Maca Milenkovic

KUDA SI KRENUO SINE

Kuda si krenuo sine, kojim putem? Putem nestajanja,Bezdušnici!!! Koji ti dušu uzeše
Vode kolo u ataru Demnskog vrta, ne idi za nima. Rekoh ti davno. Ne prodaj dušu,
Hristovo je carstvo, vrt besmrtnih duša. Ka njemu idi sine moj. Njegovi su vrtovi
Cvećem zasadjeni, Suncem blistavim, obasjani. Ta pusti sine moj, da u tvoju dušu,
opustošenu, zasija Sunce Hristovo, zablista ljubav majčina. Zatvori vrata demonima,
kuda si krenuo Sine moj? Kojim putem grabiš ?Putem nestajanja? Izbavi se sine moj, njegov put, je put ka vratima Tartara...Vrati se, izbavi dušu, dok još imaš vremena...sine moj. Kažu da ne postoji teškoća, koju ljubav neće pobediti. Voli samog sebe i pobedi glas demona u sebi, sine moj..

Maca Milenkovic

Moja misao:

DA,  LJUBAV JE  ČUDO

Godinama sam bežala od stvarnosti, da priznam  sebi da je ljubav  čudo.Maštovita, ktreativna, mistična  čežnja  koja  me ostavlja bez daha,ne daje mi mira, a kada se pojavi  ja bežim.
Bežim iz  straha da  se ne zaljubim. Spavala bih i ja u njegoj majici, osećala bih njegovu prisutnost, možda bih čak mislila da je on tu pored mene. sanjiva  bih mislila  svašta, ko zna. Ljubav jeste čudo. Spavala sam i ja u majici jedne  moje velike  ljubavi. Tražila sam njegov miris tela u njoj....nisam je skidala  danima, sve dok ne bih shvatila da ipak  moram da je operem.. ..Bilo je to davne  1992.god. Na povratku  s mora  oznojena  od  puta u kolima,  dodao mi je majicu  da se presvučem, da ne nazebem od laganog  vetra koji je pirio od  otvorenih  prozora.. Kada sam je skinula, činilo  mi se da  je nestala čarolija  njegovog prisustva... Čuvala sam je do skora, sve dok nisam  shvaila da se raspala  od  vremena.. Moja ljubav prema njemu nije utihnula  a majica  se raspala..Moja  ljubav  prema  njemu, nadživela je jednu čudesnu majicu sa divnim aplikacijama  sucokreta napred...
Interesantno  je  ..poput Marfijevog  zakona....
Nekoga ili  nešto,  koga ili  koje  bi želeo da  zaboraviš, da  pronadješ  mir, uvek  je  prisutna  neka čudesna stvar,  koja ti  ne dozvoljava da  zaboraviš, nekoga  ili  nešto. Niti joj ti dozvoljavaš  da  se ona skloni od tebe.  
U velikom broju slucajeva,  dobijamo  majice nekako sponatno ih nametnu situacije..i nakon raskida koliko god želimo da zaboravimo  tu našu  zanosnu ljubav...jedna majica  nam  ne daje  da je zaboravimo.Koliko puta sam htela da je skinem...Pomisao na njega i pogled uprt  u majicu, nije mi dozvoljavao...ostala je tu  da me i dalje muči i vraća mi uspavane misli.. Koliko puta sam htela da je opet bacim...pogledam je i ne bacim je..žao mi je. Kao da je pitam, ko joj daje pravo da me podseća na njega, na svo moje vreme koje sam provela snjim...I sada nakon toliko godina, ja s nikada nisam oporavila  od tog mog zanosa, koji me tada opio..Mislim da mi i majica nije dozvoljavala. Svakog proleca i jeseni uredno bih je odložila u letnje stvari koje više ne nosim, kada god sam je ugledala uvek me podsećala na njega. Na moju možda, za mene kada se preslišam...jedinu jaku  pravu ljubav u mom životu. Volela sam nesebično, beskrajno, jako, tugaljivo, poročno, pohotno...Zato je i sada ostao tako dubok trag u meni..Jos uvek je u mojim mislima.. Mota se tu negde, po ćoškovima  mog uma, duboko je sakriven u meni..jako mnogo.... i  ne ostavlja me na miru. sada se bojim  susreta  snjim. Čudo,kako mi u slučajnim situacijama, dobijamo majice  naših ljubavnika..Dali smo kod njega svratile  na  čašicu  poljupca i dodira, pa se tuširamo, kada nam pruži majicu, jer je naša odeća od izlaska neprikladna  da se obuče nakon tuširanja, ili se  preznojavamo  od ljubavi  snjim...sve jedno..ovako ili onako nametnu se situacije  kada je dobijemo i nekakvim zakonom  akcije,  namesti  se momenat  kada ta ista majica ostane kod nas i nakon toliko vremena...Koliko puta sam je prislonila uz obraz i tražila u mislima opet onaj njegov miris tela..Spavala sam u toj majici dok samu sebe nisam vise mogla trpeti od vonja  znoja...kao da sam i njega htela da zauvek  stavim negde duboko u mojoj koži...gde je i ostao i do  danas  kada pišem ove redove....majice  su  čudne  ctvari, imaju magičnu moć  opijanja..da vam se čini  da je  i  ona  tik uz vas  priljubljen uz vas  i ne odvaja se. Magične  su tvrdim magične  stvari...magično deluju na um, korelacija menta  - srce..je  veoma  na tankoj  niti, kada vas hvata u koštac  besmrtne  ljubavi, koju nikada ne možete da zaboravite..Čuvajte se majica...imaju čudnu   moć  vezivanja...odnesu vam dušu, odnesu  vam sva osećanja, koja zauvek  umiru  u vama  za  drugim osobama...to govorim iz mog iskustva..Niti sam pak mogal da se otarasim nje,  dok se sva nije raspala od vremena..Magične  su...majice   su magična moćna stvar, vezju nečiju ljubav  od zaborava...

Maca

Moja misao:

LJUBAV JE  ČUDO,
Ostala sam  prazna  sama, emotivno  uspavana..Ljubav je čudo...Uvek željna njega, pucam po svim šavovima. Izgubljena  lutam pustarom  moje  duše i pitam se..gde je s kojom je..dali ona spava u našem zajedničkom krevetu. Sećam se jedne večeri toliko nam je bilo hladno da smo preko NAS, bacili dva jorgana.
Nakon 15-ak minuta, obadva su bili na podu a mi s njima zajedno...TADA NAM VIŠE NIJE BILO HLADNO...NAKON TOGA BI SE  STUŠTILI U KUPATILO OBA DVOJE I UVEK BI MI DOBACIO NJEGOVU MAJICU NAKON TUŠIRANJA,  JER NIJE ZNAO KOJU BIH JA SPAVACICU ILI KOJE PIDŽAME BIH OBUKLA..Bože..kako nam tekve uspomene bude uspavane  uspomene koje nas rastgaju do kraja..
Kako je život  okrutan,  kako nam otrgne iz ruku  te naše nezaboravne momente koji nas sada čine emotivnim  invalidima..
Čini mi se da ponekad uzimam šestar i crtam  po  poligonima moje duše, pitajući se...što smo se nas  dvoje razišli..Kao da želim da što više osetim bol koji i sada osećam za njim.
Naša ljubav je bila ljubav iz bajke, dok ovo pišem zatvaram oči i vidim nas...vidim nas  svuda  na  svim  našim mestima, koja su protkana nitima naše beskrajne ljubavi..Naša ljubav je bila  neubrano polje Makova, Ljubičica, svakog najlepšeg  cveta koji postoji,  snjim bih mogla da je uporedim..
Nikada se više nisam oporavila..Ostala je iza njega praznina  koju mi više niko nikada nije zamenio niti je mogao...
Seks...to je poslednja karika u lancu koja nas veže za jednu osobu..vežu nas  majica, jorgan, reka, trava na kojoj smo vodili ljubav..Znali bi da se iskrademo i usred noći odlazimo na samo nama znanim mestima i  pod okriljem mesečine satima da se volimo. Uzimala bih ga  kao da sam pred umiranjem pa uzimam zadnju kap vode...uzimao je on mene..valajli smo se poljima  gde god smo stigli, da sam čak jednom umalo napravila sudar s parom ježeva koji su prolazili livadom.U zadnji čas sam ih čula kako   galame i  skortljala se na njega, da ježevi prodju. Nije drugog čuda nego, kako da objasnim lekarima otkuda meni bodlje ježa usred noći po golo telu....
Budim svoje uspomene pred spavanje...mislim da cu imati  neprospavanu noć, a za budjenje mojih uspomena opet je asocijacija..jedna majica i da je ljubav čudo...
Hvala vam, tema je divan, mogla bih o njoj da pšem satima..tema - ljubav...nepresušna patnja  svakog  smrtnika, pa zar zaboravljamo da su zbog ljubavi prinčevi  abdicirali..To je ljubav..o kojoj nas je stid da diskutujemoo. svi zaboravljamo da je naš izvor nasušni naših života....Priznajmo da smo šuplje bundeve bez ljubavi i jesmo...koliko nam je malo potrebno da  sesetimo  svega najlepšeg proživlejnog..uspomena na jednu majicu  koju je poklonio ili nam dobacio da je obučemo, nakon tuširanja..Sama ja i moja četiri zida..gledamo se sada u sobi dok mi tuga navire...ali oni ne mogu da govore..o meni,  o mojoj davno izgubljenoj jedinoj ljubavi..o jednoj majici koju sam i ja čuvala punih 17. godina...

Misao????

Moja misao???

Htela bih da se otrgnem od  uspomena i da jednog dana opet  sretnem, istu takvu ili sličnu ljibav???
Ali godine su tu, šta sada? Kuda? Kojim putem krenuti? Gde? Ako mi se ko i nabacuje, ide u korak s godinama? Sve su to muškarci  s predpostavkom da im se peruta koža od starosti? On je bio kao i ja u korak sa mnom....ne  ne ide  to uz moje misli i ono što bih htela...nikako..
Moja je misao,
Dali mogu, opet da se pronadjem i da budem manje  stroža u svojim kriterijumima u odnosu kada je odabir muškaraca?  

Moja misao  sada o kojoj razmišljam,

Ne prihvatam  promene,  ne  volim  sadašnjost,  ne želim ništa novo,  hoću nešto  da promenim,  htela  bih  da  živim drugačije. da napustim ovačetiri  zida  moje sobe. da ne pričam  snjima, da ne gledam u prazno  kada odmaram oči  od  kompa.
Drska sam i bezobrazna, kada  su muškarci  u pitanju, nemam milosti. neumoljiva  sam, ne  želim da ih razumem,  ne tražim razumevanje  za  moje misli.
Kuda  si  krenuo  živote moj?  Kuda  i  skim ?

Moja  Misao,

OSEĆAM  DA  MOGU

Osećam  da mogu  pisanjem  da čistim  dušu  od taloga  prošlosti  koji  se nakupljao  godinama,  od   taloga   brojnih  nedorečenih  reči. Svojim  mislima  sam  dala  slobodu.Ovo  su  misli   svakog  razumnog   bića  koje  je  bar jednom  na  isti  način razmišljalo. Kao što  je ovde  napisano i njihove  duše  su  zaključane  u  njima  samima  u  njihovoj   svakodnevnici  sumornog jednoličnog  života koji je mnogima  postao  mučenje.
A  zašto?
Zbog loše  isprogramiranog  života čije  su  programe  sami podešavali  ili su ih nesmotreno okolnosti  ubacivale  u  program  nezasluženog života  kojeg  nisu  ni  bili   svesni a sada  ga je  teško  reprogamirati.
Za  ljubav  i neiskazana osećanja nikada  nije kasno   pogotovu  ako  vam  neko  koga  ste  čekali godinama  da  naiđe  ispuni    dane  srećom,  prelepim   trenucima   na  koje  imate  pravo  da  ih  proživite. Pa  makar ta osećanja trajala  i  kratko.
Kao što mnogi muškarci  u nama  ženama  gledaju samo  sredstvo  za  ispunjenje  snova tako  i mi  žene  gledamo  na  muškarce.Tako je bar u  ovom trenutku  raznolikog šetanja i trčanja kroz život.
Susrećemo se  sa svakodnevnim  pozdravima gde se vrši razmena amor  anđeoskih  pogleda koji pokazuju blagonaklonost  međusobnih odnosa  međusobno odabranih  ljudi.

Niš, 12. 11. 2010.
Autor, Maca  Milenkovic

TEBI     NEOSTVARENA     LJUBAVI     MOJA

U  ovom vremenu  patnje  i  stradanja  ne  mogu  se  odreći  želje  da  ti više ne  pišem,  ne mogu  se  odreći  nade  koju  još   imam i  zbog  nje  nikada  nisam prestala  da  ti  pišem  po ko  zna  koji put.,  nadajući  se da  ćeš  jednoga  dana  dobiti   sva  ova  pisma.
Pišem iz  neizmerne potrebe  koja je  jača od  mog razuma, pišem  da  bi  ostala  zapisana muka  mog  razgovora  sa  tobom  ili  samom  sobom  s  dalekom nadom  da  ću te  sresti  u  vremenu  koje  tek  dolazi.

Pišem  ti  u  vremenu   kada  idem  ivicom  života  i  smrti.
Pišem  ti  u  vremenu  u  kome  je  smisao  života  smrt  i  smisao  smrti    život   u  kome  se  i  jedno  i  drugo  isprepliću  kroz  izmaglicu  stvarnosti   patnje  i  stradanja  kroz  koja prolazim. I  patnja i  radost  isprepletane  su  nevidljivim  nitima  života  današnjice  i  sutrašnjice.
Uskoro  će  opet  besmrtna  moja  ljubav  biti  s jedinjena  sa  Mesecom i  carstvom  tame    moga  nadanja u  kome  živiš  zarobljen,   koje  te  donelo  i  zauvek  ostavilo   u  moje   srce,  u  moje   snove, u moje pesme,  u  sva  moja  jutra  i  na  moj  život  ostavilo  dubok   trag.
S verom da  što  duže  preživim  i  sačekam  da  dodješ  da podelimo  sve  što  mislimo  i  osećamo   zajedno ja  i  dalje čekam  da zakucaš  na  vrata  moje  duše.

Ako  u   tebi  još  žive  sećanja,  seti  se  da  te  neko  čeka  i  čekaće  te  zauvek.
Zbog  tih  i drugih  sećanja  koja  u  meni  žive  kao  sreća i  kao  bol koju  potiskujem  jer  nemamo  mnogo   vremena  da  nadoknadimo  izgubljeno.
Morala sam  ti  ovo  napisati  jer  kasnije  dali  ću  imati  vremena,  dali  ću  moći ili  dali  ću  uopšte  biti  da  ti  ih  napišem.
Moram  priznati  da  je  već  godinama  moja  duša  spavala  i  u  predvečerja  svakog  dana  i  čekala  te  da  se  pojaviš.
Moja  Breza  ispod koje sam te  čekala  šaputala  mi  je o  tebi  i  kako  si  sada.
Ona  zna  da  mi  ništa  nije  bilo   nedodirljivo    osim  tebe  i  da  je  sve oko  mene  deo  mita  o  tebi.

U  svakom danu i  bezbrojnim  trenutcima  bio  si  prisutan  u  meni  kao  zakletva.
Nebo se  samnom  kladilo  da  ćeš  jednog  dana  doći u moj  život kada  će  naša  budućnost  imati  hiljadu imena  a  u  meni živi  još uvek  samo  jedno  ime, tuga  ili  kako  se  drugačije  zove  usamljenost  ili nada.
Nosim  i  čuvam u  srcu  trenutke  retke   zajedničke   sreće  koju  sam  sačuvala  od  umiranja  i  zaborava jer  je  taj  osećaj  jedini  izvor  iz  koga  se napaja  moja  duša  i  nadi  daje   život.

U  ovom  vremenu  patnje  i  stradanja  kada  smrt  vreba na svakom koraku,  jer  je  svuda  medju  nama  u  zemlji  u  vazduhu,  ja  te  i  dalje  čekam da  se  pojaviš  i  nedam  joj  prostora  da  mi  kaže  kako  nikada  više  nećeš  doći.
U  ovom  vremenu  kada  se  bratime  sreća  i  nesreća  a novo jutro  nikom ne pruža   nadu  za bolje  sutra  da  će  dočekati  bolju  zoru  pritisnut  svakodnevnicom  preživljavanja  ja  bar  imam  nadu  koja  je  trajni  podstanar  moje  duše  i  koja  mi  daje  neiscrpnu  snagu  da  ćeš  doći  ti  a  samim  tim  i  bolja  budućnost  za  mene.

U  sivilu  tame ovih  dana  koje  svi preživljavamo koji  se  vuku  kao  gladne  nemani  kroz  moju  samoću, ja  ipak   nisam   sama,  ja  živim  sa  tobom  u  mojim  mislima  i  dragim osećanjima  kako će  nam  biti  kada  budeš  došao  jednog  dana.
Moje  misli  upućene  su  tebi  svakoga  dana,  dozivam  te  njima i  šapućem  tvoje ime  koje  se  stapa  sa  beskrajnom  tišinom  vremena  koje  me  gazi  i  pritiska.
To  je  jedina  moja  svetlost  koja  me  obasjava  i daje mi  nadu  da  živim  da  se nadam da  ti  pišem da  ti i  dalje  pišem  stalno  i da  te  volim  kao  nekada.
Jedina  želja  u  ovom  vremenu  je da  mi  što  pre  dođeš i  da  me  spasiš  od  umiranja i stradanja  moje  duše  bar  za trenutak.

Želim  da  zauvek  budemo  zajedno. Ako  li    pak  to  ne dočekam  potraži  me u   srnom  traganju  izgubljenih  duša  negde  pod   nemom  zemljom, pod  zelenom  travom,  ispod  busena  neke  plave  ljubičice  ili  visibabe  gde  ćeš u  njima  pronaći  moje oči  koje  te  čekaju  da  te  ugledaju.
Koračaj  tiho da  ne  raniš moje  usne  koje  su  ostale  željne  tvojih  poljubaca, pazi da  ne  zgaziš  moje  mrtve  poglede koji te i  u  smrti  gledaju.
Umesto  mene imaćaš   moje pesme  i   ova  pisma  koja  će  ti  biti  uspomena  i  sećanje  na  moju  preveliku  ljubav  kojoj  sam  bila verna  kao  zakletva.

Oprosti  što  ovako  pišem,   ali  moram  jer  je  surov  kamen  vremena  pritisnuo  moju  dušu  kao  planina,  a  toliko  je  jak,  da  ga  nemogu  sama  skloniti, a  pretežak  je da  prećutim  šta osećam  pod  njegovim  teretom.
Za  tebe  podnosim  ovaj  teret  pritiskanja  kamena, za  tebe  pišem  ova pisma i  sve moje  pesme  koje  ću ti jednog dana  pokloniti  ako  budeš  došao  u  moj život.  Ako  li  ne,  moje  će  pesme  biti  inspiracija  izgubljenim  dušama, dušama  koje  su večito  tragale  za  neostvarenim  i  nedoživljenim  osećanjima   kao  što je  bila  moja  duša.  I  dalje  pišem  i  pisaću  samo  tebi,  ljubavi  moja neostvarena.

25.12.2010 god.

Autor,  Maca  Milenkovic

     
Moja misao  o kojoj razmišljam:

EMOCIONALNI VAMPIRI - SPOZNAJ SAMOGA SEBE!
Svi znamo da su vampiri ona mitska stvorenja koja se hrane ljudskom krvlju, pronađu žrtvu, isisaju joj krv a samim tim i život. I za njih vezujemo termin horor. No, da li ste se ponekad pitali šta su emocionalni vampiri i imate li nekog u svojoj blizini.

Svi mi u krugu onih sa kojima se družimo imamo neku osobu, rođaka ili prijatelja sa kojim teško možemo da „raskinemo“ vezu, mnogo teže nego onu ljubavnu, obično se radi o respektu prema rodbinskim odnosima ili godinama poznanstva.
Razmislite, ako se posle druženja sa nekom osobom osećate iscrpljeno, umorno, emotivno prazno i mentalno slabo, onda ste žrtva emocionalnog vampira.

Emocionalni vampiri retko svesno nekome crpe energiju, uglavnom je to nesvesno, bez ikakve zle namere.Ako nikada nise razmišljali o tome zašto se posle susreta sa nekom osobom osećate loše, a osećate se, pokušajte da prepoznate taj njen emocionalni vampirizam.

Emocionalni vampir je centar sveta i oko njega se sve vrti. Sve što se dešava, od kašnjenja vozila gradskog prevoza ili padanja kiše, dešava se da bi njemu upropastilo dan. On vas nikada ne sluša, jer šta da sluša, vaš život je tako sređen i srećan, on priča samo o sebi.
Obično je besan na sebe i ceo svet i kritički je nastrojen prema svemu što se dešava. Ako mu se i desi nešto lepo, pomenuće ali posle toga sledi ali i čitava tirada da je to nešto moglo i bolje, da je više očekivao.

Ako u pauzi dok uzima vazduh uspete da bilo šta kažete o sebi, emocionalni vampir će vam u lice sasuti gde grešite, zašto grešite i šta bi trebalo da radite, savršeno dobro zna kako vi treba da se ponašate a onda će nastaviti da se žali na svoju zlu sudbinu. Usudite li se da baš pitateza mišljenje, ono nikada, ali baš nikada neće biti pozitivno, emocionalni vampir vam uvek izlaže najgori scenario.

Stvarni život emocionalnog vampira je retko loš onoliko koliko ga on predstavlja, ali postoji ozbiljna opasnost da posle svih njegovih priča osetite blagu depresiju.Trebalo bi da izbegavate druženje sa takvim osobama, jer, nažalost, teško da možete ostati imuni i posle toga se osećati dobro.

Nikako ne odlazite na zajednička putovanja, presešće vam jer će on imati milion zamerki. Ako volite da kupujete u društvu, nikako ne pozivajte emocionalnog vampira da vam pravi društvo, najverovatnije da ništa nećete kupiti, on će uvek imati neku zamerku.
Ako ste zaljubljeni, nikako ne birajte emocionalnog vampira da mu ispričate kako se divno i lepršavo osećate, on će vam detaljno ispričati šta sve može da pođe po zlu.

Ako baš morate da se viđate sa nekom osobom koja vam crpi energiju, mada se ništa ne mora, izbegavajte druženje samo sa njom, neka to bude u većem društvu, tako ćete se bar malo zaštititi jer teško da će uspeti da drži pažnju više ljudi.

Život je poslednjih godina dovoljno komplikovan i potrebno je puno mentalne snage da bismo ostali normalni i pozitivni. I kad već uspete da akumulirate pozitivnu energiju, ne dozvolite nikome da vam je tek tako isisa i zameni je svojom negativnom energijom. Jer emocionalni vampir živi po tom obrascu i posle druženja sa vama najčešće odlazi sa osmehom a vi kao izduvan balon.

Na naš život utiču drugi ljudi. Dok neki na nas deluju kao injekcije optimizma, vitamini koji nas relaksiraju, emocionalni vampiri su otrovi za našu psihu.

Vaša - Maca. M.  

Moja misao o kojoj razmišljam:

U svakom od nas živi čarobnjak ili zarobljenik sopstvenih misli
Život je samo naizgled komplikovan. U suštini, sve je veoma jednostavno  jer svako od nas ga kreira svojim razmišljanjima i osećanjima.
Istina je ono u što verujemo i ono što živimo, ono što doživljavamo iz dana u dan.

Zato je vera najbolji putokaz do ostvarenja željenog cilja.

Naš organizam i njegov sistem je prilagođen da verovanjem podstiče misli, sličan je radarskim talasima i radijacijskim talasima koji prolaze kroz materiju.
Naš um stalno privlači vibracije koje su u skladu s njegovim glavnim mislima, pa ćemo u stvarnosti pre ili kasnije videti upravo ono u šta verujemo.

U šta sve verujemo:
Verujemo u dejstva lekovitih metoda koje mi posedujemo a koje metode jesu ili nisu naučno dokazane, ali ne zaboravimo, mi ih posedujemo.
Takvim stavom i verovanjem u sebe, ja sam uspela u nekim svojim ciljevima koje sam na kraju i ostvarila.

Verujemo u ono što nam se dopada iako protivreči opštim našim saznanjima, zakonima prirode ili uverenjima. Verujemo u amajlije, zvezde u čudotvorce gatare, šarlatane i koristimo kojekakve gluposti, uhvatimo se kao davljenik za slamku, držimo se toga i čak kada nam razum govori suprotno ( tipičan placebo efekat na delu), plus nas materijalno očerupaju kao glupe ćurke.
Svemu verujemo, samo nikada i nikako da se opametimo i shvatimo da nikada dovoljno sami sebi ne verujemo, a
opet, vera nam pomaže kod osmišljavanja života i borbe sa samim sobom koja se dešava unutar nas samih.

Ko veruje u svoj oporavak  duše, olakšava proces izlečenja kao što studije iznova dokazuju stvarni efekat u slučaju placebo-efekta ( misli su energija, pokretač bolesti duha i duše nakon čega dolazi i do stvarne bolesti).

Naša bolesna duša iz stanja letagije i patnje uvodi nas u stanje bolesti i trajnog poremećaja duhovne ravnoteže.
Nismo ni svesni da sami sebi remetimo sistem vrednosti i koliko zaista mi sami sebi vredimo.
Zato, budimo sami sebi placebo - efekat, pokrenimo ga, on u nama ustvari spava, čeka našu akciju.

Budimo kao "Ramonda" koja opstaje hiljadama godina unazad u kamenu.Uprkos činjenici da nas mnogi faktori sputavaju na koje mi ne možemo da utičemo svojom voljom, naše misli su naš pokretač i stvaraoc materijalnog i opipljivog.
Energija našeg uma može da učini čuda, zato verujmo u sebe, ako ne verujemo sami sebi, izgubljeni smo.

Ponekad se ipak dešava da, ma koliko verovali u nešto, odustanemo od sebe, svojih želja, svojih dugo  željenih snova.
Želje se lakše realizuju ako imamo snažnu motivaciju i zato je važno da sebi razjasnimo zašto smo odlučili da baš to uradimo.
Kad znamo zašto nešto želimo i šta će se popraviti ako to i ostvarimo jer imamo motivaciju, mi ćemo se i pokrenuti iz mrtvila.Naš motiv je naš cilj koji svom snagom nastojimo da ostvarimo.

Gledajte probleme kao šanse da se posvetite sebi i svojim najbližima i nemoj da dozvoliš da ti neko otme veru u samog sebe.

Ako sam sebi ne veruješ, niko neće verovati u tebe, zato verujte u sebe i prihvatite činjenicu, da se u svakom problemu možda krije i naša šansa da ostvarimo ono što dugo i želimo.

Šansa je i izazov koji možete da savladate i koji može pozitivno da promeni vaš svet.
Recite sebi
"Ja osmišljavam svoj život i čvrsto verujem da će me moja snaga i sposobnost dovesti do cilja."

Nikada ne prestajte da započinjete neke nove stvari koje vas ispunjavaju ili vam razgone nemirne misli.
"Nikad nemoj da prestaneš da započinješ"

Početak je polovina uspeha + pokušaj je još jedna trećina uspeha + kretanje ka cilju je = Ostvarenje našeg cilja.

Prosta matematika koju je znala u davna vremena i moja baba...

U svakom početku se nalazi čarobnjak iz Oza koji će nam omogućiti da stignemo do cilja. U svakom od nas živi čarobnjak ili zarobljenik sopstvenih misli.

Čvrsto verujte u to da možete da pronađete tog čarobnjaka - sebe, to će promeniti vašu percepciju i otkrićete nove divne mogućnosti da započnete nešto novo, nešto što će lično vas da usreći.

Nije bogat onaj koji ima zlato. Svako zna da su zlato i srebro samo bogatstva mašte, jer, i bogati plaču i jako su nesrećni njima je novac moć kojom kupuju sve,  a nama nasušna potreba da preživimo.

Otarasite se pogrešnog verovanja da nema sreće bez puno novca. Srećni smo kada imamo poverenja u nekog drugog, kada verujemo u njega i obrnuto. Potražite ljude u koje možete da verujete, ja ih mogu na prste nabrojati, ali kada su mi bili potrebni bili su tu uvek za mene.

Nije bogatstvo imati puno surogat prijatelja, na muci se poznaju junaci, neka vam to bude zvezda vodilja za postizanje vaših uspeha.
Pravi prijatelj je onaj koji uvek ima vremena za tebe i na koga možeš zaista da računaš kada ti je najteže i bogat je onaj koji veruje u svoje bližnje.Još je bogatiji onaj ko veruje u sebe i sve svoje sposobnosti.

Delajte iznutra i pokrenite sami sebe, ako vam ne polazi za rukom, naredite sebi da morate zacrtano odraditi, da je to samo početna stepenica, ona nam je i najveća prepreka.Taj naš famozni prvi korak je pola uspeha.

Sreća naših života zavisi od naših misli, a misli nam zavise od unutrašnjih ubeđenja, isprobala sam to i uverila se da je takva  misao pokretač ili bolje rečeno okidač naših prikrivenih snaga.I pored toga što nam se naizgled čini da smo preumorni, da nemamo snage, verujte u sebe i videćete da ste veoma jaki, prikrivena snaga je deponovana u vama i čeka da je pokrenete.

Zašto kažu za nekog da je dobio nadljudsku snagu u borbi za nečim ? Nije to niko izmislio ovu istinu.To je stvarna činjenica koju samo treba da probudimo u nama. Pokrenimo tu našu nadljudsku snagu i videćete kako možete sve..

Obratite pažnju na misli, verujte čvrsto u to da možete da budete dobar čovek, da ste vredni pažnje, vredni svake darivane ljubavi ( ljubav je i sve ostalo, svaka pažnja, dobra reč, dobro delo, sve ostalo što pružate nesebično da drugima pomognete, ljubav je sve ostalo osim i pored fizičkog kontakta.
Fizički kontakt je posebna ljubav i nju izdvajam, nije predmet mojih misli ovog trenutka o kojima pišem).

Vrednujte sebe i ne dozvolite da mislite loše o sebi, mislite da ste stvaraoci a ne rasipnici, da vredite mnogo na prvom mestu sebi a potom i drugima.

Verujte da možete da napustite ovaj svet kao bolji ljudi nego što ste sada, da ste bolji ljudi nego što mnogi misle o vama, da ste veći stvaraoci od onoga što drugi vide.Oslobodite se okova ( predrasuda i okoline, njihovih zaključaka koji vas zaključci odvlače od cilja) i prestanite da budete tamničari svojih duša koje dobrovoljno držite u zarobljeništvu, oslodite svoje misli i dušu.

Vera je čudo, isprobala sam ovaj način delanja i razmišljanja na sebi i uspela sam. Zato vam i prenosim lično moje iskustvo.

Usvojite nova znanja, jer onaj ko zna, zna da vredi više od vidjenog sa strane, zna i mora da veruje samo u sebe i u svoje mogućnosti da može sve samo ako poželi i ako radi svom svojom snagom na postizanju cilja koji  mu se činio tako dalek, a ustvari sve je tako blizu nas.

Usvajajte nova znanja i tražite dokaze za sve što ste usvojili, jer ćete tako dokazati sebi da znate više danas  nego što ste znali juče, a sutra ćete znati više nego što znate danas.

Svojim stečenim i usvojenim načinom razmišljanja ( kažem stečenim i usvojenim jer, nismo se rodili karakterno izgradjeni), sve mane i vrline smo stekli tokom života i usvojili iz okruženja u kom smo rasli i stasavali u ljude ili neljude, dogradjivali se dobrim ili lošim osobinama,
A koji način razmišljanja primenjujemo svakodnevno kao naš način komunikacije i delovanja, direktno utičemo na mnoge bitne dogadjaje koji nam se dešavaju i samim tim i kreiraju naš život u dobar ili loš.

Od tih naših stečenih i usvojenih stavova koji su naša osnova i potka za delovanje, zavisi i ishod naših uspeha ili neuspeha u našim životima !

Autor, Marija - Maca Milenković
03.20.2014.
     

Moja misao o kojoj razmišljam:

IZMEĐU DANAŠNJICE  I  SUTRAŠNJICE  KRIJE  SE NEOČEKIVANO
Između  današnjice i sutrašnjice krije se neočekivano, između neočekivanog i planiranog  krije se očekivano.

Nismo ni svesni da sami bojimo život, da se u našim životima kriju sitnice koje nam život boje željenim ili neželjenim bojama.

Između očekivanog i planiranog krije se neočekivano od nama najdražih osoba. Zato više ne očekujem i ne planiram ništa, jer ne znam šta me iza prve krivine očekuje već danas ili sutra.

Sreća se krije u nama samima, ali neznamo da joj se osmehnemo, da je pokrenemo, neznamo da joj krenemo u susret.
Tražeći očekivano izgubimo se u lavirintu sopstvenih želja koje je nemoguće potisnuti ! Naša osećanja nisu ničija, naše duše nisu nečije, naše srce nije svačije, sve je samo naše.

Jesmo li svoji, ponekad hvatamo sebe kako smo primorani da činimo ustupke koje nam ne odgovaraju ?
Mi sami dozvoljavamo manipulisanje našim dušama i osećanjima, ako grešim neka me neko ispravi?
Zašto dozvoljavamo da neko drugi upravlja našim mislima, hvatamo sebe kako iz dana u dan mislimo na osobe koje nisu vredne naše pažnje ?
Zašto dozvoljavamo da živimo tuđe živote?
Sami smo rođeni i živimo samo svoj život na način koji ispunjava našu dušu i naša osećanja.

Ako do sada nismo živeli samo svoj život, promenimo sebe iznutra, jer, za sve učinjeno niko nam ne kaže hvala, vreme je za promene, oslobodimo se okova...   

Moja misao o kojoj razmišljam sada:

MOĆ   FLERTA   PROSEČNE   I  SADRŽAJNIJE   ŽENE

Mi  smo moćnije od  svih.  Mi  prosečne  žene.

Ela  Mekferson i  Kejt  Mos  se  smatraju  najlepšim  ženama na  svetu,  koje  privlače  čeznjive poglede muškarca , ili nam to samo sugerišu  moćni  mediji.

Za žensku  populaciju  najprivlčniji  muškarci su  Leonardo  Di  Kaprio  i  Gvinet  Paltrov, iako su  kostunjave  blede i hemafroditne  face  u  pogledu  dojučerasnjeg  idola  Klinta  Istvuda,  za  kojim  je  svaka  žena na  zemaljskoj  kugli uzdisala, pa bogami i ja sam.

Savršene  ličnosti  turaju  nam  se  pred  nos  svakog  dana. A ipak  u  stvarnosti  naši  sopstveni  izbori  partnera beskrajno  su  udaljeni,  od  tih  takozvanih  idola.

Stvarnost je drugačija od  ideala.

Ako bi se od muškaraca  zatražilo  da  biraju  izmedju  Melinde  Mesindžer  i  Naomi Kembl,  svako  bi se  pre  opredelio  za  buckastu  Melindu  pozamašne  zadnjice a ne za visoku aerodinamičnu  Amazonku  Naomi.

Stvarnost je u životu  sasvim drugačija.

Moć  flerta  prosečne  žene  daleko  više privlači  muškarca  od  ideala,  jer  su  im  ideali  nedostupni  i  maštaju o njima.
A prosečna  žena je  dostupna,  topla  naprosto  pristupačna  i  sadržajnija.

Za ljubav i  seks  svako bi od muškaraca  poželeo  jednog  od  napred  navedenih  ideala  u  krevetu, a  za  suživot suvoparne  svakodnevnice,  svako  od  muškaraca  priželjkuje  prosečnu  toplu  ženu,  punijih  urodjenih  oblina.

Šta to  u  stavri  muškarci  širom  sveta  smatraju  za “lepo”?

Postoje facijalni  signali poput osmeha i telesni gestovi koje svaka žena od nas, može da odneguje kod sebe, kao i najmoćniji  ideali  koji  izmamljuju  uzdahe  muškaraca.

Za njima ništa  manje  ne  kaskamo  ni  mi  žene, kada su u pitanju  face  poput  kako  sam  napred  napomenula Klinta Istvuda  ili  Omara  Sarifa,  poznate već sada pokojne  legende  i  poznatih  novih  srcolomaca žena širom planete.

Privlačnost i  flert  obične  prosečne  žene i  ideala  lepote  pod  znakom  pitanja  je  uzajamna  igra,

Izmedju  prosečnog  ideala  i  izmedju  urodjenog   i stečenog  ideala  i  izmedju  svakodnevnice  i potajne želje izmamljenih  uzajamnih  uzdah a muškaraca  i  žene.

Muškarci  najviše  vremena  provode  u  posmatranju  ženskih  manevara  flertovanja  sadržajne  žene, koju potajno žele  u  svakodnevnici  suživota  sa  pojedinim  facijalnim  gestovima  ideala  žena, koje ne mogu imati poput visoke Amazonke, osim ako je ne iznajme za po jednu noć  i  olakšaju  svoj  novčanik  za  po  nekoliko  stotina  hiljada dolara.
Ono što  im  prosečna   žena  isto  tako  može  pružiti  i  udovoljiti  i  za  ceo  život  s njim,  neće  ih  olakšati  za  nekoliko stotina  hiljada  dolara.

Naprotiv,

Prosečna  žena i  te  kako  zna da  flertuje  i njen  flert  je  jači i  ubitačniji od  hladnog  investicionog  flerta  poput Amazonke,  jer  prosečna  žena flertuje i  vodi  ljubav iz  ljubavi dok investicioni  flert  je  flert  iz  interesa.

Prosečna  žena  zaradjuje  za  sopstveni  život, ispunjena je, sadržajna, simpatična, doterana, obrazovana, domaćica, majka,  ljubavnica  u  krevetu,  dama  na  ulici.  Sto  sve  to ukazuje da  je  sadržajnija  je  od  žena  ideala..

Te prema tome  dolazimo  do  vrlo  prostog  žaključka, vrlo jednostavne  i  proste  činjenice.

Moć  flerta prosečne  sadržajnije   žene,  daleko  je  ubitačniji i  jeftiniji  a  plus  obara  svakog  muškarca  s nogu, pa čak i  ideale  od muškaraca.

Dok žene  ideali  obaraju  s nogu  neiživljene  muškarce  samo  za  po  jednu  noć,  ali   misao  je  svakog  muškarca, imati  je  jednu  noć.

Vrlo  prost  zaključak,

Visoko i  nedostupno groždje, je primamljivo  i   kiselo  groždje.  A nisko  i  dostupno  grozdje  je,  već degustirano  slatko  groždje.
Muškarci  bi  pre  da oprobaju  kiselo  nedostupno  groždje.

Razliku izmedju  moćii  flerta prosečne i  sadržajnije  žene i  izmedju  moći  i  flerta investicione  hladne  žene, je vrlo očigledna  u misilima  muškaraca.

Jedino slep  muškarci  kod  očiju,  ne  uočavaju  razliku  izmedju neba i zemlje.??? Bolje je biti  na zemlji  nego  leteti ka nebu  i  razbiti  nos.

Svet  muškarcima :

Čuvajte  se  žena za jednu  noć, a  takodje  čuvajte  nas  proseče  žene,  jer mi  možemo sve.  Možemo  da  igramo  bilo  koju  igru, da budemo  sve što je  potrebno u zavisnosti  od situacija,  samo  nam  je  potrebna  šansa.

A  za  žene za  po jednu  noć,  muškarci  su  u  stanju učiniti  sve što  za svoju ženu ne bi nikada  i  plus  prihvataju čak  da  budu  i   igračke  u  njihovim  rukama,  samo da  ih  okuse.
A  što ostanu  praznih  budjelara  o  tome  je suvišno  pričati,  toliko  ih   iscede  kao da  su  zgužvane  košulje koje  su  prane  i  centrifugirane  na  plus  200  stepeni.

Te prema  tome,  čuvajte  nas -  vaše  prosečne  žene  i  ne  sanjajte  aerodinamične  Amazonke. Probudite  aerodinamičnost  u  vašim  ženama.

Dali  muškarci  misle  da mi  to ne umemo  ili  ne znamo ???

Grdno  se varaju.  Iskušajte  nas  na  drugim   subjektima - muškarcima  koji će znati  da  pokrenu  svu  lavinu u  nama  ženama !!!
Grdno  se  varate.  Sve  mi  možemo  da budemo ako  želimo,  od  domacica  sa pregačama  do zanosnih  Afrodita, ali  trebamo  imati  s kim,  i  treba  znati  kako  da  u nama  neko pokrene  aerodinamičnost,  onda  smo  Ajkule  od  žena.
A plus  nećemo vas  koštati  nekoliko  stotina  hiljade dolara  jer  mi  prosečne  žene  za naše partnere   radimo  sve   iz  ljubavi.

Mi  prosečne žene  ulazimo  u vezu i  razmišljamo  srcem  i  jednom  glavom  a muškarci ulaze  u vezu  isključivo na prvi  pogled  razmišljajući  donjom  glavom

Probajte  nas  prosečne  žene na  način  kako  biste oprobali  kiselo groždje  i  manite se  iluzija???  Vreme iluzionista  davno je prošlo.  Usput  nemate  dovoljno  para  da  i  nas,  naše  potrebe  pokrpite,  a  kamoli  da  palaćate cehove  aerodinamičnim  ženama.

Savet ženama:

Zauzmite  stav  i  krenite  u osvajanje  najpre  same  sebe,  kako  biste  korigovale  svoje  nedostatke. Pregledajte ormare i  obnovite  garderobu  umereno  seksi  krpicima. Što jednostavnija  elegancija  je  najelegantnija  elegancija.
Pronadjite svoje kozmetičare,  pedikire,  masažere,  fitnes  trenere,  nije to  veliki  izdatak  samo malo dobre volje.

Budite mudre  i   postanite  aerodinamične Amazonke,  i  krenite u  trku sa  aerodinamičnim  Amazonkama na  kojima  bi  pritom  muškarci  zadobili  i  modrice  od  kostiju  koje im vire,  još im  se  mogu  provući  izmedju nogu,  koliko  su  im  raštrkane.
A  vi  budite umerene  klade, njišite zadnjicama  i postanite dame,  igrajte  rolu   za koju  ste  i  rodjene.

Neka vas vaši  patneri  posmatraju  iza  zavese  i  pitaju  se ?

Ma dali ova  moja nadje  nekog   švacka  pa  se  ovoliko  s rihtala,  ne  mogu  da  je  prepoznam. Ma  daj da  ja povedem  računa  i  budem malo  finiji  i  pažljiviji  prema  njoj,  inače  odoh  ja  na  mala  vrata  kao  stari  otirač ???    
Autor,
Marija - Maca  Milenkovic,

Moja misao o kojoj ponovo razmišljam sada:

FLERT -- OČIJUKANJE VERNOSTI

U trenutku susreta dvoje ljidi, magična privlačnost učini svoje.

Dovoljan je jedan pogled nakon čega usledi takozvani, šamar ili buktinja, koji, ili koja, raspiri takvu vatru koja se pretvara u fatalnu ljubav.

Nakon početka obostrane jake ljubavi, nameće se pitanje u mislima svakog partnera, hoće li me voleti zauvek, ja nju ili njega.
Nameće  se  misao – smrtno  je volim ili ga volim.

Pozornica novih uloga  se otvara,  diže se zavesa i  pozorišna  predstava   počinje.  Sve je tu, ljubav, opijenost, bezuslovna strašna ljubavna veza  počinje  da biva  ispunjena   Hipertimijom-preteranim  nagonom,  da  se  što više bude u blizini voljene osobe, da se što više vodi  ljubav, kao da će sve prestati sutra.

Na početku takvih pogubnih veza, uglavnom smo  svi  utopisti-sanjarimo o večitoj  ljubavi, takvoj kakva jeste u našim mislima  u  trenutnoj požudi,

O  osećanju  koje  zalada  nama  zvanom - ljubav koja je tog momenta obuzela svaku ćeliju našeg tela, mislimo  da smo je našli,  jer   smo je  sanjali  čitav život. Tada smo zaslepljeni i mislimo samo jedno. Našao sam, ili našla sam pravu   ljubav svog života.

Stavrnost je sasvim drugačija u odnosu na taj trenutak, koji ne traje čitavu večnost. Ni  jednom  od  partnera ne pada  na pamet  da  je  sve  to  privid.

Vremenom  naša  fatalna  ljubav  postaje  korozivna,  zub vremena i  bezličnost  svakodnevnog života  uzima  svoj ušur  da  ljubav  i strast  polako nestaju.
Ostaje duboka privrženost i navika. Hrabrost i lenjost da se nešto menja, manjka svakome  od    partnera  i  logično je  da dolazio  do neminovnog  zahlađenja  odnosa. Na kraju do totalne  otuđenosti koja  vodi  samo  u  jedan  tunel.
U neminovni  razlaz.
Koraci  takvih  drastičnih  promena ostavljaju dubok trag u  samom čoveku  unutar njega.  Odlaže se neminovan rastanak, što zbog  stvorenih materijalnih dobara, što zbog dece, što zbog  osećaja koji te pritiska  i guši  i kako  deci saopštiti  surovu  realnost, da mama ne voli tatu, ili da tata više  ne voli mamu.

Kako pomeriti njihov ustaljeni  ritam života,  kako  ih odvojiti  od  jednog  roditelja  jer ga  normalno  je, vole. Tobožnji razlog  za  sve  veće nervoze  i  nesuglasice se prikriva a  otvoreni   razgovori  se  izbegavaju.

Tada  počinje neminovna faza očijukanja  i flerta  kada  se na  ispitu  stavlja  vernost. Počinjemo da sanjarimo iz početka, utopija  prožeta  nekakvim  nerealnim  s novima  se  nevidjenom  brzinom  budi  u  nama  i  potreban  je samo jedan fatalan pogled, koji odnosi  i  briše kao gumicom, sav  naš  prethodni zivot.

U  tom trenutku, ne mislimo ništa, u  nama  se budi  samo jedna misao. Biti sa njim, ili biti s njom, sa osobom iz bajke, po bilo kojoj ceni.
Vremenom se dolazi do prezasićenosti  partnera u odnosima,  zbog  medjusobne  jednoličnosti  odnosa  u  svakodnevnom  životu  koji  postaje  monoton.
Poučena  svojim  sopstvenim   iskustvom, dugo sam razmišljala o tom problemu  i   došla  sam  do sledeće  matematičke  formule, nakon  koje  je  neminovno  sledio  raspad  naše  kako  se  nama  nekada  činilo  fatalne ljubavi.
Ne zaboravimo  jedno,  i  život je  zbir   formula.  Ukoliko rešimo  zadatke  sa više  nepoznatih  x i y  to smo uspešniji djaci  ili  smo  ponavljači.  Ali  to sada  znam.

U jednom trenutku, moj  bivši  suprug  je  rekao; Ima li nečega što ja ne znam, da ćes ti saznati  i provaliti.

Odgovorila sam  mu da nema,  jer ga poznajem kao staru paru, kao svoj džep.

Fatalna privlačnost + fatalna zaljubljenost + Hipertimija = Fatalna ljubav;

Iz fatalne ljubavi prizilazi sledeća formula  ljubavi;

Fatalna Ljubav + ljubomora + očijukanje + nesigurnost = Raspad međusobnih odnosa

Iz raspada ljubavne veze neminovno dolazi do sledećih faza;

Očijukanje + nesigurnost + neizbežna prevara = Razlaz i prezir partnera.

Iz neizbežne prevare i neminovnog razlaza partnera dolazi sledeća faza;

Neizbežna prevara + prezir parnera + razlaz parnera + patnja dece + patnja partnera = Totalni  raspad  porodice

Sledi  faza  =  Patnja i usamljenost, duhovna  praznina svih  članova porodice, kojoj se ne vidi kraj.

Ne treba se nikada zaricati na vernost, jer   situacija  je  ponekad  takva, gde moraš da reaguješ  i da se pokažeš  u  svom  svojemu  svetlu  kako  reaguješ  na  flert ili  na  prevaru partnera.
Uvek postoje dve strane  priče. Pravila ne postoje. Uglavnom iz ovih priča, niko nije izašao  kao  magnat.
Naprotiv.
Pobednika  nema  svi  su  gubitnici. A  najveće  žrtve su  deca  ni  kriva  ni  dužna.

Tek tada dolazi  do letargije  i  povlačimo se sami u sebe.  Muškarcima  je lakše jer  lakše i  uleću  u  nove  veze,  dok smo mi  žene osetljivije, emotivnije  i potreban  nam   je  duži  oporavak od  šoka  koji  smo  doživele  i  preživele.

Ponekad su  i potrebne  godine da bi počele da razmišljamo  o  nekoj novoj zajednici  ili  vezi  koja je  neizvesna. Počinje  gubljenje  same  sebe  ili samog  sebe.  Više  nisi  svoj.
Pitaš  se:
Na koga ću sada  da naletim.

Ili  se nameće pitanje ?

Koliko ih moram  promeniti da bih  našla  pravog ili  pravu  a  godine  beže.  Vreme  je strašan  kompulsor  nenaplaćenih računa, neprijatelj  koji ne zna  za  milost.

Zato  volimo i čuvajmo ono što već  imamo. Ne tražite  lepše  snaše  nego  čuvajte  žene  vaše.
Ne  tražimo  juvelire, već čuvajmo naše djuveglije. Kakvi su takvi su, naši  su, potrudimo   se da  ne postanemo suvoparne žene, već ostanimo  dosledne same sebi. Budimo  svoje. Budimo  to  za šta nas  je  Bog  stvorio.

Preispitajmo međusobna  ponašanja, muškaraca i žena, odnosno  nas i  naših  partnera.

Kada primetimo da  nešto počinje  da škripi  u odnosima reagujmo odmah.

Rodjene  smo da budemo žene, supruge,  majke,  dame i  ostanimo dosledne  sebi. Budimo žene  našim partnerima  ali mudrice, budimo  dame  i  zavodnice  ali  našim partnerima.

Ako  primetimo  promenu  prekontrolišimo  neke  stvari,  uzmimo  stvari u svoje ruke  i budimo  budne,  sitnice  odaju  da  li  je  naš partner  krenuo  stranputicom  ili  nije.

Ne odričimo ih se  tako  lako. Borimo  se i za  njih  kao  i za sve ostalo   što  se borimo  u životu, ali pod  uslovom  da procenimo  situaciju da li  vredi  i  da  li  ima  šanse,  ili  su  nam  sve  mogućnosti  za   spas  bračne  zajednice  ili  veze  propale.

Mi  smo  jače od  muškaraca  u  mentalnom pogledu  i  budimo  pribrane  i  preduhitrimo  sva  moguća  iznenađenja. Budimo  mudre i pratimo  njihova  ponašanja.  Budnost  nam  je  preko potrebna, jer iza  nekog  ćoška  čekaju  lešinari  od žena  koje  jedva čekaju  da  se  udome  i da  se  domognu  tvog  nekadašnjeg  bračnog  kreveta.

Negde sija kotao, a  negde se od rdje i  ručice  ne  vide?
Ali.
Bolje i rđav kotao nego izglancan  kazan. U kazanu se brzo udavimo,  u  kotlu nam  mogu  stati  samo  noge  i  imamo šanse  da ostanemo žive,  odnosno  da  pobedimo  krizu  koja  nam je uveliko  kucala  na vrata  i  pretila  da nam  razori  život  i  sve  što smo  gradile  godinama. A zašto?  Zato što  smo spavale.
Budimo budne  zarad nas, zarad naše dece,   zarad našeg  doma  koji smo  s ljubavlju  gradile  i  opremale  po našem ukusu.

NARAVOUČENIJE:

Naučimo  da  se  u zajedničkom suživotu  čitamo  izmedju  sebe kao što čitamo  ove  stranice,  osluškujmo  sebe  i  našeg partnera, osetimo ga, potrudimo  se da mu  nametnemo  obavezu  da i on nas  čita,  naše  potrebe - želje.
Igrajmo  tango  i  igru  života  s  našim  već  odabranim  partnerima  i  partnerkama, promena  partnera  ili  partnerke   je  kao  što  je  uobičajeno  u životu,  samo  još jedna   igra  ili   samo  još  jedan  ples.
Autor,
Marija - Maca  Milenkovic
   

Moja misao:

SPOZNAJ SAMOGA SEBE!

Još u antičko vreme, apolonski imperativ koji je prema legendi bio urezan na Apolonovom hramu u Delfima „SPOZNAJ SAMOGA SEBE“ bio je postavljen kao  jedan od prvih zadataka ljudima za srećan život – da upoznaju svoju dušu. U nauci je to jedan od zadataka emocionalne inteligencije, spoznavanje i upravljanje svojim emocijama.

Upoznavanje sebe podrazumeva prepoznavanje svojih emocija i svest o njima. Ljudi koji su u stanju da prepoznaju svoja osećanja, takođe su u stanju i da prepoznaju osećanja drugih i uspostave bolju komunikaciju.
Oni mogu da donose bolje odluke i koriste i svoju intuiciju, koja im pomaže u mnogim životnim situacijama kada razum nema rešenje. Jasno je da o važnim životnim pitanjima kao što su izbor partnera i zanimanja emocije imaju presudnu ulogu.
Nametnuto uverenje da treba sputavati emocije, ne verovati svojim osećanjima i potiskivati ih kako bi se došlo do uspeha, zapravo nije tačno jer ne donosi kvalitet životu.

Upravo suprotno, donosi prazninu koja se obično ispunjava drugim zavisnostima kao što su konzumiranje droga i alkohola, prekomernim kockanjem, šopingom ili čestim menjanjima partnera.
Navedene aktivnosti, ili neke druge, ljudi koriste kako bi se pojačala ili blokirala druga osećanja, odnosno izazvale veštačke emocije. Tako se često iz jednog problema ulazi u drugi.

Bez samosvesti o sopstvenim emocijama nastaje zbrka osećanja koja često dovodi do somatizacije, tj. zamene emocionalnog bola fizičkim i do psihosomatskih oboljenja, kada emocionalni problemi prouzrokuju prave zdravstvene probleme.
Tako kod lekara dolaze mnogi pacijenti žaleći se na zdravstvene probleme u čijoj su pozadini zapravo emocionalni problemi.

Svako osećanje ima svoj značaj i funkciju, to je reakcija na stimulse koje smo procenili da su važni.U procesu emocionalnog opismenjavanja potrebno je stvaranje kontakta sa svojim osećanjima, a zatim i povezivanje određenih situacija, događaja i aktivnosti sa određenom vrstom emocije.

Ovakvo saznanje nam je važno zato što ako prepoznamo aktivnosti koje kod nas izazivaju prijatna osećanja, mogu da nam pomognu u prevazilaženju neprijatni osećanja.

Isto tako, saznanje koje aktivnosti kod nas izazivaju neprijatne emocije, poslužiće nam da, ako postignemo izbor, izbegnemo takve situacije.
Zbog toga je važno doći u kontakt sa svojim osećanjima, ma kakva ona bila, i prepoznati one aktivnosti koje nas mogu izvući iz neprijatnog stanja samim tim i iz neprijatnog društva emocionalnog vampira.

To može da bude i prijatna šetnja, razgovor sa prijateljima, odlazak kod kozmetičara i frizera, putovanje, provođenje vremena u prirodi, meditacije, gledanje utakmice ili zanimljive emisije, ili bilo koja druga aktivnost koja vas čini zadovoljnim. Bitno je skloniti se što pre od osobe u čijem prisustvu se osećate nelagodno.

   

Moja misao:

Svako osećanje ima posebnu vrednost i značaj za nas i naš život, a uspeh se sastoji u njihov prepoznavanju i razumevanju u datom trenutku kao i umeću kanalisanja i usmeravanja emocija. Iskoristite trenutak njihove nepažnje i kanališite vašu energiju kao odgovor prema njima, uputite im neprijatan pogled i sami će se skloniti od vas, verujte intuitivno osetiće neprijatnost oni i od vas. iskustvo me je naučilo odbrani od emocionalnih vampira ali ih ponekad i te kako dobro osetim, da se po čitavu sedmicu ne mogu očitaviti od glavobolja..

Autor, Marija - Maca  Milenkovic