LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Petoknjižje

Ići dole 
AutorPoruka
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Petoknjižje Empty
PočaljiNaslov: Petoknjižje   Petoknjižje Icon_minitime16/8/2010, 9:22 pm

Петокњижје

Аутор Zoran Matić. Написано датума: Среда, август 11, 2010 у 4:09 по подне


Прича о једном дану, једном сату, једној ноћи или о једном животу. Прича виђена са мушке стране, било би интересантно када би из другог угла била написана. Ја немам ту моћ, можда неко од вас ...

1.

Дођи, ноћ је касна,
неки ситан сат,
дођи, нико нас не види,
сем кише која пада.
Дођи, љубићу те,
ту у тами која остаје,
по малој црној хаљини,
коју си на брзину одабрала због мене.
Дођи, љубићу те,
а ти, препусти се,
јер шта овако сами можемо губити,
сем нежности и ватре залутале?
Дођи, пусти ме да лутам,
пратићу уснама,
несташне капи које падају,
које траг на твоме телу остављају.
Уздрхти, знам, дрхтај не можеш скрити,
уздрхти и буди море,узбуркано,
јако, буди све, све што пожелиш,
у својој жудњи за мојим рукама,
које траже златне нити додира.
Пожели, покажи ми,
ја, господар и роб твоје похоте,
жељу ти испуњавам,
ону луду, најлуђу,
реци, немој прећутати сада,
оно притајено парче тајне.
Ту, под кишом,
дрхтимо, од страсти набујале,
страсти коју прстима гасимо,
на распаљеном бојишту.
Пусти бедра нека лудују,
пусти их, нека ме потраже,
у стиску твојих колена,
пусти их, нека се ослободе окова,
баци кључ невиних погледа,
пусти све и буди оно што сада јеси,
у цвету ноћи и немира,
ти љубавнице мога злодуха.

2.

Пусти, нека нас замка ноћи зароби,
на оивиченој постељи,ти и ја,
кроз отворен прозор ноћи,
пусти месец нека нас срмом прелије,
и ветар нека шуми,нека говори.
Ти и ја, успутни пролазници сна,
са преваљеним жељама на уснама, сами,
ту у граду са неким именом, у некој соби,
обичној, случајно одабраној.
Свућићу твоју хаљину,
На твојим боковима остаће траг мојих усана,
Нежан и благ, на белој кожи урезан.
Трн чежње побошћу на твојим грудима,
Трн лудила и сна, узаврео,
орошен твојом крвљу.
Голи и сами, поглед који лута маштањем,
Лута поривом сна на јави,
на нашим раменима заустављен.
Додир, такт пригушене музике ритма олује,
у теби, у мени, нама.
Вајам те у ивици стварности која се дешава,
Вајаш ме прстима, ноктима,
похотним јутром које долази,
које носи свитање.
Пропни се, као талас, велики,
о гребен разбијен,
уздрхти као што први пут си дрхтала,
у нечијим туђим рукама,
врати се у сећање првих пољубаца,
врати се и шапни да те узмем,
јер овако те нико није узимао,
љубио, никада, као ја.
Не говори, пусти ме,
пустићу те,
умори ме, уби ме снагом која расте,
у твојој утроби распламсала,
јака, на твојим ногама стегнутим на моме струку.
Немој заспати, сунце долази,
Погледај ме, реци шта очи ти моје говоре,
немој заспати, нека игра луда траје,
ту на твоме телу, љубављу извијеном.
Заборави га, његове речи, додире,
заборави га, још трен барем,
док последи пољубац сна,
ту на твом телу мирном остаје.

3.

Ово је исповест, о теби, о мени,
о додирима у ноћи,о спојеним уснама у данима,
исповест и молитва, исповест и молитва,
теби, не Богу,
јер он са нама не ходи,
исповест и молитва,
о додиру, за додире,
о твојим грудима и за њих,
ово није љубав, она је нестала,
није ни потреба,
ово је обожавање ватре,
у нама похрањене.
Можемо остати, можемо отићи,
можемо све, можемо свуда,
кораком, лаким, тешким,
ногу пред ногу,
можемо трчати,
можемо спавати,
можемо сањати,
можемо се љубити,
гледати.
Можемо све, без речи,
неми,могу те додирнути,
љубити,можеш ме убити,
можеш ме разапети,сада,
увек, заувек.
Мируј, ту до мене,
не, ниси пијана,
мало си заљубљена,
мало луда, буновна.
кажем ти, можемо све,
само једно не можемо,
на питање, одговорити питањем.

4.

Пара старе локомотиве,
станични плац,
мали, у брдима лета,
стојиш крај мене,
путна торба, шешир, рукавице,
детелина зелена, на малим пољима,
рука, улазиш у вагон,
стојимао ћутке, гедамо се,
два странца из луде ноћи,
пиштаљка, бели дим,точкови клопарају,
махнућу још једном, за крај.
На сату, подне, још који изгубљени сат,
мој закаснели воз ће стићи.
Враћам се ногу пред ногу,
твој мирис лелуја на моме рамену,
твоје усне, остале су,
ту на мојима,
а ти, шта моје си понела?
У даљини, козорог риче,
зове некога, не плаши се,
као ми што смо били уплашени.
Мали хотел, соба,прозор,
отворен, мали свитац који је летео,
тамо је негде,
иза дебелог застора заспао,
малени сведок љубави и растанка.
Ех да нису каснили,
ех да нису, није ово у мени кајање,
јер због лепог се не кајем,
ово је бол, бол што си његова,
бол свих уздаха загребаних,
ту, у ова четири зида дана.
У једном поподневу,
у једној вечери, у једној ноћи,
били смо све,
ти жена коју сам пробудио,
а ја дечак који као да је први пут љубио,
а потом, опет ми, неми, без гласа,
са стегнутим грлом гиљотине која пада.
Твоја хаљина, мала црна, мокра,
ту је била, ту где стојим,
твоје ципеле, наоколо бачене,
дугмад моје кошуље расута.
Да, ту сам те љубио,
твоје бокове дирао,
лутао уснама,
пољупцима те прекрио, твој уздах,
немирно тело, ја море које обале дира,
ти хрид, од сунца топла, разбуђена.
На мојим грудима,
твоји нокти урезани,
пољупци остављени, дати,
у споменар ноћи записани.
За неки сат, он ће те чекати,
узети твоје ствари, пољубити те,
знам, поглед ћеш сакрити,
затворити очи и помислити на мене.
Још пар ствари невољно скупљених,
затварам торбу и излазим,
поздрављам малог свица,
док затварам врата,
историје неких сати.
Одлазим.

5.

Опрости, лагао сам,
Лагао сам да те нисам сањао,
Зато опрости ми,
На свакој лажи у којој те нисам љубио.
Лагао сам да нисам,
На твојим бедрима усне оставио,
Да нисам те врховима прстију тражио,
У царству месеца и мрака,
Сребрном свилом покривао.
Лагао сам, да груди ти нисам уснама дирао,
Да тело твоје нисам скидао,
Хаљину твоју на њему кидао.
Лажем, да дахом те нисам тражио,
На твојим бедрима каном,
Реч жаром и лицем изгубио.

Опрости, лагао сам,
Да си са сунцем отишла,
Лагао сам и да твоје уздахе нисам сачувао,
И зато опрости ми,
На свакој лажи у којој те нисам љубио.


Састављено у целину приче од песама насталих овде.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Shapor Odiva

Shapor Odiva

Broj poruka : 13
Datum upisa : 09.08.2010

Petoknjižje Empty
PočaljiNaslov: Re: Petoknjižje   Petoknjižje Icon_minitime17/8/2010, 12:10 pm

Malo izmastala... malo ukrala... Prica vidjena sa zenske strane ...

Necu napisati ni jedan stih o tvojim ocima!

O tome kako si me ljubio

i kako si mi ukrao dah te veceri....

Necu ni odati tajnu

zasto sam te za ruku cvrsto drzala.

Ni zasto sam s tobom

krenula zvezdanim puticem

u mracniju stranu parka.

Necu ti reci ni koliko sam kapi rose

sa tvojih dlanova ukrala.

Ni koliko sam bila srecna kad si otisao!

Ni koliko sam bila tuzna kad sam te videla!

Ni kako sam zamisljala da lezim na livadi

i upijam dusom vetar

koji nosi polen iz tvoga dvorista.

Necu napisati ni jedan stih o tvojim usnama!

Ni o tome kako si me gledao.

Ni kako sam svu srecu sveta ukrala

kad si dodirnuo mali prst na mom stopalu.

Necu ti reci ni da se vojska mrava

pod mojom kozom probudi,

kad kazaljke se stope

kao nasi prsti na mojim bedrima.

Necu ti reci ni zasto sam

obukla malu crnu haljinu.

Ni jesam li ponela nesto tvoje...

Ni jesam li ti ostavila nesto svoje.

Ni jesi li me i koliko lagao

da mozemo sve

mozemo svuda

korakom, lakim,teskim

nogu pred nogu...

Da mozemo trcat,

mozemo spavati

mozemo sanjati

Da se mozemo ljubiti

gledati...

Da mozemo sve

bez reci, nemi,

uvek zauvek...

Necu ti reci ni da vozovi nisu kasnili...

Jos par stvari nevoljno skupljenih

zatvaram torbu,

nevesto prikrivam suze

osmehom...

pozdravljam malog svitca.

Odlazim...

Za neki sat on ce me cekati

sasvim slucajnona peronu br.2.

Lagano cu izaci iz voza,

poljubicu ga strasnije no ikad..

Bacicu kljuc nevinih pogleda.

Pusticu da budem ono sto jesam...

Ljubavnica tvog zloduha!
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Petoknjižje Empty
PočaljiNaslov: Re: Petoknjižje   Petoknjižje Icon_minitime20/8/2010, 9:13 pm

PETOKNJIŽJE - Priča o jednom danu, satu, noći ili životu, iz ženskog ugla - Branka Zeng


1.

Došla sam, noć je
zvono sa tornja,
pokušavam da brojim...
tvoje poljupce, ili odjek
koje odzvanja
dok loviš kišne kapi
koje beže sa mog lica.
Crna haljina, ona mala,
obukla sam je misleći na Tebe.
Ljubiš me, ljubiš kao nikada
niko nije tako budio buru od koje gorim.
Puštam te da lutaš
kao mornar po moru tražiš
put ka mirnoj luci,
prste ne prepoznajemo
u stisku trenutka
od koga noć postaje bajka.
Znam da gubim
ali dobijam snagu
postajem ljubavnica
pokidavši poslednji okov
dok se u noći gubio
zvuk poslednjeg zvona.


2.

Mislila sam na Tebe
mada nisam znala da postojiš,
dok sam oblačila haljinu.
Bacio si je pored postelje,
osećam svežinu, kroz otvoren prozor
ulazi zvuk kiše.
Tu u sobi dva prolaznika
u slučajnom susretu,
zagrljaju spojenih želja
upijamo se usnama sa tragom meseca
na našim telima kao vulkan
koji se budi postojimo,
trajemo u zagrljaju.
Tvoje ruke osećam
kao da brišu sve tragove
koje je on godinama ostavljao
na mojim bedrima sada
crtaju put ka svojoj stvarnosti.
Grlim te, šapat mi kao vrisak odzvanja,
zaboravljam na njega.
Odlazim u san
sa tvojim zagrljajem
i sećanjem...



3.

Kao da gledam film...
Govoriš da je to priča,
priča koju mi živimo.
Tu u ovoj sobi skriveni
od njega, možemo biti sve.
Onako pijani od poljubaca,
dodira, izmešanih mirisa.
Možemo, ludo se zaljubiti
jedno u drugo ali ne možemo
pitanjem odgovoriti na pitanje.



4.

Gledam, iz ugla Tvog oka
proviruje kapljica
kao kap noćašnje kiše
seća me na dodir...
Stara lokomotiva uz pisak
i paru ulazi na peron...
Stežem tvoju ruku, pogled otpravnika voza
ne dozvoljava tvoj poljubac.
Znam, on me čeka,
uzeće moj kofer i pozvati taksi.
Mašem ti...


5.

Opraštam sebi,
Tebe nisam lagala,
ni njega da sam Te volela.
Onako za ceo život jednom
jedinom ljubavlju u sobi
sa pogledom na peron i mesečevim zrakom.
Opraštam sebi odlazak vozom u podne.
Ne opraštam sebi, sve one poljupce
koje Ti nisam prosula po telu,
zagrljaj kojim Te nisam zauvek,
zauvek, zarobila u sebi,
laž koju nisam izgovorila,
da Te ne volim!

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Petoknjižje Empty
PočaljiNaslov: Re: Petoknjižje   Petoknjižje Icon_minitime23/8/2010, 3:55 pm

ПЕТОСТИШЈЕ
Аутор Мирјана Маринковић


По Зорану Матићу (ПЕТОКЊИЖЈЕ)



ПЕТОСТИШЈЕ

1

У ноћ ми дођи -
све жеље испуњавам.
Дођи ми у ноћ...

2

Кажи, како би?..
Блатом, кâмом ил' златом?
Како, кажи ми?

3

Да молим не дај!
Тихо измиче време.
Немој да молим...

4

Ено, стиже воз.
Прође и ово наше.
Стигао је воз...

5

Слагах ли те кад?
Звезду ону не скидох?
Опрости ми сад...

23. август 2010.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Petoknjižje Empty
PočaljiNaslov: Re: Petoknjižje   Petoknjižje Icon_minitime28/8/2010, 12:45 pm

Petoknjižje Impression_915_by_sudor-d2xg3qg

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Najda M.

Najda M.

Ženski
Broj poruka : 5067
Datum upisa : 12.10.2010

Petoknjižje Empty
PočaljiNaslov: Re: Petoknjižje   Petoknjižje Icon_minitime10/11/2010, 8:55 pm

PETOKNJIŽJE - priča o jednom danu,satu,noći ili životu,iz ženskog ugla


(Nadovezala se na delove pesme PETOKNJIŽJE - Zorana Matića, nešto dodala...)


1.



Dolazim,prošla je ponoć.

Čekaš me u polutami.

Ljubim te ovlaš.

Sami,nas dvoje i kiša.

Već osećam vrele poljupce,

prste koji klize niz haljinu,

za koju misliš,

da sam je slučajno odabrala.

A baš nju sam čuvala za tebe.

Mili,ljubi me,prdajem se

raspali u meni vatre,

svu nežnost mi podari.

Tvoja sam,bez svedoka.

Kiša nas odati neće.

Lutaj po meni,gutaj pohotno

kapi što niz mene liju.

Popij me,znam žedj

za mnom te izludjuje.

Vidiš,drhtim,

okean sam uzburkan.

Ruke tvoje mi obala

u koju uranjam

poput plime.

Dodiri tvoji,

najlepše su niti

što vezuju me grešnu,

na lomaču strasti.

Pohotom gospodarim,

robuješ mojim željama,

u pokori uživaš.

Reći ću noćas

onu tajnu,pritajenu

šapatom,koji pamtićeš

dok si živ,baršunasti glas

odzvanjaće ti u ušima

dugo...

Pod kišom strasti,drhtimo,

tražimo se prstima,

gasimo vatre,

pijući sokove poljupcima.

Na bojištu smo,gde žrtava

noćas nema.

Tela u bunilu,bedra u ludilu,

kolena isprepletana.

Kidamo okove u ritmu

kiše što dobuje.

Bacam nevinost pogleda,

sve zaboravljam.

Hoću da budem baš ono

što sam sada.

Ljubavnica u noći nemira.

Neće me oprati kiša,

ni tebe neće...

Zloduh moj si ti

kom sve sam dala

ovaj put....



2.



Prepuštam ti se.

Zarobi me zamkama noći.

Ti i ja na postelji.

Mesec nas srmom preliva,

vetar šapuće,

mi ni glasa da pustimo.

Dva prolaznika kroz snove,

došaputane želje nam na usnama.

Sami u nekom bezimenom gradu,

nekoj baš običnoj sobi,

odabranoj tek tako.

U slatkom grehu ogrezli.

Skidaš mi haljinu,

kidaš nestrpljivo.

Šetaš po meni,

usnama tragove ostavljaš,

nežno,tanano

urezuješ se u kožu.

Onda,naglo,

u bunilu,zabadaš

trnje stravične čežnje

u moje grudi.

Gubiš dah.

Ludilo i san u javu pretvaraš.

Do krvi lomiš

svaku moju kost,

kidaš meso.

Pogledi nam lete

porivima sna na javi.

Hvatamo ritam prigušene oluje,

u taktu plešemo,

ti u meni,ja u tebi,

mi u nama.

Vajaš me na ivici pameti,

klešem te vrhovima prstiju,

poput violine topim ti čula.

Divljam odjednom,

nezasito kao zver,

zarivam nokte u tvoje mišice.

Udaram kao talas o greben,

razbijam se.

Drhtim kao srna.

Ne,ne želim,neću

da se odvojim od tebe.

Čula sam šapat

što me uzima k sebi,

da me ljubi kao niko nikada.

Ćutimo....

Puštam te,slomi me,

umori me,snagom koja kida

rasplamsaj utrobu.

Moje noge na tvom struku,

lomimo se do bola.

Ne ,ne spavaj,sviće.

Curi vreme.

Gledam te,produžavamo

ludu igru po telima izvijenim.

Znaš,zaboravila sam ga.

Samo tebe imam,želim.

Ne,ne želim,ne mogu da odem.

Pretvorimo ovaj tren u večnost.

Mirna,osveštana tvojim poljupcem,

u snu večnom ostajem.



3.



Ispovest pišem o nama

u grešnim noćima,dodirima što bole,

usnama nerazdvojenim u danima.

Ispovest,molitva,nama ,tebi.

Gospod uz grešnike ne hodi.

Molitva i ispovest

o dodirima,za dodire,

o telima,za tela.

Nije ovo ljubav,nije ni bila,

ni neka navika.

Vatra je ovo u nama,

što tinja,tinjaće čini se uvek.

Možemo sve sada,

ostati,otići,

trčećim korakom,isšunjati se,

možda i odpuzati nevino poput beba.

Hajdmo,budni opet sanjati,

opet se pohotno ljubiti,

pogledom zarobiti.

Ni reč,za dodir,za poljubac.

Razapinjemo se,ubijamo,

sada, za uvek.

Ćutim tu kraj tebe.

Poludela,zaljubljena,

pogubljena.

Čini se,možemo sve.

Samo jedno nikada nećemo moći,

na pitanje pitanjem da odgovorimo.

Pohota,strast ili želja dok smo živi?



4.



Stojim sva važna kraj tebe,

srećna i zadovoljna žena.

Torba,šešir,rukavice.

Ah,koji osećaj,biti dama.

Gledam,stojim pored

muškarca mojih snova.

Gubi mi se pogled negde

u poljima deteline.

Ipak,skrećem pogled sa tebe,

da oči sakrijem.

Pisak lokomotive,

vreme je...

Gledamo se,odjednom,

postajemo dva stranca

iz noći ludila.

Pištaljka za kraj.

Gubim te u dimu,

kloparanje točkova

u ritmu mog pulsa.

Iskida me bol,

pomisao da mu se vraćam.

Mašeš još jednom za kraj.



Podne,čekaš zakasneli voz.

Ostao ti je moj miris na ramenu,

usne moje na tvojima.

Ja tvoje u žurbi zaboravih,

nehotice.

Zver u daljini riče,nekoga traži.

Nije uplašena kao mi.



Hotel,prozor otvoren.

Svitac,maleni svedok

ljubavi i rastanka,

pao je negde i zaspao,

slomi ga tuga što nas biti neće.

Kajanje,ma nije,

nema kajanja zbog nečeg lepog.

Bol je ovo što nisam tvoja,bol što nisi moj.

Njegova sam,a ne želim ga,

nikad ga nisam ni želela.

Svi uzdasi stadoše u ova četiri zida.

Tu valjda i ostaše.

Jednog popodneva,

jedne večeri,jedne noći.

Ja,žena probudjena,

dama,kurva.

Ti,dečak nevin,

što prvi put ljubi.

Bezglasni,stegnutih grla.

Moja haljina,kao slučajno odabrana,

mala,crna,bila je tu iskidana.

Dugman s tvoje košulje pocepane

razbacana.

Ljubio si mi bokove,

skitao usnama po meni,

poljupcima me udisao.

Nemirna tela,

ti more,ja obala.

Suncem razbudjena,

podatna.

Urezala sam na tvoje grudi dodire,

ostavila poljupce,zapisane u noći.

Još malo,stići ću.

Čekaće me,uzeti stvari,

poljubiće me.

Pogled ću sakriti,

odaće me oči.

Žmurim,da te sačuvam

makar malo.

U onoj sobi,nevoljno kupiš stvari,

izlaziš,malom svicu odpozdravljaš.

Zatvaraš vrata,već započete prošlosti.

Odlaziš...a boli...



5.



Znam,lagao si da me ne sanjaš,

lažem i ja.

Opraštam ti sve laži

u kojima me nisi ljubio.

Znam,laž je tvoja istina,

a i moja.

Usne su ostale na bedrima,

osećam prste

kojima si me tražio.

Svila klizi po sećanju,

pokrivao si me

čarobnim sjajem.

Laž je tvoja ime moje.

Istina moja,laž da sam te zaboravila.

Dirao si me usnama,dirao telo,

kidao haljinu.

Dah tvoj i danas osećam,

i da lažem,znam,

tražio si me.

Na mojim bedrima sebe si izgubio.

Lažeš da sam sa Suncem nestala.

Moje uzdahe osećaš.

Oprost ti dajem,jer znam.

I ako kažeš da nisi,ljubio si me.



Emina Vlahović

10.11.2010.

____________________________________________

Bog nam je podario Veru , Ljubav i Nadu...
Na nama je da pronađemo smisao tog dara.

Najda M.  
Nazad na vrh Ići dole
Najda M.

Najda M.

Ženski
Broj poruka : 5067
Datum upisa : 12.10.2010

Petoknjižje Empty
PočaljiNaslov: 111111111111   Petoknjižje Icon_minitime11/11/2010, 12:54 pm

(priča o jednom danu,satu,noći,životu-sagledana iz ženskog ugla
kao odgovor na PETOKNJIŽJE autora Zorana Matiča
Korišćena ista tema, osnovna ideja, ostalo samostalan rad )

PETOKNJIŽJE II

1.

Spremam se da krenem,
puna nemira.
Čujem kišu.
Oblačim malu crnu haljinu,
opet da te izludim,
namerno.
Gospodariću noćas,
robom ćeš postati čim
osetiš moj dah.
Stižem,i bez dodira
osećam tvoje drhtaje.
Čekaš ispod nadstrešice,
polumokar i tako privlačan
u maici prilipljenoj
uz telo.
Bacaš tek upaljenu cigaretu,
uzimaš me,onako mokru,
pokislu.
Sudar pogleda,
pijemo se dahom
pohotnim,vazduha nemamo.
Lomi nas požuda.
Kiša lije po nama,
a mi pijani,ludi.
Briga nas.
Klizaš usnama po mojoj haljini,
kidaš je,cepam ti majicu.
Mokri,ljubimo se,
pijemo jedno drugo.
Ošamućeni,puštamo krike poput zveri.
Uloge podeljene,gospodar-rob,
rob-gospodar.
Menjamo role
u ritmu kiše što udara po oluku.
Zapovesti ispunjavamo
neizustom,čitamo se.
Obavijam te kolenima,
rukama me držiš
izvijenu,pod nagonom
tvoje žedji .
Mačem,do kosti probadaš.
Zaranjaš do srži,
krv lipti u strasti.
Krik još jedan,
zajednički za kraj.
Poljubac
onaj najvatreniji
od koga se teško
odvajamo.
Ljubavnica i demon
u slatkom grehu.


2.

Neki grad,neka soba
izabrana tek onako
samo za nas.
Pun Mesec baca čini
na noć prevare,
ili istine,ko zna?
Odsjaj na mojoj haljini,
gledaš me,
vidim svlačiš me pogledom.
Prozor otvoren,dašak
vetra obuzima
nas nemirima.
Prilazim ti,
dok sediš na postelji.
Jedan pogled i padaš,
pada i haljina,
ona mala pripijena uz moje telo.
Trgaš je,mene kidaš
cepam ti košulju,
gubiš prste u mojoj kosi.
Rukama šetaš po grudima,
ledjima,
pa niz bedra.
Ljubimo se,bez daha.
Nema čekanja,ni vremena
u ovoj ludoj noći.
Ne, niko ne ljubi kao ti.
Zaboravljam ga,imam samo tebe
sada i uvek,
i kad te nemam,
tvoja sam.
Lomi me,izludi,
hoću da se pogubim
u tvojim dodirima.
Ležiš na postelji,
piješ me očima,
sijaju pijane u mraku.
Nemoćan,a pohotan.
Volim tu igru,
obuzimam te šakama,
kolenima,gospodarim
svakim tvojim trzajem.
Vrištimo,prolama se krik
u sobičku,
tek tako,slučajno izabranom.
Za nas,za ljubav
ili šta već.
Nije ni važno,
goresmo najjačim žarom,
kao nikad do sad.
Grešni,svoji,
za nezaborav.
Upadosmo u zamku noći,
namerno.


3.

Ispovedamo se noćas.
Molitvom da speremo greh.
Ne hodimo stazom
što Gospod vodi,
demoni nam vodiči.
Ljubim te pomamno,
gušim se u tvojim dodirima,
dišem tvojim dahom.
Pijem rosu sa izvora
gde kročiti nisam smela.
Grešan si i ti,
ne pomišljaj da bi
moglo biti drugačije.
Usud nam je
preljuba ova
u kojoj gorimo,
dahćemo kao životinje
u zverinjaku zatvorene.
Sve možemo noćas,
sve nam je dozvoljeno.
Ljubimo se,
gorimo,bez reči
grešnim mislima
Gospoda prizivamo.
Ma,briga nas.
Stopimo se u jedno,
ludi,zaljubljeni,
očarani,začarani.
Ma sve smo mi,
sve možemo,
sve nam se hoće
u noći ispovesti,
jedno pred drugim,
ogoljeni.
Ti meni,ja tebi
telima zavete dajemo
kao u ispovedaonici,
onoj bahatoj,
od uzavrele požude.
Jedino osta
nedorečena istina
ili možda laž,
ko zna.
Pitanje na koje pitanjem
odgovoriti ne možemo.
Ko smo mi?

4.

Stojimo na peronu
železničke stanice
malog mesta u zabiti.
Niko nas otkrio nije.
U grlu knedla,
oči suzne.
Kraj je došao.
Pratiš me,
a ja,kao da ostavljam
sve na svetu što sam
imala u jednom trenu,
jednoj noći,
jednoj sobi.
Ni šešir ne pokriva moj
bolni pogled,niti
naborano čelo od tuge.
Ljubili smo se bez daha,
jurili svaki tren u vremenu,
da ne pobegne neki dodir.
Žena sam bila,poput školjke
otvorena,a ti mladjani pastuv
u punoj snazi.
Poljupcima ispijasmo
jedno drugo
kao pijavice.
Te ruke,usne baršunaste,
mlado telo,poput jelena
izvajano,ne mogu da zaboravim.
Opraštamo se.
U dimu ostaje tvoj lik,
ja nevoljno odlazim.
Tvoj voz kasni.
Vraćaš se u sobu,
kupiš stvari.
Nalaziš moj ruž na podu.
Boli te sećanje na moje
vatrene poljupce.
Otvaraš ,mirišeš,
osećaš me i dalje.
Nevoljno ubacuješ svoje
stvari u kofer i odlaziš.
Zatvaraš vrata
kao korice spomenara.
Uspomenu
na jednu noć,jedan sat ,dan.
Istorija postajemo,
a sve smo bili,
ništa ostali.
Bliži se kraj mom putovanju.
Popravljam frizuru,
stavljam šešir,
oči da sakrijem.
Čeka me,
kao da me sudija čeka,
a ja lažni svedok.
Ljubi me,a tebe osećam
celim telom.
Eto,tako malo prisećanje,
za celog tebe u meni.
Stranče i željo moja.

5.

Lažem sebe
da ne sanjam te.
Lažem da ostadoh neljubljena,
da nisam ti pila nektar sa usana.
Lažem da na mojim grudima nisi
udisao najmekše dodire,
na bedrima osetio najžešće vatre.
Ma lažem da sam te ljubila
i da te ljubim
u snovima i noćas.
Ne nisam ni bila s tobom one
noći kad goreli smo
najjačim porivima
vulkanima prženi,
ludi od strasti.
Ni Mesec nije bio pun,
pa nas sludeo
svojim sjajem
da se lakše popamtimo.
Lažem da volim tebe,
a da on mi ne treba.
Da,lažem,istinu ne zborim,
istinu ne snevam.
Oprosti...jedino tako
ubediću sebe da mi nije
stalo....

Emina Vlahović
11.11.2010.

____________________________________________

Bog nam je podario Veru , Ljubav i Nadu...
Na nama je da pronađemo smisao tog dara.

Najda M.  
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Petoknjižje Empty
PočaljiNaslov: Re: Petoknjižje   Petoknjižje Icon_minitime29/12/2010, 10:17 pm

PETOKNJIŽJE - Priča o jednom danu, satu, noći ili životu, iz ženskog ugla-Mirjana Vujicic

13.11.2010

1.

Hajde dodji, cekam te!
U tvome oku
da budem oganj lutalice.
Da budem tvoja crna dama,
zelje i strasti.
Andjeo nisam,
hocu samo da gorim
kao uzburkani oganj,
koji nikada
nece da usahnuti.
Dodji cekam te!
Da me milujeas kao vetar leta
da prođeš mojim vratom,
dok se prepustam blagom dodiru
traga nezaborava.
U danu vecnoga sna,
cekam te
da plovis mojim bedrima,
uklesanu u pori svakog tvog
dodira.
Jer ti si moj gospodar
ja sam robinja, koja sve
zelje ispunjava,
koja ti se prepusta.
Zauvek sam bacila,
kljuc nevinih pogleda,
a ti, srusio si sve moje
bedeme srama.
Želim za tebe da budem
topla i besramna.
U ovoj slatkoj tami lave i greha
uzdasi strasti
nek nam budu kljuc nevinog
pogleda...osmeha.
Dozivam te ovako procvala
i opojno obilazim sva tvoja vrela.
Jer u ovoj igri ljubavnice
pobednika nema.
Na mojim grudima vajas
svetove,
polazem glavu pismu zavetnom
volim ovo ropstvo
jer raspusne zveri cednoscu
se krote.
Samo nastavi sviraj,
pisi pevaj na svojoj
harfi rajske mekote strasti.


2.

Pustam te u svoje odaje tajni,
u sva jutra koja nam dolaze.
Tvoji tragovi nek ostanu
na mojim grudima.
Strast, ljubav, tihihi jecaj.
Vatrena pozuda gori
dok ljubim te usnama
za tebe jedina,
ono slatko vino koje opija.
Zato pustam te
da drhtim u tvojim rukama
dok dolazis, prolazis kao klica
narastaja.
Kroz predele uzavrele maste
na izvoru nasih osecaja,
u svim mozdanim uvalama.
Verujem u tebe.
Gospodaru neba.
Na krilima me odnesi u cik zore
negde u daljinu cije su kljucale zelje
munje koje sevaju.
Dok vodimo ljubav nas dvoje,
usputni prolaznice sna, znaj, ja sam
robinja svih tvojih zelja.
Jer ovako kao ti,
nikada me niko
nije ljubio,
u igri uznemirene pustosi
koja mami zaborav.
U igri simbola strasti i krvi
smrti i zelja.
Ja vise nemam stida,stid ne
postoji.
Igra greha nek nastavi se
drama i tragedija se ljube.

3.

Ovo neka bude prica
o nama.
O jednoj ljubavi.
Jer prosto smo bili
stvoreni da budemo
jedno za drugo.
Trezor, blago koji cuvam
verno.
Bili smo dve reci sto su
se srele,
culi duboki sluh vremena
koji smo iznova saputali.
Dva sna utonula u jedan.
Molitva dodira.
Igra vetrova.
Zalutala misao,u agoniji zelja.
Davanja i predaje,gde je smeh
jednu pricu pricao.
Mogli smo se voleti, mrzeti
ali ravnodusni
nikada nismo mogli biti.
Jer sam tvojih ruku deo.
Po meni
si slikao gde god si hteo i sve sta si zeleo.
Tvoj potpis nosim u narucju.
Krvavim usnama ljubim ti stope,
i gledam te kao u Boga,
ljubeci usne.
Ne nisam luda,nisam ni bunovna.
Samo volim kao sto nikada nisam volela.
Tvoja ljubav me opila.
Pored tebe se
osecam kao probudjena zena.
Ljubavi moja,negde medju javom
i medj snom,ostaces moja tajna
kroz ovo vreme i prostor.

4.

Stojimo jedno pored drugog,
nemo se gledamo.
Dva poznanika slucajnog vremena,
dva poznanika usputnih stanica
dva ljubavnika nesudjena.
Kome je dosao kraj ?
Nema kajanja,nema suza ni plakanja
bilo je lepo dok je trajalo,
ostace nam
neka lepa secanja.
I moja gresnost i tvoja preljuba.
Mojoj jabuki ponudjenoj nisi odoleo,
dok sam ti prst na usnu spustala moj
nemirni pramen sa cela si sklanjao.
Bila sam tvoja Eva,strasna neobuzdana
i nemirna.
I cemu sada kajanja,
ostaju samo one uspomene,
koje necu zapisivati,
u kofer uspomena trpati.
Ostace
oni poljupci na nasoj klupi,
o kojima ce drugi pricati,
na njoj se drugi voleti,
a mi cemo se nekada negde secati,
mojih crvenih noktiju,
kojima sam po tvome telu sarala
i one kapije, otvorene,
onih stepenica
na njima sam cekala.
U meni si probudio zenu,
pomalo vec zaboravljenu.
Dok sam ja, kao vucica sa tobom se uklapala,
dok su nam svaki put tela istim ritmom igrala.
Udisala sam svoga muzjaka
i od tih trenutaka zivela.
Za tebe sam bila beskraj nemira,
ponovo rodjena
iz vatre i pepela probudjena.
I srcem i dusom sam samo tebi pripadala.
Sada polako zatvaram oci,svaki delic nase
ljubavi blagosiljam.
Polako krecem,odlazim.
Kraj je.
Mozda nam je tako
sudjeno bilo.
U snu i na javi.
Ko zna mozda nas Bog
ponovo nekada ....


5.

Zato mi oprosti,
jer onda kada sam odlazila
govorila sam da te ne volim.
Jos jednu laz sam izrekla,
laz koja me je bolela doveka.
Lagala sam,da kada sam tuzna,
osmehu mesto dajem.
A u dusi strah sapuce.
Isuvise sam jaka da ti kazem
da svake svoje lazi se bojim.
Zato ako mozes oprosti mi
devojci u crnoj haljini,onoj
koja te je najvise volela,
tiho i necujno oz tvog zivota
zauvek otisla.
Zatvorila oci i ledja okrenula.
Tek znak pripadanja
utisnula u kozi na ledjima.
Kao secanje koje je zauvek sacuvala.
U jednom vremenu trajanja.



P.S Ovo je za mene moje najlepse i najdraze delo.Mozda zato sto sam ga najduze i sa najvise ljubavi pisala do sada.Ovim putem zelim i da se zahvalim svom dragom prijatelju Zoranu Maticu koji je mozda zasluzan ne toliko sto ja pisem koliko zbog toga sto je bio uporan da pisem...i da ostanem u svom pisanju ono sto jesam.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7795
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Petoknjižje Empty
PočaljiNaslov: 1   Petoknjižje Icon_minitime7/1/2011, 11:12 pm




PETOKNJIŽJE
- Priča o jednom danu, satu, noći ili životu, iz ženskog ugla -
Pesmu napisala, meseceva rosa, inspirisana stihovima Zorana Matica


1.

Jednom cu doci.
Iznenadicu te
u neke kasne sate,
dok kisa rominja.
Pokisla,
naslonicu ti glavu
na rame,
a srce ce mi,
kao i sada,
dok pisem,
udarati ludo.
U tvojim ocima,
vatre ce se upaliti,
i znam,
zeleces,
da me usnama ugrejes,
ali ja ti necu dati.
O tome, zelim,
jos uvek,
samo
da sanjam.
Jos nije trenutak,
kazacu tiho.
Pusti me samo,
da na tvom ramenu
pamtim,
svaki tvoj drhtaj,
i miris koze,
i otkucuje
tvog ustreptalog
srca.
Kisa ce i dalje
padati,
i lupkati
kapljicama,
po mojoj dusi.
Vetar ce mi mrsiti,
umesto tebe, kosu,
ali znam, umeces
da me sacekas.
Deduski, mom,
sam obecala,
da cu pripasti
nekom,
samo onda,
kad budem sigurna,
da i on mene voli.
A zelecu te,
svakim damarom,
svega od cega je
satkano moje bice,
zelecu,
da tvoje ruke
budu
moja mekana
postelja,
da budes gospodar
svih mojih
misli i htenja.
Zelecu,
da se mojim neznostima
kao reka u prolece
raspes,
da mi, zbog tebe,
zaklecaju kolena.
Zelecu,
a bice me stid
da ti pokazem,
ne ljuti se na mene
zbog toga,
tvoje usne na mojim,
i koliko u meni bujica
nekih drhtaja neznih
raste, i razliva
sve moje ceznje,
i cekanja,
u zelju
za tvojim dodirima.
Zelecu,
da mala crna haljina,
obucena
samo zbog tebe,
odleprsa nekud,
u igri sa vetrom.
A uplescu,
samo,
moje prste
u tvoje,
da shvatis,
da zaista tako
i mislim,
da nije jos vreme,
da te nateram,
da ostanes miran,
za onaj,
carobni trenutak,
samo nas,
kada treba oboje
na isti nacin
sebe da damo.


2.

Onda si otisao.
Pisma su stizala,
i sve one tvoje
neznosti
rasute po njima.
Nocima sam ih citala,
damarima dodirivala.
U krevetu
se prevrtala,
otkucajima
meseca zivela.
Njegovom
srmom se umotavala
da mogu,
da zaspim mirna.
U bunilu sam
govorila,
samo da dodje,
pokazacu mu
kako se voli.
Bas tada
stiglo je jedno
pismo,
drugacije nekako,
debelo,
s osmehom,
i ruzom
na poledjini.
Tu si pisao
sve o njoj,
koja nije cekala,
koja te dodirima
ophrvala,
po srcu ti,
nozicama bosim,
gazila umesto mene.
Koja te svijala
strascu ustreptalom,
Ma koje ceznje
i neznosti,
ona ima,
sve ono,
sto tebi treba.
Tako si mi tada
napisao.
A onda ih je bilo jos.
Vise ti nisam pisala.
Pisma tvoja,
neotvorena,
u skrinjice sam redjala
masnicama vezivala,
i po kojom suzom,
svoju tugu,
u njih uplitala.
Ni smejala se vise nisam.
Na prozore sam
navukla zastore,
zbog meseca,
da ne virka.
I na moje srce
sam ih navukla.
Jedino sam,
na stanicnom peronu,
na klupi,
stalno sedela,
sa puno belih rada
u krilu.
Voli me..
Ne voli me...
Voli me...
Ne voli...
Neznam ni sta,
ni koga,
sam cekala.
Ne znam
ni zbog koga,
ni zbog cega sam
latice nezne kidala.
Ponekad bih,
kovcezice ispreturala,
sva pisma razbacala
u vis,
kao nekada, kamenecice
uz reku,
a onda ih, ponovo,
po datumima slagala.
Cak, nisam vise,
ni sanjala,
ni dane brojala.
Samo sam zarko zelela,
da te u oci pogledam,
da vidim, da li se
potocnice u njima
jos uvek plave.
Jedino tako
bih znala
ono, sto ni ti sam,
jos izgleda nisi znao,
jesam li, u tvom srcu
i dalje,stvarno?


3.

Ovo je ispovest
o meni i tebi,
o neznostima i lazi,
strasti i cekanjima,
o strepnjama i istinama,
o pismima neotvorenim
i strahovima,
o pogledima
i skrivenim tajnama.
Nisam znala
ni kad dan
pocinje,
ni kad se zavrsava.
Znala sam samo,
oboje smo pomalo krivi,
zbog onog nedorecenog,
sto u zbunjenosti
neocekivanog trenutka,
nama zagospodari.
Mogla sam odustati.
Mogao si jos vise
zalutati.
Mogle su nam oci
ostati prazne
od cekanja.
Mogle su nam se ruke
zaplesti
u haljine olujnog vetra.
Mogle su reke u nama
ostati mutne,
od onog neizgovorenog,
sto je tinjalo
u nasim damarima.
Mogle su,
mirisljave travke
tvoga srca,
mirisati nekoj drugoj.
Mogle su,
livade cvetene
moga srca,
pripasti drugom.
Ali nije moglo,
nebo nasih dusa,
zaplaviti,
nigde ovako,
kao u nama.
Kad je voz stigao,
ti nasmejan iskocio,
ja radosna potrcala,
dan je oziveo
nasim otkucajima.
Samo me ne pitaj
kako sam preziveo?
Samo ne pitaj
kako sam prezivela?
Daljina nas nije odnela.
Daljina nas je vratila
jedno drugom.


4.


Kad god lokomotiva
negde zapisti,
ti zadrhtaris
i ptice prhnu,
u meni suza
zakotrlja,
kao njen tocak
zatutnji dusom.
Ali tvoji prsti,
u mojoj ruci,
stegnu mi saku,
ne brini,
kazes,
nigde ne idem,
zauvek tu sam,
samo,
drhrtim od srece,
sto sam sa tobom.
Vidis,
i ptice to bolje
od tebe znaju,
pa se vesele.
Onda se zakotrljamo
po travi,
i trcimo
stazom uz reku.
Danom blistavim
prsti nas smeh,
a ko prvi,
do vodenice stigne,
mora da ispuni zelju.
Pustas me da pobedim,
a onda sapuces
da znas o cemu sanjam,
ali da cu cekati,
bas onoliko,
koliko si i ti cekao.
Onda se lukavo smejes,
dok skaces u reku,
i kazes,
to je, da ipak,
budemo sigurni,
zbog deduske,
znas.


5.


Jednom ces doci
u moja jutra
snena.
Znas, da te tamo
cekam.
Opet ce rominjati
kisa.
Prikrasces mi se
necujno.
Pokrices
sve misli
kisobranom
od poljskih
cvetica,
da zamirisu
sva moja
nadanja.
Ispod belih
breza,
sakrices
sve daljine,
i dodirnuces mi
usne.
Zagrlces me
svojim rukama,
strascu, koja
u tebi bukti,
a ja cu ti
priznati,
da su me cekanja
bolela.

Kisa i dalje
pada,
i lupka
kapljicama ceznje,
po mojoj dusi.
U uzdrrhtalom srcu,
haljina satkana
sva od mojih neznosti,
zarobljena tvojim
rukama,
treperi.


5.1.2011


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 7/1/2011, 11:32 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Petoknjižje Empty
PočaljiNaslov: 1   Petoknjižje Icon_minitime12/1/2011, 9:54 pm

PETOKNJIŽJE - Priča o jednom danu, satu, noći ili životu, iz ženskog ugla,inspirisana stihovima Zorana Matica.

1.


Dolazim,
u maloj crnoj haljini
nocnim vozom,
bezobrazna i opijena.
Cekam tvoje ruke na sebi
zeljom sam ispijena.
Uzmi me,
pa ispi
kao casu vina crnog,
okaj sve grehe na meni,
stopi se sa mojim telom
nek zagrljaj drhti u seni.
Govor mog oblicja zene
u ponocnoj tmini,
do zore razgali,
otvori sve ,nek usne nam gore;
Puteljkom onim,
ti znas
sidji do brega strasti,
tvoja sam robinja
gospodaru,
uzivaj u svojoj vlasti.

2.

Hajde,sta cekas,
gledas me nemo
dok zelja ti u ocima vri.
Ja znam sta zelis,
ja znam tvoja htenja
uzmi,
dok nudim ti.
Vajaj sta zelis ,sta znas
rukama svojim snaznim,
niko,niko me tako
voleo nije,ja sam samo trag
bezumlja tvog.
Pusti dlanove nek tisinu oglase,
daruj me istinom
narucja svog.
Carolijom ljubavi,
tu,na pragu iznajmljene sobe
mi smo,
ne cekaj ni korak dalje.
Tu na vrata me osloni
preseci me dodirom
k'o macem u travi,
sebe mi pokloni.
Ne pitaj me zasto
zar ne znas?
gorim vec danima
a ti,
podlac stari,
samo mrvu dajes.
Sapnes pa nestanes
na vratu osetim tvoj dah,
rec koju izustis
na dlanu docekam,
kao kap vode popijem...
...u grudima ,krah.
Zato,uzmi,
uzmi sto ti se daje,
jer sutra vec nece nas biti.
Kolosek vremena projuri
kao sekund uzdaha,
kao vecnost trena.
Niz lice mi senka
ogolelog razuma tumara,
u mraku,
dok grli me tvoja sena.

3.

U obzorje gledam,
mesecina srmom
osvetlela tvoje rame,
galop tvojih dodira
stisava greh.
Ogoljenu do srzi,
razvejavas me
kao vetar vatru,
senke na zidovima u sobi
prasnuse u smeh.
Ovo je molitva,
vapaj ,kusnja,
za tebe ,za mene,za nas,
Ispovest mog bica,
,kraj jednog pocetka
i pocetak naseg kraja.
Vatra je spalila ceznju,
vetar oduvao
usamljeni klas.
Sad mozemo biti sve,
sad mozemo zeleti vise,
mozemo korake stopiti u jedno,
mozemo glasove spojiti
u pesmu,
mozemo uzdahe
sacuvati od zaborava.
Mozemo pitanja pretvoriti
u delo,
ali nikad vise,ne,
to sto je srce
zapravo htelo.

4.

Stihija bolnog nemira.
Ruka mi drhti
dok navlacim na sebe
tu malu crnu haljinu,
prevarom natopljenu.
Izlazim
krecem,
ides zamnom,
u ruci ti
moj mali kofercic od tuge,
u njemu spakovah sve.
Poljupce,dodire,
noc ,miris,trag,
greh zelju ,ceznju,
nemir ,oprostaj,prevaru.
Zvuk pistaljke
oznacava polazak voza,
ja na prozoru masem,
tek,eto,
u znak secanja.
Odlazim njemu
opet,
boli
ali zivot je to.
Razmisljam .
Dali si me zaista voleo
ili sam bila jedna tek,
u nizu...
Stojis na peronu,
dim mi skriva tvoj lik.
U trenu
shvatam,
dali mi zaista nije stalo
a voleo si me
na poseban nacin,
pobesnelo i nezno.

5.

Vreme je proslo,
i mnoge vode
od one noci
lude i strasne.
Sad znam,
oprosti mi ,znam
sta su u tami
tvoji dodiri znacili
a ja sam cutala
i pila more,
more tvojih zelja.
Oprosti mi sto smo ostali
samo secanje
srecno i bolno,
za citav zivot,
za sva vremena.
Oprosti misto njemu vratih se,
a ti si cekao,
da samo izustim,
povratka nema.
Oprosti mi ,
ja tad nisam znala,
ni slutila...
Znam ,mogli smo sve.
Oproti mi na ljubavi ,datoj
a ne recenoj,
oprosti mi ,neostvarene sne.

Irena Manic Ex Mrdak

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Petoknjižje 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Sponsored content




Petoknjižje Empty
PočaljiNaslov: Re: Petoknjižje   Petoknjižje Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Petoknjižje
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Autorski radovi - Zoran J. Matić :: Nešto poput pisane reči ili moji autorski radovi - Zoran Matić-
Skoči na: