plavetnila tvoga.

Beskraj,ukasnila jesam..evo sad se vracam koloseku posle moje promocije knige:)

Hvala meseceva roso:) sakupjam te drage kamencice detinstva:)