Oslobađanje uma

Naslov: Re: Oslobađanje uma 25/8/2011, 11:21 pm

trideset godina
osluškujem i brojim zrnevlje
što živi
i gajiš ga na dnu buđavog grla
a ne želiš da vidiš
koliko teško podnosim
i rukama gladnim
prozirno grlim
grabeći svaku tvoju
na prečac izvajanu zapovest
ti to kao i ne tražiš
ali namećeš
namećeš stavom koji ne podržavam
i poštujem za šaku punu jada

trideset godina
osluškujem i brojim zrnevlje
što živi
i gajiš ga na dnu buđavog grla
hvalisanjem govoreći da volim te
a ne znaš šta voljenjem zove se
ta krv pogana što nas vezuje
ne bitna je
i znaš to al' ćutiš
plan kuješ
na glas kažem ti
u ovoj jebenoj
poslednjoj sekundi nade
previše znoja oči mi izlile
da bih te još svojim rodom zvala

Naslov: Re: Oslobađanje uma 25/8/2011, 11:52 pm

Kad kažeš nikad
Misliš li stvarno nikad
Onako kao što ja mislim nikad
Ili je igra reči na delu ponoćnom
I slušaj
To tvoje nikad
Sad skupila jesam
Ono mi samo ostalo
Ma ostalo sve al
Ono me golica
Nikad
Međ dlanovima grejem
Usnama ljubim
Da mi kroz san
Nikad nikud ne nestane

Naslov: Re: Oslobađanje uma 25/8/2011, 11:54 pm

Obračun

svetlo su ugasili
neuspelim pokušajem trag prekinuli
prevarom zemlju opkrojili
ne znajući da
kroz zatvorene pore
lipti modra krv
što utrobom zrači

Naslov: Re: Oslobađanje uma 25/8/2011, 11:55 pm

Iza miline skrivene
Jazom izazvanih pokreta
Iza miline skrivene
Lepotom obdarenih preokreta
Iza miline skrivene
Blagoslovenim darom
Otvoreno slovo klizi
Kistom izvajano
Što skriveno
Telo otvara

Naslov: Re: Oslobađanje uma 25/8/2011, 11:56 pm

sunčanim danom otvorena prodavnica sreće. kroz prozor zatvorenih oblika preobražaj usnulih, ostvarenih lati umotanih u papir slatkih niti. pred svršen čin oblikovan motiv prerasta u lepotu željenih emocija sunčanim danom što mi osmeh izmami.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 26/8/2011, 3:00 am

I

...napravim haos
polomim golotinju
otrgnem konroli fiziološke potrebe
uništim prste
kidajući kost na pola
lomeći telo u raspadu
planetarnog sistema
trenutkom kad se pred kraj
metamorfozom puževi spajaju
u uvaljanom pesku gde mi grčevito
stopala zarivena
po mokraći blato lepe

II

ehom odzvanja
strepenik po stepenik
napuštenog haustora
ka vrhu konačnog beskraja koji ne postoji

blatnjavim tragom
smvrljenim štiklama
kao mir tražim

začuđenim bljeskom
zenice škilje
gledam u šakama
pomodrela srca
isčupana iz nedara ozlojeđenih
gubitnika koji
za pakao nisu bili spremni
pa meni vratiše da ih uništim

III

srca od krvi sad cedim
sok pravim
i.. tonem, rastem
nestala jesam gazim ih
u slast pijem bez potrebe za ukusom
i vraćam gde mesto njihovo uokvireno
plamenim bičem štikle moje smrviše
za ruku, bedra
grudi nabrekle
za kosu vuku me

mir traženi u vatri tražim

Naslov: Re: Oslobađanje uma 27/8/2011, 1:29 am

nisu mi potrebni tvoji pokloni
izuzmi me iz njihove upućenosti
znam, oštrina te uplašila
u stranu pomerila
ništa ti nije mogla
i neće

Broj poruka : 0 Datum upisa : 15.07.2011

Tebi, koji ludis,
a ne znas kud te pokretna traka nosi.
Stopala ti urastose u gumeni sag.

Ti koji nazires kobno plavetnilo
a nadas se, ne nadajci se
zeleo bi
da ti oblak zaglusi reci hroptave lesine
sto izmicu silom ispod stisnutih desni.
Znas
da je kraj vec negde bio tu,
okrznuo te poput strasljive senke
i pustio te da se igras sobom.
Tebi koji ludis
a jos uvek lutas nekim prepoznatljivim lavirintom,
pruzas li ruke istrulele odavno od promasenih obrisa,
crnih paranoidnih trouglova
misli obesenih o ivicu iluzija.
Gubis se u sopstvenom haosu sto izmice pred tobom
prag dobrodoslice ostajuci iskolacen
nemocan da dograbis zastor i rasvetlis
pobozno-laznu scenu sopstvenih igrarija.
Konopci i omce
uvek iznova
izmicu tvojoj glavi,
Recituj,
recituj im svoju trulu liriku,
hrapavu i unakazenu
i dok se budes preznojavao
nesrecniji od svih njih
oni ce aplaudirati svojim vostanim rukama
i sa tvojih zbirki ce svakodnevno brisati prasinu i ne procitavsi ih,
hineci se da razumeju ono sto ti nikad nisi
dok si umirao u sopstvenoj bljuvotini i izmetu.

Namenjeno Thomasu Dileny

Broj poruka : 0 Datum upisa : 15.07.2011

Steppenwolf ::: Tebi, koji ludis,
a ne znas kud te pokretna traka nosi.
Stopala ti urastose u gumeni sag.

Ti koji nazires kobno plavetnilo
a nadas se, ne nadajci se
zeleo bi
da ti oblak zaglusi reci hroptave lesine
sto izmicu silom ispod stisnutih desni.
Znas
da je kraj vec negde bio tu,
okrznuo te poput strasljive senke
i pustio te da se igras sobom.
Tebi koji ludis
a jos uvek lutas nekim prepoznatljivim lavirintom,
pruzas li ruke istrulele odavno od promasenih obrisa,
crnih paranoidnih trouglova
misli obesenih o ivicu iluzija.
Gubis se u sopstvenom haosu sto izmice pred tobom
prag dobrodoslice ostajuci iskolacen
nemocan da dograbis zastor i rasvetlis
pobozno-laznu scenu sopstvenih igrarija.
Konopci i omce
uvek iznova
izmicu tvojoj glavi,
Recituj,
recituj im svoju trulu liriku,
hrapavu i unakazenu
i dok se budes preznojavao
nesrecniji od svih njih
oni ce aplaudirati svojim vostanim rukama
i sa tvojih zbirki ce svakodnevno brisati prasinu i ne procitavsi ih,
hineci se da razumeju ono sto ti nikad nisi
dok si umirao u sopstvenoj bljuvotini i izmetu.

Namenjeno Thomasu Dylenu

Naslov: Re: Oslobađanje uma 29/8/2011, 4:38 pm

Steppenwolf ::

Steppenwolf ::: Tebi, koji ludis,
a ne znas kud te pokretna traka nosi.
Stopala ti urastose u gumeni sag.

Ti koji nazires kobno plavetnilo
a nadas se, ne nadajci se
zeleo bi
da ti oblak zaglusi reci hroptave lesine
sto izmicu silom ispod stisnutih desni.
Znas
da je kraj vec negde bio tu,
okrznuo te poput strasljive senke
i pustio te da se igras sobom.
Tebi koji ludis
a jos uvek lutas nekim prepoznatljivim lavirintom,
pruzas li ruke istrulele odavno od promasenih obrisa,
crnih paranoidnih trouglova
misli obesenih o ivicu iluzija.
Gubis se u sopstvenom haosu sto izmice pred tobom
prag dobrodoslice ostajuci iskolacen
nemocan da dograbis zastor i rasvetlis
pobozno-laznu scenu sopstvenih igrarija.
Konopci i omce
uvek iznova
izmicu tvojoj glavi,
Recituj,
recituj im svoju trulu liriku,
hrapavu i unakazenu
i dok se budes preznojavao
nesrecniji od svih njih
oni ce aplaudirati svojim vostanim rukama
i sa tvojih zbirki ce svakodnevno brisati prasinu i ne procitavsi ih,
hineci se da razumeju ono sto ti nikad nisi
dok si umirao u sopstvenoj bljuvotini i izmetu.

Namenjeno Thomasu Dylenu

) mislim da si zalutao...

Naslov: Re: Oslobađanje uma 29/8/2011, 4:42 pm

Bitka

I

kolika je veličina izgubljenog talasa
u sukobu izvitoperenih ogledala
u kojima se užurbane
loše našmikane nazovi dame
ogledaju
tražeći sa druge strane ono
što ni same ne znaju šta je
kojim imenom zove se
a samo ih nagon podbuli prati
dok im se ogledalo ceri

II

borbenim kopljem
grčem skupljenih šaka
ka porpištu uzdignute glave hrle
dalje od nosa ne vide

III

prsa u prsa jedna protiv druge
boj vode
za talas jedan
za sklapanjem sazdanih niti
pod peskom
što prašinu vitla
pod crnim haljinama ko bačene rukavice

IV

na dnu sad baleženstvo nevidljivo
samo za sebe čuvaju
čekaju jedinsveni trag talasanja
na leulajom tlu
borbenog daha u izgubljenoj priči
s početka

Naslov: Re: Oslobađanje uma 31/8/2011, 1:04 am

skoro pa tišina
čuje se jedino
zujanje kapaka

oči mi belina prikovala
mislim progovoriće
da razvrti zidove

guše
iz praznog
u prazno presipaju

ova
nesavladiva tmina
miru ne da
da miruje već gura
i dalje truje

Naslov: Re: Oslobađanje uma 1/9/2011, 4:24 pm

Zato...

retka zverka britkog jezika
vancemaljcem rođena

u čudovište izrasla
iz pogane priče licemera

sad hule i pljuju
dan proklinju
kad nju
drugačiju a milu
stvoriše
k sebi primiše
svojom nazvaše

jer mila je divlja
krv im iz očiju ne zaustavlja
zlobu mačem oka seče
ne bi li ih u red dovela

svet slobodom
u crveno boji
sitnim korakom
bitku vodi za njih ne mari

jer mila je divlja
trnjem okovana
iz vlažne zemlje osmehom
prepoznavanjem miluje

Naslov: Re: Oslobađanje uma 7/9/2011, 7:55 pm

"Prisvojila" sam ti ovu pesmu Mokily za moj album Opomena
i dozivela sam je kao opomenu dusama... iz duse napisanu...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Oslobađanje uma 8/9/2011, 1:14 am

meseceva rosa ::: "Prisvojila" sam ti ovu pesmu Mokily za moj album Opomena
i dozivela sam je kao opomenu dusama... iz duse napisanu...

Mogu samo da ti zahvalim na " prisvajanju " i iskreno, nadam se da će i biti opomena.
Kao opomena i jeste nastala !

Naslov: Re: Oslobađanje uma 8/9/2011, 1:18 am

" Pronalazak " u više varijacija...

Iz ruku izletili darovi sveli
Smelo poleteli
Na polomljeno staklo
Nisu se posekli
A godinama smo vešto zaobilazili
Te oštrice nevidljive
I nismo se predali i podali

Zidovi postali prozirni od naših ludovanja
Al' zato se
Iz pora voda razlila

Previjamo, savijamo
Poljupcima i obrazima molimo
Plavo da vrate
Svelo da podignu
Rane da ohrabreni zacelimo
Dodirom usana
Svesni
Izgubljeno
Ne možemo da vratimo
Lutamo
Znamo
Zidovi su nas izdali

Naslov: Re: Oslobađanje uma 9/9/2011, 2:18 am

Kao onako olako

otorim vrata i mesec me preseče
onako lepo
izbuljio se na mene mislim progovoriće
mogla sam i da ga dohvatim ali
taman kad sam došla na tu ideju
neki nepoznat glas mi se obratio sa prizemlja
sa ulice ili ne znam već odakle
ma nije ni važno
nije lako kad si na visini kad letiš kao
samo znam da sam se preko balkona naslonila
i dole ej dole stajali su svi meseci na okupu
i pun i prazan, i polu ovako i polu onako
i mlad i beo i veseo i ljut i htela sam sve da ih izbrojim
i u sobu unesem
imala sam neke kolače da i
kolačima sam htela da ih poslužim i mislila sam šta žele da popiju da im dam
a ako nemam nije problem
otišla bih tako gola i bosa u sred noći i do prodavnice
ako treba i ako treba
da ih uspavam ili da neku posebnu zabavu napravim
ali upravo onda neko je pozvonio
ne nisam stigla ni da se navučem
otišla do vrata
nikog nije bilo i vratila sam se
vratila
ali meseca ni jednog više nije bilo
sad ne znam šta da radim

https://lh3.googleusercontent.com/-X64yGwH3vIg/TmlOcL4porI/AAAAAAAAAag/VRUaZNRpBD4/h301/44401_150597111635746_114707741891350_341277_1001430_n.jpg

Naslov: Re: Oslobađanje uma 13/9/2011, 11:52 pm

SAMO PO KOJA IZGUBLJENA STANICA, PAS LUTALICA...

hladna vrata

zaključana sa spoljašnje strane

više puta

oduvek to radim ne znam zašto

ne želim da uđem

svaki put dobijem jaku želju

da ih razvalim

ali baš tad

osetim

između

sve one pragove

i pre

i posle

prepeltene prste

dodir nemih usana

smejuljenje i

po koja nežnost

olako shvaćena

i setim se

tu na trtoaru pokidanom

odlaska

na stranu

više nije ni važno koju

samo po koja izgubljena stanica, pas lutalica

urezan preskočen uzdah

kao opomena

i misao zaostala da na početak vratim nas

u zaglavljenu priču

gde nas je vreme koje i nije neko

pojelo

Naslov: Re: Oslobađanje uma 23/9/2011, 6:53 pm

" MUDROLIJE "

I

Na vrhu srberne igle
Vodenim koncem slobodnih niti
Život paperjast rođen

II

Niko ne dira
Niko ne vidi
Opojni miris ivicom oboda
Trag prati

III

Odakle mesec da krene
Da bi na kapku
Zustavio
Magmu rastočenu osetio

IV

Presavijena noć
Otvor mraka zatvorila
Kroz prozor divljine
Glas pustila

V

Na vrhu litice
Uz kanjon pobude
Raširenih ruku
O oblak okačena
Ljubav nebom obojena

VI

Pred kraj
Onog dana
Zapravo ovog dana koji je sutra
Vreme u vremenu
Zaglavljeno čeka

VII

Biljka
Bršljenom vezana
Naprsle niti
Put obale do
Kraja sveta
Prah raznosi

VIII

Onda kad nestane
U miru novo
Drvo gleda

IX

Svilen dan spava
Na svilenom jastuku sunca
Svila mu svila
Milinu sna

X

Kojim imenom
Ime zove se
Ako ogoljeno slovo
Početak nema

Naslov: Re: Oslobađanje uma 23/9/2011, 6:54 pm

Ako te neko pozove...

izašla sam iz pobesnelog dana i ušla u oronuli sumrak posle sumraka nadala sam se dočekaće me zvezdana noć ali umesto te zamišljene zvezdane noći na vrhu planine do koje sam došla kroz gustu šumu gde me je granje dobro izgrebalo i gde mi se tabani trnjem nakupili a komarci izujedali videla sam nepreglednu daljinu koja me je zvala i odvratnim očima poluzatvorenih kapaka neprestano buljila
nisam znala na koju ću stranu pre da čujem na koju pre da krenem strah nisam osetila ali mi je bilo neprijatno od tih očiju od tog ledenog pogleda što mi je kroz usta prolazio glavu sam okretala čas tamo čas tamo samo da ih ne vidim naravno bez uspeha svuda su bile
tamo nije bilo zvezda i nebo je bilo modro i u nekim delovima sivo koža me je svrbela od ujeda prokletih insekata i želala sam da se vratim u pobesneli dan jer i nije bio toliko besan koliko sam mislila
beskraj sam osetila bio je u nagibima magma je lila crvenilo a mene je oko vratilo

Naslov: Re: Oslobađanje uma 23/9/2011, 6:54 pm

Put

opkrajam ivicu krug pravim završavam isecanje oštrim makazama
na rubu poslednjem osvrtom zastanem gledam posekla sam dlan
zaustavljam modru lepljivu tečnost boja razmrljana nema ukus nema miris kaplje ne brišem
dobro loše ne može drugačije tako je kao ne stvarno nastavim dalje na početku novog kruga novog isecanja započete ivice laganim hodom putujem istražujem voljom svojom u ispitivanje ne ispitano jednim delom ne znano mislim da idem ponovo otvoren zatvoren krug kraj početak početak kraj
u redu na čekanju još ne završenih isecanja još krugova započetih završenih ne zapamćenih u misli duboku urezanih ima ih dobro je tako u nedogled dok me bude a biće

Naslov: Re: Oslobađanje uma 23/9/2011, 6:57 pm

TEK ONAKO, PRIČA ZA VAS I MENE

pojeve se neki ljudi rekla bih ni od kud samo ih vreme pošalje a da pri tom u vreme i prolaznost ne verujem mislim ide vreme ali ne marim
primam ih otvaram i vrata ne zatvaram potpuno jer ko zna možda im se u kući mojoj ne svidi i požele da izađu u neki lepši svetliji svet koji na drugi način mogu da dohvate ali dok su tu na mojim zelenim poljima oka u miru šetaju osmehom zrake tople dozvoljavam pri svakom susretu da dotaknu ima i cveća miriše i puštam im neku muziku dragu da plove po neispitanim dubinama skrivenim duboko u našim umovima gde nam se sličnosti prepliću
a onda kad sve to prođe jer i sami znate sve prođe pre ili kasnije ostaće oni tu sačuvani kao dar u trenucima za šaku skupljenih ali kvalitetnih oblika
niko mi nije pričao bajke o tome nekako se prepoznamo ustvari neko više neko manje
jedino
pitam se
hoću li i ja bar upola biti tamo negde gde oni u mom obojenom svetu žive

Naslov: Re: Oslobađanje uma 23/9/2011, 6:57 pm

" MUDROLIJE "

I

preduhitrena važnim
odlukama
prepredeno
skrivena bojom
četiri zida
tlo dahom dotiče

II

komešanje tragova
propuštanje paučine
kroz pore
preostalih blokova
tačka u daljini
i osmeh na kraju
u cik zore

III

plava svetlost
mirisnog cveta
poklapa vreme
prošlo

budućnost sadašnjošću
predstavljena

IV

razgledanje krajolika

razbarušena kosa
pogledom
vatra podignuta
vetrom u lice
trava zatrpana
dugom zemlja
opkrojena

V

jezgro lažne vere
nepoverenje uobličeno
izdajom
sopstvenog postojanja
kroz vreme nepouzdanih
dobronamernih podlaca

VI

mednim očima opijena
bez vina obrazi rumeni
usne u punom cvatu
grudima stega preka

ići il' odustati

VII

ples sa zmajem
na krilima kaldrme
po koja prostakuša
kraj puta

zenemarujući zvižduk i
traži kraj

VIII

daljina zvonjavom
označena
napuštena ulica
promrzla
usta puna granja

IX

ruža svela
trnje pokidano
bode
krv lipti

X

mesečev bljesak
traženo
putovanje
da li krije
gde ga krije

Naslov: Re: Oslobađanje uma 23/9/2011, 6:58 pm

DAN U OBRNUTOM SATU

Ti spavaš
I san u obrrnutom satu sanjaš
U izlogu lica spokoj
Dve snene ptice
Prazna ulica
Lutajući ljudi
Široki trotoari

Razdragana lica dva
Užurbani titraj krvotoka
Osmeh
Talasanje na kišnom suncu
Blagost razmenjenih reči
Koraci
I slepa spontanost zagrljaja
Kog nije bilo
Želja u sebe vraćena

Ti spavaš
Moj san u obrnutom satu teče
Osećam radost
Boje
Tihu melodiju zenica
Tvojih mojih
Iščekujući širenje krila
Da skupiš me
Zbunjenost obrišeš
Sa naježene kože
Gde srećom ogoljena
Stojim pred pitanjem
Na kom se to raskršću
Putevi sna
Prepleteni milinom
Spajaju

Naslov: Re: Oslobađanje uma 23/9/2011, 6:58 pm

" MUDROLIJE "

I

Pogled ispod pogleda,
dubina ponora ponela,
peskovitim dodirima sklona.
Podvodni svet zaveo,
titraje pod svoje uzeo.

II

Preko skrovitog ognjišta
tuga krak pustila.
Ni oči da otvori.
Ni obraz suzom da orosi.
Glas na pola uzdaha zastao.
Kožu jeza, jeziva protkala.

III

Usamljena pobuna
izazvana emocijama.
Utihnuta nežnim
zamišljenim poljupcima.
Pred tren pospanog daha
neljubljenih usana,
duša umorna od lutanja
u san njemu,
snom povela.

IV

Ulica nebeskih dodira,
noćnih utihnutih pločnika.
Na kraju potonulog grada,
zatvorena vrata pred očima
zlom otvorena.

V

Drugačiji pokušaj noći.
Mrak ogoljenih lica,
na dlanu prevaru doneo,
laž bolom protkao.
Posrnula tela spletena
usnulim šaptajima.
Sa uzglavlja
otrgnuta želja,
ostala nedorečena.

VI

Sklanja godine prošle.
Iza kulisa vodi
mračnim odajama.
Zavodi, ljubi, dušu
otvora.

VII

Prevari svet
Obanjuje vreme.
U smiraj večeri
na drugu stranu
Meseca,
na krilima
Anđela
dom spremljen
otvora mirisnim latima.

VIII

Ima li kraja lutanju?
Ima li kraja podmuklom snu?
Ima li kraja iskričavim pokušajima?
Ima li kraja razbuđenim delovima
pospanog srca?

IX

Prsti pod kožu zavučeni.
Ledena krv razlila misli.
Na koju stranu krenuti?

X

Da l san da uhvati?
tamo te pronađe...
Il sve preokrene?
Javu dozove
mesečevim tragom,
srebrom izatka
pokrov,
uz sebe prigli,
nikom neda.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 23/9/2011, 6:59 pm

STAPANJE

isprečilo se jutro
obustavilo saradnju
sa zracima

zavese spuštene
za svetlost
prolazak zabranjen

steže me jutro ovo
raširili se zidovi
hoće da me progutaju
i neka
oni ne znaju blagost našu
oni su samo prašina koja se
lako obriše

iako je procep veliki plaši me
ali isto tako strah nestane
jer znam
prosto znam
ovo
ne
ovo se ne briše
ovo čeka

zidovi ne znaju oni ne vide

sad sam i pod tvoju
kožu prošla
po utrobi
nevidljivo prste lepim

za samo malo topline
jecaj dozvoljen

iako me tvoje svemoguće
ruke grle
ušivaš crvenim koncem
da ostanem
vrištiš od uboda
ne boli te

moja te
da na sav glas govoriš
moja te želja
za tvoju potrebu vezala

zidovi nisu ni postojali

u rascepu skupljene svesti
puštaš me da hranim se tobom

Naslov: Re: Oslobađanje uma 26/9/2011, 11:42 am

NEUSPELI PAD

obrušena prašina
na korak od plaveti

glas pušten iz
ptice na grani

okrenutih krila let
hvata

čelom mi krv pustila

Naslov: Re: Oslobađanje uma 8/10/2011, 4:42 pm

BOL

u šaci kapi
kišnica se u šaci skupila

prsti cure
curenjem jesen žuto presavija

od šake do prstiju
žuč jeca

Naslov: Re: Oslobađanje uma 8/10/2011, 4:43 pm

NEMIR

šapat progovorio

žudnja ćutnjom
kapak zatvorila

iza oka sanjiv
dan čeka

sneni trenutak dolazi

Naslov: Re: Oslobađanje uma 8/10/2011, 4:43 pm

OBMANA

na vrhovima tvojih obraza
počela je i završila se
svaka moja misao
misao otisnutih usana
crveno obojenih ivica

sad pitas se
gde sam to nestala pred
odsjajem ogledala

šta te je odvelo
duž požutelih pločnika
u letu zavodljivih pokreta
navodnih lepotica

onih što su samo divljim
smehom dozivale
pogodan trenutak da taj
dlan oblepljen
čekanim dodirima između
tvojih i mojih zaleđenih zenica
bude zatvoren i smrvljen

to sad nije važno
sve sam zaboravila
ja njih nikad nisam ni videla

lizale su moj prag i
kucale jesu
ali ništa nisu uzele
ništa im nisam dala

samo po nekad
u osvetljenom danu
nedostaje mi tvoja
presečena nit i
proceđnjena krv izgubljene boje
da otkrijem ogledalo
i crvenilo obnovim

Naslov: Re: Oslobađanje uma 8/10/2011, 4:46 pm

USPAVANKA ZA BUDAN SAN

Ako ti kažem da sam spavao
Onda sam spavao
Nisam se budio
I nisam te budio
Nisi mi trebala

Zato i ćutiš
U ovom modrom danu
Pod mojim dlanom skrivena
A hteo bih da govoriš i progovoriš
Jer
U snu
U mom snu
Ja sam te tražio

Bilo je toplo i zvezde su jače sijale
Nebo je bilo na dohvat ruke

Nisam video

Prozor je bio zatvoren
Ni mesec nije mogao da uđe
Ali sve sam osetio

Bio je moj san

I nisam te dirao

Dlan je ostao
Jer ti i dalje ćutiš

I san moj
Moj san

Trag tvoj nestali traži
Tvoj trag nestali traži

Naslov: Re: Oslobađanje uma 23/12/2011, 8:11 pm

UZDAH

spotakla se grana

ogrebana
o trn
o trn žbuna
o trn žbuna sopstvenog
ogrebana

htela da pobegne
al trn vešt
zadržao je

krv pustila
plakala nije

tiho

Naslov: Re: Oslobađanje uma 23/12/2011, 8:12 pm

KAD UMRE

Danas je umro neko.
Neko je umro. Danas. Neko ko nam je bio drag, bio je.
Kiša je, tužno je.

Kada neko umre, ljudi nose flor.

Svi nosimo flor. Kiša jako pada.
Neko nosi značku. Tuga jako boli.
Neko nosi broš.

Ja nosim flor. Kiša.
Flor nosi mene.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 23/12/2011, 8:26 pm

ČIŠĆENJE

izbrisaću ti zemlju
izbrisaću ti seme
izbrisaću ti pleme pogano
izbrisaću ti sunce
izbrisaću ti vodu
izbrisaću ti to malo dubine oka što nosiš

izbrisaću so
izbrisaću obraz
korak izbrisaću smirenost
umilnost
navodnu
širinu
dužinu
rame ti
sve izbrisaću
sve da
ne

uživaću u brisanju
uživaću u brisanju s mukom

izvini što te uznemiravam

Naslov: Re: Oslobađanje uma 24/12/2011, 8:22 pm

DUBINA

oko tvoje dubinu nema

nedoseže granicu
vidljivosti

nedoseže
širinu svih svemira

i sve to znam
i nedam

ali
prodire to oko tvoje

u dušu krvavu ulazi
kroz nju prolazi

ona krvava zašiva
prošlo buduće

Naslov: Re: Oslobađanje uma 24/12/2011, 8:23 pm

ŠIRINA

podelili su prozor

jedno krilo otvoreno
zatvoreno drugo

svako udiše
slobodno krilo svoje

Naslov: Re: Oslobađanje uma 20/5/2012, 10:06 pm

KADA JE DISANJE PRESTALO

list je vrištao na oblak
vatrene strele ugušile jecaj

ubili su ga

nož još viri iz probodenih grudi
on trči
trči u beskraj
poslednje drvo da zagrli

ubili su ga

pred njim samo
krv lenjivo oštricu ljubi
nož grudima rđu skuplja

ubili su ga

ubili

Naslov: Re: Oslobađanje uma 21/10/2012, 7:56 pm

ОШТРИЦА

кроз суво грање избледеле коре
месец удвојену ужад пустио

неправилним обручем
средиште заузеле

надвијене будним оком
сребрним нитнама оклоп свијен

гледај

на врху оштрице
пресијавање лепљиве течности

глас слободе
високо пуштен грлом

Naslov: Re: Oslobađanje uma 21/10/2012, 7:57 pm

СИДРО

узбуркана сцена и није била
толико пространа
око је простор тражило
модро обојено
око
таласима обмотане
карике карикама залепљене
храбро дубином плове
сцена толико велика
колико пешчана зрна камен да буду
растурена лутају праском
пободено
у страну померено
оков леден рђом окићен
снагом рије

колико се крв распукла
узбуркана и није била

Naslov: Re: Oslobađanje uma 22/10/2013, 11:26 am

ДОВОЉНО БУДНИ

још увек смо мртви и мртво нас је време заробило
у поход оковало није нас нико ништа питао
само само ходали мртвим корацима ноћи
по залуталим путевима звезда потонулих

роварили по туђим друмовима
лутали по слабим умовима
тражили смо обојене цветове између
спојених друмова на леђима ветра глас смо пустили
птицу за реп ујели и није се зауставила

још увек смо мртви довољно живи затворили око слутње
на последњем кругу прегаженог лета
где птица над цветом крвари ледени глас нас чека

о мртво море о мртва птицо пусти таласе шумом да говоре
капљице ледене нек траг под светлом звона отворе

одавно смо мртви и мртво нам је време под ногама
светлост нестаје у дубини подрпаних костију
сакрили смо изгужване латице
из плавети зелено тражимо будимо ништа не питамо
само смо мртви мртви будни