pitalice

Naslov: Re: pitalice 13/7/2010, 8:35 pm

Da li se secas igre i onog jos jednog plesa.Tako je poceo prvi nas docek na balkonu...da tvome balkonu.Igrala sam jos jednu igru u tvojim ocima,dok si me nemo posmatrao.Na njemu je bio podijum nasih uzdaha,saznanje o sreci.Da li se secas svih onih isprekidanih reci dok si me docekivao,a svaka brazda nokta moga uranjala je u tvoja ledja.U toj igri i tom prvom doceku bas na tom balkonu vodila su se nasa tela mrakom,vodila su se dubinom omamljeni od srece.Snivali smo,ljubicasti zvuk koji je dopirao iz nekog sasvim drugog kraja.

Topla slama

Naslov: Re: pitalice 13/7/2010, 9:10 pm

Сунце подневно, равницом башено. Зрикавац у трави зри, док пелин ту крај воде мирише. Топла слама, телом полегнута, мирисом овенчана. На твојим раменима остала, ко медаљон лета хујног. Мир, ни ветра нема, равница спава, мирним сном спи. Кап опојна, на пољу злата, крајпуташ путнику се нада. Страст, изникла на крилима лептира, бојом однесена. Фркче коњиц, касом потеран, бичем заведен, у трку бежи. Воду душо уснама принеси, напој усне румене, црвенило на образ пусти, мене понеси у души. Под липама у лугу, кос мали хлад од неба тражи, мирише земља, тобом натопљена.

Моје острво

Naslov: Re: pitalice 13/7/2010, 9:40 pm

Zauvek zatvoreno za mnoge.Moje ostrvo je ono tiho mesto koje pojedinci zovu gubiliste.Da,bas na tom mestu ja izvlacim i crpim onu snagu za sva ona druga gubilista koja me cekaju sa svojim kandzama.Na tom svom ostrvu predajem se vetru koji zvuci,predajem se prostirci snova,prepustam se plisanoj zavetrini i tu povremeno gradim hram svojih sopstvenih misli.Hranim svoju dusu.Nekima su takva mesta trajne kuce,meni je prolazna stanica.Jer ne smem da se na njemu uspavam,nemam vremena novi dan me zove.

Bolno izvinjenje

Naslov: Re: pitalice 14/7/2010, 10:37 pm

izvini. oprosti. pojma nisam imo.
nisam znao da tako nose u stanju necasti, oni - posjetioci.
ma pojma nisam imo kako je to tuđe drzat, pa za polje se gine, ne?
a sve tuđe lisice i pozude u lisicama prezenta,
vjeruj - pojma nisam imo.

promjena u zalogaju,
il: štaš!
pitalice - Page 4 Icon_biggrin

Naslov: Re: pitalice 14/7/2010, 10:48 pm

Бодуле, на ово тешко може шта озбиљно да се напише. Ајде нешто мало озбиљније.

Naslov: Re: pitalice 14/7/2010, 10:51 pm

muk iz slusalice

Naslov: Re: pitalice 14/7/2010, 11:07 pm

Телефон у углу собе, прати тишину звука. Тама наслоњена чека. Мук из слушалице, повезује ране немочи. Кораци, утихнути, негде. Улично светло трепери. Лептир, велики црни, удара у ивицу прозора. Пада, лепет крила, смрт. Очи упрте у тачку на зиду, затварају се. Глава заривена у дланове. Човек без гласа, не јеца. Потмули откукац срца. Душа, некуда бежи. Сан, неки луди, утопљен у сенку на зиду. Време пуца по шавовима који нестају. Простор понора. Остаје ништавило и оно што долази, после њега.

Нема те у касном сату

Naslov: Re: pitalice 14/7/2010, 11:20 pm

odavno su tvoji zmajevi okaceni o tavan za koji se samo pretpostavlja da ga vise nema. desilo se sve u jednoj sekundi i sad zaranjas i pitas u mjehuru zarobljen: pa zar je sve bilo strucno i rucno? zar sam ja mogo?...naravno, da sam htio u umio. zar sam stvarno mogo i kolijevkom zanjihat do nacrta, il sam bas moro cekat da me ne bude kad sam na okupu. obicno u tihe sate.

glasovi u razgovoru

Naslov: Re: pitalice 14/7/2010, 11:33 pm

Ne,veceras nema glasova u razgovoru.Veceras u usima mi odzvanja samo vika nerazumna.Glas ti se gubi u ropcu pregrst izgovorenih reci koje ne zelim da cujem.Gusenje postaje grozno,jer si na mojim ispucalim usnama ostavio svoj ugravirani prsten.Znam da imas ruke,ali i ja imam tisinu.Nista ti necu reci pusticu te da svoje isprekidane reci izgovoris...cutacu jer ne zelim da me jos jedan ovakav razgovor povede u dubinu.I onako sam vec u mraku.

Vitraz usnulosti

Naslov: Re: pitalice 14/7/2010, 11:58 pm

ne, necemo mi polomljeno. mi zelimo i zasluzujemo nove plohe, satkane od nasih vokativa. nije na nama da trnemo. ne, ne mozemo vise, umorni smo i psihicki i fizicki. mi samo zelimo da uranjamo u disperziju nasih svodova.

korak po skripavim daskama

Naslov: Re: pitalice 15/7/2010, 6:32 am

Hodala sam po skripavim daskama ne znajuci da me svaki taj korak odaje,da je svaki taj korak napravljen u bolu,i od bola.Ne nisam hodala,ja sam po njima trcala ne razmisljajuci da mogu kroz njih da propadnem kao sto sam propala.Korak je tezak i pretezak pogotovu kada dolazis da trazis istinu,kada ti je glava vec toliko odrubljena i ponosa vise nemas.Ides da odigras na onu najbolju kartu koju nosis u rukavu.Ponovo me do tebe odaje skrpia dasaka,a htela sam ovaj put da udjem tiho na prstima,onako necujno.Strepim od prizora.Vise nista ne skrpi sve je stalo,gledam te s prezirom u ocima,ponovo gubim lice nad onim sto vidim..Okrecem se nazad samo sto sada skripu po tim odvratnim daskama vise ni ne primecujem,necujem nista...a koraci su sada tako bezvredni.Kuda sada?

Sto noc ne ume da cuti.

Naslov: Re: pitalice 15/7/2010, 9:25 pm

Прича, дану испричана, прича на уснама остала, на телу печат отиска љубави. У сунцу осликан, непокривен тамом несталом. Што ноћ не уме да чути, да без гласа додире скива ? Та ноћ луда, брбљива, причљива, издајица стара. Рука, небу пружена, помилована узглавља, мирисна, тиха, изгубљена. Уздах, немир, буђење. Пада сат дана, као пахуља, нежно. Кораци, одлазе, твоји. Сан куца на капцима, јутарњи, кратак. Ту, около тргова, на звоницима, торњевима, реч, неисписана руком.

Споменар

Naslov: Re: pitalice 15/7/2010, 9:48 pm

Spomenar je moja riznica.Da to je moje bogatstvo.Neki listovi spomenara obavijeni su jesenjim liscem.Takvih je najvise.Oni sa dahom zivota i mirisom prolecne ruzeTi listovi su prosto okrunjeni.Jedne veceri skupila sam hrabrost i prelistala ih.Svuda u njima samo krv,smrt i previse ljubavi.Toliko ispruzenih prstiju ,ruku i tuge.Hocu da je zatvorim,a onda shvatam da se tu bas tu kupa moj zivot,da sam jedino tu sanjala i da mi je jedino na tom mestu srce podrhtavalo.Predajem se nekom cudnom zvuku koji dopire,lici mi na zvuk vetra ali nije to je zvuk dvosmernih jauka,koje samo ja razumem.Zatvaram svoj spomenar secanja i opet kazem kao na kraju sto je zapisano u njemu.Rodjena sam u necijem srcu gde je crta vecita vatra.Ja u njoj stalno gorim.I nista nije neshvatljivo kao zivot.

Ne pristajem da se nestaje zauvek

Naslov: Re: pitalice 15/7/2010, 11:22 pm

Можеш нестати, побечи, отићи, испратићу те погледом, без речи, нем. Али не пристајем да се нестаје заувек из зачараног круга сна, оног круга који сам саградио, једне ноћи децембра, хладне и тихе, ноћи са ветром севера, хладним, у коме се рађао мирис липа и реке која је бујала. Ушла си, звој капут остао је на поду, тамо крај врат, твоје тело у мојим рукама, усне склопљене у додиру и загрљају. И били смо ту, сами, голи, у страсти уловљени, у тамницу бачени. У тамницу из које нисмо хтели да видимо сунце јер није нам требало, јер, сунце и месец били су ту, скупа, у мислима и звуку заувек.

Вулкан

Naslov: Re: pitalice 16/7/2010, 6:47 am

Vatra u mojim ocima.Kada osetim strast koja prolazi venama.Strast koja te obuzima u tom vulkanu pozude.Kada govoris jecajem,krikom a oko teba lavina onoga plesa kada se njisu dva probudjena tela.Da ja sam vulkan te strasti vatra i pepeo.Onaj ludi san koji si napokon spoznao i u njemu ces goreti,u svom znoju,zelji i ljubavi.U tom vulkanu je spoznaja dva tela,onaj vlazni dah,moji kukovi,tvoji prsti na mojim grudima,moja zadignuta haljina,moje obavijene noge oko tebe.Ne ovo nije san ovo je vulkan pozude.Ove proklete noci.

Sablast ritma

Naslov: Re: pitalice 16/7/2010, 6:17 pm

Музика, лагана. Тама, свече горе као мртво сунце. Игра, припијена тела. Руке клизе, двокорак, окрет. Поглед, полутаме сенки. Сабласт ритма се шири. Играјмо, овај плес, играјмо да би живели. Једном нас неће бити, али, остће траг корака на позорници, неми сведок реч у пригушеном шапату побећи ће некуда, за нама. Нека друга тела, једном, овде ће играти, потом нека друга а онда, крај времена ће доћи, на отиску луде игре, без речи.

Напред, напред

Naslov: Re: pitalice 16/7/2010, 6:33 pm

Kako krenuti napred kada te rafal zivota stalno kosi.Ali to su lekcije koje ti zivot deli.Bitno je posle svakog pokosa ponovo se podici i krenuti napred.Da li se moze uopste krenuti i napraviti novi korak a da se ne okrenes za onim sto je iza tebe ostalo.Tesko.Mozda mogu oni koji nemaju srca,uspomena i secanja.Ja ih izgleda previse imam,ali moram da guram krupnim koracima jer od ovih stvari se ne zivi,zivot nije sentimentalna i romanticna ljuljaska.Moram da se probudim za neku novu buducnost,i da pocnem da ubirem plodove s naporom iz tame koje su nikli.Moram napred i samo napred dok god ovo srce kuca u meni.

Prstima po staklu ostavljam otiske svoje

Naslov: Re: pitalice 16/7/2010, 10:03 pm

У старој соби, мук, празнина. Прозор, прљав и сив. Полуотворен, још од твога одласка. Прстима на стаклу, остављам отиске своје. Не покушавам, не, више не покушавам да твоје име напишем, да траг оставим сивој патини пролазности. Гледам улицу. Пуста. Стари комшијски мачак претрчава сенку. У даљини, дивљи лавеж паса који се туку. Затварам очи, успомене стоје, не долазе. Чело, крв, на кристалу стакла које пада пред мојим ногама у звуку грома који носи олују. Звекир на капији, нем остаје.

На подијуму

Naslov: Re: pitalice 16/7/2010, 10:30 pm

Igra uznemirena pustos.Drhti ponocni nemir,na podijumu uzavrelih zelja i pogleda.Taj podijum za mene je bio kao korida.Svi te posmatraju a ti si zatvoren medju svima njima.Da li ste nekada doziveli da od krvi na njoj korenje gori,mozes na njoj da cujes kako vetrovi urlicu poljima.A tvoja igra se samo vidi.U toj igri izgaras u plamenu,jedan osvrt unazad i vidis svoje ponovno radjanje.Sagorevas bez ostatka,nemaris nizasta.Ponovo u sebi budis onaj rascvetali cvet.Jedino na tom podijumu opijam se svim culima zedna.To su najlepse noci bez sna.

Povratka bilo nije

Naslov: Re: pitalice 17/7/2010, 6:50 pm

- Зашто се није вратио ? - питала је.
- Таква је бајка. - рекао је.
- Али могао је.
- Јесте, али за њега повратка није било, јер да је ушао у њен свет завладала би тама. Она исконска, вечна, а он то, није желео њој.
- И шта је по тој бајци он урадио, на крају ?
- Пронашао је тебе, у некој ноћи, лудој, без вина, крај пута којим је ходио.

Велики сат звоника

Naslov: Re: pitalice 17/7/2010, 7:42 pm

Pokazuje prolaznost koju nikada saznati necemo.Gledam u veliki sat zvonika,i pitam se ko zna kako ce da osvane?Strepim nad sudbinom ljudi koje ni ne poznajem,i kroz njega posmatram zivot i vreme koje tece.Cujem kroz otkucaje tog sata vetar koji tuzno svira.Vidim kroz njih necije tuzne i usahle oci od placa.Dva bela krika i crnu maramu.Ovde u ovome selu sve je nekada bujalo i cvetalo od zivota.Sada je samo ostao stari veliki sat na zvoniku kao suplja kost,da je svemu kraj.Povratka ovde vise nema.

Smrt se spoznaje pre zivota

Naslov: Re: pitalice 17/7/2010, 10:16 pm

Опет крадем тренутке времена, као да ће Лонгиново копље пустити моју крв заувек. Опет говорим, смрт се спознаје пре живота, она смрт која ће нас ослободити, повести негде. Смрт, пријатељица, љубавница, та Смрт која није охола и хладна. Ноћас је опет шапнула оне речи које ми је говорила: ,, Остани ту, није време, још тога је на теби. ,, А онда, вратила се у сенку која се њихала на зиду собе. Ту је, и знам да када паднем она ће ми дати руку да бих устао, јер без мене, њено постојање неће имати сврху тренутка који заједно чинимо. Повезани смо, моја Смрт и ја, неком везом коју живи не могу покидати, коју мртви не могу дирати.

Боца

Naslov: Re: pitalice 17/7/2010, 10:22 pm

Ja se izvinjavam o kakvoj boci se radi onoj plinskoj ili... pitalice - Page 4 Icon_scratch

flasi???

Naslov: Re: pitalice 17/7/2010, 10:44 pm

Па ако имаш идеју може прва али ја сам ону другу поменуо. Флаша је флаша, боца је она крушкаста у коју Кјанти пакују.

Naslov: Re: pitalice 17/7/2010, 11:09 pm

Hteala sam da zaplacem pod tom maslinom,ko zna koji je vec dan prosao a poruka koju cekam...poruku u boci, nema je.Ne nisu vise dani u pitanju,cekam je vec celu godinu,i nadam joj se,ali nje nema ona ne stize.Osluskujem svaki sum talasa,vise ni nespavam jedino svetlost gori u svim mojim nadama.Ja sam kao skoljka biserna zarobljena kao ono biserno zrno u njoj.U tom cekanju nadam se poruci koju ce mi talas u boci izbaciti.Nadam se da je dobro i da ce uskoro doci.Samo tisina i urlajuca voda.Cekam i dalje to neko raskrsce i poruku koja ce mi doci.

Nikada necu saznati

Naslov: Re: pitalice 18/7/2010, 4:30 pm

Толико ствари знам, толико обичних и необичних ствари изниклих у вековима који су прошли, ствари које ће векови донети. А опет, постоји толико ствари о којима никада ништа нећу сазнати. Нећу знати, како вук самује, како умиру облаци, како море зове и велики таласи како се рађају ? Не зато, што то нећу разумети већ зато, што је понекад обичну ствар тако тешко разлучити од сна којим путујем.

Ватра

Naslov: Re: pitalice 18/7/2010, 4:56 pm

Seme zivota svih svetlih svetova.Vatra, crveni put planete nemira.Haos u psihi coveka,atom krilate ljubavi.Nagon za samounistenjem.Gorim u toj vatri loptaste munje sumraka,gledajuci je pravo u oci.Vatra unistava put samo ako je odsjaj duse oprao lice,a jeste.Unistava sve pred sobom.Usijanje dolazi poslednji krici iz plamena zapisuju onu poslednju suzu,bez kraja.

Posveta

Naslov: Re: pitalice 18/7/2010, 5:14 pm

Jesam li ti posvetila dovoljno paznje, jesam li te prekinula u jednom snu, dok si odmarao poput mirnog goluba na grani. Nisam te smela probuditi ni svoj polozaj otkriti, nisam htela poseci korenje pod tim drvetom na kojem si odmarao.Trebala sam promeniti smer osmeha ka tvom licu, moje ruke su trebale biti posveta tebi i tvom srcu, da se na njima odmaras, da te uljuljam u jedan veliki san, koji bi uskovitlao tvoje srce. Prigrli posvetu moje ljubavi, ti koji sedis na toj zlatnoj grani mojih snova.

Iznikli pupoljak ljubavi.

Naslov: Re: pitalice 18/7/2010, 5:24 pm

U jednom radjanju,jednog oktobarskog dana iznikao je pupoljak ljubavi.Malena,cista i prelepa.I cim je na svet dosla i cim su mi je dali,cim sam osetila njene prve otkucaje srca znala sam da ce mi se zivot promeniti.Taj pupoljak koji je iznikao iz jedne ljibavi za mene je najlepsi cvet.I sada je u mislima mojim...sada kada nije pored mene.Jer kroz njene bistre oci vidim dubinu duse svoje.Vidim sebe.

Ruzne slutnje

Naslov: Re: pitalice 20/7/2010, 8:00 pm

У црвеној смрти дана, ружне слутње, заостале са сунцем. Слутње, које ноћ и тишина не могу лечити. Слутње које имају канђе, заривене у нашим венама, пуштају отров без снова. Не беже, ту су, охоло укотвљене сенке без шапата. Када би бар проговориле, казале реч. Век трајања лудила, колико је дуг ? Гарнцја на купљено, давно је истекла. Врачања нема, пут који води напред, једина нада сна.

Жица

Naslov: Re: pitalice 20/7/2010, 8:29 pm

Hodanje po bodljikavoj zici,da li je to moj zanat,izbor ili mi je sudbina dodelila. Mislim da sam to izabrala kao jedan od najstarijih zanata.Ucila sam se od malih nogu u areni krvavih zakona.Sada mi dobro dodje,krvava su mi stopala,ali sam vec toliko imuna na sve to.Jer ne postoji bol koju ne mogu izdrzati,koga ne mogu JA za srce ujesti...koga ne mogu.Opijena svim hirovima zivota,svoje bose noge krvave ostavljam kao tragove u jos jednoj zabavnoj igri.Jer sam se naucila da kada me ta zica u najdublji ponor vuce znaju da padnu i neduzne glave.

Dlanovi

Naslov: Re: pitalice 20/7/2010, 9:00 pm

Као улице, као ненадани гости у вечери. Дланови, груби и меки, дланови, влажни и суви, дланови пуни додира и успомена. Дланови који лутају по телима у ноћи, дланови на бедрима и боковима, грудима. Дланови, пуни бојажљивих надања, топли и охоли. Дланови који сећају се лица, косе кроз коју су пролазили. Дланови, неки које памтимо, дланови које мрзимо. Исти и различити, оивичени борама и сунцем, месецом који на њима спава. Стегнути, отворени, дланови који се дирају, утапају, умиру и тако у нама живе.

Лопта

Naslov: Re: pitalice 20/7/2010, 9:14 pm

Secam se te svoje prve crvene lopte.Bila je nemirna upravo kao i ja.Stalno je negde skakala,trcala,jurila i gubila se.A ja sam je stalno trazila.Nisam se odvajala od nje,strepela sam nad njom ko god da joj pridje kao da se radilo o nekom zivom bicu.Toliko sam bila sebicna,secam se da sam znala satima da se sama igram sa njom.Pogled sa nje nisam skidala,kud ona tu i ja.Ali jednoga dana spoznala sam sta je bol prvi put u zivotu upravo sa tom loptom. Svet moj je poceo da poprima neke druge obrise.Probusili su mi je klinci iz kraja,nikada nisam saznala zbog cega su to uradili.Mada sada mi je jasno.Sa tom spoznajom pocela sam polako da odrastam kroz zivot i vreme i da skrivam svoja osecanja srece i straha.

Ponoc

Naslov: Re: pitalice 22/7/2010, 8:30 pm

Склопљене казаљке, прича о поноћи. Оној обичној на крају сваког лудог дана. Оној после глувог сата ноћи када из сенки развију своја крила анђели и демони. Тишина, раздељена у уздасима, празним узглављима, погледима чежње и сна. Поноћ, та горда робиња времена, муза пера. Поноћ лета са закаснелим мирисом липа, поноћ зиме са пахуљама, деловима звезда и неба. Поноћ јесени испреплетана звуком киша и мокрог мртвог лишћа. Поноћ пробуђеног пролећа, са певом птица, лепршавом и складном. Поноћ, време љубави, време смрти и снова. Поноћ које се не плашимо, поноћ коју са страхом чекамо. Поноћ, она обична, крај свакога дана.

Тањир

Naslov: Re: pitalice 22/7/2010, 9:01 pm

Tanjir.Beo, saren plastican,porculanski sa cveticima.Napusten i odbacen.Vec svima davno iskoriscen.Podseca me na godine kada sam bila dete.Taj tanjir iz koga sam samo mogla da jedem.Imao je nebesko plavu boju i mali beli biser iscrtan na njemu.Cuvam ga i dan danas.Jer u tom tanjiru je toliko suza ostalo proliveno zbog nekih jela koja nisam mogla da pojedem jer nisam volela ,a morala sam.Otac mi je govorio sve sto je za jelo jede se,ljudi se vole.A ja sam u njemu suze ronila i jela...jela i plakala,Taj mali beli biser mi je stalno pomagao svojim domisljatim mislima kako da se snadjem i svoju muku ublazim.Kada god bacim pogled u svoj plakar i vidim ovaj tanjir setim se onog mirisa detinjstva,koje mi je bilo najbezbriznije.

Varnica

Naslov: Re: pitalice 28/7/2010, 5:17 pm

Тама, простор без звука, без времена. Негде у даљини, бљесак. Милиони варница, искричаве светлости. Живот, се гасио, неки у даљини простора. Једна искра долете до њега. Пробијајучи његово окамењено тело удахнула је мисао. Потом, је осетио благи титрај. Покренуо се. Махнуо руком. Могао је све, могао је да ствара да уништава. Збацио је црни покров остављајући га у равнотежи са створеним осветљеним простором. Шта сада ? - упитао се. Могу све, могу и желим. Однекуд, из душе која је врила, пожелео је да крене на пут. Тако је и учинио, остављајући за собом тек створене светове.

Рођен

Naslov: Re: pitalice 28/7/2010, 6:17 pm

Rodjen ko zna gde i ko zna kada.Licnost obucena u smrt sa osmehom na licu.Njegovo sve bilo je moje nista.Ili moje nista bilo je njegovo sve.Hodao je kao senka,nikada nije bio prisutan a stalno je bio na crti moga srca.Rodjen kao vecita vatra nemira,pun rana i oziljaka na kozi ,jer tragovi ga nikada nisu stedeli.A ni on njih.Rodjen da zivi a ne da prozivi ovaj zivot kao mi obicni smrtnici koji traze lepotu u nekoj plisanoj zavetrini.Lepotu je trazio u pustinji.Imun na sve,uvek s prezirom u ocima provodio na uzici nakazan zivot.Gubio lice,ali nikada nije izgubio srce.

Zauzete misli

Naslov: Re: pitalice 29/7/2010, 10:33 pm

Нагомилане слике. Странице старих албума, невољно окренуте. Црна бела патина, бели провидни листови који штите успомене. Кожни повез чува време које је стало. Ликови, знани, насмејани, Заузете мисли, испреплетане. Колико година је остало овде, међу корицама, колико живота и смрти ? Лепота, старог, понеко зрно малтера из давних ратова који су прохујали. Затварам тешку страницу, носим албум до полице и врачам га на место. Звук времена јечи, кончерто у коме клавсен води главну ноту, овде у будућности.

Борба

Naslov: Re: pitalice 30/7/2010, 7:21 am

Borba kada ti rec ostane nedorecena puna neznosti a ne mozes da je izgovoris,cutis pun tuge i bola.Boris se sam sa sobom.Boris sa sa svojim istinama i lazima.U njima se gusis i u strahu si da tu bitku ne izgubis.Boris se sa toliko recima koje bi uzviknula celom svetu,a cutis onako unezveren i samo pogledom pitas.Ceo zivot je borba,u toj borbi svi smo mi borci,koji samo jednim rafalom nekada budemo pokoseni.Dizemo se,padamo i nastavljamo vecitu borbu kojoj nema kraja do poslednjeg daha.Krilata me ljubav podize,daje mi snagu da nastavim dalje jer samo najaci opstaju.Zato vise ni neskupljam snove u neke svoje zavezljaje jer u ovom malenom zivotu kalim se za ratnika koji ce sve borbe izvojevati sa sto manje oziljaka.

Izmaglica

Naslov: Re: pitalice 30/7/2010, 5:10 pm

Razrćem izmaglicu. Teška je , pa mi nežne reči o tebi na travi uspavljuje.
One oštre, jake, bore se, a ja ih ne želim na tebe. Pucam u sebe njima,
kako odvažno iz grudi u grudi hrle, naslađuju se mojom mukom i tako se borimo danima. Moje reči i ja.
Ja ti ne pišem olovkom, al piše krv u meni... i kad tu si mi
stvarno osvanem, zaplačem malko, nanižem o zamišljenu nit đerdan,
kristalima platim rentu mraku i dobro je. Možda će jednom reka suza
odneti u nepovrati i sav mrak. Možda ti jednom i došapnem kako na tebe moja krv kliče...A, možda iz neke izmaglice nekada iziđeš pred mene i ti.

Etapa

Naslov: Re: pitalice 30/7/2010, 5:46 pm

Postojale su razne etape u mome zivotu.Nekih prosto ni ne zelim da se secam koliko god su one najprisutnije ,i koliko god da su bolne.Guram ih od sebe i zelim da se secam samo onih perioda iz tih delova koji su bili najlepsi.Onog plavog mora i neba,smeha koje je bilo skupljeno u toplini necijih ociju.Svog smeha,detinjstva i najlepseg perioda svoje mladosti.Odjek srca koji sam uspevala da pronadjem u svakome.I da se nikada ne vratim u onu etapu zivota svoje samoce koja je okamenjena.Zelim da se secam samo lepih stvari,jer trenutno sam kao umorna zver koja je u potrazi za nekim mirom.

Odzvanja.

Naslov: Re: pitalice 30/7/2010, 8:21 pm

Трг и киша. Људи журним кораком траже заклон. Капи ударају по каменим плочама, велике, јаке, небеске. Грми у даљини. Јако, потмуло. Голубови лете, траже уточиште испод стреха кућа. Покисао пас трчи. Звук звона на старом торљу. Подне. Одзвања јек, носи негде у даљину време. Подне, на старом тргу, у једном дану кише, на моме лицу.

Обала

Naslov: Re: pitalice 30/7/2010, 9:47 pm

Ne pamtim svaki njen deo,ali pamtim onaj deo obale gde se mogao cuti val talasa nosen morskim vetrom koji je mrsio moju kosu te veceri,i saputao mi najlepse reci.To vece i vetar,i kamen i obala kao da su se prosto razmetali pesmom i pricom.Moja se dusa razmetala beskrajem srece prepustajuci se tim trenucima.Prikradala sam joj se i na dlanu pokusavala da uhvatim skmenjeni oblak prikradala dok se olujna noc spremala.Htela sam u toj harmoniji mira i boja da naslikam jedan deo moga zivota.

Atar

Naslov: Re: pitalice 31/7/2010, 8:12 pm

Разбацане куће по брдима зеленим. Црвени кровови, ко макови зрели. Запреге некуда хитају, ка жутом злату родом повијеним. Њише коњи, касом терани. Бистра вода извора, хладна, на сунцу поднева, у поток творена, некуд однесена. Подне, под записом, ракија, хлеб под црепуљом мирисан. Бели се млеко, јутром обрано, на уснама остаје, хладно окрепљује. Сунце бежи, полако за црквом ход прати. На старом гробљу, мирис свећа и босиљка. Тишина, полако вече дан украде. Из кафане, тамо у засеоку, виолина, јеца. Ходам по ноћи, ослушкујем, звук атара старог, мирисна ноћ, месец и звезде, лавеж у даљини, сан украден.

Јазбина

Naslov: Re: pitalice 31/7/2010, 8:29 pm

Ojadjena pusta tamna.Jazbina mojih snova gde ni ptica ni pcela ni oblak nikada ne dolutase,nikada ne svratise.A ja bdim u prazanu prozracnu rupu i ceznem da iz nje barem jedna misao nikne.U njoj samo huci zlosutni vetar koji me vuce na dole.Iz nje se pomeraju samo zedne pijavice i crv bespuca koji luta.Jazbina mojih kosmara,ni zvuk hoda,ni sum haljine samo glas tmine koja me prozima,i nestaje u dubokim nekim snovima.Pristanista nema.

Nocna rosa

Naslov: Re: pitalice 1/8/2010, 5:25 pm

Ne znam koja je ovo šuma. Provetrila sam vazduh,
oprala oblake, i kiše o krošnje okačila da se prosuše.
Pomela sam prašinu sa sučevih zraka, i napokon počela da dišem,.. noćnu rosu ljubim, ona je stvojih očiju magla, na dlan je stavljam da mi miriše, iscrta neku pticu, zacvrkuće mi pred san...
Umivena tobom zaspaću sa sturkom cveća i malom crvenom grudvom u grudima.
Dođi mi u san.

Ime

Naslov: Re: pitalice 2/8/2010, 3:52 pm

Зашто, у песмама и причама, зашто у данима који долазе, сакривам твоје име ? Зашто аг не пишем, не говорим, не шапучем ? Ниси ту а јеси ту, некако. Давно те нема а као да те свакога дана има, ту крај мене. Хоћу ли те изгубити акозаборавим твоје име ? Хоћу ли ? Нема те ту да ми кажеш. Давно си отишла, пре колико ? Не бројим године а има их, половину нечега су прошле, половину самотног времена. Написаћу причу, о теби, мени, са твојим именом скривеним у њој. Знам да никада је нећеш читати, моје речи те нису никада занимале, мада, ја сам ти их давао и волео твоје усне. Волео сам ја много тога код тебе али, никада ти нисам то рекао. Сада си као слика, ту, у сећању, уовирена рамом из кога ти нема бежања. Лепа слика, рекао би неко, ја бих ркао, лепо је оно на слици, јер, чему слика која не носи смисао, не може бити лепа. Хајде, намести се, не тако, подбочи браду прстима, остани тако, ја ћу те насликати речима.

Мердевине

Naslov: Re: pitalice 2/8/2010, 4:34 pm

U dugim šetnjama kroz noć razmišljam o tebi. Uhvatim korak sa samom sobom i tako, dugo, postanem sebi neprimetna. Zastanem, i vratim se korak unatrag. Ništa. Vratim se dva. Ništa. Zašto nemamo moć da vratimo vreme koračajući unatrag?..... Zar tako inače ne bi bilo lepše koračati, pozdravljala bi se leđa, možda bi ona više govorila od lica i rukovanja.Lica menjamo, stavljamo, skidamo maske, rukovanja mlaka, jaka, otresita, duga....Sve to može zavarati. Kičma ne.Razmišljam o tvojim leđima, senku bace na sve, sve utuli stiša se, pokloni. Mogla bih priču napisati o tvojim leđima, možda i jesam. Možda ti je ko serenadu jedne noći budem pevušila, pod prozorom, na merdevinama kupljenih od Cigana.

Šansona

Naslov: Re: pitalice 3/8/2010, 6:12 pm

Тих звук старе плоче, музика се појачава, тихи тонови нестају међу зидовима. Крацери, дају патину неког времена. Промукли глас Монтана, више рецитује но што пева. Наслоен на зид, слушам непознате речи. Не волим Француски, мада, волео бих да знам. Затварам очи, неки рођендан, основна. Шансона, то смо слушали некада. Умирује звук. Монтан, у белом оделу, микрофон, одмотава се црно бели филм са снегом на старом телевизору. Песма траје, још мало и биће крај, друга ће се надовезати. Била је мало дебељушкаста онда, прва клупа десно од катедре. Нисам хтео да плешем са њом, ако је танго стискавац у полумраку плес. Некако је налетела, осетим њен дах на рамену, у ствари на грудима, ја сам ваљда превише изђикљо тада. Време, ех, проклето било. Плоча прескаче.

Корак

Naslov: Re: pitalice 4/8/2010, 4:09 pm

Dok plešu žena je slika, a muškarac ram. Njena lepota zavisi od njega. Žena mora da prati, da je uvek polu korak iza njega, da se prepusti i dozvoli mu da je vodi. Da je ponese, uzdigne visoko, da sve lepote njene pokaže, a ona mu ih pritom pokloni. Mora da nauči da ga sledi, da uskladi otkucaje, dah i dodir. Mora da oseti lepotu rama da bi mogla da oseti sebe. Mora da mu veruje i veruje u njegovu lepotu, jer, od njega će i ona biti lepa.

Upleteno