PSALMI LJUBAVI

Broj poruka : 248 Datum upisa : 20.03.2014

POVELJA (TRI TAČKE) - Nena Miljanović

Crvenim
Pišem Povelju Velikašice:
Darujem ptici iz grudi drugo nebo
Izvan neba mene i moje ljubavi
Vraćam usvojeno
Jer tuđe sam gnezdila u prsima i pesmama
(dolutalo iz tuđeg sokolarnika)
Namerno slepa da je prstenovano

Nisi smela tako
Proziva me plemkinja u meni
(kakva licemerka)
I podseća na plavu pesničku krv
(a ja sam crvena kao tuđi stid)
Okrivljena bez krivice
Iskupljujem se najskupljim:
Velikom Poveljom koja košta disanja
Odričem se prava na moju tuđu pticu
I moje mesto pod njenim krilom
(Ne i na njeno gnezdo u mojoj duši )
Zbog ljubavi prema njemu
I njegovog kajanja zbog ostajanja
I nesnage da ode
Odričem ga se

Načinom plemkinje
Svečano ispisujem pesmu Povelju
I ne overavam razlomljenim crvenim pečatom
Prepolovljenim sopetvenim srcem
Čujem ga usporeno
Kako me iskucava iz ljubavi i staje
U velikoj crvenoj tački na kraju dokumenta

Ne mogu dalje
Nisam toliko moralna da ovo potpišem
Ni toliko nemoralna da pocepam
Ostavljam Vremenu
Da ovo overi...

Broj poruka : 248 Datum upisa : 20.03.2014

PISMO OD TEBE MENI

ja nisam od pera ni vičan pismima
moja divna ženo
moja pesnikinjo
da
ti si mi žena
moje dosanjano onakraj života
kad se više ničem ne nada nit moli
kad me sve ostavlja

a da može život unazad kroz vreme
sve bih poništio što mi se desilo
i samoga sebe onoga pre tebe
i ovog sadašnjeg
bez snage da slomim
i pečate braka i okov navike
govoriš mi draga
bole te sitnice koje život znače
postelja za dvoje
i moje cipele složene uz njene
ormari s odećom muškarca i žene...

...jeste oženjen sam i muž sam ponekad
bar ti mi oprosti što ja ne opraštam kad nagone smirim
ispražnjen i kajan
na stub srama sebe privežem i šibam
svim rečima bola iz tvojih poema
strašno mi je duši
ja troje izdajem
tebe tajno moja i voljena ženo
i nju zakonitu
i samoga sebe

prkos je sudbini ovo među nama
reči bez dodira
život bez življenja
bez doma i bar groba za jedno uz drugo
a ipak smo jedno
plakala si noćas kad sam te nazvao
suze su mi tvoje padale ko zemlja
po humki ljubavi
kad si o odlasku

ne idi molitvo
poslednje si moje zbog čega još sanjam
da sam živ i muško
moja osedela
posle nas kuda bih
i kud ćeš mi ti

by © Nena Miljanović

Broj poruka : 248 Datum upisa : 20.03.2014

HIJENE (ciklus BALKANIKE) © Nena Miljanović

Šta još hoćete hijene od mene?
Zar niste već oglodali sve osim ove pesme?
(Bar ono moje SVE dostojno,
zaostalo iza zuba prethodnog čopora)
Cerekate se smehom koji kolje:
Lajete i lažete utovljeni
Da mi za moje sutrašnje dobro zakidate na svemu danas,
Nesite nakaze!
Vas se i zveri čistokrvne odriču,
One kraljevske što su mi pretke grizle
Bar su lavovi bili - s rodoslovom
I nisu jeli Sebre do istrbljenja kao vi!

Nikogovići i nekolenovići
Pojeli ste i mene i Srbiju do gole kosti,
..."i te kosti, smejaše se, Bog da prosti..."
Smejem se prkosna
I nudim:
Zagrizite me dublje i jače
Do koštane srži,
Da me do neizdrža i moždina i mozak zabole
Pa da već jednom vrisnem dovoljno glasno pesmom
Na sve četiri srtrane Srbije da (od)jekne
Jaukom stihova da izbudim letargičare,
I gladne,
I ozeble,
I izbeglice iz života,
I liričare što su lire svoje pogubili,
Da svi vam ponude skelete svoje gvozdene
Za poslednju gozbu!

Žderite hijene,
Smrskaće vam se vilice o nas,
Ipak vi nemate gvozdene zube kao mi
Kao ja:
Moji, i buđav hleb sa sedam kamenih kora,
Sedam puta po sedam gladnih godina žvaću
Do sitosti svega
I do zalogaja -zaloga pesnicima mojim:
Pevajmo
Pesmom nahranimo sve gladne istine,
Probudimo pospale
Ne sme se ne smeti pevati
Greh je nad gresima biti pesnik a ne prozvati i ne pozvati
Zbog balkanskog poetskog rodoslova
Ako smo što smo …

Naslov: Re: PSALMI LJUBAVI 30/6/2020, 12:55 am

Jesmo ono sto smo...

Divna Neno, prekrasna pesma PSALMI LJUBAVI - Page 6 590247

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Broj poruka : 248 Datum upisa : 20.03.2014

OD MENE MENI

žao mi te je...

...zbog svih mesta na kojima nisi bila a toliko si žudela, planeta ipak nije toliko velika, niti život toliko mali i kratak da se ne stigne...a sada je već kasno, nema se više mnogo ni dana života pred sobom ni telesne snage za ono za šta nisi imala hrabrosti u mladosti...da ostaviš sve i odeš...sada više nemaš gde!

...i žao mi te što si živela kako moraš a ne kako želiš, ti jadna skitačka dušo, strašno je biti zakovan za jedno mesto i umreti a ne videti sanjane vidike i sva lica prirode, ne čuti glasove prašume i tišine pustinje, ne dodirnuti, udahnuti, liznuti...

... i što te nisu voleli koliko si volela, i što nisi živela sa kim si želela, onoliko koliko traje ljubav, dan, godinu, vek, vreme tu ne znači ništa...

...i što sebi nisi sada milosrdnija i bolja, bar za toliko da ti mlada duša oprosti ovu izdaju trošnog tela...

...i što si žena...a to nikome više nije važno...

...i što pišeš te bezvezne pesme...i njima produžavaš iluziju da si živa ...

...i što je ljubav negde drugde, nešto drugo, što se događa drugima...

...i što stariš...

...i što si se rodila i tragala...a nisi našla pola sebe u nekome...

...i što ćeš umreti...a bar da si vernik pa da se nadaš, da ćeš tamo negde, sresti ponovo nekog i biti hrabrija...

...i što kad kreneš tamo, tamo...niko ovde neće žaliti za tobom kao ti za suncem, kišom, travom, životom, ljubavlju...

...žao mi te je...

...žao...

OVO JE MENI OD MENE...(i nije pesma, već epitaf)

© N e n a (Miljanović)

Broj poruka : 248 Datum upisa : 20.03.2014

...pesma je iz knjige ciganskih poema DANILUŠKIN ROMANSERO i posvetila sam je Ljubiši Stojanoviću Luisu ...

KAD ODE BRAT (Luisu)

U moju dušu stoji crkva
Bez ključ
Bez bravu
Sa zvona od jauk
Sa zidovi od vetar
I patos od travu
Sa tetku Bibiju za crkvenjaka
Sa lebac u ruke stoji na vrata
A vrata rupa na moje srce
Luft mi u glavu i kletva na usta

Dabogda Devla crko jutros
Kad si mi taki dušman na život
Kaki to kantar držiš u ruke
Ili tako od oko meriš
Šta da mi daješ a šta da uzmeš
Što si mi jutros uzeo brata
Ja imam jednog ti kolko oćeš
Gore na tvoje belo nebo
Džaba što imaš crno lice
Tamo u ćošak ciganskog Raja
Ne mariš za našu nesretnu sortu
Ne čuvaš svoju čađavu decu
Što nisi poslo bar dva čuvara
Andjele tvoje s garava krila
Brata da mi pazu
Jutros kad je strado

Kako ću više da ti se molim
Kad za nas imaš taku pravdu
Vidi Bibija plače na vrata
Od ovu crkvu u moju dušu
Dušu da ti jebem ciganski Bože
Sa koji lebac ću bratovoj deci
Sa koje reči pred našu mater
Sa koju veru da te još ima

Opraštaj Devla
Nemoj da meriš to što te sujem
Ni ja ne merim što tako ćutiš
Sad kad za moga brata drečim
U ovu crkvu u moju dušu
Sa zid od vetar
Sa prag od kamen
U oltar od moje cigansko srce
I sveće od moje nesretne oči
Sa zvono od moju pesmu i jauk
Sa Tvoje lice u mome liku
Opraštaj Devla moju sovku
Ja tebi ne mogu moga brata

Nena Miljanović Daniluška
(2013.)

Broj poruka : 248 Datum upisa : 20.03.2014

NASTANAK PESME (LAVIRINTI)

Govore darovani koji rime rimuju
kako s lakoćom pesme pišu
vele
dotakne ih misao o nečem,
dohvate komadić papira,
parče brezove kore ili skut svoje košulje
(poetično je o tome tako patetično)
rečima se poigravaju
u srok ih slične pakuju lako
bez mnogo traganja i oklevanja
između dva dima cigarete
i pola uzgred uhvaćene misli
uhvate pesmu...

Pitam se koliko sam poeta
kad se na svakoj pesmi u mukama porodim
pa plodovom vodom iz očiju okupam živorođenčad moju
i smejem se smejem rodna i srćna
i plačem nad njima plačem jalova
naslovim im dajem ko ime deci
u pra -meni pra-ime je njihovo
i svako je
"Pusti Snovi Puste Pesnikinje"

Pitam
da li sam uopšte pesnik (kao da je to uopšte važno)
kad sa ovoliko trudova rađam ono što darovani sroče
izmedju dva dima cigarete
i jednog časa dokolice...

© Nena Miljanović
2012.

Broj poruka : 248 Datum upisa : 20.03.2014

PELINA PRAH (SAT BEZ KAZALJKI)

Odbacujem teret sećanja na početnog tebe
I ne osvrćem se preko ramena
Da ne vidim
Svileni sjaj naših boljih vremena
Ako se zaustavim u juče
Pokidaće se slabašne niti koje me vežu za danas
I sve pokidano između nas uvezaće me u čvor ćutanja
Ponovo će počinjati i okončavati se ta ljubav
Neću moći da te zamišljam i izmišljam stihom
Sadašnjeg
Neću imati od čega da živim

Kao presušen pelin koji gorčinom leči i ubija
Mrvim sećanja na prošlu sebe sa tobom u prah
Niz vetar rasipam to moje gorko juče
I varljivi san o mogućem sutra
(imam li i današnji dan do kraja
život je nepouzdana pojava)
Ne lamentiram
Ne planiram
Danas sam
U kiši koja sipi tebe iz dubina neba ili mene
U mislima koje me tek rađaju
U ljubavi bez početka i kraja

U vremenu bez kalendara
Sat sam bez brojeva i kazaljki
Žena bez juče i sutra
Večnost u trenutku
Pesma o tebi
Pelina prah
Mrva

copyright © Nena Miljanović

Broj poruka : 248 Datum upisa : 20.03.2014

BUĐENjE U SAN

A možda ja samo sanjam i bolim sebe
Dobro je ako je tako
Probudiću se kao breza ili bor
Kao bilo šta biljno što ne oseća bol
Samo tako
Zeleno postojanje bez svesti o sebi
Bez srca koje zbog nekoga kuca i staje
I bez njega boli
Boli…

Ako je sve ovo moje samo san
Slika postojanja stvorena maštom
I disanje
i reči
I radovanje i plakanje
Sve moje ljubavno i ljudsko ako je samo fantazam
Drvo nek budem po buđenju
Čak i kad ga granu po granu kidaju ne postoji patnja
Kad se pogubi više nego se može podneti
Hoću da se probudim skrivena u godovima
Bez izborane svesti o godinama i prolaznostima
Bez radosne životne ispunjenosti zbog ljubavi
I bez samrtne usamljenosti po njenom prestanku

Ako još jednom
Ako ikada
Neka san ne budem
Jer
Šta ako se opet probudim u sebe i bude mi on
I ode
I ode
Neću moći podneti da ja budem ja
Neću to moći
Neću hteti…

copyright © Nena Miljanović

Broj poruka : 248 Datum upisa : 20.03.2014

SLOVOM JEFIMIJE (PSALMI LjUBAVI)

Ne veruj kad kažem:"Jedino si moje",
mnogima pre tebe izrekla sam isto...
... ili kad izjecam sa ženskom lakoćom laž kojoj verujem
"Kao tebe nikog još volela nisam"
ne veruj ni reči,
bilo ih je ...bilo
u vrelini noći
ne veruj drhtaju
drhtala sam i pre od tudjih dodira,
i druge sam oči ljubila ko tvoje,
i drugim sam reči prosipala prazne...

Samo kad ćuteći dišem pored tebe
kad mi smrt i život u oči se stisnu
i ni glas da pustim,
i samo te gledam a dah mi se kida
od bezmernog milja (što postojim s tobom)
i od smrtnog straha (da bivam bez tebe)
tad mi veruj ti moj
obični čoveče i vrhovni bože
tad mi duša peva i plače molitvu
da mi tvoje oči voštanice budu
za poslednju svetlost koju okom gledam
pre neg se ugasim …

Tom ćutanju veruj
i mojim pesmama kojima te pišem
skromno
bez stilskih ukrasa i velikih reči
kao Jefimija pohvalu Lazaru
gospodski intimno
uzdržanim slovom
izvezenim zlatom na skerletnoj svili.

copyright © Nena Miljanović

Broj poruka : 248 Datum upisa : 20.03.2014

NAJBOLjA LjUBAVNA ciklus BELE PESME

Pitali ste me jednom
u jednoj mojoj Beloj pesmi
I pitala sam se:

“Koja je tvoja najbolja pesma pesnikinjo?
Izdvoji posebnu
da vidimo o čemu si pisala.”

Odgovor je bio da nemam je
Tako sam vam rekla tada:
“Najbolja ljubavna piše se posle Ljubavi
Nemojte
Ne tražite mi je”

Evo
Vreme je da vam je dam
I ako vam ostanem dužna poslednju strofu
Ako umrem na stihu o kraju
Dovršite mi je vi …

Neću vam psalme šta mi je bio...
U svakoj pesmi bio je tema
Sve sam vam već rekla
Pisala sam ga
Pevala
Plakala
Ljubav je kao dete
Trunka joj treba za očaj i plač
Manje od mrve za radost i reč
A mrva je moja bio i tuđi hleb
Dao je koliko je mogao od sebe dati
Kidao komade savesti i srca na dvoje
Pokidan između supruge i mene
I između hteti i smeti
Ne sudite mu molim vas
Dovoljno je što je presudio sam i sebi i ljubavi
I ostao gde je

Oprostite i meni ako ste ljudi
Ako ste voleli i izgubili
I jedno drugo i dušu
Oprostite nam oboma
Nađite opravdanje
Ja za Boga ne mogu
Nije nam ovo smeo ni dati ni uzeti
Nađite reči za poslednji stih
Dopišite mi pesmu
Ja ne mogu…

by © Nena Miljanović

Broj poruka : 248 Datum upisa : 20.03.2014

U STRAHU OD SMRTI I OD ŽIVOTA - STIHUJEM

Da verujem u kraj između nas i u smrt ljubavi
Šta bih sa sećanjem na radosnu rumenu zoru početka
U strahu da ću ti zaći sa ohlađenim suncem
Kako bih stihovala i ludovala s lastama pod sredovečnim nebom
Sa svešću da snegovi starenja po nama će
I prazna lastavičija gnezda
I moje opustelo srce u njima...

Da verujem da će kraj pamćenja tebe
I da će dani u kojim te se neću sećati a postojaću
Bez tvoga glasa u svemu što čujem
I bez tvojih očiju u svemu što vidim
Zar bih se htela sa suncem rađatu
I disati
I pevati o tebi (i jaukati za sobom)
Zar bih mogla i jednu pesmu više
I o čemu i o kome bih je
U strahu od života
Ako te zaboravim

Zoro moja
Moja lasto
Sećanje moje
U strahu od smrti
Ne priznajem da nema me dokle te pamtim
Jer evo dan se nov dešava i dišem
I plačem ovo pevanje
U kom mi postojiš i postojim tebi ja
I ljubav je
Bar kao reč u mrtvoj pesmi
Koju ću čitanjem oživeti
Kojom ću živeti

© Nena Miljanović

» oba lica ljubavi
» SVITANJA
» LJUBAV NEMA IME