Drugi način

Broj poruka : 43 Datum upisa : 19.09.2012

Beskraj, nasmijala si me sa ovim: " tvoja tisina je bucna" Very Happy

Mogu ja samo malo da pojasnim moje pisanje, kad kazem da mi misli gore, mislim na to da nestaju. A kad nema misli, nema ni zelja, a bez zelja nastaje mir. Nesalomivi ples i igra, za mene je to tisina UMA. Zapravo ja sam i pisala o tisini uma., bez obzira na spoljasnje faktore.

Naslov: Re: Drugi način 23/9/2012, 11:37 am

Beskraj:

Tisinom srca priziva sva secanja ona najneznija
i ona najstrastnija koja su toliko ziva u njoj...
Tisina ceznje...

Zar ptica:

Njih dvoje ususkani i zavedeni jesnjim carolijama
svim onim nedorecenim medju njima prepoznaju
se u zahuktalom vremenu
i ne daju da ta carolija prestane, jer iako zamotani
naizgled svako u svoju Tisinu, njih dvoje istovetno disu
i svojim pogledima u kojima tinja ziska ljubavi
greju svoja srca...Tisina prave ljubavi...

Cecilija:

Zamotana u bol rastanka sve u sebi i oko sebe
gleda ocima onog sto je bilo... Njena je Tisina
zal za onim sto je proslo, ali u njoj jos uvek
trepti dozivanjima... Tisina zamrlog srca koje krvari...

Tea:

Hoda nametnutim rastankom, ali se sa njim ne miri,
hoda trazeci sebe sa njim u sebi, ali jos uvek ne
moza da savlada svoj bol...
Tisina trazenja da moze sve sto je njihovo bilo
da smesti u kovcezic duse, da bi mogla dalje...

MArea:

Prvo da te pozdravim sto si ovde sa nama,
tvoja pesma je savrsena, ti nisi svojom
tisinom zarobljena, ti si svoju tisinu zarobila,
umes u njoj da budes ona prava ti...

Nije tvoja pesma nedovrsena, ona je intrigantna...

E sad, posto si prvi put ovde da ti zanemarimo sto si ispustila
rec koraci,

ja bih dodala mozda kao zadnji stih
posle ovog tvog:
igraj, igraj i samo igraj..
...tvoji koraci to si ti...

...jer tvoja Tisina je Tisina nesaslomivog plesa
kojom pobedjujes svaki svoj bol i svaku zelju koja bi
te na taj put bola vratila, upravo tim koracima....

Tisine nam ustvari uvek pomognu da vidimo koji su
delovi naseg zivota izgubili ravnotezu...

Broj poruka : 43 Datum upisa : 19.09.2012

Meseceva rosa, Hvala ti, razumjela si me na pravi nacin. No, ne mislim da je bas savrsena. Nisam dugo pisala, super mi je da cujem i vasa misljenja s obzirom da ste svi vec dugo u tome.

Ako sam dobro razumjela, Nova tema se postavlja u srijedu?

Naslov: Re: Drugi način 23/9/2012, 2:36 pm

Razumele smo se i ja i ti Marea jako dobro tako da kada sam rekla da je tvoja tisina cak i u pesmama jako bucna znam sta sam rekla.Ne..Marea ako zelis postavi nam novu temu bas ti pa da je napisemo do srede.Od srede su komentari

Broj poruka : 43 Datum upisa : 19.09.2012

Onda okey:D

Tema: PREOKRET

cudo, snaga i moc (mjesec, voda i zlato)

Naslov: Re: Drugi način 23/9/2012, 9:22 pm

Tema: PREOKRET

cudo, snaga i moc (mjesec, voda i zlato)

Nemoj me nikada pitati
zasto smo se rastali.
Moram cutati.
Pesmom cu ti reci sve.
Pisacu ti...
Mozda se cudo dogodi.
Pusti me da te pesmom dodirujem,
vrhovima prstiju milujem.
U plavetno nebo zaronim.
Snaga mi treba da te zaboravim.
Ipak u cuda verujem.
Mozda te ipak poljubim...mozda
bas ove jeseni.
U nekom danu bez sna,moc ljubavi
je velika.
Do tada zatvorenih ociju trazi me.
Drzi me,ne pustaj me.
Voda je mutna,duboka.Moram
se vratiti u tvoj kutak secanja.

Broj poruka : 43 Datum upisa : 19.09.2012

Tema: Preokret

cudo snaga i moc (mjesec, voda i zlato)

Kroz sivo jutro probijam se,
na suncu topim svoje srce,
uz cuda dozivam kisu,
snagu vjetra pustam da me nosi.
Putujem bilo gdje,
bez namjere da stignem,
destinacija bez imena,
vodi me u cudnu moc, gdje
mjesec razbija tamu, gdje
ogledalo razbija moj stari lik,
gdje ne trcim za sjenom,
gdje pomjeram granice bez straha,
gdje stizem bez namjere
gdje konacno sretnem sebe
i shvatam da nista nije trajno
ni ti, ni ja, ni ova noc.

Naslov: Re: Drugi način 24/9/2012, 7:42 pm

Tema: PREOKRET

cudo, snaga i moc
(mjesec, voda i zlato)

Ne, nije nikakvo čudo
što se vreme
često igra
nevažnim sitnicama,
ludujući odlazi
odnoseći osmehe
sa naših lica,
to je njegova
snaga i moć.
Čudo je
kad se slučajno
vrtložnim vetrovima
ili nemirnim čigrama
sopstvene duše
zavrtimo
na drugu stranu zivota
dok Mesec lagano plovi
zagrljen snovima,
a tamo bezvremeni prostori
nevidljivim nitima
vezu osmehe
samo za nas.

Mira Jovanović
(mesečeva rosa

Naslov: Re: Drugi način 26/9/2012, 4:28 pm

PREOKRET tema

čudo, snaga i moć (mesec, voda i zlato)

Mesec se smešio iza stoletnih jela.
Radovala sam se tvojim poljupcima.
Drhtala u tvojim rukama.
Kupala se od miline čekajući dan da sine.
Snaga naše ljubavi držala me u životu a
Tad nisam ni htela da se probudim.
Dželat je mešao prste u krv i vodu.
Snohvatice nisu htele da odu.
Dok mesec se smešio iz vlažnih jela...
Telefon je ćutao i ćutao....
Onda se Sunce sunovratilo...
Moć reči je po meni gazila i ubijala
iskrice radosti u očima...
Suze su lile danima a sreća se raspršila.
Nije se dogodilo čudo, nisi me voleo ludo,
Maglom si hodio i gizdave vrance vodio.
Tama je zorom lepotu nizala, rosom je kitila,
Snove raspršila, luna se s neba skršila...
Ljubav je zamenila svađa, a i to se događa.
Sunce se i dalje na istoku rađa...
Rekom plove ribari punih lađa...
Tišina, kolutove nabreklih očiju, u snu ugađa.
Čudo se nije dogodilo, samo je jad ostao,
Na vilinskim kolima da juri drumovima...
Mesec se smeši iza stovletnih jela....

CECILIJA 24.09.2012.

Gost

Tema: PREOKRET

cudo, snaga i moc
(mjesec, voda i zlato)

Sanjala sam jedan san.
Dugo ,dugo se nisam iz njega budila.
Nepregledna daljina
pod sivim oblacima,
izvrnuta stvarnost...
Reka koja pada
kisa koja tece..
Sneg koji sija
sunce koje veje..
Cudo...
Zaista, cudo od sna..
Oko mene
moc i snaga
tek zapocetog dna...
Na pocetku
vec kraj se blizi...
Zlatne sene meseca
po belom danu plove..
Ma krajnje cudan je ovaj san..
Tek..dva tri minuta
sanjan i odsanjan...
Zora ...
budim se,
kraj je price ove..
Jutro mi ipak siri svoje ruke
i zove,
u zagrljaj me zove.

Zar ptica

Naslov: Re: Drugi način 27/9/2012, 8:53 pm

Marea ::: Tema: Preokret

cudo snaga i moc (mjesec, voda i zlato)

Kroz sivo jutro probijam se,
na suncu topim svoje srce,
uz cuda dozivam kisu,
snagu vjetra pustam da me nosi.
Putujem bilo gdje,
bez namjere da stignem,
destinacija bez imena,
vodi me u cudnu moc, gdje
mjesec razbija tamu, gdje
ogledalo razbija moj stari lik,
gdje ne trcim za sjenom,
gdje pomjeram granice bez straha,
gdje stizem bez namjere
gdje konacno sretnem sebe
i shvatam da nista nije trajno
ni ti, ni ja, ni ova noc.

Moje pohvale prvo za temu a onda za pesmu.Preokret koji se oseca u svakoj reci,u svakom stihu i svakoj strofi.Uvek su mi se dopadala ta putovanja bez ikakve namere gde se covek pusta vetru da ga nosi.Gde covek ostavlja svoj stari lik i bez straha krece stazama koje ga prosto nose.Na kraju krajeva zaista nista nije trajno osim onoga sto nosimo u sebi.Prelepo.

Naslov: Re: Drugi način 27/9/2012, 8:56 pm

meseceva rosa ::: Tema: PREOKRET

cudo, snaga i moc
(mjesec, voda i zlato)

Ne, nije nikakvo čudo
što se vreme
često igra
nevažnim sitnicama,
ludujući odlazi
odnoseći osmehe
sa naših lica,
to je njegova
snaga i moć.
Čudo je
kad se slučajno
vrtložnim vetrovima
ili nemirnim čigrama
sopstvene duše
zavrtimo
na drugu stranu zivota
dok Mesec lagano plovi
zagrljen snovima,
a tamo bezvremeni prostori
nevidljivim nitima
vezu osmehe
samo za nas.

Mira Jovanović
(mesečeva rosa

Snaga i moc koja se ogleda u prolaznosti.Odnoseci svu onu snagu koju imamo,ali tu je nasa dusa kao razigrana igra,koja cini cuda,gde zagrljeni u snovima velikim koracima koracamo i tim nevidljivim nitima pokrecemo i okrecemo citav svet oko nas.Prelepo draga moja Rosice.

Naslov: Re: Drugi način 27/9/2012, 8:59 pm

CECILIJA ::: PREOKRET tema

čudo, snaga i moć (mesec, voda i zlato)

Mesec se smešio iza stoletnih jela.
Radovala sam se tvojim poljupcima.
Drhtala u tvojim rukama.
Kupala se od miline čekajući dan da sine.
Snaga naše ljubavi držala me u životu a
Tad nisam ni htela da se probudim.
Dželat je mešao prste u krv i vodu.
Snohvatice nisu htele da odu.
Dok mesec se smešio iz vlažnih jela...
Telefon je ćutao i ćutao....
Onda se Sunce sunovratilo...
Moć reči je po meni gazila i ubijala
iskrice radosti u očima...
Suze su lile danima a sreća se raspršila.
Nije se dogodilo čudo, nisi me voleo ludo,
Maglom si hodio i gizdave vrance vodio.
Tama je zorom lepotu nizala, rosom je kitila,
Snove raspršila, luna se s neba skršila...
Ljubav je zamenila svađa, a i to se događa.
Sunce se i dalje na istoku rađa...
Rekom plove ribari punih lađa...
Tišina, kolutove nabreklih očiju, u snu ugađa.
Čudo se nije dogodilo, samo je jad ostao,
Na vilinskim kolima da juri drumovima...
Mesec se smeši iza stovletnih jela....

CECILIJA 24.09.2012.

Predivno CeCilija.U ovoj pesmi vidimo da se ponekada cuda zaista ne dogadjaju,koliko god da ih zelimo,koliko god se za njih hvatamo tu smo gde jesmo.Sve je isto ali preokreta nema.Ostaju secanja,ostaju zelje koje rekom plove,dok sreca ostaje daleko negde iza nas.Jos jednom sve pohvale,pesmu sam procitala par puta jer mi se bas bas dopala.

Naslov: Re: Drugi način 27/9/2012, 9:02 pm

Žar ptica ::: Tema: PREOKRET

cudo, snaga i moc
(mjesec, voda i zlato)

Sanjala sam jedan san.
Dugo ,dugo se nisam iz njega budila.
Nepregledna daljina
pod sivim oblacima,
izvrnuta stvarnost...
Reka koja pada
kisa koja tece..
Sneg koji sija
sunce koje veje..
Cudo...
Zaista, cudo od sna..
Oko mene
moc i snaga
tek zapocetog dna...
Na pocetku
vec kraj se blizi...
Zlatne sene meseca
po belom danu plove..
Ma krajnje cudan je ovaj san..
Tek..dva tri minuta
sanjan i odsanjan...
Zora ...
budim se,
kraj je price ove..
Jutro mi ipak siri svoje ruke
i zove,
u zagrljaj me zove.

Zar ptica

Divno Zarka.Jednog trenutka kada sam se vracala na pesmu imala sam osecaj kao da citam bajku.One najlepse bajke gde je sve ne moguce ipak moguce.Vidim, tako je lepo sanjati,jer tvoji snovi su zaista puni snage i moci.Treba im se prepustiti.

Naslov: Re: Drugi način 27/9/2012, 9:06 pm

Drugi način - Page 9 295150_246870068679220_8167367_n

Uzivala sam u svakom vasem preokretu,u vasim snovima u vasim ispunjenim zeljama,razumela sam vas i onda kada se cuda ne dese.Jer snaga i moc je ono sto nosimo u nama samima...samo treba zeleti...zatvoriti oci i ponekada sanjati.

Gost

Beskraj ::: Tema: PREOKRET

cudo, snaga i moc (mjesec, voda i zlato)

Nemoj me nikada pitati
zasto smo se rastali.
Moram cutati.
Pesmom cu ti reci sve.
Pisacu ti...
Mozda se cudo dogodi.
Pusti me da te pesmom dodirujem,
vrhovima prstiju milujem.
U plavetno nebo zaronim.
Snaga mi treba da te zaboravim.
Ipak u cuda verujem.
Mozda te ipak poljubim...mozda
bas ove jeseni.
U nekom danu bez sna,moc ljubavi
je velika.
Do tada zatvorenih ociju trazi me.
Drzi me,ne pustaj me.
Voda je mutna,duboka.Moram
se vratiti u tvoj kutak secanja.

Pesmom se mogu reci najlepse stvari,pesmom se moze naslutiti i san i java,recima iz srca mozes ziveti zivot kakav zelis,pa makar on imao i svoj preokret iz stvarnosti u nesto nestvarno ili obrnuto...sve je to stalo u ovih par stihova...jedna neznost secanja koja se vec ove jeseni moze ponovo pozlatiti...Jako mi se dopalo,kao i uvek od tebe.

Gost

Marea ::: Tema: Preokret

cudo snaga i moc (mjesec, voda i zlato)

Kroz sivo jutro probijam se,
na suncu topim svoje srce,
uz cuda dozivam kisu,
snagu vjetra pustam da me nosi.
Putujem bilo gdje,
bez namjere da stignem,
destinacija bez imena,
vodi me u cudnu moc, gdje
mjesec razbija tamu, gdje
ogledalo razbija moj stari lik,
gdje ne trcim za sjenom,
gdje pomjeram granice bez straha,
gdje stizem bez namjere
gdje konacno sretnem sebe
i shvatam da nista nije trajno
ni ti, ni ja, ni ova noc.

Najlepse je putovati bez ogranicenja,bez zacrtanih mapa,bez stega i stici tamo gde si zeleo pa makar i ne trajalo vecno...pa makar i znali da ce to proci...Jer ...ostace bar jedan maleni trag,koji ce nas podsecati da je nekad negde bilo i postojalo nesto izmedju njega i nje....Marea,jako lepo.

Gost

meseceva rosa ::: Tema: PREOKRET

cudo, snaga i moc
(mjesec, voda i zlato)

Ne, nije nikakvo čudo
što se vreme
često igra
nevažnim sitnicama,
ludujući odlazi
odnoseći osmehe
sa naših lica,
to je njegova
snaga i moć.
Čudo je
kad se slučajno
vrtložnim vetrovima
ili nemirnim čigrama
sopstvene duše
zavrtimo
na drugu stranu zivota
dok Mesec lagano plovi
zagrljen snovima,
a tamo bezvremeni prostori
nevidljivim nitima
vezu osmehe
samo za nas.

Mira Jovanović
(mesečeva rosa

Zaista jeste cudo kada u vrtlogu sopstvene duse prepoznamo osmeh koji je upucen samo nama,i otkrijemo put koji nas vodi ka sreci,koji vezuje nevidljivim nitima nasa srca...Nezno i lepo kao i uvek.

Gost

CECILIJA ::: PREOKRET tema

čudo, snaga i moć (mesec, voda i zlato)

Mesec se smešio iza stoletnih jela.
Radovala sam se tvojim poljupcima.
Drhtala u tvojim rukama.
Kupala se od miline čekajući dan da sine.
Snaga naše ljubavi držala me u životu a
Tad nisam ni htela da se probudim.
Dželat je mešao prste u krv i vodu.
Snohvatice nisu htele da odu.
Dok mesec se smešio iz vlažnih jela...
Telefon je ćutao i ćutao....
Onda se Sunce sunovratilo...
Moć reči je po meni gazila i ubijala
iskrice radosti u očima...
Suze su lile danima a sreća se raspršila.
Nije se dogodilo čudo, nisi me voleo ludo,
Maglom si hodio i gizdave vrance vodio.
Tama je zorom lepotu nizala, rosom je kitila,
Snove raspršila, luna se s neba skršila...
Ljubav je zamenila svađa, a i to se događa.
Sunce se i dalje na istoku rađa...
Rekom plove ribari punih lađa...
Tišina, kolutove nabreklih očiju, u snu ugađa.
Čudo se nije dogodilo, samo je jad ostao,
Na vilinskim kolima da juri drumovima...
Mesec se smeši iza stovletnih jela....

CECILIJA 24.09.2012.

Iz radosti iscekivanja u pakao stvarnosti koji nosi sve ono sto ni slucajno ne bi pozeleli...zaista preokret danasnjice...Hvala Cecilija,ovo je bio uspesan "Preokret"...

Gost

Preokret na mnogo nacina moze promeniti nase zivote ali nikada u sustini ne moze izmeniti ono sto mi zaista jesmo..Zato je potrebno praviti male korake i ispratiti sve dogadjaje u sopstvenom zivotu i izvuci iz njega uvek samo najbolje.

Hvala vam jer sam zaista uzivala citajuci.

Drugi način - Page 9 552567_416845325042908_704581848_n

Drugi način - Page 9 552567_416845325042908_704581848_n

Naslov: Re: Drugi način 30/9/2012, 11:47 am

Sta bih ja mogla posle Beskraj, i Zar ptice da kazem,
a da ne bude ponavljanje...

Preokreti su cudesni, svaki na svoj nacin,
narocito kad umemo da u njima pronadjemo svoj mir...

Gost

Mogu li ja zadam temu Shocked

nadam se da nemate nista protiv... Very Happy

Tema: Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoc

(okret,mir,sanjati)

Naslov: Re: Drugi način 30/9/2012, 9:06 pm

Tema: Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoc

(okret,mir,sanjati)

Okrecem se unazad,unapred.
Idem levo,idem desno.
Znam da nisam u snu.
Zveket vremena samo se cuje
u mojim grudima.Kao da probija,
bol ubija.U noci bez meseca i zvezda.
Dok neka muzika svira,nemoc me ubija.
Dok stezem tren vremena,za obicne reci
se hvatam...zivot prebrojavam.
I strah me je i plasim se...tesko disem
izgubicu sve ako nestanes.Cemu ponos,
cemu kajanje?
Glavu okrecem...pomislim
nekada sam volela,bila voljena tajnu
skrivala.Negde u vremenu van vremena,ime
jedne ljubavi u srcu cuvala.
Sve sam zbog svog glupog ponosa izgubila.
Samo sat vise ne otkucava,nema povratka.

Naslov: Re: Drugi način 1/10/2012, 4:44 pm

Tema: Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoc

(okret,mir,sanjati)

Te su zime snegovi
prekrili tvoje stope
ali proleće u meni te čekalo
detinjom radošću
kao da će zemlja
kad sunčani zraci sneg otope
tvojim koracima prohodati
i sva će čekanja
nestati u trenu.
Tog su proleća
mirisali šeboji i jorgovani,
lepe kate i kačuni
na prozorima i u baštama,
i trešnje rascvetale
sanjaući o danima
kad će se zakačiti
svojim plodovima
kao crvene menđušice
na našim ušima,
dok si ti drvenim maćem
komšijsko cveće kidao
i na prozor moje sobe ostavljao,
a ja tvoje jecaje
ispraćala suzama
zbog razderanih kolena
koja su te bolela.
Kao da smo znali
da će nas u životu
jos mnogo dana boleti.
Tog si leta jednu plavooku
devojčicu do kuće pratio,
za ruku je držao,
a moje tužne oke su beležile
taj najduži put u mom životu
iako je njena kuća
samo ulicu niže.
U jesen te iste godine
maglovitim jutrima si lunjao
da mi se vratiš,
nije te bilo briga
za smeh dečaka i devojčica,
bio si magla sam sebi
što si naš san izneverio.
Vukao si se obroncima i poljima
teskim koracima
punim nestrpljenja,
na prozor ostavljao zrele jabuke
i fišeke pune kestenova,
a ja neznam kako
ali čula sam
zveket tvog srca
kao da si tik uz mene.
Te godine nije bilo lako
uz tebe sanjati,
nedozrelim putevima lutati,
mirisima i snovima te dozivati,
jer ja sam tek bila devojčica
koja odrasta,
a ti veliki dečak
koji je želeo mnogo više.
Zato sam ti sve oprostila.
Dušom se mojom i dalje
belim prostranstvima kotrljaš,
nekim vrtložnim strujama
iznenada izroniš
mameći me sebi.
Čekam te spokojna.
Iako uopšte nije lako
samo sanjati
i samo čekati
u vremenu u kome
daljine beleže naše puteve,
a vrtoglavi život ponekad
zločesto ucrta ispred nas
neku stazu
na koju usput skrenemo,
na kojoj nas savlada nemoć
jer nema naših putokaza.

Mira Jovanović
(mesečeva rosa)

Broj poruka : 43 Datum upisa : 19.09.2012

Je li do srijede vazi za ovu temu?

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Da Marea. Do srede pišemo, od srede komentarišemo....Pozdrav.

Bes, Žarka, Rosice, Cecilija....ja se vratila.... hepi

Tema: Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoc

(okret,mir,sanjati)

Vreme otiče kroz život
dok u nisku bisera
slažem uspomene vrednije od dukata.
Loše,što misli u košmar odvlače,
pod noge bacam.
Guram u zaborav.
Zveket ključeva
u drhtavoj ruci,podsećanje
na nedozrele godine budjenja.
Vrata prošlosti otvaram.
Na tren u vrtni lavirint zalutala,
kao pupoljak ruže u moru šimšira.
Ringišpil, vergl ,melodija iz mladosti.
Sve sažeto u nemoć
da zaboravim i lepo i ružno.
Bilo je Sunca, još više oblaka
dok sam letela raširenih krila.
Kroz oluje, mećave.
Talasala nemirnim vodama,
udisala mir za dušu u bonacama.
Al' život ne čeka, ide!
Okret kroz kaleidoskop
prošlih vremena,
nagli zaokret kormilom,
negde u budućnost.
Bez kompasa,
niti svetionika na vidiku.
Nemoć ili snaga...?
Nazirem u sebi znak.
Osluškujem vetar,
pratim srca put.
Stići ću negde gde je vreme
obeleženo mojim postojanjem.

Najda M.

Naslov: Re: Drugi način 2/10/2012, 2:03 am

Vremeplov

Reči: zveket, godine, nemoć

(okret, mir, sanjati)

Sećaš li se one jeseni
kada su te tvoje tamne oči
prišile svoj pogled i naterale
ovo ludo srce da duginim putevima hodi?
Možda...
A da li se sećaš
mirisa dunja i opalog lišća,
toplog popodnevnog sunca
i nevešto izgovorenih reči
koje pletu niti,
pa čvorićima malim
ne daju da se nikada raspletu?
A da li...?
Ne, ne smem više da budim sećanja
koje sam u kovčežić uspomena
duboko sakrila
za dane koji će možda doći
da probude nekadašnju nemoć..
Sada godine nose nove jeseni
u kojima te nema
i moj dlan više ne čeka ispružen
tvoju ruku da ga ugreje..
Sada godine tek ponekad
puste zveket prošlosti
koji samo na tren
prene budućnost..
Znaš,
prestala sam da te čekam,
da izvirujem iza uglova
nadajući se čudu susreta..
Sada mojom dušom plovi mir
moje srce je otreslo pepeo sa ramena
i poletelo ka novim jutrima,
a zvezda u oku zablistala
srećom koju budi novi zagrljaj..

Aleksandra S.

Gost

Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoc

(okret,mir,sanjati)

Svaka me jesen,
iznova
podseti na tebe ,na nas,
na vreme koje je prohujalo
kao da nije ni postojalo.
Na godine,nemirnih snova
i mirisa bagremova,
pod hladovinom
njihovog hlada,
na klupi,
onoj nasoj
sedeli smo,
do kasno u noc...
Delili snove ,tajne,semenke...
Pisali pisma,
sanjarili,
pricali o prvom poljubcu,
nekim ocima,
smedjim,
plavim..
i ko zna kakvim jos.
Teatralno bi se poklonile
svakom novom godisnjem dobu
koje dolazi,
to je bila nasa mala tajna,
nas ritual
koga smo se pridrzavale
obavezno,
jer bi drugacije
donosilo nesrecu...
Smejale smo se...
Kako smo se samo smejale...
beskrajno,
dugo,
sa onim sjajnim olaksanjem na srcu,
posle divno provedenog dana.
Saputale smo
i to nam je bilo omiljeno,
jer nas niko nije mogao cuti..
A danas...
Danas cujem sav taj smeh..i sva ta saputanja,
kao zveket
neke jos nezaboravljene proslosti
koja me podseca samo
da je bilo dana
kada je bilo lepo,
da je bilo dana ,
kada smo umeli da sanjamo,
kada smo znali da budemo bezbrizni
i nestasni..
I boli me
i osecam jedino beskrajnu nemoc
jer vratiti ne mogu vreme.
Sa njime se ne moze igrati,
jer godine smo imali,
iskoristili ih
koliko smo umeli..
Sada je doslo vreme
da jednim okretom na proslost
osetimo mir,
i nastavimo dalje.

Zar ptica
(posveceno mojoj najboljoj drugarici,iz tako prelepo bezbriznih godina)

Broj poruka : 43 Datum upisa : 19.09.2012

Tema: Vremeplov

zveket, godine, nemoc

(okret, mir, sanjati)

Godine,
lete kroz vrijeme,
kad pogledam iza ociju
znam ko zivi tamo
Sjecanja, ulaze u voz
i tad besciljno putujem
medju ljudima,
razni uglovi mog zivota
kroz prozor se naziru,
na manje rigidan nacin
sa dozom mekoce
pogledam u sebe..
Vidim drugi svijet
Zvuk, akord, zveket
vode me kroz pustinje
gdje sam nekad bila..
nemoc vuce me na dno,
mir me cupa prema vrhu
gubim jasnocu proslog trena
i lagano padam,
pozadina zivota kao na platnu
apstraktan prizor gori
iza mojih ociju.
Film, sve je to film
projekcija u mojoj glavi,
biram sledecu predstavu
Iznad vremena..

Naslov: Re: Drugi način 4/10/2012, 12:09 am

Tema: Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoć

(okret,mir,sanjati)

Svežina miluje I vraća u godinu…
Dah hladnog vetra, okopneli sneg,
Zarumeneli se obrazi…
Kroz odsjaj parčeta neba
U tvom plavom oku milina...
Okret kao ples… šal greje…
Tu smo srećni I radosni…
U stisku dlanova toplina…
U očima sreća blista…
Reči klize kao svila...
Pune neke dragosti...
Ljubav treperi opčinila tela...
Drhtaj pri pogledu...
Led se topi od podivljalih osećanja...
Okret u ljušturi, zlo se preturi uz zveket...
Vir nemoći zameni lepotu i uvi je u tugu...
Knjiga sa sačuvanim pesmama...
Godinama želja i neispunjenih nadanja...
Suvim požutelim narcisima...
Uvi u crnilo nevinu dušu ...
Sve prekri ledena stena...
Vreme proletelo u kaljuzi umrljano...
Nemoć ostavi gorak ukus u ustima...
Sama u tišini sobe gutam podivlajlo srce...
Da mi je da opet sve bude kao tad?
Svežina miluje i vraća me u sadašnjost...

CECILIJA 04.10.2012.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Beskraj ::: Tema: Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoc

(okret,mir,sanjati)

Okrecem se unazad,unapred.
Idem levo,idem desno.
Znam da nisam u snu.
Zveket vremena samo se cuje
u mojim grudima.Kao da probija,
bol ubija.U noci bez meseca i zvezda.
Dok neka muzika svira,nemoc me ubija.
Dok stezem tren vremena,za obicne reci
se hvatam...zivot prebrojavam.
I strah me je i plasim se...tesko disem
izgubicu sve ako nestanes.Cemu ponos,
cemu kajanje?
Glavu okrecem...pomislim
nekada sam volela,bila voljena tajnu
skrivala.Negde u vremenu van vremena,ime
jedne ljubavi u srcu cuvala.
Sve sam zbog svog glupog ponosa izgubila.
Samo sat vise ne otkucava,nema povratka.

I ako vreme dolazi i prolazi...ti si svojim vremeplovom stavila tačku ne nešto što je bilo jako i bolno.
Dopada mi se jako pesma.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

meseceva rosa ::: Tema: Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoc

(okret,mir,sanjati)

Te su zime snegovi
prekrili tvoje stope
ali proleće u meni te čekalo
detinjom radošću
kao da će zemlja
kad sunčani zraci sneg otope
tvojim koracima prohodati
i sva će čekanja
nestati u trenu.
Tog su proleća
mirisali šeboji i jorgovani,
lepe kate i kačuni
na prozorima i u baštama,
i trešnje rascvetale
sanjaući o danima
kad će se zakačiti
svojim plodovima
kao crvene menđušice
na našim ušima,
dok si ti drvenim maćem
komšijsko cveće kidao
i na prozor moje sobe ostavljao,
a ja tvoje jecaje
ispraćala suzama
zbog razderanih kolena
koja su te bolela.
Kao da smo znali
da će nas u životu
jos mnogo dana boleti.
Tog si leta jednu plavooku
devojčicu do kuće pratio,
za ruku je držao,
a moje tužne oke su beležile
taj najduži put u mom životu
iako je njena kuća
samo ulicu niže.
U jesen te iste godine
maglovitim jutrima si lunjao
da mi se vratiš,
nije te bilo briga
za smeh dečaka i devojčica,
bio si magla sam sebi
što si naš san izneverio.
Vukao si se obroncima i poljima
teskim koracima
punim nestrpljenja,
na prozor ostavljao zrele jabuke
i fišeke pune kestenova,
a ja neznam kako
ali čula sam
zveket tvog srca
kao da si tik uz mene.
Te godine nije bilo lako
uz tebe sanjati,
nedozrelim putevima lutati,
mirisima i snovima te dozivati,
jer ja sam tek bila devojčica
koja odrasta,
a ti veliki dečak
koji je želeo mnogo više.
Zato sam ti sve oprostila.
Dušom se mojom i dalje
belim prostranstvima kotrljaš,
nekim vrtložnim strujama
iznenada izroniš
mameći me sebi.
Čekam te spokojna.
Iako uopšte nije lako
samo sanjati
i samo čekati
u vremenu u kome
daljine beleže naše puteve,
a vrtoglavi život ponekad
zločesto ucrta ispred nas
neku stazu
na koju usput skrenemo,
na kojoj nas savlada nemoć
jer nema naših putokaza.

Mira Jovanović
(mesečeva rosa)

Rosice.....u vremeplovu sav oprost i ljubav bezgranična...

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

tišina snega ::: Vremeplov

Reči: zveket, godine, nemoć

(okret, mir, sanjati)

Sećaš li se one jeseni
kada su te tvoje tamne oči
prišile svoj pogled i naterale
ovo ludo srce da duginim putevima hodi?
Možda...
A da li se sećaš
mirisa dunja i opalog lišća,
toplog popodnevnog sunca
i nevešto izgovorenih reči
koje pletu niti,
pa čvorićima malim
ne daju da se nikada raspletu?
A da li...?
Ne, ne smem više da budim sećanja
koje sam u kovčežić uspomena
duboko sakrila
za dane koji će možda doći
da probude nekadašnju nemoć..
Sada godine nose nove jeseni
u kojima te nema
i moj dlan više ne čeka ispružen
tvoju ruku da ga ugreje..
Sada godine tek ponekad
puste zveket prošlosti
koji samo na tren
prene budućnost..
Znaš,
prestala sam da te čekam,
da izvirujem iza uglova
nadajući se čudu susreta..
Sada mojom dušom plovi mir
moje srce je otreslo pepeo sa ramena
i poletelo ka novim jutrima,
a zvezda u oku zablistala
srećom koju budi novi zagrljaj..

Aleksandra S.

Snežna tišino....kao pljusak pahulja sručila si tugu kroz vreme...a zatim se otrgla, raširila ruke i dotakla dlanovima život da ga ugreješ...Prelepo...

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Zar ptica ::: Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoc

(okret,mir,sanjati)

Svaka me jesen,
iznova
podseti na tebe ,na nas,
na vreme koje je prohujalo
kao da nije ni postojalo.
Na godine,nemirnih snova
i mirisa bagremova,
pod hladovinom
njihovog hlada,
na klupi,
onoj nasoj
sedeli smo,
do kasno u noc...
Delili snove ,tajne,semenke...
Pisali pisma,
sanjarili,
pricali o prvom poljubcu,
nekim ocima,
smedjim,
plavim..
i ko zna kakvim jos.
Teatralno bi se poklonile
svakom novom godisnjem dobu
koje dolazi,
to je bila nasa mala tajna,
nas ritual
koga smo se pridrzavale
obavezno,
jer bi drugacije
donosilo nesrecu...
Smejale smo se...
Kako smo se samo smejale...
beskrajno,
dugo,
sa onim sjajnim olaksanjem na srcu,
posle divno provedenog dana.
Saputale smo
i to nam je bilo omiljeno,
jer nas niko nije mogao cuti..
A danas...
Danas cujem sav taj smeh..i sva ta saputanja,
kao zveket
neke jos nezaboravljene proslosti
koja me podseca samo
da je bilo dana
kada je bilo lepo,
da je bilo dana ,
kada smo umeli da sanjamo,
kada smo znali da budemo bezbrizni
i nestasni..
I boli me
i osecam jedino beskrajnu nemoc
jer vratiti ne mogu vreme.
Sa njime se ne moze igrati,
jer godine smo imali,
iskoristili ih
koliko smo umeli..
Sada je doslo vreme
da jednim okretom na proslost
osetimo mir,
i nastavimo dalje.

Zar ptica
(posveceno mojoj najboljoj drugarici,iz tako prelepo bezbriznih godina)

Kakav nežan vremeplov i divna posveta. Dobro je da još čuješ tragove tih vremena koja su te činila toliko srećnom.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

CECILIJA ::: Tema: Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoć

(okret,mir,sanjati)

Svežina miluje I vraća u godinu…
Dah hladnog vetra, okopneli sneg,
Zarumeneli se obrazi…
Kroz odsjaj parčeta neba
U tvom plavom oku milina...
Okret kao ples… šal greje…
Tu smo srećni I radosni…
U stisku dlanova toplina…
U očima sreća blista…
Reči klize kao svila...
Pune neke dragosti...
Ljubav treperi opčinila tela...
Drhtaj pri pogledu...
Led se topi od podivljalih osećanja...
Okret u ljušturi, zlo se preturi uz zveket...
Vir nemoći zameni lepotu i uvi je u tugu...
Knjiga sa sačuvanim pesmama...
Godinama želja i neispunjenih nadanja...
Suvim požutelim narcisima...
Uvi u crnilo nevinu dušu ...
Sve prekri ledena stena...
Vreme proletelo u kaljuzi umrljano...
Nemoć ostavi gorak ukus u ustima...
Sama u tišini sobe gutam podivlajlo srce...
Da mi je da opet sve bude kao tad?
Svežina miluje i vraća me u sadašnjost...

CECILIJA 04.10.2012.

Vremeplov kroz sećanje na lepotu ljubavi...i nagli trzaj- povratak u sadašnjost, tišinu i led....Ipak, želja za povratkom u ta vremena ne jenjava vremenom. Lepa pesma. Ali je i mene trgla. Da se razbudim.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Devojke...svaka od nas je na svoj način zaplovila vremenom...a i mi smo jedan tren vremena zaustavile u našim pesmama. Divne ste... Drugi način - Page 9 590247

Naslov: Re: Drugi način 5/10/2012, 8:24 pm

meseceva rosa ::: Tema: Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoc

(okret,mir,sanjati)

Te su zime snegovi
prekrili tvoje stope
ali proleće u meni te čekalo
detinjom radošću
kao da će zemlja
kad sunčani zraci sneg otope
tvojim koracima prohodati
i sva će čekanja
nestati u trenu.
Tog su proleća
mirisali šeboji i jorgovani,
lepe kate i kačuni
na prozorima i u baštama,
i trešnje rascvetale
sanjaući o danima
kad će se zakačiti
svojim plodovima
kao crvene menđušice
na našim ušima,
dok si ti drvenim maćem
komšijsko cveće kidao
i na prozor moje sobe ostavljao,
a ja tvoje jecaje
ispraćala suzama
zbog razderanih kolena
koja su te bolela.
Kao da smo znali
da će nas u životu
jos mnogo dana boleti.
Tog si leta jednu plavooku
devojčicu do kuće pratio,
za ruku je držao,
a moje tužne oke su beležile
taj najduži put u mom životu
iako je njena kuća
samo ulicu niže.
U jesen te iste godine
maglovitim jutrima si lunjao
da mi se vratiš,
nije te bilo briga
za smeh dečaka i devojčica,
bio si magla sam sebi
što si naš san izneverio.
Vukao si se obroncima i poljima
teskim koracima
punim nestrpljenja,
na prozor ostavljao zrele jabuke
i fišeke pune kestenova,
a ja neznam kako
ali čula sam
zveket tvog srca
kao da si tik uz mene.
Te godine nije bilo lako
uz tebe sanjati,
nedozrelim putevima lutati,
mirisima i snovima te dozivati,
jer ja sam tek bila devojčica
koja odrasta,
a ti veliki dečak
koji je želeo mnogo više.
Zato sam ti sve oprostila.
Dušom se mojom i dalje
belim prostranstvima kotrljaš,
nekim vrtložnim strujama
iznenada izroniš
mameći me sebi.
Čekam te spokojna.
Iako uopšte nije lako
samo sanjati
i samo čekati
u vremenu u kome
daljine beleže naše puteve,
a vrtoglavi život ponekad
zločesto ucrta ispred nas
neku stazu
na koju usput skrenemo,
na kojoj nas savlada nemoć
jer nema naših putokaza.

Mira Jovanović
(mesečeva rosa)

Vremeplov kroz sva godisnja doba.Listovi na kalendaru menjaju se...okrecu se.Zima prekriva stope.prolece se budi onom decijom radoscu.I kada leti jedna plavooka devojcica seca se najduzeg puta u zivotu.Jesen u svojim zlacastim bojama...fisek pun kestena.Zveket srca.Tesko je samo sanjati...znam tesko je cekati.Nema nasih putokaza.Moramo da verujemo da ce nam se ipak negde ukazati.Uzivala sam u tvojoj caroliji kroz vreme koje je ostavilo pecat ovakvog secanja.

Naslov: Re: Drugi način 5/10/2012, 8:29 pm

Najda M. ::: Da Marea. Do srede pišemo, od srede komentarišemo....Pozdrav.

Bes, Žarka, Rosice, Cecilija....ja se vratila....

Tema: Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoc

(okret,mir,sanjati)

Vreme otiče kroz život
dok u nisku bisera
slažem uspomene vrednije od dukata.
Loše,što misli u košmar odvlače,
pod noge bacam.
Guram u zaborav.
Zveket ključeva
u drhtavoj ruci,podsećanje
na nedozrele godine budjenja.
Vrata prošlosti otvaram.
Na tren u vrtni lavirint zalutala,
kao pupoljak ruže u moru šimšira.
Ringišpil, vergl ,melodija iz mladosti.
Sve sažeto u nemoć
da zaboravim i lepo i ružno.
Bilo je Sunca, još više oblaka
dok sam letela raširenih krila.
Kroz oluje, mećave.
Talasala nemirnim vodama,
udisala mir za dušu u bonacama.
Al' život ne čeka, ide!
Okret kroz kaleidoskop
prošlih vremena,
nagli zaokret kormilom,
negde u budućnost.
Bez kompasa,
niti svetionika na vidiku.
Nemoć ili snaga...?
Nazirem u sebi znak.
Osluškujem vetar,
pratim srca put.
Stići ću negde gde je vreme
obeleženo mojim postojanjem.

Najda M.

Najde polako slaze uspomene kroz ovu pesmu.Gura ih u zaborav,ali koliko god da ih gura ona ih otkljucava i ona se polako otvaraju.Sve je kao na ringispilu.Sve je na talasima nemirnih voda .Bez kompasa-nema orjentacije...nema svetionika.Mrak,nemoc.Ali snaga se ipak negde nazire u tom sopstvenom vremenu postojanja.Bravo Najda,pesma mi se jako dopala...mada zna da zaboli.

Naslov: Re: Drugi način 5/10/2012, 8:34 pm

tišina snega ::: Vremeplov

Reči: zveket, godine, nemoć

(okret, mir, sanjati)

Sećaš li se one jeseni
kada su te tvoje tamne oči
prišile svoj pogled i naterale
ovo ludo srce da duginim putevima hodi?
Možda...
A da li se sećaš
mirisa dunja i opalog lišća,
toplog popodnevnog sunca
i nevešto izgovorenih reči
koje pletu niti,
pa čvorićima malim
ne daju da se nikada raspletu?
A da li...?
Ne, ne smem više da budim sećanja
koje sam u kovčežić uspomena
duboko sakrila
za dane koji će možda doći
da probude nekadašnju nemoć..
Sada godine nose nove jeseni
u kojima te nema
i moj dlan više ne čeka ispružen
tvoju ruku da ga ugreje..
Sada godine tek ponekad
puste zveket prošlosti
koji samo na tren
prene budućnost..
Znaš,
prestala sam da te čekam,
da izvirujem iza uglova
nadajući se čudu susreta..
Sada mojom dušom plovi mir
moje srce je otreslo pepeo sa ramena
i poletelo ka novim jutrima,
a zvezda u oku zablistala
srećom koju budi novi zagrljaj..

Aleksandra S.

Secanja...jedna jesen,opalo lisce i te tamne oci koje se ne zaboravljaju.Kovdzezic uspomena gde Tisina stavlja tacku zatvara ga jer ne zeli da bude necija uspomena.Nove jeseni dolaze i prolaze...tu ponovo vidimo prisutnost proslosti koja nam ne da mira,ne moze da se zaboravi.Ali zivot mora da se nastavi,mora da se ide dalje.Srce otresa pepeo sa ramena,mir se uspostavlja a zvezda u oku blista.Divno draga moja.Bilo mi je uzivanje citati te.

Naslov: Re: Drugi način 5/10/2012, 8:37 pm

Zar ptica ::: Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoc

(okret,mir,sanjati)

Svaka me jesen,
iznova
podseti na tebe ,na nas,
na vreme koje je prohujalo
kao da nije ni postojalo.
Na godine,nemirnih snova
i mirisa bagremova,
pod hladovinom
njihovog hlada,
na klupi,
onoj nasoj
sedeli smo,
do kasno u noc...
Delili snove ,tajne,semenke...
Pisali pisma,
sanjarili,
pricali o prvom poljubcu,
nekim ocima,
smedjim,
plavim..
i ko zna kakvim jos.
Teatralno bi se poklonile
svakom novom godisnjem dobu
koje dolazi,
to je bila nasa mala tajna,
nas ritual
koga smo se pridrzavale
obavezno,
jer bi drugacije
donosilo nesrecu...
Smejale smo se...
Kako smo se samo smejale...
beskrajno,
dugo,
sa onim sjajnim olaksanjem na srcu,
posle divno provedenog dana.
Saputale smo
i to nam je bilo omiljeno,
jer nas niko nije mogao cuti..
A danas...
Danas cujem sav taj smeh..i sva ta saputanja,
kao zveket
neke jos nezaboravljene proslosti
koja me podseca samo
da je bilo dana
kada je bilo lepo,
da je bilo dana ,
kada smo umeli da sanjamo,
kada smo znali da budemo bezbrizni
i nestasni..
I boli me
i osecam jedino beskrajnu nemoc
jer vratiti ne mogu vreme.
Sa njime se ne moze igrati,
jer godine smo imali,
iskoristili ih
koliko smo umeli..
Sada je doslo vreme
da jednim okretom na proslost
osetimo mir,
i nastavimo dalje.

Zar ptica
(posveceno mojoj najboljoj drugarici,iz tako prelepo bezbriznih godina)

Godine nemirnih snova,miris bagremova i ta nasa klupa.Pisma...sanjarenja,smeh.Sve mi se vraca u samo jednom trenutku.Ja te dane i dan danas cujem,ja ih osecdam.Kao da pesmom porucujes nama koji je citamo.Bilo je lepo,ali proslost se ne moze vratiti,iskoristili smo to vreme kako smo najbolje umeli.Svako se okrece svom zivotu,idemo dalje.A uspomene nam sluze da bi uzivali u njima.Divno Zarka.

Naslov: Re: Drugi način 5/10/2012, 8:40 pm

Marea ::: Tema: Vremeplov

zveket, godine, nemoc

(okret, mir, sanjati)

Godine,
lete kroz vrijeme,
kad pogledam iza ociju
znam ko zivi tamo
Sjecanja, ulaze u voz
i tad besciljno putujem
medju ljudima,
razni uglovi mog zivota
kroz prozor se naziru,
na manje rigidan nacin
sa dozom mekoce
pogledam u sebe..
Vidim drugi svijet
Zvuk, akord, zveket
vode me kroz pustinje
gdje sam nekad bila..
nemoc vuce me na dno,
mir me cupa prema vrhu
gubim jasnocu proslog trena
i lagano padam,
pozadina zivota kao na platnu
apstraktan prizor gori
iza mojih ociju.
Film, sve je to film
projekcija u mojoj glavi,
biram sledecu predstavu
Iznad vremena..

Marea pesma mi se jako dopala.Secanja ulaze,godine lete.Vracanje u vreme kroz zvuke,kroz akorde.Kada se gubi jasnoca trena.Samo apstraktni prizori.Kao na filmu sve se obmotava.Izbor-cekam na sledecu predstavu.

Naslov: Re: Drugi način 5/10/2012, 8:45 pm

CECILIJA ::: Tema: Vremeplov

reci: zveket,godine,nemoć

(okret,mir,sanjati)

Svežina miluje I vraća u godinu…
Dah hladnog vetra, okopneli sneg,
Zarumeneli se obrazi…
Kroz odsjaj parčeta neba
U tvom plavom oku milina...
Okret kao ples… šal greje…
Tu smo srećni I radosni…
U stisku dlanova toplina…
U očima sreća blista…
Reči klize kao svila...
Pune neke dragosti...
Ljubav treperi opčinila tela...
Drhtaj pri pogledu...
Led se topi od podivljalih osećanja...
Okret u ljušturi, zlo se preturi uz zveket...
Vir nemoći zameni lepotu i uvi je u tugu...
Knjiga sa sačuvanim pesmama...
Godinama želja i neispunjenih nadanja...
Suvim požutelim narcisima...
Uvi u crnilo nevinu dušu ...
Sve prekri ledena stena...
Vreme proletelo u kaljuzi umrljano...
Nemoć ostavi gorak ukus u ustima...
Sama u tišini sobe gutam podivlajlo srce...
Da mi je da opet sve bude kao tad?
Svežina miluje i vraća me u sadašnjost...

CECILIJA 04.10.2012.

Kada svezina miluje,vraca u one godine kada se zarumene obrazi.Taj stisak dlanova i ta toplina.Knjiga sacuvanih pesama.Drhtaj pri pogledu.Godine zelja i neispunjenaj...nadanja.I to pitanje u tisini podivljalog srca.Da mi je da opet opet bude kao sto je bilo nekada.Divno CeCilija

Naslov: Re: Drugi način 5/10/2012, 8:52 pm

Drugi način - Page 9 Lovely___by_cassiiiied-d4bzr7v

Uzivala sam kroz vasa putovanja kroz vreme koje ste vi izabnrali ili mozda vreme koje vas je samo vratilo.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Marea, Cecilija, Zar ptico, Rosice, Tisino snega...dajte komentare na ,,Vremeplov,, pa da idemo dalje... Drugi način - Page 9 590247

Broj poruka : 43 Datum upisa : 19.09.2012

Ja nisam neki "komentator", pa bih to preskocila. Svaka mi je dobra na svoj nacin. Dopada mi se sto je razlicitost pisanja prisutna.

Naslov: Re: Drugi način 8/10/2012, 11:01 am

Ajde nek neko zada novu temu dok se komentatori ne smisle.

Broj poruka : 43 Datum upisa : 19.09.2012

Ako nije niko protiv, evo ja bih zadala temu (ne znam samo da li je nesto slicno bilo, ako jeste, da se ne ponavlja)?

Tema: JA

strah, iskustvo, igra

(veza, uzitak, rijeci)

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Marea ::: Ako nije niko protiv, evo ja bih zadala temu (ne znam samo da li je nesto slicno bilo, ako jeste, da se ne ponavlja)?

Tema: JA

strah, iskustvo, igra

(veza, uzitak, rijeci)

Odlicna tema Marea i pravi izazov za... hepi

Za tebe... Drugi način - Page 9 590247

Broj poruka : 43 Datum upisa : 19.09.2012

Hvala Nadja. I sebi sam postavila tezak zadatak, ne znam odakle da pocnem. Very Happy

Naslov: Re: Drugi način 8/10/2012, 8:43 pm

Tema: JA

strah, iskustvo, igra

(veza, uzitak, rijeci)

Sebe opisati,sebe u pesmi
staviti.Svoje strahove izostaviti,
iskustvo precutati.
Igru nastaviti.Bezati...samo bezati
od parkova u kojima smo setali,
sve te ulice kojima smo prolazili...
zaobilaziti.Cutati.
Opet onaj strah,podmuklo se kezi.
Ne zelim o tome pricati.Ne zelim sebe
slusati.Jer ubijam te u sebi,dok me
muk tisine okruzuje...optuzuje.
Ubijam te recima ne izgovorenim.
Sapucem...odlazi.Zelim da sam sama.
Vise mi ne dolazi.Histericno se smejem,
bez usana koje bi krik pustile.Odlazi,
ostavi me.Ne okreci se.Ne mogu dalje.
Previse boli ova ljubav u meni.Ne mogu
nastaviti,oprosti u lose vreme smo se sreli.