Ulične svetiljke....osvetljavaju srca,kad nadodju nemirne oluje morske...

20
Zaboravi stare greške.Zaboravi uvrede koje su ti naneli.Oprosti,prijatelju moj,oprosti,ne zbog njih,već zbog sebe,da tebi bude bolje.
Zapamti-svaki put kada nekog ogovaraš,kao da sam ispijaš otrov-vratiće ti se.Ono što daješ,uvek se vraća.

21
Ponekad u čoveku se rodi neki mali đavolak,neki talas zle energije koji čvrsto steže žrtvu za vrat.I tada iz čoveka izleće hiljadu sitnih oštrica,hiljadu osuda,i on postaje nepodnošljiv za sebe i svoju okolinu.Kao da je tada jedini zadatak da unesreći sve oko sebe.

22
Ne čuvaj bes u svom telu.Oslobodi ga,izbaci ga iz svoga doma.Po koji snažan udar šake o zid,ili besna reč,ponekad i plač.Sve su to načini za oslobađanje.
Ali,ako samo ćutiš,i gutaš,to će postati tvoja najveća kazna.Bes će se pritajiti u tebi,i svakog trena ćeš sve više i više mrzeti svog napasnika.

23
Biti pobunjenik.Protiv nametnutih pravila.Sačuvati svoju individalnost.Svoj znak,sačuvati dušu,svoju jedinstvenost.Zagrliti slobodu.Ići protiv društva koje pravi robote.Kretati se putem kojim su se usudili samo najhrabriji.

24
Kada na nos udari odjednom sva gorčina,bes,nezadovoljstvo i nestrpljivost,kada odjednom telo dobije želju za padom i odustajanjem,kada vam se učini kao da ste se ukopali u živom blatu i da trošite svoje vreme,pogledajte iza sebe.Okrenite se za sobom,osmatrajte sav pun promene koji ste uspešno prešli.A ako smatrate da još niste tamo gde bi trebali biti,neka vam uteha bude da ste još uvek daleko ispred onih koji nisu ni pokušali.

25
Osvanuće dan kada će mali napasnici sa vaše crne liste,oni koji su vas ganjali i tlačili da bi uzdigli sebe,uljudno tražiti vašu pomoć.A vi ćete se tada nasmešiti i reći ono čuveno NE koga ste se godinama toliko bojali da izustite.

26
Srećni i zadovoljni nećete se svideti pojedinim ljudima.Oni će pokušavati svesno,ili nesvesno da vas vrate na svoj nivo,u teskobno raspoloženje,da ponište sav vaš trud.I baš u tim trenucima,kada se čini da gubite i volju i snagu nad vladanjem sobom,sklopite šaku i ne dajte se,ostani čvrsti,dosledni i pribrani.

27
Slati ljubav svakog dana iznova i iznova.

28
U meni živi potajna nada,da će ovaj svet postati bolje mesto za život,da ćemo jednog dana dobiti sve odgovore,sva razješnjenja i objašnjenja za sve ono što u našim očima izgleda kao nepravda i nejednakost

29
Svi se mi rodimo sa samopouzdanjem,hrabri,vedri,sa iskrom svetla i radoznalosti u sebi.Svi smo nekada bili takvi.A onda se tu nametnu uplašeni roditelji,škola i društvo,koji nas kritikuju,omalovažavaju,postavljaju uslove koji nam brane svaku igru srca,svaki tračak slobode,puneći našu čašu lažnim verovanjima.
Ali ne treba kriviti njih.Svi smo mi žrtve žrtvava

30
Njen problem je bio što je bila previše zahtevna prema sebi i drugim ljudima,postavljajući previsoke ciljeve koji prosto nisu mogli da budu obavljeni.I na kraju bi uvek ostala razočarana.

1.
Jedan mladi slikar,gospodin bez imena.Stajao je naslonjen na zidu galerije,sa cigaretom među usnama,uvlačeći dim u svoja već okrzla pluća.Crvenih i upalih očiju,pogleda uprtog u  sliku na čisto belom,glatkom zidu.
Ta slika,njegovih ruku delo,sadržala je male dimenzije.Bez rama.
Centralna tema a ujedno i jedini motiv,bila je jedna puževa kućica,uokvirena zelenim tonovima.I ništa više.Čak ni nebo nije prosulo svoje tonove.
Jedan jedini motiv,urađen po logici bezimenog slikara.U apsolutnoj slobodi  duha, slobodnim i uznemirujućim pokretima četkice.

Slika je pričala neobičnu priču.Priču o jednom malom pužu,koji je živeo na  omanjoj livadi-među krvavim ružinim laticama.
Tuga je samo što puž nikada nije upoznao svoje najbliže komšije!Oh,moj mili i dragi prijatelj!Ja duboko sebi uzimam za pravo,da saosećam sa njime.Sa njegovom patnjom.
Strah...strah je gadna stvar.Unutrašnji neprijatelj,uništitet koji razara pojedince,koji se uvek pitaju '' a šta sam ja Bogu skrivio da živim sa ovim?''
Nikada nije napustio svoju kućicu.Nikada,čak ni onim svojim radoznalim,nemirnim okicama da proviri.Jedan mali,plašljivi balavac,sakviren u svome kineskome zidu,udobno smešten u zoni udobnosti.
Ponekad bi ga cveće pozivalo svojim divnim,operskim glasovima.Ti glasovi bili su melem za dužu pužu,obećavali o mogućnostima života koji ga čeka napolju.
Sav u grču,i lomi,prestrašen.Postojala je u njemu želja za promenom,želja za životom i suočavanjem sa opasnostima.Ali ga je nekako nesvesno nadjačavao unutrašnji neprijatelj u glavi.I tako je prolazilo dragoceno vreme,a puž nikada nije otišao dalje od svoje kućice.Pred smrt,ostala je samo beda i kajanje.

Slikar je bio setan.Niko ga nije mogao razumeti.Ljudi su mu čestitali,usrdno se rukovali sa njime,potajno mu zavidevši.
Kasnije bi se pitali ''A kakav je ovo čudan čovek...''

2.
Igra na tankom ledu.Hladnoća na prstima.I nevidiljivi neprijatelj,strah,kao svedok mučenja.Mač sa dve oštrice.Povod za gubitak.
Rizikovanje je preko potrebno današnjem čoveku,koji se plaši da napusti svoju ljušturu udobnosti

3.
Zasijaće ovo malo sunce našega spasenja,umreće prohujali vetrovi!

4.
Zahvalno srce putuje daleko.Zahvalni ljudi,to su zvezde na nebu.Šire svoje ruke,veruju životu,i iz njih vijori samo jedna pesma ''hvala ti''.
I tako u beskraj.Hiljadama svetlosnih godina...
Kada smo zahvalni za malo,spremni smo primiti veliko.Jednostavne,naizgled ništavne stvari kriju neku radost u sebi.To može biti osmeh neznanca,vetrić koji pirka,nedodirljivi spokoj priorde,izlazak sunca u jutro,šolja čaja koda stoji na stolu.Buđenje ujutru,pesma s polja,neizreciva radost.
Zahvalni ljudi su istinski srećni ljudi.

5.
Mi ljudi bolujemo od nezdrave potrebe za menjanjem drugih.Mi mislimo da smo jedine sudije,i da je naša mera jedina istinska i prava.A istina je da svaka budala može da kritikuje.Treba se prosto potruditi pa razumeti,sve one ludosti.
Ljudi umiru od nerazumevanja.Od nerazumevanja kako je gledati svet drugačijim očima,i šetati u nekim gorim ili boljim cipelama po kaldrmi.
I verujem,da svaki put kada želimo promeniti nešto u drugoj osobi,zapravo želimo promeniti kod sebe baš tu osobinu,stvar,naviku koja nam toliko smeta kod drugoga.Jer,da je nemamo,nikada je ne bi ni primetili.
Dopuštanje drugima da budu to što jesu.Samo to.Neopiranje.Bez kritika i buntovništa.Prosto,jedna kratka i jedina predaja.
Sloboda.Sloboda je kamen temeljac svake dobre i kvalitetne veze.Da li je pravedno vezivati katancima uza zid prijatelja srca našeg?

6.
Na kraju četinarske,mračne šume,naziru se dva puta.Jedan vodi levo,drugi desno.Između njih,jedan znak.Smernica.Skretničar spava ispod njega.Namrštenih obrva,mrko me gleda.Jednu istu predstavu,po ko zna koji put.On već zna šta se odvija u srcima onih koji su na raskrsnici života prvi put,koji su primorani da biraju,usled pritisaka sredine.
I čini im se,da se svaka greška skupo plaća.Žude za savršenstvom...njihova uzavrela krv i nagon ne daju im mira...
Skretničaru su poznati ti naznaci zebnje,uznemirenosti i straha od greške.On lagano čita emocije sa lica.Po koje nemirne oči,ustreptale,iskežene usne,blago podrhtavanje vilice,lagano talasanje prstiju ruke.
I tako putnik stoji,odmerava puteve svoje.Čini mu se da je vreme stalo,a da ga smrt čeka,večiti napasnik.

Pogleda sažaljivo u skretničara,jednom pogledom pustinjaka,osobe koja je izgubila sve,koja o životu ne zna ništa,koja nije sposobna ni samu sebe da spozna.I tako ćutljivo i ljutito,čuje se samo jedan nemili zvuk glasnik žica
-Koji je pravi put,koja prava putanja pod ovom kapom nebeskom?

Ja samo satima i satima lutam,odmeravam svaki put,pokušavam analizirati i presecati,ali nemam mira,ni rešenja.Samo jedan kiseli osmeh skretničara.

7
''Život je ono što ti se dešava dok ti praviš planove za život''

Spaliti prošlost,sagoreti budućnost!
Slomiti krila nadanju!
Pobunjenik,onak koji ruši sve staro do temelja,gradeći neki novi svet
Sve to u korist sadašnjosti,jedine prave mere.

8
Novi zadatak-biti lud,po cenu toga da ti kažu da si za psihijatriju,da ti je ispran mozak.
Budi lud.Bolje biti lud i srećan,nego normalan i nesrećan.
Budi oštar kao mač,nemilosran kao ledenica.Ne dozvoli da te gaze,dosta su te pljuvali i vređali.Ustani,bori se.Korak ka napred je govoriti istinu,bez obzira na cenu koju ćeš posle platiti,i koliko stopa duboko pasti u nečijim očima.

9
Čini mi se da nema ništa gore od nadanja, očekivanja i straha.Te  gadosti lažu.Najgori napasnici,sa maskama preko lica.Kao dželati sa sekirama.Šapuću na uho,kao uvertira pred poslednji čas.
Mi smo žrtve sopstvene prljavštine,zla u sopstvenom umu.Svako se zapravo bori sam sa sobom.Sa onom tamnom stranom.parazitom, koji seje seme uništenja i svakim časom oduzima snagu svom domaćinu.

10
Ona je bila čudna sama sebi i drugima.Uvek je u njoj postojala bujica pesimizma i negativnosti,talasa mržnje koji su čekali da budu pokazani na svetlost sunca..Potreba za proživljavanjem bola.Želela je da pati.Želela je da se valja u suzama.

11
Toliko je radila na sebi.I opet se vratila na početak staze.

12
Previše je pričala,govorila i prijateljima i neprijateljima sve borbe koje je vodila u sebi.Imala je potrebu da sve neumitno i bez razmišljanja izgovori naglas.Pretoči u reči.Preterana iskrenost,ili doza gluposti i primitivizma?

Mudrost je u ćutanju,neizgovorenim glasovima.

13
Da bi uklonio prašinu i tamu iz sebe,prvo je moraš videti,označiti.Pogledati svaki njen delić,odmeriti je.Priznati da je tu.
Onda će se u tebi probuditi davno uspavan lav.Prtotrljaće svoje oči,naoštriti svoje zube.Svetlost će pasti na njegovo umorno krzno.Jedan krik u noći.
Odziv hrabrosti

14
Izmedju materijalnog,spoljašnjeg,i duhovnog,unutrašnjeg života,izabrati-sredinu,zlatni presek.

15
Najlepše je kada posle dugih časova tame,umora i bola u telu,osvane neki novi obećavajući dan.Kao kada dželat pred udar sekirom,pospe vodu na davljenika.Vrativši mu volju da nastavi da se bori.

16
Braćo,nama dželati ne mogu ništa!Kada shvatite da je dželat u vama,da ste vi sami sebi najveći neprijatelj,onda nastupa dašak slobode.Vratili su vam krila.Letite,letite mili moji golubovi!Letite,uzdignite se iz ništavila!
I ako padnete na zemlju hiljadu puta,ustanite i taj hiljadu i prvi put.

17
Kako je lepo znati da Bog ima plan za sve nas!Da samo trebamo da se predamo toj bujici dobrobiti,koja teče konstantno i nezaustavljivo,kroz planinske klance života.

18
Javio mi se anđeo u nemirnoj noći.Osetila sam njegove tople,rajske dlanove na mojim grešnim ručicama.Njegov vedar osmeh,koji blješti jače od zvezda na nebu.Njegova zlatna kosa-kao žitna polja,koja se lagano njišu na pirućkavom vetru.A te plave,svetlo plave oči u kojima moja svest hoće da pronađe svoj smisao,svoj put.
Posetio me je anđeo,u zadnji čas.Njegova plava svetlost ostaće kao najveća uspomena jednoj ništavnoj putnici

19
Svaki dan prolazimo istim ulicama,istim sokacima,istim bulevarima.Sva  naša čula,celo naše biće naviklo je na tu jednu istu sliku,koja se ponavlja,iznova i iznova.Vremenom nestane one čežnje i divljena kao pri prvom upozavanju sa novim.Poznajemo i tamnu senku koja tuda gazi.
Starce,izborane,sede,koji ostarleih,iskusnih lica,sa velikim,glomaznim naočarima pričaju o nekim boljim vremenima.Neke nove klince koji pružaju svoje prve korake,diveći se svemu,zapitkujući svoje roditelje,bez želje da dobiju odgovor.Sredovečne žene,viskoih firuzra,s crnim kožnim torbama,koje idu na poslove koje mrze.Srednjoškolce,ravnodušne i smrknute,sa mobilnima u džepovima,i cigaretama u ustima.
Poneka lutalica koja rovari po kontejnerima,tražeći svoj zalogaj...gađaju je kamenicama prodavci....

I svakog dana jedna ista slika,jedna ista prilika.Beskrajna igra bez granica.Čini se trajaće večno.
Usred te slike,najednom,nepravilnost.Kao neka greška.Jedna nasmešena prilika sedi na ofarbanoj klupi,osmatrajući lišće zeleno kako polako pada sa grana hrasta.Zatvori oči najednom...i sluša.Buka prevoznih sredsava,vika,osobe koje žure.Hiljadu koraka,hiljadu razočaranih lica.U sred tog meteža,jedan spokoj tiho drema.

Radoznalost...istinsko interesovanje...gledanje kroz stakla sreće jedan isti prizor...drugim bojama

20
Sve što se oko mene dešava,čini mi se kao magloviti san,iluzija.Kao da svet oko mene ne postoji,kao da je to sve jedna igra,koju sam sama odabrala da iskusim.
Ali ovo je san iz koga nema buđenja u prohladnim jutrima,sa vriskom koji se razleže hodnicima.

21
Ne trudi se da objašnjavaš unutrašnje borbe i stavove.Ionako te kratkotrajni prolaznici nikada neće razumeti.

22
U detinjstvu su je poredili sa zecom.
''Ti si obična zečina.Svega se plašiš''
I bili su u pravu.Zečevi se plaše da priznaju sami sebi istinu.Dok ne progledaju,i zgroze se svojim ništavilom.

23
Ona je pripadala onoj vrsti plašljivih,anksioznih,istraumiranih,stresnih ljudi.Red mekušaca i slabića,koji nalaze jedinu utehu u kritikovanju okoline i traženju mana svemu što im se ne sviđa ili ne razumeju.

24
Možda bi svet bio lepše mesto da ne diše više crnokosa rugoba ''Sotona''.
Nedostojna,mala,ništavna,prah.Žrtva.Gubitnik.
Ne želim više ništa.Samo da ćutim.Da se sklupčam u neku mišju rupu,gde mi je i mesto,i nikada više ne provirim u nemilosrdni svet.

25
Držimo se od prijatelja na odstojanju.Sakriveni.Plašimo se da nam priđu,da spadnu svi slojevi naših maski.Da ostanemo goli,bez ikakvih lažnih priča i verovanja.Plašimo se da će nas onda napustiti,kada vide pravo lice.
Teško je živeti kao lažov,suprotno od bića,od suštine.To stvara razdor gigantskih razmera.

26
-Ti si bezosećajan skot.Sebičnjak.Misliš samo na sebe,nije ti stalo do nas.
-Kako očekujete od mene da volim druge,da saosećam,kada nisam u stanju imati imalo poštovanja i odgovornosti prema sebi?Kako očekujete da onaj ko mrzi sebe istinski,prepun samokritikovanja, obasipa bezuslovnom ljubavlju i pohvalama one koji su mu najbliži?

27
Probudi se,prijatelju moj.Progledaj konačno.Osvrni se oko sebe.Pogledaj svet prvi put,istinski,bez lažnih uplitanja uma.Utišaj glas u svojoj glavi,budi prisutan u sada
Sve oko nas je san,iluzija.Ljudi su roboti.Deca hiljadu navika.Zato se probudi,probudi se iz sna razmišljanja i mentalnih oznaka.Probudi se,da bi mogao živeti.
Neka svi monolozi stanu u tvojoj glavi.Zaustavi one dugačke i besmislene prepiske.Oseti istinski dodir kiše na tvom dlanu.

28
Ona je pred svetom koristila lažan,namešten,veštački osmeh.I svakoga je morala dočekivati sa tim nemilim gestom,upadajući u zamku sve više i više.U jednu tiradu bez granica.Iza osmeha krile su se suze.Suze koje su molile da budu isplakane.I gorčina.

1
Ona je bila istinski sretna,sama u svojoj punini,dostojanstvena i gorda.Ničije zle namere nisu joj više mogle nauditi,i razbiti njen sigurnosni oklop,njenu auru.
Znala je,duboko u sebi,po nekom čudnom ljudskom osećanju,da tamo negde u belom svetu hodaju njeni istomišljenici,iznureni,željni života,delioca njene sudbine.Osobe koje su,igrom života,razdvojeni jedni od drugih,raštrkani na sve strane,u gomilu nasrtljivaca koji ih ne razumevaju,sve i kad bi hteli.

2.
Oduvek je bila naporna,i sebi i drugima.Mučitelj za okolinu.
Volela je da joj posvećuju pažnju,nesvesno je uživala u tome,jer je to bio jedini dokaz da je ona živa,da postoji.Da ne deli sudbinu ofingera koji kupi prašinu u ćošku.
Samo je imala potrebu...da bude važna nekom.Da konačno obrate pažnju na nju,da joj se posvete i nasmeše.

3.
Snevala je snažan,medveđi zagrljaj,poljubac na umornim usnama koje nikada nisu ljubile.

4.
Neki ljudi nose ljubav u sebi,ali nemaju kome da je pruže.Čini im se sami,izgubljeni u ovom svetu,nevažni i odbačeni.Zatvaraju oči iza zatvorenih vrata.Vraćaju se u detinjstvo.Maštaju.
Postaju robovi nasilja.Nasilnici,večito narogušeni i spremni za borbu.U dubini,ta nasilnost potekla je od ljubavi koju nose u sebi,ali nemaju kome da je pruže.Sasušuje se u njima,ubijajući svog domaćina,svog stvoritelja.
Ona je čuvala tu neispoljenu ljubav,te crvene ruže u svojim rukama.Samo je vetar delio tu radost sa njom.Ništa nije preostalo.
I tada se sama bola na te trnove,ranjavala svoje prste krvave.

5.
Nikoga na ovom svetu zaista nije briga za vas.Za vaše snove,za vaša nadanja,borbe,i patnje.Možete se žaliti,padati na zemlju,lupati glavom,ali suština je ista.Svi smo mi sebični.
Svi smo mi pod prirodnim zakonima,u borbi sa samim sobom i događajima koji nam se dešavaju.Kada naiđu srećni trenuci veselimo se,,kada padne tama i čini se da izlaza nema,guramo napred,sa nadom da će sutra biti bolje.Mešavina dobrih i loših iskustava.I svi su ostavljeni sami sebi.
Zato,volite sebe,radite na sebi.Nema svrhe u očekivanju da se drugi ljudi promene,da nas razumeju,pa će nam onda navodono biti bolje.Oni su u svom svetu,u svojim borbama sa životom.
I zapišite,na jednoj velikoj tabli,da ćete od današnjeg dana biti srećni i nasmejani,bez obzira na okolnosti,jer nikoga nije briga kako se vi osećate.

6.
Patnja...učiteljica koja slomi okove otpora,unutrašnje prljavštine.Kraj bolova i negativnosti.Smrt ega koji ne može da preživi u prisustvu svetlosti.Budilnik iz sna.
Usled konstante depresivnosti,usamljenosti,nestrpljenja,želje za samouništenjem,traženju razloga u spoljašnjosti,ona se predala nesvesno.Predala se emocijama,potonula u iluzornu smrt,prepuštajući se večnoj bujici života.Postala je mali talasić na nemirnoj površini mora,krećući se u istom smeru.Nije više u njoj bili otpora i neprihvatanja.Snažno je zagrlila ono što ima pred sobom,blesak tadašnje gorke situacije.Popila je čašu patnje,da bi shvatila koliko je patnja nepotrebna.

7.
Tek tada,ona je bila spremna za istinske promene.Spoljašnji svet je iluzija,iluzija uma.Prošlost teži da se ponovi u budućnosti,usled nedostatka prisustva.I zato slomiti,uništiti prošlost.Prestati živeti za neke buduće trenutke,prestati silovati sadašnjost kao sredstvo za postizanje nekog iluzornog cilja.

8.
Dodju tako čoveku u ruke neke posebne knjige,pronađe sebe na svakoj stranici.Deluje kao da su te reči već nekada davno bile zapisane u njemu,da je bilo potrebno samo podsećanje,povratak iz zaborava.
To duša prepoznaje istinu.

9.
Kakav mir,kakva neiskazana sreća,radost !Vidi oblutke radosti u svakom biću i predmetu oko sebe.Pozadinski šum koji je nikada ne napušta,razlika je samo u intenzitetu.
Ponekad nastupe trenuci sivih oblaka,oni prikriju sunce iza svojih tela.Ali sunce nije nestalo,još uvek je tamo.Pogledaj malo bolje i videćeš pukotinu iza oblaka-to zraci obasjavaju novi dan.