Jednom... nekom...

Broj poruka : 29 Godina : 49 Datum upisa : 18.07.2008

Evo moje tajne.
Veoma je jednostavna: covek samo srcem dobro vidi.
Ono sto je bitno ocima je nevidljivo.

Broj poruka : 29 Godina : 49 Datum upisa : 18.07.2008

Sve sto budem pozelela precutacu... Sanjacu o onome sto me boli, a
realnost cu pretvoriti u smeh... Budicu se svakom zorom, i disati
svakim zrakom, jer sam sigurna da ono sto donosi vreme moze da me uvuce
u neke nove promene...
Neka mi smeh i promene budu osnovne prijatnosti, neka me vode, uklopicu se...
Zapitam se - da li cu ikada pomisliti na sve ono sto je budilo
razlicite strahove u meni, ili cu jednostavno i dalje gledati daleko i
traziti neku veliku promenu pracenu tremom? Verovatno cu stajati ispod
nekog starog oraha, zadovoljna svojim ispunjenjem i divnom emocijom,
koju cu osecati preme Tebi koga i ne poznajem...
Da li cu, mozda, tada smatrati da ne postoji nesto vise i jace sto me
ispunjava... Da li cu i tada izvlaciti iz svega neko sopstveno
zadovoljstvo i srecu, ili cu jednostavno strahovati od moguce
izigranosti...
Znam, da ce mi svaki slucajni prolaznik biti smesan, a svaki dan
ispunjen nadmenoscu... Svaki znak promene pricinjavace mi
zadovoljstvo...
Valjda... Zivot je....

Naslov: Re: Jednom... nekom... 23/3/2009, 7:07 pm

Skoro sam sanjala da te nemam,
da nisi tu gde ti je mesto.
Praznina u srcu je bila potpuno je ovladala tisina.
Trgnula sam se iz ludog sna,ali srce mi je bilo prazno.
Tebe zaista vise nije bilo tu.
Da,san se obistinio.Zato valjda nikada u zivotu nisam ni sanjala,jer sam se vecito bojala njihovih ostvarenja.Java je mesto gde zivim i gde me vraca u tu prokletu stvarnost.Bol...Nikada u zivotu nisam mogla da poverujem kada neko kaze da moze srce i dusa da toliko da bole,da veruj te mi moze,to sam osetila po prvi put-takvu vrstu boli,gde nema leka,bol koja se ne moze opisati ni sa kojom vrstom boli.Bez tebe dani su vecnost ,a ja sebi nezelim da pomognem.Samu sebe ubijam,razmisljajuci o tebi slusajuci samo ono sto si mi ti pustao,citam samo ono sto si mi ti pisao i gledam...gledam a nevidim nista.Sve je stalo.Svako dan je sve tezi i tezi,noci sve duze a praznina kao ponor gde ne vidim dno.Necu te nikada zaboraviti.Ni nezelim da mislim o tome.Dobro jutro,sapni mi!!!Reci mi da je to bio samo san.

Naslov: Re: Jednom... nekom... 8/4/2009, 8:59 pm

Ponekad nezno i necujno
pratim tvoju senu ....
Uplakanim pogledom dodirujem
sve sto si danas gledao.
Drhtavom rukom milujem
sve na cemu je tvoja ruka
danas ostavila trag.
Umornim korakom stizem
do kreveta tvoga
i usnama na jastuku
ispisujem ti ime
strahujuci....
da ne dotaknu te moje reci
i moj dah.
Kazem ponekad....
a redovno to radim
svake noci
pre nego sklopim umorne
oci.

Naslov: Re: Jednom... nekom... 22/6/2009, 7:11 am

- Upravo tako jednom nekome...mozda kada me ne bude bilo pored tebe ili ti pored mene...da me se setis jedne zime.

Bleda jutarnja svetlost probudila me je iz sna.Protrljala sam svoje sanjive oci...prva jutarnja misao bio si ti ljubavi moja.Koliko do juce smatrala sam da sam sama sebi dovoljna i tvoju ljubav koju si mi nudio gurala sam od sebe...sada kazem dobro je sto negde postojis,sto te ima.Svaki nas susret je hrana za moju dusu...svaki rastanak izgleda mi kao citava vecnost.Zvao si me svojim andjelom,cini mi se da sam ipak neka tvoja luda ljubav kako si znao da kazes...Ucio si me svaki dan nekim novim stvarima,a ja sam kao malo dete sve to gurala od sebe,ne zeleci ni da slusam.Slusala sam te u stvari...upijala sam svaku tvoju izgovorenu rec i ucila sam...pokusavala sam da sve naucim,ali ti to nisam priznavala.Znam ja da zivot ima toliko cari,ali sve te zivotne cari tokom ovih godina moga zivota negde su ostale ucaurene...zaboravljene...utihle.Milujes me po kosi...svaki tvoj dodir donosi mi drhtaj tela do bola.Cesto sklopim oci mastam o tebi...i moja samoca poprima boju uspomena.Mislis li na mene?Grmljavina i pljusak...duva vetar,vetar koji mi tako prija koji mi ulazi u svaku poru kao i dtvoji dodiri.Osecam tvoje poljupce...ljubis me,cak i kada nisi pored mene ja vidim tvoj lik i zvuk tvojih neznih reci,prosaputanih negde u vrat.Sve dok te budem nosila u sebi,znacu da negde postojis da te ima.

Naslov: Re: Jednom... nekom... 24/6/2009, 7:25 am

Jos uvek ne mogu da verujem da vise nikada necu cuti tvoj glas,da mi vise nikada neces pozeleti dobro jutro i ono tvoje poznato DOBRA TI SRECA...cuvaj se malena,cemu sam se ja stalno smejala.Ne...nemogu da verujem,da mi niko vise nece reci pa dobro gde si vestice jedna,uzeleo sam te se.Samo te zovem da ti cujem glas...Tebe vise nema.neprihvatam istinu i ono sto ide uz to jer mi stvara bol.Hocu da vratim vreme,sate minute i dane koje sam provela s tobom.Hocu da sve ovo sto mi se izdesavalo bude samo laz,ruzan san...nakon cega cu se probuditi i samo nastaviti tamo gde smo stali.Cekala sam te...ljubavi da li znas da sam te cekala svaki dan i da sam se nadala tvom dolasku bas onako kako smo se dogovorili.Cekala sam te i onda kada se nisi javljao ,cekala sam te i kada se nisi pojavljivao,cekala sam te jer ti si bio jedina osoba koja je bila vredna mog cekanja.A onda sam docekala samo tamu,mrak...i ponovo silne nemire.Nemiri koji me proganjaju,sto ti nisam rekla tog poslednjeg puta da si moje sve u zivotu,da sam bila spremna da sve svoje bacim pred tvoje noge i da ti kazem dodji vodi me...bicu samo s tobom.Secam se da sam ti samo rekla da te volim volim do beskraja.To sam ti stalno ponavljala to si i sam znao.Tog poslednjeg razgovora secam se [bio je 5 maj]smejala sam se toliko kao da sam predpostavila da je to poslednji moj smeh upucen tebi.To si poneo sa sobom.Ostala je jedna velika ljubav,secanje na lepe trenutke...nikada te necu zaboraviti cuvacu te vecno tamo gde i pripadas.Ostaces u mom srcu .Volecu te svojom tisinom.

» Jednom kad me ne bude...(Strelica)
» ja sam bio samo nesreca na tvom putu kroz snove