Ako ikada pocepaš moje nebo

Naslov: Ako ikada pocepaš moje nebo 10/11/2010, 10:05 pm

Tim pogledom od kremena
Činiš me više Ženom
Nego sto pari očiju
Bezvidih.
I takav, nedodirnut
Činiš da prelivam Čežnju
Svuda oko sebe.

Blješti daljina
Zgužvana u trenu
Nepostojećem
I ispisuje tragom krvavim
Sve sledeće rastanke
U ogledalu vremena
Koje nikad nećemo imati!

Van domašaja tvojih ruku
Sanjam stakleni san
I od straha drhtim
Sluteći njegove šarene deliće.

Ako ikada pocepaš moje nebo
Ostaće ti samo crne rupe
I u njima ti
Sam!
[b]

Naslov: [i]I sada svi znaju da te volim![/i] 10/11/2010, 10:11 pm

I sada svi znaju da te volim!
Ceo grad je okićen zastavama
I mojim osmesim a na njima.
Moje oči danas blistaju
Umesto semafora, i
Ptice danas ne preleću grad
Nego lebde visoko glumeći oblake.
Od ljubavi sam napravila kišobran
Pa danas kiša pada naopačke.
I sve vrišti!
I sve peva!
Danas je svet simfonija sreće.
I eto sad svi znaju da te volim.
Jer rastopila sam tugu
Iz očiju svih usamljenih ljudi
I stavila im na dlan
Zlatni dragulj svog srca.
Skinula sam prašinu sa usana
Tužnih i svima nacrtala osmeh do neba.
Danas moj grad pleše sa vetrom Crveni Tango !
I sprema se da postane vatromet!
Ma neka svi znaju da te volim
Očima, prstima, usnama
Jagodicama crvenih od čežnje
I dušom celom kojom sam danas
Osunčala svoj grad.

Svi znaju da te volim, a
Niko tvoje ime ne zna!
Svetlosti moja...

Naslov: Iskorak 10/11/2010, 10:12 pm

Sumrak i
Sam i
Suza i
Beg.
Sumnjom prelomljen!
Kamen i
Bol i
Oproštaj
Nem.
U so pretvoren!
Pozdrav i
Plač i
Vrisak
Pad.
Na pola rastavljen.
I glad
I žeđ
I čežnja
I greh
Tvojim suzama obeležen!
[i]

Naslov: Zazidana nadanja 10/11/2010, 10:14 pm

Gazim kroz noć.
Koraci teški
Natopljeni strahom
Ne odjekuju.
Pogled mi vrišti
Kroz mrak
I vidim Savest
Kako se ceri.
Zvuk ne dopire znan!
I drhtim jer sam sam
U ovoj trošnoj noći
Bez zvezda
Bez sjaja
Koji se iz tvojih
Očiju u raskošu
Po meni rasipala.

Zaboravio sam
Slike da vratim
Smehom.
Sećanja ozebla
Nepokrivena dlanom Tvoje dečje ruke
sa Nevinošću koja je grmela
Hodnicima mojim.
Urušeni zidovi
Dvorca moje razvejane taštine
Potonuli su u živo blato fantazije
Iz koga mi povratka nema.

Razbio sam ogledalo
Sa tvojim likom, u srcu
Verujući da ću imati
Više Tebe.
Isekao sam pogled
Na komade
Tražeći te u sumraku časti
Na raskrsnici bez imena
Koja sve puteve ispraća
Slomljenim Rečima
Kao sa oštricama.

Bolom prelomljen
U pola čoveka
U mraku sam sopstvenog stida pao.
Da te sačuvam
Nisam umeo
I potrošio sam sve pesme
I sve stihove
Da opravdam Život jedan
Bez tebe
Vezujući ruke u čvorove
Da ih nijednoj drugoj
U zagrljaj ne raspletem!

Gazim kroz noć.
Bled
I samu Smrt da uplašim.
Obnevideo bez očiju tvojih
Zastajem pred ponorom
Odluka bezrazumnih:
siguran znam, bez dvoumljenja
da korakom napred
bespovratno gazim u Bol
I skoro da vidimda korak nazad
Kači mi težak orden od Stida.
I kršim se tiho, obezrečen
Na mrtvo dno reke
Svojih lažnih obećanja.

I vidim
Zazidan u suzu
pogled tvoj kako isparava...
On je već osveštao nebo
Nečijeg tuđeg dana.

Naslov: Ja ne znam ko si ti 10/11/2010, 10:15 pm

Ja ne znam ko si ti…
I da li zaista negde postojiš
Da li si Anđeo ili tek Čovek
Ili su to samo moji demoni,

Ja ne znam gde si ti…
I da li udišeš moj zrak.
Da li nestaješ, kao svetlost
Koju upija prvi mrak.

Ja ne znam ko si, ni ime ti ne znam
a duša sam otvorila širom
pa svaki tren postaje večnost
i svaka se misao završava nemirom.

Pristala na sve bih ovo veče
I pred Kronosom bih hrabro stala
Dala bih dušu da vreme ubrza
Da stignem što pre do tvojih obala.

Ništa me neće umiriti noćas
U slutnju sam duboko utonula
Jer tamo te ima, bez granica
I bez oblika i bez imena!

Naslov: Ja sam tvoj put 10/11/2010, 10:20 pm

Ja sam tvoj put
kojim si krenuo
nemirno more
i vetar u jedrima,
moj ti je pogled
dušu natopio
a osmeh se sakrio
duboko u nedrima.

Tim putem si išao
padao, dizao,
urlao, plakao
do zvezda stizao,
Oslepeo od straha
da ćeš se izgubiti
nisi prestao
sebi suditi!

Danju sakriven
od samog sebe,
strpljivo si čekao
zavesu noći,
A ja sam suzama
pisala znake
i bila sigurna
da ćeš doći.

Moj lik i dalje
na tvom jedru spava
tvoje daleke obale
oko moje spaja,
ja sam tvoj usud
tvoja slika Raja,
ruka što te vodi
na putu bez kraja!

Naslov: Jedno 10/11/2010, 10:27 pm

Sinoć su se Zvezde
uselile u Tvoje oči
i čitav je ovaj bekraj
dobio sasvim novi sjaj.
Gnezda koja sam naselila
u tvojoj duši
oživela su srebrnom pesmom!

Tišina Kosmosa
ima boju tvoga glasa!

Kiše me ne dodiruje
koraci zemlju ne poznaju.
I sve je eksplozija Sreće.
Daljine više ne znače
razdvojenost.
Spojieni u Želji jedinoj
danas radjamo
Naš Dan!

Naslov: Crveno 10/11/2010, 10:29 pm

Mogla bih biti tvoj osmeh
U ovaj kišni dan
Što se senkama završava...
Mogla bih biti tvoj mir
I spokoj dozvani
Ovog snenog četvrtka...
Ili nekog drugog
Sasvim običnog dana
Mogla bih biti
Drhtaj tvoj neusnuli
I oaza raskošna
Pre totalnog pomračenja...

Na pragu svesti
Pred samo svitanje
Stajaćemo jedno pred drugim
Umiveni svetlošću
Iz Ljubavi što se rodila!
Obojićemo Nebo
Crveno
A da se nismo
Ni dodirnuli!

Naslov: Moja si glad 10/11/2010, 10:39 pm

Moja si glad.
Što te više nemam
Sve više te slutim
I znam da postaješ dalek
Dodirima mojim.
Moja si glad
U noćima bez svedoka
Kad dah tvoj ćutim
Na kapcima svojim
Kao opomenu.
Moja si glad
Kao zločin bez bez krivca
Kao ljubav bez tragova
I bez vidljivih posledica.
Moja si glad
Večita i neutešna
Jer gladna duša granica nema.
Moja si glad
Moja pesma
Moja si Reč
Neizgovorena!

Naslov: Ne dam ti da spavaš 10/11/2010, 10:41 pm

Ne dam da ti da se budiš!
Na barikadama Jutra
pesmom ovom
branim tvoj San,

Ne dam ti da se budiš!
Poljupcem pečatim
oka tvoga put
I zato plovi miran
zaštićen od zla
I sanjaj...

Život svoj i u njemu ja!
Od slutnji sva izatkana.
Obala meka tvojim drhtajima
Nemi putokaz tvojim letovima.
Zaostala suza na tvojim trepavicama.

Ne dam ti da se budiš!
Nek traje tvoj san i u njemu ja!
Večita kao Bol u tvojim lutanjima
Prozirna, al mirisom prisutna
od paučine snova iskrojena,
Za tvoj dlan!

Ne dam ti da se budiš!
Ne dam Suncu jutra pomamnog
da pali tvoje veđe.
Sanjaj još malo…

Snovima oboj
sva ona mora, planine, polja,
sve što si nekad pogledom crtao
I onda , onda..
Oboji mene!

Iscrtaj prvo lice, ramena
Pa dodaj mi bedra, ruke i grudi,
Bez staha slikaj
Po snovima svojim!
Dodaj i rumen za malo stida
Pa dalje, ohrabren, osenči plavom
mesto gde moj Bol sakriven spava
al’ nek je to mesto drugima tajna!
Tamo te čuvam!

Sanjaj još malo, veruj u čuda
gotova sad su i stopala mala
I evo, evo me cela!
Tvoja izmaštana slika sna!

Al’ idi još dalje!

U oči moje ulij nov život
Izbriši dahom granice moje
Rodi me ponovo
U snu me sanjaj!
I snom me oživi,
Iz podsvesti slike
Jer samo tako mi možemo
Sanjajući da se stopimo!
Pod ovim svodom,
Zauvek trajući!

Naslov: Ne traži me 10/11/2010, 10:43 pm

Ne traži me
Više nisam tu
Ostala je samo prazna ljuštura
Putnik u vremenu...

Noćas gasiš Mesec
U mojim bezbrižnim očima
I bojom crnom prelivaš tragove
Po kojima sam te pratila.
U meni noćas i Nebo umire
Pregoreva kao žarulja.
Visoki tornjevi mojih želja
Sada su pod tvojim nogama
U zaborav isitnjeni.

Najkraći put do mora je suza
Što se na kraju u biser pretvara!

Odlazim jer me tvoje obale
Ne prepoznaju, na njima
Raste cveće sa trnjem
Koje gorčinom zalivaš.
Ruže su potamnele od krvi
Što je buknula u mojim tragovima.
Više me ne voliš! I nisi!
Voleo si Ljubav što su ti oduzeli.
Ja sam samo ušetala
Kroz tvoja široko otvorena vrata bola.
I suzu od kamena soli napravila.

Kada pođeš novom strazom
Ne gledaj za sobom!
Ostaće mi jedno more što se izlilo
I milion zrnaca peska što se
Olujom zovu!

Naslov: Neizgovoreno 10/11/2010, 10:45 pm

Tiho, bez Vetra, u ponoćnom ruhu
Napustio si jednu priču sam,
Korakom teškim, bez suza, po sluhu
Odlaziš bez tragova u novi dan.

Znajući da ćeš na kraju, posle svega
Za neizgovoreno biti kriv
O, tako kriv, za jedan San
I tako, tako prokleto sam!

Nisu te nepoznatog ispratile ni zvezde
Ni noćnih ptica nije se čuo poj,
Ostale su za tobom neispevane pesme
I napukle reči, čitav jedan roj.

Jer znao si da ćeš posle svega
Za nedodirnuto biti kriv
O, tako kriv, za jedan Stih
Sakriven daleko od svih!

I pred svojom barkom kao pred grobom
Ispustio si iz duše prikriven krik,
Na kolenima, sumnjom obeležen
Spoznaješ istinu – Sam protiv svih!

Sa dušom razbijenom od oluje suza
Vetrom prelomljen prizivaš kraj-
I gaziš bez senke, ka horizontu
Moleći još more za oproštaj!

Kriv
Za jedan San
Prokleto sam,
I jedan Stih
Daleko od svih!
[b]

Naslov: Na mekom tresetu 10/11/2010, 10:46 pm

Siroče sam tvoje!

Ona zaostala kap vina

što se na usnama skrije.

Pamtim!

Ona košulja iskrzana

u predelu duše

Drhtim!

Ona poruka u dzepu

somotskog kaputa

Žmurim!

I trag što si ostavio

na mekom tresetu

Ljubavi moje!

Šapućem!

Siroče sam Tvoje!

Naslov: Od snova napravljena 10/11/2010, 10:49 pm

Otopiću
i živeću
Sanjaću
i čekaću
topli odsjaj oka tvog!
Za mene
on biće
moj dah
moj život
moj otkriveni Bog!

Obući ću
haljinu
od zvezdanog
sjaja
i isplesti mrežu od sna.
Zadrhtaću
na nebu
bez reči
od bola
ako te noćas ne budem srela.

Noćas će
Nebo dobiti
tvoj lik
i Zvezde će uliti
svetlost
u tvoje oči,
po toplom dahu
Maja u sred zime
znaću
da ćeš mi
u snu
nasmejan doći!

Naslov: Odsjaj 10/11/2010, 10:50 pm

Sagrabaću sve pesme nevine
Kojima sam te pokrila,
Sakrila od stida.
I sa svih reči
U koje sam te umotala
Oljuštiću pozlatu,

Ogoleću skelet tvoj
Od paučine,
I bez boje,
I pustiću vetre na te
I pustiću kiše na te
I zaborav ću očajna baciti
Preko očiju tvojih
Zabodenih
U moje stakleno srce!

I tada ću krišom,
Ispod koprene daha.
luda od bola, do svoga korena,
Moliti vale slutnje
Da te do praga mog doprate!
Da te vrate u tihe večernje sate,
Uvijenog u latice
Ruža bez trnja.

I pisaću ti nove pesme, drugačije
I reči ću nove isplesti od ćežnje
I dobićeš sasvim novi sjaj!
Zlatom ispod noktiju
Braniću te od svih sumnji
I neizgovorenih optužbi
Da si ti bio
Tek odsjaj
Sunca u mom oku!

Naslov: Zbogom 10/11/2010, 10:52 pm

Umorila
se duša od jada i čekanja
Ostalo
joj samo da piše i
Sanja.

Umorila se od dugih,
bez kraja Putovanja
Ostalo joj samo da crta
I ...sanja.

Da vidi što tuđe oči samo slute
Da četkicom od želje slika Nove pute
Da joj zvezde srebrom
Vezu nove skute...

Da sanja da želi
Da želi da sanja...

Neke morske pene
Sa proputovanja
Neke plave gore
Što ih nebo sklanja

Od oka
Od greha
Njenog nestrpljenja.

Umorna je duša od čemera jave
I svesna da San
mnogo više daje...

Naslov: Čoveče 10/11/2010, 10:54 pm

Stani!
Ne osvrći se
Tek korak stišaj svoj
Na tren
I hrabro usni,
Ma budan Sanjaj!
A oči –
Oči nikad ne zatvaraj!

Dodirni!
Slep napipaj put
I Sakrij drhtaj
ne pokušavaj
Da se iz Sna skloniš
I Oči –
Oči nikad ne zatvaraj!

Oslušni!
Ne varaj
Oslušni srcem
Prstima i
Ne oklevaj
Da budeš lud
Pred drugima
I te Oči –
Molim te ne zatvaraj!

I samo
Gledaj!
Hej – Gledaj!
Ne oko sebe
Već unutra
Duboko
Daleko
Van Svemira
Koji se vekovima
Uspešno pretvara
I čini velikim
Bez dokaza
U našim
Od mermera venama,
I šta sad vidiš
Čoveče beskrajni
Kad staneš Sam
Pod svodom
Vanvremenskim
Očiju širom otvorenih?

Da li se san završava
Kad Noć kapije zatvori
Ili smo svi u jedan
zapisan san povezani
Pa slutimo isto

Pa ćutimo blisko
Povezani sa zvezdama
I svi se, jedni u druge,
Kao mlaz Svetla prelivamo.

Zato sad
Stani,
Korak tek svoj utišaj
Ovo je svečani čas
Povratka tvoga vida
I
Oči! Oči te beskrajne
Nikad ne sklapaj
Kroz njih se preliva Svetlost nečija
I ruši zidove lažnog stida!

Naslov: Re: Ako ikada pocepaš moje nebo 10/11/2010, 10:57 pm

onakojatrazi ::: Ja ne znam ko si ti…
I da li zaista negde postojiš
Da li si Anđeo ili tek Čovek
Ili su to samo moji demoni,

Ja ne znam gde si ti…
I da li udišeš moj zrak.
Da li nestaješ, kao svetlost
Koju upija prvi mrak.

Ja ne znam ko si, ni ime ti ne znam
a duša sam otvorila širom
pa svaki tren postaje večnost
i svaka se misao završava nemirom.

Pristala na sve bih ovo veče
I pred Kronosom bih hrabro stala
Dala bih dušu da vreme ubrza
Da stignem što pre do tvojih obala.

Ništa me neće umiriti noćas
U slutnju sam duboko utonula
Jer tamo te ima, bez granica
I bez oblika i bez imena!

Mnogo brzo postavljas pesme tako da nestizem da procitam sve.Ovo je nesto sto sam odmah izdvojila.Mozda ponekada zaista nije bitno ni ko je,nije bitno ni ime jer ako uspemo da od trena napravimo vecnost kao sto si ti uspela sa ovom pesmom onda smo uspeli da pomerimo sve granice.Zaista lepo.

Naslov: Re: Ako ikada pocepaš moje nebo 10/11/2010, 11:00 pm

Ja sam ih sad prosula... Smile

Hvala ti na divnom komentaru. Pesma i jeste ključ u vremenu!

Naslov: U danu, možda nekad 1/12/2010, 10:10 pm

Ti meni puštaš sve

I da te ljubim

A nekad i ne

Pa i da čeznem

I slutim

Sve ove godine!

Ti meni puštaš da

Radim baš sve.

Da se baškarim

Pod tvojim Mesecom

I da izlijem koji biser

iz njega, zar ne?

Jer ti mene puštaš

da radim baš sve.

I da bezobrazna budem

Pomalo, nekad bez mere

I sipam vatru sa usana

Koje ljubiš, al neka,

voliš me ti, zar ne?

Dozvoljavaš mi da radim

Baš sve, pa i da ne znam

Sve ove godine.

I puštaš da ludujem

U pesmama svojim

I u tebi, bezimenom

nered pravim nehotice

a da ne osetim.

A ti tako tih i blažen

ljubavlju svojom namiren

Od mene ne tražiš ništa

A dobijaš sve,

Baš sve!

I voliš me

I puštaš me

Da te ljubim na raskršću

Vremena sadašnjeg i budućeg

Da te sa šakom prepunih snova

Branim prkosno

Od zaborava!

» ..ako nerazumijes moje cutanje..onda neces razumjeti ni moje rijeci....by Miss-Crazy-Kiss
» ja sam bio samo nesreca na tvom putu kroz snove
» Moje ljubavne pesme
» Neke moje...