hajde da nabacamo po koju gomilicu stihova na temu PUTOPISI

Ovu temu ne otvaram samo za sebe, volella bih da se i drugi ukljuce sa svojim utiscima sa putovanja ili izleta. Verovatno vam je nesto -neki grad, predeo, gradjevina, ljudi, obicaji... ostavilo dovoljno jak utisak da ga pretocite u pesmu, ako jeste pridruzite mi se u pisanijama sa putešestvija! Evo za pocetak jedne saljive pesmice o Krfu.

KRF

Neverovatno kako je nebo isto plavo,
Zelena trava, mesec žut
Ljudi sa ušima I svim što ide uz to
Ne Oupsi, ne Mali Princevi
Zamisli
Ali to je zapravo sve samo na prvi pogled
Ustvari
Nebo je tamo drugačije boje
Zaista
Kao kad kuma neće da zaseni mladu
Ono se stidi da dođe do izražaja
Najneupadljivije plavo bez ijednog oblačka
Kad bolje udahneš
I ti ljudi što žive tamo ne mirišu isto
Ne na smog, zapršku il ruže
Ne
Oni mirišu na so
A mačke se kreću izuzetno polako
Psi laju mnogo tiše
Da ne probude tajne morske dubine
Ne stvarno
Ako ne veruješ
Pitaj onog što je išao u noćni pohod na mesec
Da ga stavi u teglu
I dokaže da je lepši od ovdašnjeg
Ili pitaj ako hoćeš
Onog što je prao suđe skoro pevajući
A kod kuće jedva I mrve skloni
Tamo noć miriše na jesen I suvlaki
A zora na masline I rano proleće
Ulice imaju ukus špageta I lazanji
Žene se kreću kao tornado
I pričaju narečjem gromova
A prodavci dozivaju kupce
Kao sirene mornare sa brodova
Nije što ima more, nije to caka
Pitaj onog što mu je pesak došapnuo:
Mala će ovde reći DA
Pitaj onog što pere noge nepoznatim devojkama
I vuče im kofere bez naknade
Tamo su krofne tako sex-y
Za euro dobiješ tri
Kapetani brodova su nekakvi klonovi
Svi do jednog sedi bradati I dugokosi
Kaktusi niču po ćoškovima
Divlje prkoseći palmama
Kamenčići ne ćute kao neki
Već pričaju priče svojih gradića
Kad neće vodiči..
Meteropate tamo pate
Jedino što dan nije duži a more mobilno
Da se ponese komad preko granice
Što je to mesto
E drugovi I drugarice
Ako I dalje ne verujete
Pitajte duše palih srpskih ratnika iz plave grobnice

Čuvam još u zamotanoj asuri
Zrno peska I šnitu bezbrižnosti……

Pade mi na pamet da bi bilo lepo nakaciti koju slicicu, za slucaj da reci ne govore dovoljno

[img][/img]
[img][/img]
[img][/img]
[img][/img]

Pokusacu nesto ovih dana o jednom gradu na tri reke da napisem.

To bi bilo lepo, Masada, hajde nemoj da te mrzi. A Kad smo vec kod reka evo par reci o jednoj divnoj

Suza Evrope Tara

Ona ne teče ka ušću
Ona teče ka pogledima
Ako je kušaš ona je naslada
Ako je gaziš ona je zapreka
To je voda, da je poželiš i u zglobu
Tiha u avgustu, s proleća buči
I jurca i baca
I zasipa i presipa
Svirka razbacanih bukova
Modro i zeleno
Ledi krv u žilama.

Tamo gde završe i poklone se
Opasanica i Veruša
Tu svoj put počinje ona
Od Komova do Drine
Spektakl prirode

Dugo je, stotinama godina
Dubila i dubila
Krečnjake
Sada prkosi Koloradu
Dubinom kanjona
Sada je kraljica brzine i bistrine

Jahali smo je jutrima u gumenim čamcima
Bacala nas je od sebe pa primala natrag, bunovna
Razbudili bismo je mlatarajući veslima
Laktala se i branila kamenčugama i kamičcima
Pevali smo joj šlagere u horovima
Dozvolila nam je da je gledamo golu
I njena vrela i penušave slapove
Skakali smo u nju sa stena
Dala je i nebu da se ogleda u njoj
I drveću i mostovima
Kadkad je stajala u mestu, u inat
Jogunica jedna
Pa nikad stići na gulaš od 5 vrsta mesa
I šampinjona

Noću je šumela tajanstveno
Prkosila zvucima tambure
I gitare izdaleka
Bila je uspavanka
Umornim veslačima
I zabava Noćobdijama

Ledi mi se reč kojom je slavim
Cakli mi se prsten na njenom dnu
Ali ipak padam, evo ničice
Pred tom lepotom, podanički skroz
I kličem!

trenutno izbrisano

ja nisam sigurna da ce mi bas stihovi ici od ruke...ali bih volela da se pridruzim. ja cu prozom. ova tema me podstakla da razmisljam o onome sto mi je bilo lepo na mojim putovanjima. jes bilo davno...ali zivo se secam onog lepog.
mene su obicno fascinirale neke beznacajne sitnice na tim putovanjima...ali kada mi te sitnice padnu na pamet...lepo mi je

Svejedno poezija ili proza, pridruzi mi se nekako se osecam usamljeno u ovoj temi, Masada je najavio da ce se pridruziti pa ga nesto nema..... Meni je priroda strasno inspirativna,to sam tek nedavno otkrila, predugo sam gledala samo u sebe a oko nas postoji toliko toga lepog, samo treba otvoriti okice.. Kad pisem o prelepim trenucima sa putovanja i izleta kao da ponovo dozivljavam svaki taj detalj i osecaj. takve trenutke treba cuvati i velicati.

u pravu si. zato mislim da treba da pocnem sa onim sto mi je najjaca uspomena...
uspomena iz detinjstva. Tisa. svako jutro kada sam se probudila, gledala sam kroz prozor u Tisu. iako je uvek iste sive boje, ipak mi je predivna. neki osecaj melanholije kada gledam u nju. siva, mutna, ali ipak brza...svoja. i strah. uvek sam se bojala Tise. i jednom samo u zivotu sam je preplivala. tamo nazad. da dokazem da mogu. sebi, ne drugima.i odonda nikada vise. nekako me vise privlaci da je gledam i da uzivam u njenim bojama. i presijavanju drveca u njenoj vodi.
nekako mi je Tisa uvek draga ali melanholicna uspomena.

Ma tu sam ali mi pisanje nesto ne ide bas ovih dana. U stvari uopste mi ne ide zadnjih mesec dana.

Pa dobro jeli to onaj Masada koji kaze lako je samo zazmuris....Hajde de......za primer barem. Salim se, okej je to, ne bicuj se.

Bobi-bo, kazes Tisa? Tisa je moj stari drugar,odrasla sam u jednoj varoši pokraj Tise, toliko trenutaka I slika vezano je za ovu tihu vodu što cveta. Nisam je nikada videla u cvetanju ili možda jesam kao dete ali nisam znala da je to to, ali lepa je to I neobična priča. Mene nešto drugo miluje I svrbi u sećanju- prve simpatije o kojima smo pričali na vidikovcu kraj Tise, sankanje na dolmi, jednom sam upala u nju dok smo skakali iz čamca u čamac, nije bilo leto I nije bilo prijatno, preplivavali smo je leti I na drugoj obali krali radost skačući sa dreta, krali kukuruze pa ih pekli na žaru sa nekim kamperima. Kraj nje sam volela prvim devojačkim ushićenjem, šetala se sa rukom u ruci, ima jedna vrba na kojoj smo jedan on I ja voleli da sedimo, pamtim I duge samotne šetnje kad sam osećala da ću da puknem I hiljadu komada postanem, davala mi je snagu tada, samo ona je to umela. Plutala sam na njoj u traktorskoj gumi i motornom čamcu. Bacila sam jednom poruku u boci da je nosi, jer nisam umela drugačije da izrazim jedno osećanje. Za nju su vezane razne priče, dandanas živo mogu da zamislim ženu u belom na belom konju koja se udavila u Tisi na neku Ognjenu Mariju I sad njen duh luta pustim ulicama grada. Voleli smo da pricamo takve priče dok smo prizivali duhove, jednom smo probali baš pored reke da bismo je lakše prizvali!!!!? I zamisli ništa. Nekad je, a najviše noću, zaista delovala mračno I jezivo kao da će neko čudovište poput onog iz Loh Nesa da izroni iz mirne vode. Toliko uspomena, sigurno ih nisam sve ni isčačkala. Toplo mi je oko srca kad kažeš Tisa. Tisa je moj stari drugar

drago mi je da imamo istog dobrog drugara...
mnogo secanja me veze za Tisu...ovo sto sam napisala su tek neka prva, jutarnja. ima neke slicnosti...i ja sam kao mala prepricavala legende (ili istine?) ko se sve udavio u njenim virovima. i zamisljala bol...
cak sam isla i da pecam na Tisu...mada se to pecanje nekako pretvorilo u nesto drugo...sve u svemu, prvi put mi je tamo, pored Tise objasnjeno sta muskarac i zena rade kada su sami...i prvi put zamalo dosla do kraja...
mnoge uspomene izviru sada.......................................

SaMar ::

Pa dobro jeli to onaj Masada koji kaze lako je samo zazmuris....Hajde de......za primer barem. Salim se, okej je to, ne bicuj se.

Ma sve sto krenem lici mi na vec napisano.

Pucaj na neki drugi svet, drugu temu. Ljubav je neprevazidjen teren i tu si serif!!!!!!! (Skidam sesir) Ali, ocigledno ne i nepresusan teren...Okreni se na drugu stranu.... dok ne dodju nove vode

Nesto sam napisao juce, prekljuce, pogledaj. Tamo u nekoj temi, sa drugih foruma. Doce muza valjda.

Otvaram vrata šarenila, boja, koje ipak nisu iste na svim stranama sveta. Nekako, Sunce drugačije sija iznad voda Jadrana... Mirisi lavande i čempresa uvlače se duboko u nosnice, grozničavo vezujući prelepi utisak negde u moždanim vijugama. I svaki put isto. Osećaj da poznajem svaki kamičak, još od davnina. Uspomene koje ne pamtim vraćaju se u naletima... Voda kvasi noge noseći sa svakim talasom milinu neopisive jačine. Prijatna jeza trni mojim telom dok pogled zapinje negde na prelivu ljubičaste u plavu...

Lepo ti je ovo, al sto se zaustavi... sad si nas zagolicala. Deluje kao pocetak novele o romansi sa Jadrana ili tako nesto...

Uplašila sam se da nekrenem putem španskih telenovela ))))

)

trenutno izbrisano

Predivno je !

Hvala Masada.

trenutno izbrisano

Trenutno obrisano

1

Hvala tebi Cecilija, drago mi je da ti se svidelo!

USA

Topliji ljudi nego ovde.
Daleko tuzniji.
Kao svi im zavidimo...
I oni nama... dok im ne zafali...

USA

KAMEN I ŠKOLJKA

U zalivu duša smiraja željnih
u peščanom krilu Makedonije
tu se sakrila školjka jedna
crna je
i zatvorena sasvim,
travu je zarobila u borbi za život.

Svaku noć pred san
zamišlja pod sobom talas
ljuljuškav i slan

Pod nebom bez oblaka
Valjan vodama Egeja
cakli se kamen jedan
belutak okruglog oblika
čeka
dan kada će biti poseban
a ne među mnogima jedan

Svaku noć pred san
zamišlja da ga dečak nosi
kući, u svoj stan
da bude večiti ukras i uspomena

Dok nebo postaje ljubičaste boje
i gubi se stroga linija horizonta
kamen i školjka
beli i crna
dali bi sve svoje
da je život onaj jedan tren
kada savršeno je sve
ovde daleko negde
dali bi sve
da ljubiti se mogu
kao nebo i more zauvek

Nizvodno uz Dunav

Tamo negde, na ovoj vrevi,
uzvodno uz Dunav,
poneki veliki brod
polako se vuče, plav
mašine mu rade sitan bod...
Možda je i siv,
čini ti se da je strašan div...
Naspram malih čamaca
koji se tu motaju,
a riba se po virovima sklanja od mamaca...
Ponekad se žale da ribe nema
otplovila je nizvodno uz struju...
U dubinama reke, uzbuna cela,
sve se to dešava u blizini mirnog sela.
Atrkcija prava: doveli konja Zelenka da se kupa,
vele voda je đabe, a i nije skupa...
Ne prođe malo stigle karuce
nova kobila došla da se kupa...
Svet se okupio, stigle i po neke lepotice,
došle da se napravi neki selfi,
što ne bi jer tu je "Venecija"
odlična kafa, a i poneka riba pečena...
Ko bi rekao da se reka i konjima sviđa,
gledaju cure crnka, a i neka riđa,
na prstima hodaju kao da su stigle u Delfi...
Okupaše konje i odoše cure u karucama,
blago nama imali smo pogled dobar da snimimo i objavimo...
Lepi su dani nizvodno uz Dunav
naročito kad ga u predvečerje obasja mesec
pa svetluca i treperi sav.
Cecilija 04.08.2017.