Emptiness of existence

Kada se pomera trava ,kada prolazi vreme ,vreme koje ne smatram vremenom vec bichem kojim nas sibaju nametnute forme i izmisljeni zakoni postojanja,a besna sam i svoj bes bojim strpljenjem,tako da je bes blokiran ali eksplodira ponekad kroz prazninu postojanja...

Moja samoca je opustosena ljudima.
Ljudi su senke ,ljudi su crvi.

Vecina ljudi nije stvorena da misli vec da bude na prljavom dnu pukih potreba.

Bolesni ljudi mnogo su zdraviji od zdravih ljudi,kod njih se vidi ona nepokolebljiva zivotnost koja kaze ne odustaj,dok je vecina zdravih ucmalo u svojoj glupoj parazitskoj plovidbi bez iskre duhovnosti i promisljanja.

Moj život je ispražnjen zahvaljujući ljudskoj gadosti.
Zavukao sam se u crnu rupu mojih još crnjih misli.
Ali zahvaljujući onom malobrojnom delu milseće populacije
vratih se u svetlost,povrati me snaga njihove misli.
Hvala malobrojnima.

vučko ::

Moj život je ispražnjen zahvaljujući ljudskoj gadosti.
Zavukao sam se u crnu rupu mojih još crnjih misli.
Ali zahvaljujući onom malobrojnom delu milseće populacije
vratih se u svetlost,povrati me snaga njihove misli.
Hvala malobrojnima.

Drago mi je da je tako,samo napred ne dozvoli gadosti da gasi tvoj zivot,neka ga jos jace budi u svim njegovim bojama.

Neću se predati.Hvatam se za svaku blistavu misao,
za svaki blistavi um.Oni su vratili boje u moj život
i ja nemam prava da ih izneverim.

Kada mrzimo mi trosimo energiju,smirenim saosecanjem prema svojim ubicama pokazimo da je mrznja privlacna doza moci koju treba zaobilaziti jer vodi unistenju.
Osecaj je vrhunski ali na duge staze unistava i najjace duhove.

Radujem se svojoj sredovecnosti,svojoj starosti i napokon svojoj smrti..
Cemu zaziranje od toka stvari...

Blagost prema neprijatelju.ljubav i strogost prema prijatelju...

Svakako!To je osnova svakog zdravorazumskog razmišljanja.
I sam Niče se odnosio na taj način prema neprijateljima i
prijateljima svojim.Samo veliki mislioci mogu imati tako
iskren odnos prema jednima,odnosno drugima.

vučko ::

Svakako!To je osnova svakog zdravorazumskog razmišljanja.
I sam Niče se odnosio na taj način prema neprijateljima i
prijateljima svojim.Samo veliki mislioci mogu imati tako
iskren odnos prema jednima,odnosno drugima.

Naravno,impulsivnost unistava ljudske odnose,zato oprezno...

Porodica je kreacija zatvorenih ogranicenih robova.
Roditelji su robovlasnici ,porodicu bi trebalo ukinuti.

Ne postoji zajednica ni odanost ni prijateljstvo postoje samo plahovita osecanja koja se vremenom istrose.

Vise nista ne ocekujem ,samo se smejem prolaznosti.

Dosadilo mi je postojanje...

Usamljenost je vrhunac otrovane,bolesne egzistencije.

Da imam bombu koja ce biti okidac i kraj postojanja ljudske rase,pritisnula bih dugme.

Kada ljudi kazu morbidno zapravo zele reci ono sto nas ograniceni um ne moze da obuhvati.

Samoca...Tako blizu a tako daleko....

Kada popijem tvoju krv vise nikada necu biti zedna.

razapeti izmedju mogucnosti i mogucnosti i mogucnosti........

Samo pustinjaci mogu da ostvare neki smisao postojanja u ovom trulom svetu.

Zivi svoj zivot i eliminisi ostale koji pokusavaju da zive tvoj zivot.

Reci NE psihickim vampirima

Ljubav iznad svega.
Kako bih volela da mogu da ga iscupam iz njegovog nistavila.

Neki ljudi samo zele biti zli.Ovaj svet ipak funkcionise po principu dobra.

Ne mislim,dakle postojim.

Ljubav je kristalna casa i stena u isto vreme-zavisi od oka posmatraca.

Konformizam najgore zlo malogradjanstine!

SMRT!
Kako to zastrazujuce zvuci.Udjimo malo dublje u analizu kojom se mediokriteti ne bave,dakle, ako ste mediokritet preskocite ovo poglavlje.Za vecinu ljudi smrt predstavlja u najmanju ruku nesto nepoznato,zatim zastrasujuce,kraj i radije ce ziveti u najgorim uslovima nego sto ce pristati da se odreknu zivota.Onda se postavlja pitanje sta je zivot? Zasto se svi trude da postignu nesto sto ce ih uciniti uklopljenim ovcama,slugama sistema koji je stvoren da bi negovao slepi prosek i gusio sve sto je izuzetno? Za vecinu ljudi vrhunac uspeha u zivotu je izgraditi uspesnu karijeru i imati porodicu i ceo zivot se muce da bi postigli ovakav cilj.Drugi,pak oni izuzetni teze da se ostvare u nekom metafizickom smislu.U svakom slucaju iako vise cenim ovu izuzetnu vrstu moram ih sve staviti u istu korpu,izuzetni su samo dovoljno naivni da se nadaju da ce zbog svojih dela postati besmrtni sto je naravno obicna idiotarija,to sto neko cita moju knjigu ne cini mene zivom,zar ne? Postoje dve opcije.Prva je da je smrt kraj i onda je potpuno apsurdno i smesno truditi se oko bilo cega sem oko golog opstanka,JER SAM PREKID ZIVOTA PONISTAVA I SAM ZIVOT.Druga opcija je da mi nastavljamo da postojimo i zivimo posle toga sto zovemo smrt,ako je to tacno tu se vec stvari komplikuju,ali je i to besmisleno jer mi smo u ovom zivotu ograniceni idejom o izvesnom vremenskom periodu koji smo nazvali zivot i tako se smesno koprcamo samo da bi smo taj zivot odrzali na opste prihvacenom nivou.
Dakle sve je besmisleno i ne razmisljajte ni o smrti a ni o zivotu,ne postujte nista i pljunite na sve,popeli ste se iznad klasicnih tupadzija jedino onda kada skupite snagu da u sebi,ne javno, pljunete na sve !

Presek ,kraj,pocetak,umiranje,secem korene,secem ,secem,secem.......

Sta bih dala da presecem ovu svoju podeljenost,da prestane da me privlaci opasnost rizik i da konacno budem privrzena necemu prosecnom ali dobrom a ne nadprosecnom i komplikovanom!

Izlazim..Vece je ,noc u gradu.Setam ulicama ,ljudi idu ka meni,mnogo ljudi,ima utisak da ce me progutati da cu nestati u vrtlogu......Svi imaju onaj isti bezobzirni stav,svi negde zure a ne znaju gde idu...Ne osecam da pripadam nigde...Gusi me malo mesto,gusi me Beograd.Ne cini mi se da je zivot sacinjen od prijatnih stvari i mira,a to me zamara.Zamara me i moja priroda koja se ne uklapa u aktuelni sitem vrednosti.Hocu da budem retard,da se uklapam i da nemam mozga i da prolazim dobro u zivotu!
Tesko je hodati stalno po zici ,cini da se osecam duplo starijom nego sto jesam.

ZLO

Sto vise upoznajem dobro i dobrodusnost zlo me sve vise privlaci.
Dobro je tako jednolicno,ponizno,dosadno.
Gade mi se dobri ljudi,obicno se iza te dobrote krije nesposobnost .
Iskonska dobrota ne postoji ovde su vise prisutni strah i nemoc preruseni u dobrotu.
Gadjenje je ono sto trenutno osecam prema "dobrim ljudima"

Dobro je, postajes mesavina andjela i demona.

Masada ::

Dobro je, postajes mesavina andjela i demona.

Asylum2

Dok Loref putuje ka necemu ,nista mu ide u susret.On guta osmehe prolaznika,posle dugo povraca u svojoj kuci od paucine u nadi da ce zaboraviti miris ljudske bede.Izvesnog jutra kada se setio da je krug samo posledica njegovih strahova pogledao je svoju majku u oci,prvi put ,posle 10 godina.Ferola je sedela staklenih ociju u staklenoj saksiji i gledala u svoje korenje kojim je svakoga sestog dana svoga nestanka otkidala Lorefu neki deo tela i beskrajno prozdrljivo ,gutajuci krugove, svake seste noci svoga nastanka Lorefu zasivala udove.Pamtio je eksploziju lepote dok mu se lice grcilo od bolova.Zubi su mi ispadali dok je pokusavao da joj odgrize korenje ,pa ih je gutao jer je zeleo da zadrzi sve sto mu je ona oduzimala.Jednog jutra je pokusao da proguta nogu koju mu je otkinula,ali zagrcnuo se i pocelo je gusenje........
Pitao se.......................
Pitao se da li gusenje gusi gusenje?
Da li gusenje gasi pokusaje?
Da li ce ga gusenje ikada ugusiti,ili.......?
Ili je sve ponavljanje?
Da li umiruca agonija gori u vecnosti?
Onoga jutra kada se setio da je krug samo posledica njegovih strahova, doslo je vece. Setio se da je pogresio i iskopao je univerzumu oci.

Who said that im paranoid?! And why do they want to know????


Da,desice se nesto strasno,da,Milice u svakom slucaju ce se desiti nesto,uvek se desava nesto,ne postoji sigurnost.Tusiram se veceras i po peti put projektujem nesto lose.Provalila sam da ja zapravo,kada zaista nemam razloga da se tripujem i kada je mirna situacija opet isparanoisem neku fatalnu nesrecu da bih imala zbog cega da brinem.Onda se izdignem iznad same sebe,znate ono kad posmatrate svoje postupke i budem samoj sebi beskrajno smesna.Pa zar je btino? Umrecu u svakom slucaju na tezi ili laksi nacin jednog dana,ali dani prolaze,a moja paranoja je svuda samnom,saceka da mi bude lepo,da sve bude ok a onda buuuuuuuummmmmmmm
Sve se raspadne kao mehur od sapunice.Upropastim veze,upropastim prijateljstva,jer ne, cim je dobro,cim je kako treba toliko je zastrasujuce da ja odmah prognoziram fatalan ishod.Zato kad sam u ekstremnim govnima,u nekoj bas sjebanoj situaciji tu znam kako da se postavim,tu je vec moj teren,zakuca me adrenalin i bas sam high.
Onda sam posle duzeg razmisljanja shvatila je da sve sto treba da uradim da prihvatim svoje mracne misli,ne da ih negiram ili potiskujem jer to stvara jos veci konlikt licnosti,jednostavno znam da ne mogu da ih se oslobodim ,a i ne zelim to je deo mene,pozitivni ljudi su mi oduvek bili beskrajno dosadni.
Zato zivela paranoja i tama!

Jedino sto me odrzava u zivotu su mrznja, bol i dinamika propadanja!