O ČEMU TI TO? - CECILIJA

ШТА ЈЕ ПИСАЦ ХТЕО ДА КАЖЕ?

Најлепше снове
пожањи
кад облак протутњи
муње ће се
испразнити
врело живота
понеће
последњи откуцаји
звезданог сата.
Цецилија 17.11.2015.
Куда?

Отопиће лед на
уснама
гутајући трњине
глоговог зрна
бобице
утрнуће јед
у недрима
питајући се
да ли је пала комета.
Цецилија 18.11. 2015.
Када?

Да ли је пала
комета
ломећи погачу
на парчиће.
Утрнули зуби
боле
исколачене очи
на врелини језгра
изливају огањ зла...
Цецилија 19.11.2015.
Како?

Изливају огањ зла
пијући крв
насумице бирајући
жртве
мамећи их на
мед
изливеног отрова
јашући киклопе
без зрна памети.
Цецилија 20.11.2015.
Зашто?

За неки нови век
златне трубе
лију се
и творе арију
небеских анђела
појећи
песме радости и
оде почасти Творцу
кроз
молитве опточене сузама.
Цецилија 21.11.015.
Жртве?

Као свилено клупко
котрљајући се
уточиште
и препреку траже
жртве попадале
на хоризонту
одреди страже
бауљају
још не остварене бајке...
Цецилија 22.11.2015.
Чему?

Чему маглено
сивило
роморење ситних
капи
рађајући наду
у бољу
сутрашњицу
без поштовања
човека
црначког зноја
и бесплатног рада
Као
новог доба зајам!
Цецилија 25.11.2015.
Где?

Новог доба зајам
Где? Зашто? Куда?...
Тако у бесконачност
Питања се роје.
Зуби пуцају…
Пребирајући травку по травку,
лист по лист
бежање од стварности
није донело ништа лепо
само котрљање
у кружници времена
и трошења дана...
Цецилија 26.11..2015.
Колико?

Колико још трошења
протраћених дана?
Узалудног
бежања од стварности:
није донело храну;
нити кров над главом;
нити изменило лепезу јеловника,
ништавило и даље гута све вредности.
Морал је на ниском нивоу страсти,
хтења су велика до неба,
нико неће да погне главу
и својим рукама ствара.
Шиљата стрела капитализма
убија и оно мало човечијег плама...
Цецилија 27.11.2015.
Докле

Оно мало
човечијег плама
реже
бодеж забијен у срце
сврдла
ка руци која га поји.
Односећи плам
као што ветар
потпирује
последњи ноктурно
горућег
залазећег Сунца.
Цецилија 28.11.2015.
Чему?

Угаси се
и поста црнило,
хладноћа избија из њега.
Утихну све!
Роди се црнило!
Зло семе
похара свуд.
Нико не може ништа.
Црно Сунце
отима се
да хрли ка Звездама.
И би мрак!
Цецилија 29.11.2015.

И би мрак!
Црна рупа усисава
Врти се точак
У будућност
Носећи вршак конца
на катарци брода
који плови
у непознатом правцу.
Цецилија 30.11.2015.
Камо?

Одакле
Речи, мисли,
И покајања?
Сабише се
Енергије
Грлећи новог
Тек рођеног
Човека
У белим хаљинама
одевеног
Пригрлише га
Истина, мир и живот.
И би Светлост
И погибе зло!
И би радост!
Цецилија 01.12.2015.
Даље?

Отворише се капије
Светлост хода стазом
Посутом латицама
Белог цвећа
Свуда се шири
мирис босиљка,
и благотвоног тамјана.
Енергија новог доба
покреће точак
новог времена.
И би нови живот.
Цецилија 02.12.2015.

"Често нас обузме сивило живота...
Немој клонути духом јер се у даљини
увек види СВЕТЛО НАДЕ."

И би нови живот!
И би нова нада.
Реч се откотрља
као кап чисте воде,
умножавајући се.
С чистог извора
доносећи свежину,
нагрну попут бујице
односећи талог...
А таласи похрлише
односећи песме...
Цецилија 03.12.2015.

Односећи песме
као залог за вид.
Искрице љубави
утонуше у дубину
на дно маленог,
нежног срца.
Поста мало острвце
оковано гвожђем.
Само светлост
је продирала
у унутрашњост.
Таласи крунише обале
ал' плодно тло
не да се,
остаде у свом кутку.
Истина, мир и љубав
увезани у чвор
исијаваше топлоту
радости и наде.
Цецилија 04.12.2015.

Радости и наде
обухватише
васцели свемир,
дарујући исконску љубав
пуну поштовања
снаге, јачине духа,
и вере
у новог човека.
Цецилија 05.12.2015.

И новог човека
обуци у чистоту;
блиставо поштење;
бистар поглед му чувај,
огањ слободе му пружи,
нека га кад затреба
из чедног срца извади.
Подари му вредноћу
и марљивост
ко злато нек их топи.
Нека не жури,
да све чаше
на брзину исцрпи.
Мудрошћу нека мили,
и нека га вера чува.
Цецилија 06.12.2015.

Љубав без храбрости
да се отргне из љуштуре душа,
само корак до краја...
и пружени длан да је искуша...
Пронаћи лепоту у новом дану
и срећа поново да запенуша...
Требало би јер сутра је
болно и непоновљиво...
Потражи искру у зени ока,
нек потече река
и срећа попут водоскока
изчили из загрљеног јастука...
Завири у очи, не дозволи,
да потеку потоци незаустављиви,
а живот попут црва
несрећу на врата укотви.
Цецилија 29.03.2016.
Може ли?

Анђео

Има смисла:
Задрхти сенка
за нама,
у заштиту лепет се
бешумни спусти.
Крилима нас штити
док ходе часови пусти,
а прати нас у сваки час
и кад се срце залуди.
Уз стопу кораке води,
заштитник мио наш
нечујни пратилац
као верни глас
увек је тик уз нас.
Цецилија 07.04.2016.
Где ли је?

Где ли је ?

Та Светлост што душу
нам осветљава,
плени сваки наш уздах,
и када нас куша;
разним изазовима умива;
а Душа после свега пенуша,
од тога је лепша, живља и снажнија.
Обнавља је Енергија Христа
коју овај свет лепотом свија.
Активирам језгро топлеранције,
хуманости и мира,
да нам планета блиста
у духовној снази вибрира.
Цецилија 15.03.2018.

Да нам планета
у духовној снази вибрира
попут сребрног путира
што светом крвљу
спира наше душе
док смо у калу до гуше
опраће Звездани род
и нићиће нови плод
из утроба Звезданих мајки
у Живој води без бајки.
Цецилија 11.12.2018.


https://i.servimg.com/u/f86/19/64/23/76/24209410.jpg

meseceva rosa ::

Твоје песме, беле птице, слетеле ми на длан

Hvala draga Rosice, uvek se obradujem tvojim lepim rečima, toplo i nežno mi dodirnu dušu. Srećna sam jer čitaš moje kapljice iz duše! Hvala od srca!

Дворац

Велики дворац уз обалу стоји
лепотан.
Векове таласима чежњиво броји
необуздан.
Здање на каменој литици над морем
Одважан.
Снагу мора, плиме и осеке носи
пркосан.
Тајне његове, узбуркани вали,
судбоносан.
На тераси, заплешимо танго љубави,
заносан.
Иза зидина заувек живот записали
дуговечан.
Цецилија 19.03.2019.
Велики лепотан, необуздан, одважан, пркосан, судбоносан, заносан и дуговечан је владар
замка...



Азурна обала у Италији. Прелепо!!!Узивајте.
слика: Deborah Bracciotti‎ за Castelli e Borghi d'Italia
11. фебруар 2010.
Castel Boccale (Livorno)

meseceva rosa ::

ZABORAVI


Zaboravi pozdrav nekih prošlih dana
vapaj ugašenih noći
što nestaše u crnoj teskobi
odnesoše pustoš nemoci i strasti
što plešu sa senkom ljudskog srca.
Ti nema boginjo što plašiš strune pupoljaka
i usnule vrapce što se skloniše od kiše.
Barabo strepnje i balado noći.
Raspni se nad strehom tmine rastrzane
Pleši na kiši poljubaca
Kidaj se na kući izgorelih noći
ponoru i reči
razbuktalih strasti
požaru žudnji i ugasle sreće.
Zar zaborav nije ponoć u zračku sreće!

Cecilija Cvetana Čordić

ZABORAVI Zaboravi pozdrav nekih prošlih dana vapaj ugašenih noći što nestaše u crnoj teskobi odnesoše pustoš nemoci i strasti što plešu sa senkom ljudskog srca. Ti nema boginjo što plašiš strune pupoljaka i usnule vrapce što se skloniše od kiše. Barabo strepnje i balado noći. Raspni se nad strehom tmine rastrzane Pleši na kiši poljubaca Kidaj se na kući izgorelih noći ponoru i reči razbuktalih strasti požaru žudnji i ugasle sreće. Zar zaborav nije ponoć u zračku sreće! Cecilija Cvetana Čordić Cecilija

Draga Rosice, najlepše ti hvala za lepo oslikane stihove.

Реч

Реч капље к'о немоћ
чежња и глад за тобом
Јек душе са болом
мирис нарциса опи
чула и похоте драж.

Реч капље к'о сласт
тихих корака зов
небески свод
к'о постеља
зора се буди бела.

Реч капље к'о мед
у души хаос и след
немира ухода
бол доји на грудима
у срцу само је лед.
Цецилија 27.03.2012.
Из моје књиге " Не умиру снови"

ОТАЦ СЛАВКО (92 лета)

Прође живот без бајки:
склапају се уморне очи;
изборано лице патњом се мучи,
старо тело, изнемогло пајки...

Немоћне руке, стежу чаршаве,
ноге у грчу, танке виде се вене.
Тишина уз болан уздах, модре усне,
осмејак тера дане младости шашаве...

Избрисао се пут тешког рада:
сметнуо снагу под мишку;
затвори страницу живота мушку,
старина клеца, побегла нада...

Прође живот без бајки:
склапају се уморне очи;
изборано лице патњом се мучи,
старо тело, изнемогло вечно спи...
Цветана Чордић 12.06.2019.



Моје песме у зборницима...

Збирка песама „Немири румене зоре“ Цветане Чордић заправо подсећа на разиграно јутро, пуно несхваћених дражи, проживљених ситница које су преточене у стихове сете, стихове душе. У времену разголићене душе, Цветана се ухватила у коштац са незаборавом, описујући детаље своје младости како би оживела стварност, која све више постаје машта.
„Сећања се вратише у крило“, „дирнута сећања из очију капљу“ подсећа поетеса своје читаоце на извор њеног стиховања. Ова надасве талентована песнинкиња зна да се поигра речима и сликовито дочара „плаветнило које је болело“, кријући „бисерне сузице“ мајчине и њене...
04.02.2019. Доц. Др Миленко Чуровић Kичавски

НЕМИР РУМЕНЕ ЗОРЕ

Стежући као дах у леденим ноћима
донешен из пукотина земљине коре,
задрхтао је на тек отвореним очима,
немир румене зоре и замрзао прозоре.

Пупољци висибабе, под окопнелим снегом,
чедно откривају своју лепоту за гледање.
Јануар се котрља, просипа чаролију с хладноћом,
нудећи снежнобеле фантазије и жељу за вечно трајање.

Време лети као што се топи бели снег
шуштећи као дах у дугим ноћима.
Жеља да вечно траје к’о стари земљани брег.
Немир румене зоре је песма што ум прожима.





Књига издата у априлу 2019. године. Цветана чордић

meseceva rosa ::

Čestitam draga Ceco, i želim ti da stvaraš još dugo, dugo, darujuci nam
tvoje lepe stihove, tvoje divne misli, i tvoje divne slike i ikone

Hvala draga Mesečeva Rosice. Uvek me dirnu tvoje lepe misli. Hvala od srca

Svi mi rasipamo
sjaj smaragdnih ogrlica
iz dubina naših duša
uhvaćen u protoku vremena.

Задрхти срећа

Тишине ноћи
буде дамаре тела
чежње на длану...

Баршунасти смешак
на опрезу тиња
нејасноћом илузије...

Јава расплинута
бунилом зоре
титра у капи росе...

Светлост свитања
доноси кристално јутро
радост на уснама...

Обриси необичног тренутка
купају се у сунчаном дану
срцем задрхти срећа...
Цецилија 11.07.2019.

meseceva rosa ::

НЕМИР РУМЕНЕ ЗОРЕ Стежући као дах у леденим ноћима донешен из пукотина земљине коре, задрхтао је на тек отвореним очима, немир румене зоре и замрзао прозоре. Пупољци висибабе, под окопнелим снегом, чедно откривају своју лепоту за гледање. Јануар се котрља, просипа чаролију с хладноћом, нудећи снежнобеле фантазије и жељу за вечно трајање. Време лети као што се топи бели снег шуштећи као дах у дугим ноћима. Жеља да вечно траје к’о стари земљани брег. Немир румене зоре је песма што ум прожима. Цветанa Чордић

Ova pesma je iz moje knjige Nemiri rumene zore. Po njoj je knjiga dobila naslov. Hvala ti draga Rosice mnogo si me obradaovala oslikanim pesmama. Prelepo je!Hvala od srca!

Теби који ћеш доћи

Твој загонетни поглед
зауставио ми је дах,
Незнанко што појавом
будиш моје успаване дамаре.

Кидам невидљиву завесу
беспућа међу нама;
улазим у твој сан
палпирам твој пулс на челу,
дрхтим целим телом
од твог нежног лица...

У грлу ме стеже
ненадана грозница:
на путу ка илузорном открићу;
изнуђене топлоте,
а котао у мени ври.
Дражиш ме дахом
милећег лептира што чили
на путу неземаљског.

Изненађен сам
илузија ме и даље цепа на пола.
Ниси свесна, да сам тик уз тебе,
у ковитлацу твог уздаха
у крвотоку твојих жеља...

Твој загонетни поглед
зауставио ми је дах
Незнанко што појавом
будиш моје успаване дамаре.
Цецилија 9.03.2020.

Из моје нове књиге Не умиру снови
Цветана Чордић

url=https://servimg.com/view/19642376/54][/url]

Kuća u planini


Crvenog krova, kućica u cveću,
reka vodu, a putić sreću nosi.
Dok radosna koraka, šeću
mlade cure s venčićem u kosi.

Jesenja idila mami pesmu ptica
žubor vode muzikom prirode;
a svi veselog i srećnog lica
grabe s društvom gori u pohode.

Planinske lepote rumen lica boje
čist vazduh širi pluća, oči iskre
zelenilo šume, zlatom protkano je,
miju svežinom potoci i reke bistre.

Dani su kratki, jesen magle slaže:
proplanke, useke i vrhove umotava.
Staze puste čame, vukovi se njima služe,
ušuškana lišćem, mala kuća u šumi sniva.

Cecilija 04.10.2020.
slika Ljubica Nj. V. „PEJZAŽ“

https://i.servimg.com/u/f86/19/64/23/76/_11.jpg

CECILIJA ::

Пусти ме

Пусти ме, као ласту,
да летим с белим јутром.
У нежном увелом класју,
пожањи последњи откос
с лелујавим стабљикама обојених жутом...

Пусти ме, к'о грлицу,
да гнездим се у пласту с милином.
Сакупљам дражесне биљке у снопу
што путем испадају притом,
док с неба жеже Сунце превеликом силином.

Пусти ме, да као слободна птица,
изтражујем плавети, с висина грлим,
очи горских језера, и крицима опевам
лепоту врела и горућих река.
Лебдећи и уживајући бродим са залудним ветром.

Пусти ме! Пусти!
Цецилија 30.07.2015.

---

Pustime kao pticu... je slobodan let života

panonski galeb ::

---

Čestitam draga Cecilija ,
tvoji lepi stihovi,divne misli dobili su večni život  a to je dar pesnika da živi u svim vremenima

Hvala draga pesninkinjo, veoma sam počastvovana Vašim lepim rečima.

panonski galeb ::

CECILIJA ::

Пусти ме

Пусти ме, као ласту,
да летим с белим јутром.
У нежном увелом класју,
пожањи последњи откос
с лелујавим стабљикама обојених жутом...

Пусти ме, к'о грлицу,
да гнездим се у пласту с милином.
Сакупљам дражесне биљке у снопу
што путем испадају притом,
док с неба жеже Сунце превеликом силином.

Пусти ме, да као слободна птица,
изтражујем плавети, с висина грлим,
очи горских језера, и крицима опевам
лепоту врела и горућих река.
Лебдећи и уживајући бродим са залудним ветром.

Пусти ме! Пусти!
Цецилија 30.07.2015.

---

Pustime kao  pticu... je slobodan let   života    

Tako je, sloboda je vrh sa koga sleću naše duše
u toku stvaranja nas napajaju novim rimama ili dražesnim stihovima.
Hvala, hvala, hvala!