Drugi način

TEMA: NEBO

REČI: iznad grada, plače, odlazi
(nikada, oblak, sve moje)


Kada sam bila dete
neko je čitao pesmu
Bosonogi i plavetnilo!
Tada sam odlučila
onako mala,
da sve to nije šala,
već da su pesme
nešto što ne može
lako da se dosegne.
Dosegnula sam
dugu iznad grada.
Naslikala sam je.
Svetlosti velegrada.
Nisam bila srećna.
Kapiju gde čuvaju
najveću tajnu
beskraja sa puno sjaja.
Plač i molba da
nestane visina
da ugledam šta je iza?
Odlazila sam na brežuljke,
mostove, brda i planine
pružala ruke visoko, visoko,
nisam dosegla dalje
nego što vidi oko.
Jednoga dana onako iznenada
dosegnula sam ga
lako uz tebe.
Naslonila sam ti se na grudi
primila poljuce od kojih
srce hoće da poludi.
Danas čežnjivo pružam
nemirni pogled
sve u nedogled
trepćem i vidim
purpurni sjaj sve
do , do beskraja
čak do vrata raja.
Sa bolom u grudima
patim za danima
kada smo hteli da te
dohvatimo i pomilujemo.

Tema: NEBO

Reci: iznad grada, plače, odlazi (nikada, oblak, sve moje)


Nebo

Oholi i zli
demoni raspadnuti,
vatrenim ognjem
po pesmu moju
došli

Plače

Ne čistim stazama
pokrenute reči
tuga razlila

O zid iza zida udarila,
s poda otrgnuta
u nebo gleda,
za odlazak ne spremna

Vučem, molim
da vratim je

Suzu pokrenutu brišem
bol iznad grada rasut, u
pepeo pretvaram,
modri oblak pomeram,
zvezde pod skute krijem,
šakom vetar zaustavljam

i...

Neda se ona
malena i snena
iz ruku im otima dah

Zastala,
zanemela,
odustala

Latice slova skupljam,
izgubljene međ svetovoma tražim,
u nedra skrivam
toplinom tešim

Zovem, ne vidi
gledam, ne čuje
ćute misli

Domu nevidljivom putuje,
razneti stihovi vazduhom lete

Smeteni, umnobolni
od smeha vrište
sreću preuzeli

Nema,
nestala je

TEMA: NEBO

RECI: iznad grada, place, odlazi
(nikada, oblak, sve moje)


Изнад града сакрио се облак,
и сунце се некако снуждило
стиснуте птице шапуќу у гнездо,
ветар свира ноту тужног путника.
Путујемо ја и облак ка сунцу
да упитамо зашто се снуждило
дали је због ноте тужног путника,
или због птице које шапуќу у гнезду.
И сакривам тај неми поглед у очима
од питања трговца не стварне среќе,
за тај круг љубави који крпим тугом,
састављам почетак,крај почетка спаљујем.
Тамо изнад града постоје две душе,
прстима су дотакли тело љубави
разбацали све успомене самоќе,
пошли у свет тужних песника.
Тамо ,изнад града плаче месец,
ја завијам као рањена вучица,
песмом оплакујем моју душу,
кроз сузе певам песму љубави.
Мој месече никада не одлази,
у твом сјају записане су све моје песме,
тамо станује душа мојих стихова тајни,
ноте мог срца уклесанх као молитва.

Даница Петровска

Irena Manic Ex Mrdak ::

NEBO

iznad grada,place ,odlazi (nikada,oblak,sve moje)


Stojim,
u prostoru,
rasirenih ruku saglavom podignutom
iznad grada,
gledam oblake,
gledam,
gore ,visoko,
tamo,
ono nedostizno...
u grudima osecam bol...
Huk proniklog vetra
kroz supljine tvog glasa cujem,
tiho se iskradam,
da ne remetim ritam.
Taktovi zivotnog sata,
pokrecu klatno bola
brzinom govora.
Oko mene ,
sudbina
prolazi,odlazi,dolazi,
ide,krece se ,staje...
ja gledam.
Vinula bih se ,
pa poletela tim beskrajem,
kao ptica,
bez placa,
bez suza.
Samo bih letela
i nikada nigde sletela.
I dok sve moje tuge
tu,
na dlanu su,
otkrivene,nezasticene,same,
ko ih vidi
misao moja mu je odgonetnuta,
Ja,
sama,
rasirenih ruku,
podignute glave idem dalje,
u visine,
u prostranstva,
dala sam sve sto sam imala.

Irena temu nebo opisuje kao nesto sto je nedostozno,ona oseca zbog te nedostiznosti bol koja joj pritiska grudi.Oko je nje sudbina koja je zapisana.Ona sa njom odlazi,dolazi stoji u tom nekom vremenu.Ona bi na trenutak samo virnula tim nebeskim prostranstvo da poleti i oslobodi se stega koje je vuku.Rasirene ruke,podignuta glava i to prostranstvo je u stvari sloboda.Lepo Irena.

CECILIJA ::

TEMA: NEBO

REČI: iznad grada, plače, odlazi
(nikada, oblak, sve moje)


Kada sam bila dete
neko je čitao pesmu
Bosonogi i plavetnilo!
Tada sam odlučila
onako mala,
da sve to nije šala,
već da su pesme
nešto što ne može
lako da se dosegne.
Dosegnula sam
dugu iznad grada.
Naslikala sam je.
Svetlosti velegrada.
Nisam bila srećna.
Kapiju gde čuvaju
najveću tajnu
beskraja sa puno sjaja.
Plač i molba da
nestane visina
da ugledam šta je iza?
Odlazila sam na brežuljke,
mostove, brda i planine
pružala ruke visoko, visoko,
nisam dosegla dalje
nego što vidi oko.
Jednoga dana onako iznenada
dosegnula sam ga
lako uz tebe.
Naslonila sam ti se na grudi
primila poljuce od kojih
srce hoće da poludi.
Danas čežnjivo pružam
nemirni pogled
sve u nedogled
trepćem i vidim
purpurni sjaj sve
do , do beskraja
čak do vrata raja.
Sa bolom u grudima
patim za danima
kada smo hteli da te
dohvatimo i pomilujemo.

Ceciliju tema nebo vraca u detinjstvo.Ona uspeva da vidi lepotu duge,ali ono sto je zanima to je sta se nalazi iza tog neba,iza tog sirokog beskrajnog plavetnila koje je nedostizno.Uspela je da dosegne,jer ako si sa nekim ko ti znaci uspevas da dodirnes i ono sto je nedodirljivo.Cak i ta nebeska vrata raja.

[quote="Mokily"]
Tema: NEBO

Reci: iznad grada, plače, odlazi (nikada, oblak, sve moje)


Nebo

Oholi i zli
demoni raspadnuti,
vatrenim ognjem
po pesmu moju
došli

Plače

Ne čistim stazama
pokrenute reči
tuga razlila

O zid iza zida udarila,
s poda otrgnuta
u nebo gleda,
za odlazak ne spremna

Vučem, molim
da vratim je

Suzu pokrenutu brišem
bol iznad grada rasut, u
pepeo pretvaram,
modri oblak pomeram,
zvezde pod skute krijem,
šakom vetar zaustavljam

i...

Neda se ona
malena i snena
iz ruku im otima dah

Zastala,
zanemela,
odustala

Latice slova skupljam,
izgubljene međ svetovoma tražim,
u nedra skrivam
toplinom tešim

Zovem, ne vidi
gledam, ne čuje
ćute misli

Domu nevidljivom putuje,
razneti stihovi vazduhom lete

Smeteni, umnobolni
od smeha vrište
sreću preuzeli

Nema,
nestala je



Mokily,pesmu sam procitala u jednom dahu,prelepo.Zovem, ne vidi
gledam, ne čuje
ćute misli

Domu nevidljivom putuje,
razneti stihovi vazduhom lete.Oholi i zli demoni raspadnuti.Dopada mi se sto si ovu temu za razliku od svih nas na jedan sasvim drugi nacin opisala i videla.Sto nebo ima mnogo vise boja i ,stanja osim plkavetnila.

DANI ::

TEMA: NEBO

RECI: iznad grada, place, odlazi
(nikada, oblak, sve moje)


Изнад града сакрио се облак,
и сунце се некако снуждило
стиснуте птице шапуќу у гнездо,
ветар свира ноту тужног путника.
Путујемо ја и облак ка сунцу
да упитамо зашто се снуждило
дали је због ноте тужног путника,
или због птице које шапуќу у гнезду.
И сакривам тај неми поглед у очима
од питања трговца не стварне среќе,
за тај круг љубави који крпим тугом,
састављам почетак,крај почетка спаљујем.
Тамо изнад града постоје две душе,
прстима су дотакли тело љубави
разбацали све успомене самоќе,
пошли у свет тужних песника.
Тамо ,изнад града плаче месец,
ја завијам као рањена вучица,
песмом оплакујем моју душу,
кроз сузе певам песму љубави.
Мој месече никада не одлази,
у твом сјају записане су све моје песме,
тамо станује душа мојих стихова тајни,
ноте мог срца уклесанх као молитва.

Даница Петровска

Oblaci koji su sakriveni ispod neba,kao da je i sunce snuzdeno,ptice sapucu u svojim gnezdima i taj nemi pogled u ocima.Place i mesec,samo jos u njegovom sjaju dusa ispisuje stihove,stihove moje duse,i note koje su uklesane kao molitva.Kao i uvek Dani sve moje iskrene pohvale.

Beskraj ::

TEMA: NEBO

REČI: iznad grada, plače, odlazi
(nikada, oblak, sve moje)

Ovo secanje mora da zivi
iznad grada.
U svim ovim pustim jutrima
kada si me ljubio i odlazio.
Budio i trazio.
Trazio i pamtio.
Ja znam da nisam bila tvoje
svitanje sunca.
Bila sam grom koji puca.
Koji si zaustavljao u svom narucju,
grlio i ljubio...polako natenate smirivao.
Sivilo koje je lutalo oblakom.
Nemirno more koje se ogledalo
u izgubljenom plavetnilu.
Kome si ti stalno odlazio i dolazio.
I tako danima,nedeljama,godinama.
Place srce moje kao kisa...
Jer ja sam sada samo tamni kamen
secanja.Zvezda zaglavljena izmedju
svetova,pogasena svetlucava uspomena.
U bisernoj noci svoga nemira.
Odlazi polako jos jedan dan.
Nadjoh ono sto nisam znala.
U jednoj noci bez dana...
Kada si mi rekao,podigni visoko glavu.
Vidis li?Cuti,ne govori.
Iznad tebe je onaj nedosanjani san.
Pruzi ruke dodirni ga.

Beskraj - u ovoj pesmi je nebo ono sto se nije ostvarilo,ona je zena cije "gromove" smiruju njegove ruke,bio je i otisao,opet se vracao i na kraju je trebalo da samo pruzi ruke i uhvati to nedostizno.....fantasticno,prelepo,sta reci...

CECILIJA ::

TEMA: NEBO

REČI: iznad grada, plače, odlazi
(nikada, oblak, sve moje)


Kada sam bila dete
neko je čitao pesmu
Bosonogi i plavetnilo!
Tada sam odlučila
onako mala,
da sve to nije šala,
već da su pesme
nešto što ne može
lako da se dosegne.
Dosegnula sam
dugu iznad grada.
Naslikala sam je.
Svetlosti velegrada.
Nisam bila srećna.
Kapiju gde čuvaju
najveću tajnu
beskraja sa puno sjaja.
Plač i molba da
nestane visina
da ugledam šta je iza?
Odlazila sam na brežuljke,
mostove, brda i planine
pružala ruke visoko, visoko,
nisam dosegla dalje
nego što vidi oko.
Jednoga dana onako iznenada
dosegnula sam ga
lako uz tebe.
Naslonila sam ti se na grudi
primila poljuce od kojih
srce hoće da poludi.
Danas čežnjivo pružam
nemirni pogled
sve u nedogled
trepćem i vidim
purpurni sjaj sve
do , do beskraja
čak do vrata raja.
Sa bolom u grudima
patim za danima
kada smo hteli da te
dohvatimo i pomilujemo.

Cecilija opisuje svoju zelju u pesmi"Plač i molba da
nestane visina
da ugledam šta je iza?",divna recenica,njegovo prisustvo je ucinilo da dotle i dosegne i zaviri makar na tren.Danas je to samo secanje za kojim pati.Savrsen trenutak kada je doslo ispunjenja duse i sna,i zaljenje za tim sto je sa vremenom prestalo.Divna pesma.

Mokily ::

Tema: NEBO

Reci: iznad grada, plače, odlazi (nikada, oblak, sve moje)


Nebo

Oholi i zli
demoni raspadnuti,
vatrenim ognjem
po pesmu moju
došli

Plače

Ne čistim stazama
pokrenute reči
tuga razlila

O zid iza zida udarila,
s poda otrgnuta
u nebo gleda,
za odlazak ne spremna

Vučem, molim
da vratim je

Suzu pokrenutu brišem
bol iznad grada rasut, u
pepeo pretvaram,
modri oblak pomeram,
zvezde pod skute krijem,
šakom vetar zaustavljam

i...

Neda se ona
malena i snena
iz ruku im otima dah

Zastala,
zanemela,
odustala

Latice slova skupljam,
izgubljene međ svetovoma tražim,
u nedra skrivam
toplinom tešim

Zovem, ne vidi
gledam, ne čuje
ćute misli

Domu nevidljivom putuje,
razneti stihovi vazduhom lete

Smeteni, umnobolni
od smeha vrište
sreću preuzeli

Nema,
nestala je

Mokiliy kao i dosada ,odusevljava me svojom JACINOM opisivanja i pisanja.
Pesma i reci koje nebo uzima ona bi da "latice slova skupi.....u nedra skrije..."ali pred prostranstvom ,velikim i nedostiznim "cute misli" i ne ,ne moze je sacuvati samo za sebe, njene reci uzima nebo i daje nama ,da citamo i uzivamo

DANI ::

TEMA: NEBO

RECI: iznad grada, place, odlazi
(nikada, oblak, sve moje)


Изнад града сакрио се облак,
и сунце се некако снуждило
стиснуте птице шапуќу у гнездо,
ветар свира ноту тужног путника.
Путујемо ја и облак ка сунцу
да упитамо зашто се снуждило
дали је због ноте тужног путника,
или због птице које шапуќу у гнезду.
И сакривам тај неми поглед у очима
од питања трговца не стварне среќе,
за тај круг љубави који крпим тугом,
састављам почетак,крај почетка спаљујем.
Тамо изнад града постоје две душе,
прстима су дотакли тело љубави
разбацали све успомене самоќе,
пошли у свет тужних песника.
Тамо ,изнад града плаче месец,
ја завијам као рањена вучица,
песмом оплакујем моју душу,
кроз сузе певам песму љубави.
Мој месече никада не одлази,
у твом сјају записане су све моје песме,
тамо станује душа мојих стихова тајни,
ноте мог срца уклесанх као молитва.

Даница Петровска

Dani nebo gleda i opisuje i nocu i danju,hvata obicne ,svakodnevne momente zivota i pakuje u stihove,ali joj ponocno nebo donosi najlepse pesme i kako kaze ostaju,"ноте мог срца уклесанe као молитва." Note tvog srca Dani, ako i uvek prijaju i inspirisu

Zamolila bi Ceciliju ili Irenu da zadaju temu i reci za sledecu sredu.

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)

Hvala Irena ))

Evo mene ljenjivice. Sad se spustih sa oblaka... Ovko kaljava usred snega...
Tema Nebo je veoma zahtevna. Svi smo pisali onako kako vidimo, osećamo, držimo zaključano u našoj duši. Svima sam Vam zahvalna za lepe stihove, od Vas se može mnogo toga naučiti. Vi ste već prekaljeni u peru i zato hvala Vam za lepe pesme. Pozdrav Cecilija:)))

Beskraj ::

TEMA: NEBO

REČI: iznad grada, plače, odlazi
(nikada, oblak, sve moje)

Ovo secanje mora da zivi
iznad grada.
U svim ovim pustim jutrima
kada si me ljubio i odlazio.
Budio i trazio.
Trazio i pamtio.
Ja znam da nisam bila tvoje
svitanje sunca.
Bila sam grom koji puca.
Koji si zaustavljao u svom narucju,
grlio i ljubio...polako natenate smirivao.
Sivilo koje je lutalo oblakom.
Nemirno more koje se ogledalo
u izgubljenom plavetnilu.
Kome si ti stalno odlazio i dolazio.
I tako danima,nedeljama,godinama.
Place srce moje kao kisa...
Jer ja sam sada samo tamni kamen
secanja.Zvezda zaglavljena izmedju
svetova,pogasena svetlucava uspomena.
U bisernoj noci svoga nemira.
Odlazi polako jos jedan dan.
Nadjoh ono sto nisam znala.
U jednoj noci bez dana...
Kada si mi rekao,podigni visoko glavu.
Vidis li?Cuti,ne govori.
Iznad tebe je onaj nedosanjani san.
Pruzi ruke dodirni ga.

Лепа песна.
Сеќање које морта да живи изнад града.Сеќање у свим тим јутрима где ју је љубио и одлазио,будио , тражио и памтио..памти и она те дана одласка данима,недеље и године..
`U jednoj noci bez dana...
Kada si mi rekao,podigni visoko glavu.
Vidis li?Cuti,ne govori.
Iznad tebe je onaj nedosanjani san.
Pruzi ruke dodirni ga.`
Лепи сачињени крај..

Irena Manic Ex Mrdak ::

NEBO

iznad grada,place ,odlazi (nikada,oblak,sve moje)


Stojim,
u prostoru,
rasirenih ruku saglavom podignutom
iznad grada,
gledam oblake,
gledam,
gore ,visoko,
tamo,
ono nedostizno...
u grudima osecam bol...
Huk proniklog vetra
kroz supljine tvog glasa cujem,
tiho se iskradam,
da ne remetim ritam.
Taktovi zivotnog sata,
pokrecu klatno bola
brzinom govora.
Oko mene ,
sudbina
prolazi,odlazi,dolazi,
ide,krece se ,staje...
ja gledam.
Vinula bih se ,
pa poletela tim beskrajem,
kao ptica,
bez placa,
bez suza.
Samo bih letela
i nikada nigde sletela.
I dok sve moje tuge
tu,
na dlanu su,
otkrivene,nezasticene,same,
ko ih vidi
misao moja mu je odgonetnuta,
Ja,
sama,
rasirenih ruku,
podignute glave idem dalje,
u visine,
u prostranstva,
dala sam sve sto sam imala.

Винула би се да би полетела ка бескрају као птица без плача и суза,сама,летела би са раширених руку,подигнутас главе иде даље у висине,у пространству..дала је све што има..
Лепа описана тема Небо)

CECILIJA ::

TEMA: NEBO

REČI: iznad grada, plače, odlazi
(nikada, oblak, sve moje)


Kada sam bila dete
neko je čitao pesmu
Bosonogi i plavetnilo!
Tada sam odlučila
onako mala,
da sve to nije šala,
već da su pesme
nešto što ne može
lako da se dosegne.
Dosegnula sam
dugu iznad grada.
Naslikala sam je.
Svetlosti velegrada.
Nisam bila srećna.
Kapiju gde čuvaju
najveću tajnu
beskraja sa puno sjaja.
Plač i molba da
nestane visina
da ugledam šta je iza?
Odlazila sam na brežuljke,
mostove, brda i planine
pružala ruke visoko, visoko,
nisam dosegla dalje
nego što vidi oko.
Jednoga dana onako iznenada
dosegnula sam ga
lako uz tebe.
Naslonila sam ti se na grudi
primila poljuce od kojih
srce hoće da poludi.
Danas čežnjivo pružam
nemirni pogled
sve u nedogled
trepćem i vidim
purpurni sjaj sve
do , do beskraja
čak do vrata raja.
Sa bolom u grudima
patim za danima
kada smo hteli da te
dohvatimo i pomilujemo.

Лепо,леп начин изразавање неба)
`Dosegnula sam
dugu iznad grada.
Naslikala sam je.
Svetlosti velegrada.`

Mokily ::

Tema: NEBO

Reci: iznad grada, plače, odlazi (nikada, oblak, sve moje)


Nebo

Oholi i zli
demoni raspadnuti,
vatrenim ognjem
po pesmu moju
došli

Plače

Ne čistim stazama
pokrenute reči
tuga razlila

O zid iza zida udarila,
s poda otrgnuta
u nebo gleda,
za odlazak ne spremna

Vučem, molim
da vratim je

Suzu pokrenutu brišem
bol iznad grada rasut, u
pepeo pretvaram,
modri oblak pomeram,
zvezde pod skute krijem,
šakom vetar zaustavljam

i...

Neda se ona
malena i snena
iz ruku im otima dah

Zastala,
zanemela,
odustala

Latice slova skupljam,
izgubljene međ svetovoma tražim,
u nedra skrivam
toplinom tešim

Zovem, ne vidi
gledam, ne čuje
ćute misli

Domu nevidljivom putuje,
razneti stihovi vazduhom lete

Smeteni, umnobolni
od smeha vrište
sreću preuzeli

Nema,
nestala je

Баш лепо
`Suzu pokrenutu brišem
bol iznad grada rasut, u
pepeo pretvaram,
modri oblak pomeram,
zvezde pod skute krijem,
šakom vetar zaustavljam`
Баш ми се допада
Цела песна је баш онако добра

Ja sam evo, danas nasla malo slobodnog vremena a i inspiracija je bila tu pa je pesma gotova i ako se necete ljutiti ja bih je vec sada postavila.

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)

Uveo si me na glavna vrata,
svog velelepnog dvora.
Predamnom su se ukazale stepenice,
koje su vodile do tvog prestola,
dvorsko stepeniste oblozeno za mene,
skerletnim tepisima.
Ti si me cekao gore,
trebalo je ici njima,
zelja je bila prevelika,
da bih stigla do tebe,
ja sam se zurila,
preskakala sam preko rukohvata,
sa sprata na sprat,
i kad bih stigla do pola,
ja bih se opet na prvu sjurila..
Na kraju sam se umorila,
sivilom uma sam odustala,
i jednog maglovitog jutra,
iz tvog dvora nestala.
Nisam te za srebro prodala,
otisla sam za nekim drugim recima
tudjim imenom na usnama.
Od toga dana ja sam lutala,
mira nisam imala,
nisam te trazila,
niti sam te se secala,
predala sam se tvojim prijateljima i
neprijateljima.
Ponekad bih te trazila u mislima,
i ceznula za tvojim recima,
koje sam nekad slagala u srcu,
koje su bile istina.
Ja sam tebe ostavila,
da bih na kraju bila ostavljena,
i strasno ponizena.
Ako, tako mi i treba,
pravda je zadovoljena.
I sada bih te jos jedno zamolila
primi suze mog dubokog pokajanja.

Tea opusteno skroz na skroz,izgleda da je od sada bitna samo inspiracija a sto se tice reda i pravila ostavicemo za neku drugu priliku.

Kad ne mogu da odolim, ko ce mene svezati u pravila, cas preskacem , cas ranije napisem...nije lako sa mnom pa me malo potrpite

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)

Bez obzira na sve sto se desilo.
Sakricu se u tvoje srce zauvek.
Prevara me tvoja nije toliko zabolela,
koliko ona rec koja je ostala neizgovorena.
Kada si mi ledja okrenuo i zauvek napustio.
Ona rec koja mi je trebala,a bez nje sam
bila ubijena...polomljena i sama.
Stepenica secanja,noc lutanja i ova hladna
zima.
Gola i bosa,sva rascupana,krvvaih tabana
hodam ti po srcu i pitam se:"Da li jos jos
ljudskosti u tebi ima"?
Um mi je pomracen.Cutim i ne govorim nista.
Znam sta me ceka,jos jedna noc tamna.
U telu mom sad bol mi samo gmize,i po
prvi put ta bol me ne laze.Prica reci istine.
Maglovito secanje,sada druge ruke traze.
I pitam se koliko je jaka u ljubavi vera?
Koje vise nema.
Istina je jedna nasih snova vise nema.
Hvala ti,za sve sto je bilo i ne bilo.
Za tvoje lazno krilo.Za dane lepe i lose.
I za ono ne,koje koje nisi izgovorio,kada
je trebalo.Ovu bisernu skoljku ti si stvorio
zauvek zgazio,a biser nekom drugom prepustio.

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)

Spustajuci se niz
stepenice
tvog laznog morala,
drzala sam se za
rukohvat vremena
i polako,
stepenik po stepenik
stigla do praga
tvog iskvarenog uma.
Tu,na licu mesta
zatekla sam tvoje
nevere,lazi,
sujete,samoljublja,
sva tvoja ogovaranja,
tracarenja,
neiskrenosti i
zaista mnogo
zlocudnih misli.
Tu,na licu mesta
na pragu
tvog iskvarenog uma...
Beskrajna sustina
je izgubila
svoj smisao
i zaglavila se
u maglovitom predelu istine.
Oluje i kise
rastrzale su i oduvale
svu ljubav,
gonile su sav trud,
godinama skupljan
i sazet
u celinu vrednosti.
Gonile su
tvoje
nemoguce misije
i tvoja odricanja
onog dobrog sto u ljudima ima.
Tvoj um,
od otpada nacinjen
bio je prepun zlocudnih misli
a na licu...
na tvom licu,
veciti je osmeh sijao!
Ali,videh,Gospodu dragom
hvala,
da sve je bila laz.

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)


Bežim od spoznaje
okrutne,
u slutnji što se
mota zloćudno
kroz moje misli.
Maglovito, kroz sećanja,
što previru,
vidim sve tvoje laži,
gnusne prevare.
Večeras,još jedna.
U raskalašnom zverinjaku
stojim nema.
Um mi se sapliće
o poraz.
Gutam jed,para grlo.
Suze u besu zaustavljam.
Vladam sobom,
bol do kostiju otkida.
Gledam vas zajedljivo.
U kandžama greha,
halapljive pohote,
ti i ona,
marionete na žici sudbine.
Jurim niz stepenice,
zoveš me.
Neću se okrenuti.
Bog prašta.
Ja sam samo žena.


( Irena mi dojavila temu...pisano u noći 6. februara oko 23 h u sablasno beloj sobi KCS...)

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno


Srebrni sneg je na mesečini vejao
svojim srebrom me ugrejao
mesečina me mamila
kao krila da sam dobila
krila sam pozajmila
od jednog orla
što ranjen leži
u pustari.
Moj um to nije
mogao da svari.
Stepenice kamene
lutam i bauljam
kao ranjena zver.
Maglovito vreme
ne vidi se put
padam i kližem se,
istina me boli
proždire međe,
između nas, zid,
trenutak i nestajanje,
u sivilu sutrašnjice.
Rana je vrela,
brzo kao strela
vinula sam se do tornja
Na njemu ponosno stojiš
smeh razbija tminu.
Kroz kllance letim
nemam krila
slobodna.
Snovi se pusti
obistiniše
nema me više.

Na mesečini sam te čekala
srebrom snove bojila
obukla belu haljinu
svila se pripila
obline istakla.
Dok sam te čekala
u crstvu mraka.

Tea ::

Ja sam evo, danas nasla malo slobodnog vremena a i inspiracija je bila tu pa je pesma gotova i ako se necete ljutiti ja bih je vec sada postavila.

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)

Uveo si me na glavna vrata,
svog velelepnog dvora.
Predamnom su se ukazale stepenice,
koje su vodile do tvog prestola,
dvorsko stepeniste oblozeno za mene,
skerletnim tepisima.
Ti si me cekao gore,
trebalo je ici njima,
zelja je bila prevelika,
da bih stigla do tebe,
ja sam se zurila,
preskakala sam preko rukohvata,
sa sprata na sprat,
i kad bih stigla do pola,
ja bih se opet na prvu sjurila..
Na kraju sam se umorila,
sivilom uma sam odustala,
i jednog maglovitog jutra,
iz tvog dvora nestala.
Nisam te za srebro prodala,
otisla sam za nekim drugim recima
tudjim imenom na usnama.
Od toga dana ja sam lutala,
mira nisam imala,
nisam te trazila,
niti sam te se secala,
predala sam se tvojim prijateljima i
neprijateljima.
Ponekad bih te trazila u mislima,
i ceznula za tvojim recima,
koje sam nekad slagala u srcu,
koje su bile istina.
Ja sam tebe ostavila,
da bih na kraju bila ostavljena,
i strasno ponizena.
Ako, tako mi i treba,
pravda je zadovoljena.
I sada bih te jos jedno zamolila
primi suze mog dubokog pokajanja.

Ovde koliko sam mogla da shvatim radi se o izdaji koja je u mislima.Cak sam citajuci pesmu vise osetila da si samu sebe izdala tom nekom verovanju nego sto se radi o pravoj izdaji.Malo mi je iskreno pesma konfuzna,jer u stvari ti zelis da ga zaboravis kao da samu sebe u to ubedjujes,a zatim hrlis ponovo sa njime u svojim mislima.Kako i sama na kraju kazes sebe kaznjavas u tom ponizenju.Ja sam tako shvatila pesmu.Mozda je bila u pitanju neka druga poruka ali ja sam je tako dozivela.

Irena Manic Ex Mrdak ::

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)

Spustajuci se niz
stepenice
tvog laznog morala,
drzala sam se za
rukohvat vremena
i polako,
stepenik po stepenik
stigla do praga
tvog iskvarenog uma.
Tu,na licu mesta
zatekla sam tvoje
nevere,lazi,
sujete,samoljublja,
sva tvoja ogovaranja,
tracarenja,
neiskrenosti i
zaista mnogo
zlocudnih misli.
Tu,na licu mesta
na pragu
tvog iskvarenog uma...
Beskrajna sustina
je izgubila
svoj smisao
i zaglavila se
u maglovitom predelu istine.
Oluje i kise
rastrzale su i oduvale
svu ljubav,
gonile su sav trud,
godinama skupljan
i sazet
u celinu vrednosti.
Gonile su
tvoje
nemoguce misije
i tvoja odricanja
onog dobrog sto u ljudima ima.
Tvoj um,
od otpada nacinjen
bio je prepun zlocudnih misli
a na licu...
na tvom licu,
veciti je osmeh sijao!
Ali,videh,Gospodu dragom
hvala,
da sve je bila laz.

Fantasticno Irena.Pesma mi se bas dopada,Zasto-zato sto si uspela da u toj izdaji sve osobine njene dotaknes,dodirnes bas onakve kakve jesu u svom pravom obliku.Ovde bi bilo suvisno bilo sta komentarisati.Sto se tice lazi i osmeha koji je sijao Gospodu dragom hvala,ali ti si ovu temu po meni lepo obradila.

strelica ::

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)


Bežim od spoznaje
okrutne,
u slutnji što se
mota zloćudno
kroz moje misli.
Maglovito, kroz sećanja,
što previru,
vidim sve tvoje laži,
gnusne prevare.
Večeras,još jedna.
U raskalašnom zverinjaku
stojim nema.
Um mi se sapliće
o poraz.
Gutam jed,para grlo.
Suze u besu zaustavljam.
Vladam sobom,
bol do kostiju otkida.
Gledam vas zajedljivo.
U kandžama greha,
halapljive pohote,
ti i ona,
marionete na žici sudbine.
Jurim niz stepenice,
zoveš me.
Neću se okrenuti.
Bog prašta.
Ja sam samo žena.


( Irena mi dojavila temu...pisano u noći 6. februara oko 23 h u sablasno beloj sobi KCS...)

Strelica je samo zena koja stoicki guta jad i cemer izdaje. .Koja pokusava da u takvoj jednoj situaciji vlada sobom.Ali ipak ona je samo ljudsko bice gde kaze Gledam vas zajedljivo.
U kandžama greha,
halapljive pohote,
ti i ona,
marionete na žici sudbine.Trenutak slabosti.Sto je sasvim normalno kada je covek izdan u ovakvom jednom trenutku.Ali na kraju kaze Bog prasta.Da li mozes ti to oprostiti?

Мислим да су сви подједнако добро написали о теми Издаја
Свак на свој начин доживели издају.

DANI ::

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)


A bili smo tako blizu te stvarnosti,
tako nestvarni,a ipak smo tu i tamo,
tamo gde sunce izlazi posejali svetlost,
i nocu dok se mesec radjao vodili ljubav.
Mislim da je zlocudno sto cu pricati,
ali, te stepenice maglovito prolaze,
um,misli,vrte se,istina,sjecam ih se,
u vrtlogu sjecanja budi se taj glas.
Reci mi ,dali sam gresnica kada volim?
I da jesam,nek izgorim u pepeo se pretvorim,
neko ne moze bez vina i pesne,ja nemogu bez tebe,
bez tih sjecanja bila bi cvet bez mirisa i bolje.
Je si li ti andjeo, ili djavo ,reci mi?
Zamisli,samo zamisli te tvoje stepenice,
ruse se od nestvarnosti koja me dotakla,
od bez milosnog laznog boga poezije ljubavi.
Tvoj um filozofa zabludeo je od idealnosti,
istina o stvarnosti izmice pred tvoje oci,
idealna zena koja je lepa,bez mane,bez poroka,
bez proslosti i crne fleke zivota,bez vremenska.
A istina je druga dragi zabludeo mislitelju,
popeo si se niz stepenice koje se sada ruse,
strah te od pomisli da ces pasti bez krila,
odsecene su,perja su pocupali sve lazne ljubavi.
Pa sada sve te misli i istine maglovito prolaze,
zlocudno smeju se glasovi iz dubine tvog uma,
osetis stvarnost u realnom kosmosu prepun suza,
sada cedis poslednje misli lepog secanja stvarnosti.

Ponekad mislim da se nalazim u cirkusu.. ljudi su okaceni konopcem.
Jeli smo to mi lutke koje igramo dramu zivota?ili mozda ja zalutam u svojoj masti?
I tako..proleze dani i opet isti lavirint..stepenice su negde iznad,van tvog domasaja...

Danica Petrovska.

Kao i do sada perfektno.Nesto sto moram da izvojim je Reci mi ,dali sam gresnica kada volim?
I da jesam,nek izgorim u pepeo se pretvorim,
neko ne moze bez vina i pesne,ja nemogu bez tebe,
bez tih sjecanja bila bi cvet bez mirisa i bolje.
Je si li ti andjeo, ili djavo ,reci mi?
Dani prolaze i opet je onaj isti lavirint van domasaja.

CECILIJA ::

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno


Srebrni sneg je na mesečini vejao
svojim srebrom me ugrejao
mesečina me mamila
kao krila da sam dobila
krila sam pozajmila
od jednog orla
što ranjen leži
u pustari.
Moj um to nije
mogao da svari.
Stepenice kamene
lutam i bauljam
kao ranjena zver.
Maglovito vreme
ne vidi se put
padam i kližem se,
istina me boli
proždire međe,
između nas, zid,
trenutak i nestajanje,
u sivilu sutrašnjice.
Rana je vrela,
brzo kao strela
vinula sam se do tornja
Na njemu ponosno stojiš
smeh razbija tminu.
Kroz kllance letim
nemam krila
slobodna.
Snovi se pusti
obistiniše
nema me više.

Na mesečini sam te čekala
srebrom snove bojila
obukla belu haljinu
svila se pripila
obline istakla.
Dok sam te čekala
u crstvu mraka.

Izdaja u jednom cekanju.U jednoj istini koja boli.Jednostavno i jako lepo.Vec tvoj prepoznatljiv stil obojen lahorom srebrnih snova koje bojis svoje stihove.

Nadam se da niko nema nista protiv da ja ove nedelje zadam temu

Plamen-tema

Gorim,gnev,briga [stub,sram i potreba]

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)


Izdaja kao rec,
izdaja kao pitanje istine,
s rodjenjem, ili okoncana krajem.
A kraj, gde je,
sta je to?
Gde je kraj izdajama?

S vase strane samo
bol, tuga, cemer...
Na svakom koraku.

Um
ne moze da prihvati,
ili...sabere.

Nekad, maglovito jutro stisne,
dodje, vrati taj dan
rasvetli proslost, pretrnem.

Izdvojen tren misli i
tvoje krhko telo
njegovom zlom, poganom
rukom baceno niz stepenice.
Urlik, tajac...
Pred mojim ocima i danas!

Secam se,
A ne bih!
Modrice,
prelomi,
otekline.
Urezane, ne
samo u podsvesti.

Bolelo, jeste.
Da li je zaraslo?
To se ne brise!
Mislis, proslo je?
Nije, znam!
Obe znamo, al...
cutimo.

Zlocudni duh
vas obuzeo, pod grane skupio.
Lose vreme, teske godine stradanja
stoje bez odgovora.
Dete prevareno, a krivo.
Dragi moji, za sta?
Pitam se.
A vi?

Onda me izgubili
ili
ja vas.
A zar je i vazno?

I...

Ko je koga uistinu prevario
vi vreme,
vreme vas,
vi mene?

Dar blagosloveni izdali,
samu ostavili.

Takvi ste, moji!
A ja?

Vasa ne.

06.02.2011.g



Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)



Zatocene misli
vremena proslog
stoje poredjane,
onda kada sam bila dete
kada je svet cvetao.
Um okrenut na gore
ka usponu hrlio.
Ni maglovita jutra, trnjem okovana
Ni strasni zlocudni duh dubina,
Niko mi nista nije mogao.
Istinu si govorila!
Dok je stepenicama
krv lila,
Dok se urlik trzao,
Jecaji parali vazduh
tisina nema skupljala.
Obe, na kraju pocetka
slomljene.
Prepustio drvenim ulicama.
Ostavljao, vracao,
Zapovedao,
Ko jedini da je.
Ti cutala,
branila ja,
on izdajama
iznova i iznova grlio.

U trulom dahu
i dalje stojite spojeni,
za mene ne marite.
I ne morate.

Zivim!

08.02.2011.g.

Vrlo razarajuca i bolna tema za mene. Nametnulo se da napisem dve slicne pesme, ne zamerite.
Hvala

Tea ::

Ja sam evo, danas nasla malo slobodnog vremena a i inspiracija je bila tu pa je pesma gotova i ako se necete ljutiti ja bih je vec sada postavila.

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)

Uveo si me na glavna vrata,
svog velelepnog dvora.
Predamnom su se ukazale stepenice,
koje su vodile do tvog prestola,
dvorsko stepeniste oblozeno za mene,
skerletnim tepisima.
Ti si me cekao gore,
trebalo je ici njima,
zelja je bila prevelika,
da bih stigla do tebe,
ja sam se zurila,
preskakala sam preko rukohvata,
sa sprata na sprat,
i kad bih stigla do pola,
ja bih se opet na prvu sjurila..
Na kraju sam se umorila,
sivilom uma sam odustala,
i jednog maglovitog jutra,
iz tvog dvora nestala.
Nisam te za srebro prodala,
otisla sam za nekim drugim recima
tudjim imenom na usnama.
Od toga dana ja sam lutala,
mira nisam imala,
nisam te trazila,
niti sam te se secala,
predala sam se tvojim prijateljima i
neprijateljima.
Ponekad bih te trazila u mislima,
i ceznula za tvojim recima,
koje sam nekad slagala u srcu,
koje su bile istina.
Ja sam tebe ostavila,
da bih na kraju bila ostavljena,
i strasno ponizena.
Ako, tako mi i treba,
pravda je zadovoljena.
I sada bih te jos jedno zamolila
primi suze mog dubokog pokajanja.

Tea,lepa pesma ,izdaja ali tvoja za razliku od nas koji smo opisivali tudju izdaju. Zapravo tvoja je pesma i pokajanje ujedno,lepo opisano jedno doba i okolnosti koje su te pratile,da bi posle nekog vremena shvatila da je to tada,bila ipak prava stvar,ali ...sve u svemu za mene je ovo pogodjena tema

Beskraj ::

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)

Bez obzira na sve sto se desilo.
Sakricu se u tvoje srce zauvek.
Prevara me tvoja nije toliko zabolela,
koliko ona rec koja je ostala neizgovorena.
Kada si mi ledja okrenuo i zauvek napustio.
Ona rec koja mi je trebala,a bez nje sam
bila ubijena...polomljena i sama.
Stepenica secanja,noc lutanja i ova hladna
zima.
Gola i bosa,sva rascupana,krvvaih tabana
hodam ti po srcu i pitam se:"Da li jos jos
ljudskosti u tebi ima"?
Um mi je pomracen.Cutim i ne govorim nista.
Znam sta me ceka,jos jedna noc tamna.
U telu mom sad bol mi samo gmize,i po
prvi put ta bol me ne laze.Prica reci istine.
Maglovito secanje,sada druge ruke traze.
I pitam se koliko je jaka u ljubavi vera?
Koje vise nema.
Istina je jedna nasih snova vise nema.
Hvala ti,za sve sto je bilo i ne bilo.
Za tvoje lazno krilo.Za dane lepe i lose.
I za ono ne,koje koje nisi izgovorio,kada
je trebalo.Ovu bisernu skoljku ti si stvorio
zauvek zgazio,a biser nekom drugom prepustio.

Beskraj,lepo opisano,miroljubivo ,ocekivala sam od tebe da ces raspaliti vatru,iznenadila me smirenost pesme iako je izdaja u pitanju.Ta rec neizgovorena je ono sto najvise boli,prepustanje drugom bez borbe ,posebno mi se dopala ova recenica na kraju..."Ovu bisernu skoljku ti si stvorio
zauvek zgazio,a biser nekom drugom prepustio." Jako lepa prica.

strelica ::

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)


Bežim od spoznaje
okrutne,
u slutnji što se
mota zloćudno
kroz moje misli.
Maglovito, kroz sećanja,
što previru,
vidim sve tvoje laži,
gnusne prevare.
Večeras,još jedna.
U raskalašnom zverinjaku
stojim nema.
Um mi se sapliće
o poraz.
Gutam jed,para grlo.
Suze u besu zaustavljam.
Vladam sobom,
bol do kostiju otkida.
Gledam vas zajedljivo.
U kandžama greha,
halapljive pohote,
ti i ona,
marionete na žici sudbine.
Jurim niz stepenice,
zoveš me.
Neću se okrenuti.
Bog prašta.
Ja sam samo žena.


( Irena mi dojavila temu...pisano u noći 6. februara oko 23 h u sablasno beloj sobi KCS...)

Strelice ovog puta si dotakla samu srz,izuzetno dobro opisana tema,izuzetna pesma ,jaka ...on je izdao i pored toga je doziva ona se ne okrece i zakljucak je sasvim na mestu ..".Bog prasta.Ja sam samo zena." Nemam sta da dodam vise,izuzetno zaista.

DANI ::

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)


A bili smo tako blizu te stvarnosti,
tako nestvarni,a ipak smo tu i tamo,
tamo gde sunce izlazi posejali svetlost,
i nocu dok se mesec radjao vodili ljubav.
Mislim da je zlocudno sto cu pricati,
ali, te stepenice maglovito prolaze,
um,misli,vrte se,istina,sjecam ih se,
u vrtlogu sjecanja budi se taj glas.
Reci mi ,dali sam gresnica kada volim?
I da jesam,nek izgorim u pepeo se pretvorim,
neko ne moze bez vina i pesne,ja nemogu bez tebe,
bez tih sjecanja bila bi cvet bez mirisa i bolje.
Je si li ti andjeo, ili djavo ,reci mi?
Zamisli,samo zamisli te tvoje stepenice,
ruse se od nestvarnosti koja me dotakla,
od bez milosnog laznog boga poezije ljubavi.
Tvoj um filozofa zabludeo je od idealnosti,
istina o stvarnosti izmice pred tvoje oci,
idealna zena koja je lepa,bez mane,bez poroka,
bez proslosti i crne fleke zivota,bez vremenska.
A istina je druga dragi zabludeo mislitelju,
popeo si se niz stepenice koje se sada ruse,
strah te od pomisli da ces pasti bez krila,
odsecene su,perja su pocupali sve lazne ljubavi.
Pa sada sve te misli i istine maglovito prolaze,
zlocudno smeju se glasovi iz dubine tvog uma,
osetis stvarnost u realnom kosmosu prepun suza,
sada cedis poslednje misli lepog secanja stvarnosti.

Ponekad mislim da se nalazim u cirkusu.. ljudi su okaceni konopcem.
Jeli smo to mi lutke koje igramo dramu zivota?ili mozda ja zalutam u svojoj masti?
I tako..proleze dani i opet isti lavirint..stepenice su negde iznad,van tvog domasaja...

Danica Petrovska.

Dani lepa pesma,blago filozofska, i da ,verovatno je da neko drugi odozgo u nekim sitacijama upravlja nasim zivotima,povlaci te konopce i navodi na pokrete koje mozda i nismo zeleli,ali....mi smo sami sebi uloge dali a stepenice i lavirint prolazimo onako kako nas zivot navodi,malo gore, malo dole,malo zalutamo ,malo se vratimo na put...i tako zivot tece

CECILIJA ::

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno


Srebrni sneg je na mesečini vejao
svojim srebrom me ugrejao
mesečina me mamila
kao krila da sam dobila
krila sam pozajmila
od jednog orla
što ranjen leži
u pustari.
Moj um to nije
mogao da svari.
Stepenice kamene
lutam i bauljam
kao ranjena zver.
Maglovito vreme
ne vidi se put
padam i kližem se,
istina me boli
proždire međe,
između nas, zid,
trenutak i nestajanje,
u sivilu sutrašnjice.
Rana je vrela,
brzo kao strela
vinula sam se do tornja
Na njemu ponosno stojiš
smeh razbija tminu.
Kroz kllance letim
nemam krila
slobodna.
Snovi se pusti
obistiniše
nema me više.

Na mesečini sam te čekala
srebrom snove bojila
obukla belu haljinu
svila se pripila
obline istakla.
Dok sam te čekala
u crstvu mraka.

Cecilija ,opisuje i izdaju i cekanje,citala sam je vise puta da pohvatam onu pravu nit,lepo opisana tema,istina boli ne vidi se put ,ona ,ranjena zver baulja kroz nepoznato ,na mesecini ...izdaja

Mokily ::

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)


Izdaja kao rec,
izdaja kao pitanje istine,
s rodjenjem, ili okoncana krajem.
A kraj, gde je,
sta je to?
Gde je kraj izdajama?

S vase strane samo
bol, tuga, cemer...
Na svakom koraku.

Um
ne moze da prihvati,
ili...sabere.

Nekad, maglovito jutro stisne,
dodje, vrati taj dan
rasvetli proslost, pretrnem.

Izdvojen tren misli i
tvoje krhko telo
njegovom zlom, poganom
rukom baceno niz stepenice.
Urlik, tajac...
Pred mojim ocima i danas!

Secam se,
A ne bih!
Modrice,
prelomi,
otekline.
Urezane, ne
samo u podsvesti.

Bolelo, jeste.
Da li je zaraslo?
To se ne brise!
Mislis, proslo je?
Nije, znam!
Obe znamo, al...
cutimo.

Zlocudni duh
vas obuzeo, pod grane skupio.
Lose vreme, teske godine stradanja
stoje bez odgovora.
Dete prevareno, a krivo.
Dragi moji, za sta?
Pitam se.
A vi?

Onda me izgubili
ili
ja vas.
A zar je i vazno?

I...

Ko je koga uistinu prevario
vi vreme,
vreme vas,
vi mene?

Dar blagosloveni izdali,
samu ostavili.

Takvi ste, moji!
A ja?

Vasa ne.

06.02.2011.g



Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)



Zatocene misli
vremena proslog
stoje poredjane,
onda kada sam bila dete
kada je svet cvetao.
Um okrenut na gore
ka usponu hrlio.
Ni maglovita jutra, trnjem okovana
Ni strasni zlocudni duh dubina,
Niko mi nista nije mogao.
Istinu si govorila!
Dok je stepenicama
krv lila,
Dok se urlik trzao,
Jecaji parali vazduh
tisina nema skupljala.
Obe, na kraju pocetka
slomljene.
Prepustio drvenim ulicama.
Ostavljao, vracao,
Zapovedao,
Ko jedini da je.
Ti cutala,
branila ja,
on izdajama
iznova i iznova grlio.

U trulom dahu
i dalje stojite spojeni,
za mene ne marite.
I ne morate.

Zivim!

08.02.2011.g.

Vrlo razarajuca i bolna tema za mene. Nametnulo se da napisem dve slicne pesme, ne zamerite.
Hvala

Mokily,izuzetno pises i to stilom koji ,(eto ,ponavljam se)mene licno odusevljava,oseca se kroz stihove ta bol,pa ne bih da komentarisem posebno da ne kvarim utisak,pogodjena tema! Samo jedno sto je vazno da ti kazem ,sustina ove igre je da se opise tema a da se ne koristi ta rec,u ovom slucaju "izdaja".Druge tri reci obavezno koristis,one u zagradi kako zelis,a temu opisujes bez pominjanja reci-zadate teme! Eto i ja nisam znala rekli su mi,pa ja samo eto da znas!

Mokily ::

Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)


Izdaja kao rec,
izdaja kao pitanje istine,
s rodjenjem, ili okoncana krajem.
A kraj, gde je,
sta je to?
Gde je kraj izdajama?

S vase strane samo
bol, tuga, cemer...
Na svakom koraku.

Um
ne moze da prihvati,
ili...sabere.

Nekad, maglovito jutro stisne,
dodje, vrati taj dan
rasvetli proslost, pretrnem.

Izdvojen tren misli i
tvoje krhko telo
njegovom zlom, poganom
rukom baceno niz stepenice.
Urlik, tajac...
Pred mojim ocima i danas!

Secam se,
A ne bih!
Modrice,
prelomi,
otekline.
Urezane, ne
samo u podsvesti.

Bolelo, jeste.
Da li je zaraslo?
To se ne brise!
Mislis, proslo je?
Nije, znam!
Obe znamo, al...
cutimo.

Zlocudni duh
vas obuzeo, pod grane skupio.
Lose vreme, teske godine stradanja
stoje bez odgovora.
Dete prevareno, a krivo.
Dragi moji, za sta?
Pitam se.
A vi?

Onda me izgubili
ili
ja vas.
A zar je i vazno?

I...

Ko je koga uistinu prevario
vi vreme,
vreme vas,
vi mene?

Dar blagosloveni izdali,
samu ostavili.

Takvi ste, moji!
A ja?

Vasa ne.

06.02.2011.g



Tema IZDAJA

Reci -stepenice,um,maglovito(istina,misli,zlocudno)



Zatocene misli
vremena proslog
stoje poredjane,
onda kada sam bila dete
kada je svet cvetao.
Um okrenut na gore
ka usponu hrlio.
Ni maglovita jutra, trnjem okovana
Ni strasni zlocudni duh dubina,
Niko mi nista nije mogao.
Istinu si govorila!
Dok je stepenicama
krv lila,
Dok se urlik trzao,
Jecaji parali vazduh
tisina nema skupljala.
Obe, na kraju pocetka
slomljene.
Prepustio drvenim ulicama.
Ostavljao, vracao,
Zapovedao,
Ko jedini da je.
Ti cutala,
branila ja,
on izdajama
iznova i iznova grlio.

U trulom dahu
i dalje stojite spojeni,
za mene ne marite.
I ne morate.

Zivim!

08.02.2011.g.

Vrlo razarajuca i bolna tema za mene. Nametnulo se da napisem dve slicne pesme, ne zamerite.
Hvala

Ja sam uzela za analizu ovuprvu pemu,mada ni drugoj naravno nista ne fali.Prva po meni ima samo malo vise jacine i ostavlja me u nekom razmisljanju.Da li je izdaja kao rec ili kao pitanje istine?Gde je tu pocetak i kraj svemu tome?Tu je um koji ne moze sve to da prihvati,i odbacuje.Secanja ostaju jer previse je tragova.Rane mogu da zarastu ali ostaju oziljci izdaje koji se vuku.Fantasticno.Takve stvari se ne brisu niti mogu.

Plamen-tema

Gorim,gnev,briga [stub,sram i potreba]


Ispucane usne vetrom,
modre od vina,
na pola skriven osmeh
i titraj srca.

Potreba izatkana koracima
češnjive duše,
uz stub tvrđave
briga
starih vekova,
tugom prikovana.

Za tebe
gorim krvrotokom
razlivenih vena.
Sram ne vidim,
ne poznajem.

Ulične svetilje
užurbano škilje,
zovu te
priđi,
gnev demona oteraj,
zbog njih skrivena
u tami zatočena.

Plamti duša, iskricama
snenim,
obojena
bolom, prikrivena.

Dostojanstveno,
arisokratskim pogledom
očiju snenih,
kroz čudesnu baštu
dolazim,
dušu da očistiš.

Blagoslovom vremena
na putu ovom
gordo zaustavi,
nežno zagrli.
Poljubi, sakri..
sakri i čuvaj.

Nadam se da mi nećete zameriti što neću napisati komentare za svaku pesmu pojedinačno. Dugo sam bila odsutna, još uvek sam malo konfuzna i sposobna samo da pišem, a za komentare nisam baš...Ovaj put ću samo reći da smo svi ( uključujući i sebe, jer sam pisala u bolničkom okruženju ) u glavnom ispoštovali temu i zadate reči. Najbolje od svega je to, što nas se dosta uključilo u druženje i pisanje na ovaj način.

Plamen-tema

Gorim,gnev,briga [stub,sram i potreba]

U strasti gorim,u zudnji se radjam.
Iz izavrele krvi stvorena,uvijam
se pod tvojim dodirima.
Gnevna sam,pohotna,razuzdana
nemirna...
Ja sam tvoja mozdana uvala.
Ludilo dva tela,ja sam tvoja potreba.
Na tvome telu ugriz ostavljam,
dok srebrnom svilom polako me
pokrivas.
Haljinu mi jednom rukom kidas.
Dok ti ja svaku zelju ispunjavam.
Moja konacna presuda je strast
i vatra u grudima.
Mestu brige tu nema.
U kratkom uzdahu ludila,
u hiljadu ludih uzdaha sve se
krikom zavrsava.

Plamen-tema

Gorim,gnev,briga [stub,sram i potreba]



Горим сва од твоих погледа,
ти си мој једини срам и потреба,
срамота ме од мојих еротских жеља,
потреба да ме милујеш твојим рукама.
Ти си једини стуб на којим ќу горети,
окове од жеља око мог тела прикови,
раскидај све моје тајне потребе љубави,
сагољену остави ме пред твојим погледом.
Остави, нек осетим тај гнев и патњу,
свезана у твојим канџама рaстргни ме,
не дај ми да побегнем док не сагорим,
волеќу те до боли, бол који љуби ми душу.
И патиќу ако дотакнем те,свезану остави ме,
не,остави ме тако заробљену у твом погледу,
брига је моја то што ти не можеш издржати,
што незнаш љубити као ја свезану без додира.

Даница Петровска

Plamen-tema

Gorim,gnev,briga [stub,sram i potreba]

Niska od oblaka
spustila se nad gradom.
Nema i prozebla
Čekala sam na uglu
Puste, napuštene staze.
Nije te bilo satima
Stenjala sam
Pogledajući prema ušću.
U srcu vrelina
Mada hladne ruke
Nisam osećala.
Gnev se penjao pod grlo
Pokušavajući da
Raspori ono malo
Nezaštićeno srce.
Gorela sam od brige.
Lakim koracima
si hitao ka meni.
Osmehom si izbrisao
sve nagomilane nemire.
Bila mi je potrebna
tvoja topla ruka.
Dlanovima si mi
obuhvatio hladno lice.
Poljupcima si
celivao svaki kutak,
bilo mi je milo,
pa toplo, hladno,
goreo je u meni
svaki delić tela.
Tvoja vrela ljubav
Opčinila je moje
Porzeblo, umorno,
Klonulo telo.
Niska od oblaka
Lila je svoje
biserne suze,
zalivajući moje
užarene obraze.
Po stazi su se
Pojavili beli lokvanji.

Plamen-tema

Gorim,gnev,briga [stub,sram i potreba]


U meni tinja
vatra.
Oči mi pogledaj,
gorim.
Gnev prosipam
pogledom,
od silne čežnje
neugasle.
Na stub istine
privezana,
kao na lomači.
Otkrila sam se,
bez trunke srama.
Pred tobom
otvorila.
Pogledom sasula
sve one iskre
u kojima izgaram
za tobom.
Ne, nije me stid
da priznam.
Moj si život,
moja potreba,
jedina vatra
u kojoj želim
da dogorim.