Oblikovanje

Naslov: Oblikovanje 19/2/2011, 10:59 pm

Ukrojena nametnutim pitanjima, iza ogledala tražim odgovore. Tišina obuzela mračne delove, ne mogu da doprem do vidljivih iskri. Soba mala, teški zidovi memlom odišu, iskon vremena trag ostavio na ispucalim ramovima. Pomeram u stranu ne bih li blago pronašla, srebrne niti haljina svečanih na lutkama i po koja slika uljem na platnu drevnih naroda.

13.02.2011.g.

Naslov: Re: Oblikovanje 19/2/2011, 10:59 pm

Sapeta između stolice i kreveta, vizije uzimanja davanja, između prve još ne zapaljene cigarete na trećem srku kafe..usamljenost podneva i neka učmala svakodnevica koja predstoji.
Bol u glavi od tupe noći, noći bez dobrog sna. Umorna od lutanja, sirovih nadanja. Gorak ukus u ustima, nedovršena rečenica, pred svršen čin sebe dovela.
Na pragu, zvonjava pokislih prolaznika, traže nešto, gledam ih belo a samo bih do prodavnice.Ne, nemogu da izađem, vraćam se između četiri zida zatvorenih venecijanera, polu tame dana.Olovni kapci, strah ostavljen ispod kože i stega u u grudima..nit dišem, nit govorim.Preklapanje nevidljive svetlosti, zamrljana stakla, i možda samostalno oslobađanje uma. Oslobađanje kroz pisanje...hladno je..ruke ledene, prsti teško pokretljivi, brada u polu drhatavom stanju..možda je grip? Nije i neće!
I.. odjednom neočekivani preokret.. Neko iznenađenje, možda...kucanje na prozoru, vreba susret il dolazak, nazovi. Zainteresovana, pitanjem iznenađena, zatečena al ne napušta osećej drhtanja, zime...uznemirena, palim sad već ko zna koju i...možda i ne bude prazan dan!

15.02.2011.g.

Naslov: Re: Oblikovanje 19/2/2011, 11:00 pm

Pratim tamu, pratim drhtaj, pratim bljesak koji to nije, hvatam poslednje pero u letu vazduha..nek mi oči oboji, probudi.
Sećanje prizovi budućim trenom..sakri od dana, sakri od tuđih u prolazu dodira rame o rame. Gužva je, razbacane niti ne mogu da skupim. Pomeri čestice u glavu bi da zarone, mesto svoje tu da nađu da sroje se, na okupu da budu..to je moja glava...idite..vrtim dah, stolicu, praznu tačku zagledam, u nju ću da uđem ..svom silom kroz nju da plovim...smiri se!

15.02.2011.g.

Naslov: Re: Oblikovanje 19/2/2011, 11:00 pm

...i moram, moram da izađem..ne mogu kroz nju da plovim, umorila me belinom, previše udaranja u prazan prostor, prevelik..van očekivanja svih..

15.02.2011.g.

Naslov: Re: Oblikovanje 19/2/2011, 11:01 pm

Obećavajuće nepoželjan dan, obrušen samotnjaštvom.
Noge u slabom trku i..ruke drhte još uvek. Prinosim vodu usnama ne bih li žeđ zaustavila, curi niz bradu. Prolivena, okvašena, stavljam tačka na tačku i neću kroz nju da gledam i ovako.. dobro je..nisam je tražila, nije ni morala..ne trebam je..ko je uopšte ona?
Ne bitna, sporedna..duša prosta a prividno važna, lako drugima nametnuta..meni ne.
I da smo popile, ko zna koju kafu po redu, šta bi to ona imala da kaže mi? Par sirovih reči, ćutanje neprijatno, prazni pogledi kroz tavanicu.

15.02.2011.g.

Naslov: Re: Oblikovanje 19/2/2011, 11:01 pm

Strvinari spušteni s planine novi plen traže. Gladni balave, u kosu žele da zađu. Da počupaju, glavu prokljucaju, svu krv vrelu ispiju..po travi pijani valjaju.
Trčim, sklanjam se, bežim pod grm. Vide me, vrpolje se, lome, čupaju, kidaju..uplašena plačem..pustite me.
Šta sam vam učinila? Zašto baš ja za oko pala?
Idite, druge su kose mirisnije, bujnije, većom vrelinom zrače...meni, meni hladno je..

15.02.2011.g.

Naslov: Re: Oblikovanje 19/2/2011, 11:01 pm

Spuštena na hladan beton san bih.. da spavam..nikad da me ne probude..vek da prespavam..
U sledećem, probudi ti..kao u onoj bajci, poljupcem na usne.
Mrak, tama, isijavanje zidova, plašim se...na pola kapaka ljudi gomila. Neki veliki, drugi mali ili visoki...
Svratite, slobodno..pa slobodno svratite..pozornica je za sve otvorena..čekam vas.
Hajde, požurite..ne, ne treba novac..samo..mesto da zauzmete, da ne stojite..boleće noge..duga je predstava..
Ćute..niko me ne čuje..ili, da znam, prave se!

15.02.2011.g.

Naslov: Re: Oblikovanje 19/2/2011, 11:36 pm

- blažene oči, tiho motre večnim sjajem

- svileni dan, cvećem rasut osmeh mami

- znamo oboje, mi smo ogledala, knjige su ogledala, u njima vidiš ono što već nosiš u sebi

- da obogati saznanja, da označi neprolaznost, da istanča ukus, da vina te zadrže svojim

- ovo malo proste duše što osta u procepu, pocepa na milion delova

14.02.2011.g.

Naslov: Re: Oblikovanje 20/2/2011, 12:07 am

Oglašena između pisane reči i sna, dovedena pred sopstveno ogledalo putokaza. Pitam se gde je granica, gde je početak lutanja, kraja? Postoji li mesto nastanka koje može tačnoćšu u vremenu da se odredi? Pitam a odgovor nosim u sebi. Savršeno dobro ga znam.
Pisanjem, slaganjem reči, nastajanjem pesama, priča, razgovorom s bitnim ili manje bitnim ljudima koji čine vidokrug zbivanja današnjice ili kako god se to nazivalo, tragam za izgubljenim snom. Trag može da bude tu ispred, nevidljiv ili vidljiv ali neosetan jer vreme ga zaklanja. Neka neprobojna paučina koja se navuče igrom slučaja i obavija tamom.
Ne sećam se kada je to bilo, kako je počelo ali san koji se oblikovao, s rođem osnovan i građen potpunim predavanjem neprimetno, jednim korakom za drugim lagano gubio je svoju nit da bi se pretvorio u ništa. Ja u ništa. Lice bez lica. Život koji prolazi pored, život koji prolazi kroz mene ja kroz njega.. a ne vidim, ne osećam...i, nije tu kraj. Trajalo dugo, bolelo jeste, ne znam šta se u međuvremenu dešavalo, više od pola zaboravila, možda je i podsvest učinila dobro delo. Ne znam, više nije ni važno. Prošlo je.
Vraćena na put, gde nekad je cveće cvetalo, gde je miris imao boju, gde sam svežinom u trenu bila okupana, negde gde je bio moj život, negde gde sam bila ja ja.
Samoj sebi vraćena uz nadogradnju i izgradnju ponovnu, prilagođena novom osvitu.
Ne žurim da san uhvatim..lagano njemu hodam! Važnost pridajem značaju da je ponovo tu da pratim izgubljen a nađen tračak puteljka koji umalo da zauvek sa dlanova isklizne, zauvek nestane.
Čovek bez mašte nije čovek. Čovek bez sna nije čovek. Čovek bez razuma nije čovek.
Razum govori al mešanjem sa maštom, snom čini homegeno spajanje jedinke u pravu identičnu celinu koja se baš tako zove - čovek. Neko će se i smejati ..da to su oni što u snove ne veruju čiji život se zasniva na životinskim nagonima i potrebama. Ne, nisam iz te priče. Za toliko zdrav razum posedujem i činioci obitavanja u vremenu van vremena nedozvoljavaju mi da skrenem, pogrešnim stazama poletim.
Ne kažem, poletim i sad, nekad visoko baš, al stigne me pad - težak, u najmanju ruku bolan. Al ustanem, obrišem kolena, stresem prljavštinu, nekad se i pokajem ali uspravim , na noge čvrsto stanem i...krenem, krenem dalje.
Nikad ne znam šta je na drugoj strani, šta me to tamo čeka i da li nešto čeka. Strah od neispitanog, nepoznato logično, mora i treba da postoji jer pretstavlja zaštitnika u pojedinim situacijama. Strah kao osnova življenja od postojanja. Ali ni on u trenucima čvrste odluke, onda kad više ne umem ili bolje rečeno ne želim da vladam situacijom koja me sputava, koja narušava ličnu mudrost, spokoj ili mir, koja grabi samo za sebe a mene u tom svom sebičluku sprečava da živim, koja guši, štipa il ujeda..počinje i da nepristojno svrbi..strah nema mesto..postaje nepoznat ili poznat ali nikako prepreka zbog koje stojim u mestu već širim krila odlazim, ostavljam. Tračak svetlosti pratim.

19.02.2011.g.

Naslov: Re: Oblikovanje 20/2/2011, 12:24 am

Lepo je, iskreno, pomislila sam da je u pitanju glina, vajanje, a ne pisana rec..... , ali i jeste nekako, al vajanje srcem:)

Naslov: Re: Oblikovanje 20/2/2011, 1:20 am

midjika

Lepo je, iskreno, pomislila sam da je u pitanju glina, vajanje, a ne pisana rec..... , ali i jeste nekako, al vajanje srcem:)

Oblikovanje sopstvene duše!

Hvala Miđika hepi

Naslov: Re: Oblikovanje 20/2/2011, 1:36 am

Onda jedan hepi

za tebe, a jedan hepi

dusi na poklon:)

Naslov: Re: Oblikovanje 20/2/2011, 1:42 am

Hvala divna si Smile

Naslov: Re: Oblikovanje 20/2/2011, 11:53 am

Znaju da kažu ludilo to je. To što teče glavom il venama njenim.
I ako je tako i ako im za pravo da, da su potpuno u pravo složiće se jedino ako su svesni ludosti i ludila svog.
U suprotnom nisu deo ludila niti ga prepoznaju, niti vide, osećaju, primećuju, već nagađaju. Plaše se nje, njenog znanja i umeća koje im je nepoznato. Te samim tim nepoznavanjem ne mogu suštinsko postojanje ludila da sagledaju realnom vizijom koja je prosta, očiglednim drugačijim pogledima i sagledavanjem realnosti sveta koji ih okružuje.

Nije ludilo to, ali i ako jeste ako se posebnost takvim imenom zove neka je, to je ona ali drugačija!

Naslov: Re: Oblikovanje 21/2/2011, 11:47 pm

...kao takva:
Spram svih nadanja i očekivanja, uzimanja, davanja prelazi preko neodređenih i određenih granica. I da se znati smisao odredišta njenog stava, očekivati zna da bude i zaludno. Očekivanje samo po sebi bude bolno ukoliko se ne dobije očekivano.
U okviru ostalih potreba oblikovanjem sopstvenog života, prolaskom kroz svakidašnjicu događaja koja realnim obitavanjem sagleda celinu roda gazi preko suludih ideja onih koji mudrost nepoznaju. Stoje pred njom, govore, ona ćuti, oni i dalje govore, ona i dalje ćuti. Nervira ih ćutanje, krenu, vrate se, nastavljaju u pokušaju da svoju misao, koja to nije, iznesu do kraja. Kraj nepostoji. Pričaju tek da bi pričali. U tom slučaju njeno ćutanje ima vrednost ravnoj mudrosti.Jer, zašto bi trošila snagu, energiju , reči, volju ili kako god to ko nazvao kad njihove reči slepe i neme motiv nemaju, oblik ne poseduju.
Povlače se u rupu odakle su i došli, zaneti svojim idealima, put bespuća idu ali nikad, nikad ne priznaju da su pogrešili!

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Mokily ::: ...kao takva:
Spram svih nadanja i očekivanja, uzimanja, davanja prelazi preko neodređenih i određenih granica. I da se znati smisao odredišta njenog stava, očekivati zna da bude i zaludno. Očekivanje samo po sebi bude bolno ukoliko se ne dobije očekivano.
U okviru ostalih potreba oblikovanjem sopstvenog života, prolaskom kroz svakidašnjicu događaja koja realnim obitavanjem sagleda celinu roda gazi preko suludih ideja onih koji mudrost nepoznaju. Stoje pred njom, govore, ona ćuti, oni i dalje govore, ona i dalje ćuti. Nervira ih ćutanje, krenu, vrate se, nastavljaju u pokušaju da svoju misao, koja to nije, iznesu do kraja. Kraj nepostoji. Pričaju tek da bi pričali. U tom slučaju njeno ćutanje ima vrednost ravnoj mudrosti.Jer, zašto bi trošila snagu, energiju , reči, volju ili kako god to ko nazvao kad njihove reči slepe i neme motiv nemaju, oblik ne poseduju.
Povlače se u rupu odakle su i došli, zaneti svojim idealima, put bespuća idu ali nikad, nikad ne priznaju da su pogrešili!

Oblikuješ ovim redovima svoju filozofiju života, ali tako prijemčivu i putku, sazdanu od reči koje ,, vuku,, da budu pročitane....Vajarko naša... Oblikovanje 590247

Naslov: Re: Oblikovanje 22/2/2011, 12:28 am

Izmamila si mi veeeeliki osmeh u ove sitne sate...hvala!

hepi

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Nema na čemu...pa tu smo da hepi

i

Naslov: Re: Oblikovanje 22/2/2011, 8:59 pm

Smisao ideje leži u biti samospoznaje ideje. Ideja poznata misliocu, prema njegovoj određenoj potrebi stvorena da bi bila sprovedena u delo treba da ima motiv ostvarivanja i mogućnost da na pravi način bude prezentovana. Ako nju kao takvu ne predstavi na svrsishodan način ne može ni da očekuje da bude ostvarena. Ne samo njemu već ni onom kom je predstavlja.
Ideja, zamišljena sa određenim ciljem, praćena tokom određenih misli odgovara prolasku kroz niz događaja koji mu predstoje na tom putu. Trag može da zavara! Odupiranjem na način njemu znan treba da dokuči suštinsko nastajanje ideje. Ukoliko dođe do srži ona počinje da živi. Samim tim njeno prisustvo je opravdano kao celina i on kao celina u njoj potpuno predan. Jedino u tom slučaju može da očekuje da bude prihvaćena. U suprotnom ideja postaje vetar.

Naslov: Re: Oblikovanje 22/2/2011, 9:15 pm

Otud vetar. Filozofski, nema sta. Smile

Naslov: Re: Oblikovanje 22/2/2011, 9:45 pm

Naslov: Re: Oblikovanje 23/2/2011, 6:15 pm

Počinje jednostavno. Približava se na vrlo efektan način, čini sve što može u datom trenutku da učini. Naziva sebe nejboljim prijateljem. Iako ne pita, iako ne traži odgovore smatara da svojim prisustvom dovoljan značaj predstavlja životu i daje sebi za pravo da može za sve da se obrati, sve kaže, a za uzvart ništa ne taži. Samo, očekuje! Time i odbija.
Privlači pažnju skokovitim prelaskom s reči na dela. Dela budu obično prosta. Bez nekog većeg smisla. Očekivano ne dobija.
Vremenom, uviđa greške, pokušava da ih ispravi ali ne vidi pravi način. Iz greške u grešku ulazi, neznajući u čemu se greška zapravo ogleda. Vrti se u krug. Ljut na sebe i svoju nemogućnost odustaje. Više nije prijatelj, nikad nije ni bio ali to ne shvata.
Ne samo da nestaje iz okoline već ćutanjem, ne odobravanjem, ne primećivanjem pokušava da nanese bol. Kad shvati da mu ni to ne polazi za rukom potpuno se povlači. Kao da nikad ništa nije pričao, ništa očekivao. Ljušturi se vraća. Ispočetka greši.
Nikad ništa nije naučio, niti će.

Naslov: Re: Oblikovanje 24/2/2011, 12:18 am

Da li stvarnost zaista prevazilazi fikciju?
Ako se osvrnemo u nazad ili pogledamo sasvim običan dan videćemo da i nije sve tako obično i uobičajeno. Dešava se da osetimo a ne znamo odakle je osećaj poznat. Spremni na razne poduhvate po nekad i sami sebe iznenadimo.
Kako to počinje, iz čega izlazi? Izazvani okolinom ili samim sobom zalazimo u svet koji zna da bude nepoznat a isto tako primamljiv zarad novih saznanja. Svesni da malo znamo, da pripadamo rodu koji je mali, nekad i površan / važi za one koji su sebe svesni u tom domenu / prikupljamo nova saznanja i njima se nadograđujemo.
Ideološki posmatrano zalazimo u neuhvatljivo a opet osećamo čak i pod prstima da je opipljivo i ne tako strano. Prateći trag koji zna da bude slabo vidljiv otkrivamo silu koja nije dokazana ili pak niko se nije portudio dovoljno da je dokaže. Ona postoji. Granice njenog prihvatanja na svojstven način samo njoj kroz život sagledavaju postojanje u drugom obliku –s verom da postoji kao takva. Samim tim fikcija poseduje ideju i može da prevaziđe stvarnost, jedino ako smo joj dovoljno predani i zalazimo u nju samu. Ona postaje sastavni deo našeg življenja, neokupira ali tu je vezana za nas. Jednom otkrivena takva sila ili u ovom slučaju fikcija ne može da nestane, da se zaboravi. Ona, to smo mi ono što jesmo. Sastvani deo života.
Samim tim nameće se pitanje zašto ne učiniti da dok smo tu na ovoj našoj maloj planeti, pre nego što odemo u večnost, ne bi iskoristili svaki trenutak, svaku nit povezanosti na ovaj ili onaj način, čvrsto vezani za život koji nas čini, u kom živimo sa svim fikcijama koje su mi i načiniti svojom voljom Raj tu oko nas u vidokrugu gde postojimo.
Okruženi ništavilom, kog smo svesni da želi da nas kao celinu uništi, sopstvenim silama branimo, guramo od nas, pravimo prostor dovoljan da Raj bude prisutan, postojan, ostvariv da u njemu živimo, dok smo na Zemlji, i uživamo u svim delima..bilo da su dobra ili ne.
Jedino tako, možemo pronaći svoj put, živeti sa stvarnošću,prevazići je i dobrodošlicu poželeti fikciji.
Uzaludan je trud navodnog učenja mislioca koji smatraju sebe velikim i previše odvažnim, onih koji samo sebe brane, misle da su Bogom dani, da sve znaju...
Oni, stvarnost ne osećaju, neposeduju mogućnost da je prevaziđu, da u nju zađu a o fikciji da ne govorim!

Naslov: Re: Oblikovanje 7/3/2011, 7:49 pm

Navika! Navika! Navika! Na sav glas navika! - para uho...svodi na jednostavnost, običnost, na ono što podrazumeva da mora tako da bude, vremenom stečeno, ustaljeno bez pravih motiva i adekvatne potrebe.Svodi život na rutinske i mehaničke radnje svakodnevnih ili ne svakodnevnih potreba, ali svakako potrebu koja postaje usiljena, bez koje ili kojih življenje može i treba da bude bolje i kvalitetnije.
Govorim:
ne mogu i ne želim da napravim paralelu između navike i sopstvene potrebe / gubi smisao i svrhu postojanja-trajanja /da ono što mi odgovara, nešto što mi treba, čini srećnom a istovremeno boli, izaziva potrebu kao oblik novog učenja u savladavanju uma koji opkrojen i izazvan emocijama postaje obuzet u pojedinim trenucima.
Samim tim preuzimanje kontrole nad emocijama, snagom volje, ne njihovo gubljenje već kanalisanja na pravi način, učenje njihovog kanalisanja, izvođenje na pravi put kroz strpljenje a da se taj put ne bi izjalovio ili izgubio ma koliko dug bio, da se ne bi rasuo na milion delova koje nije moguće skupiti u jedno iznova, neophodno je naučiti svrsishodnu zaštitu sopstvenog uma, imati i pratiti cilj.
Zapitati svoju bit pogledom u ogledalo kuda zaslepljenost vodi i da li igde vodi? Može li se od nje disati ili samo i prosto propadati tapkanjem u mestu?
Suštinski posmatrano, bol postoji i tad, bol pojačava osećaj postojanja, podsećanja na moć darivanja onog što imamo a želimo dati i istom ili sličnom merom dobiti nazad.
Bol u ulozi svrhe dobrog!
Bez potrebe za navikom običnog dana, običnog ovozemaljskog života!

Naslov: Re: Oblikovanje 8/3/2011, 2:33 pm

Odškrinuta vrata, ko što nekad su bila. Nikad zaključavana. Vazduh drugačije miriše, vijanje čestica vidljivim poznatim prostorom. Ništa više nije isto. Promena na svakom koraku. Od jedne do druge sobe lutanje ne bi li pronašla zaostalo vreme. Nema ga, nije skriveno, jednostavno nestalo je, ne postoji. Tuga oko glave, oko srca,usana, duše... veo crni obavija zbog dugog boravka baš tu. Steže bol, pod kožu da ne zađe.
Izlazi na terasu, osveženje prija, misli prevrće. Unazad godine vraća, pokušava da izvuče na videlo gde stoji pogrešan korak i stoji pitanje ispred zagledanog pogleda daljinom da li je jedna ili ih je više, da baš raznih grešaka bilo.
Okreće glavu ne bi li otrgla glas dubine što zove, što tišti, setu na sva zvona širi telom oslabljenim. Borba traje, lista stranice, beleške nove zapisuje.
Šum proključale vode na šporetu koji nije njen, zakuvavanje kafe koja nije njena, seda, čeka. Čeka reč oprosta da izgovori. Kome? Sebi, njima, njoj? Nema reči, nema oprosta. Nema šta za oprostiti samo ostaviti uz osmeh kao i onda...
Raspored isti nagoni na prisećanje veselih dana, noći, veselih slavlja, užarenih srećnih lica što su se svuda vijali, trčali na strane sve, svako je svakog moga ko pticu u letu da uhvati, zaustavi, rukom povede, dahom zaslepi, ljubavlju ogrne...nestali su svi. Pusto, slepo, tužno tiho, belim injem sve prekriveno, tuđe, prazno.
Ispijena kafa, ostavljena prljava šoljica na kraju stola, ostavlja, odalazi zauvek, zna da mesto to nije mesto nije mesto gde je treba vreme, gde je prostor koji to odveć nije.
Skupljanjem prašnjavih listova preostalih na ladicama lepih trenutaka, uspomena koju želi da sačuva jedina koja vredi za podsvest kao opomena za bolje dane, za nešto što ne zna šta joj predstoji, šta je sa druge strane čeka a samo na nju čeka. Možda tračak svetlosti kroz pukotinu zida koji je toliko puta sama krpila al ovog puta...nije snaga ponestala, nego nema više oblutaka dovoljno za krpljenje, za zatvaranje da bi vetar prestao da vitla vatrom već odavno ugašenom.
Preko ramena, pogled olako prebačen, vrata zatvara, visoko rep podiže, naočare kao po starom običaju od sunca koje tek dolazi oči da zaštiti al bolje nek ikad vidi, i...ušiven krug jednog dana, vremena prošlog, dostojanstvom obgrljena bez stida, visokog pogleda, ne gleda ga više- zatvorena priča, krug još jedan u nizu skupljen...nema više.
Sopstvenu senku, iskrama zraka protkanu, konačno prati.

Naslov: Re: Oblikovanje 8/3/2011, 2:47 pm

Ludo li je ovo vreme!
Kuda vodi ovaj svet?
Na bal pajaca, dvorskih luda pozvana a mesto joj nije međ njima.
Ne svojom voljom, već primorana, da ne bi kaznom suludom platila. Ide al već ih vidi. Kraj nje prolaze, zagledaju, lazne osmehe pružaju, po ramenu tapkaju.
Nema prezira ali osećaj gorčine, oporost jadna njihova u ustima ostaje.
Lažni govornici na izmišljenom pijadastalu, ispljuvci mrtvih reči, truli dah, naklon pred rastanak.
Čemu sve to? Da bi se neko osladio, neko lakše podvuko u jazbinu prokletu čiji deo nikad nije niti želi da bude.
Al sve ima cenu, prihvata kao igru koju za rad baš nje cenu plaća, pleća da bi sačuvala...al nedozvoljava da šibom bude dotaknuta. Odveć saznanjem sazdana ume da sa strane posmatra i ko je kome brat dobro sagleda.

Naslov: Re: Oblikovanje 14/3/2011, 12:27 am

*Staro sopstveno mišljenje, ne otvaranje potpuno u svim novim motivima za rad lakšeg obitavanja i stvaranja, poučena iskustvom.
*Zavijam još jednu kap u celofan. Kap procepa datog trena izložena opasnostima. Procep zatvoren nedogledom svake slične kapi koja traži da bude spašena. Strmoglavo, ne svojom voljom, kap puštam da o ledine udara,nek pršti na hiljade delova, moja je al nisam je stvorila, sama je došla. Uvek je tu, nezaobilazi me. Guram je, teram al vraća se. Boli me, tišti. Odlazim, vraćam se..tu je.
*Hajde da vrata stogodišnja otvorim. I ako ih otvorim, hoćeš li moći videti sve što želiš? Ne, hoćeš li videti sve što želim? Svega i ničeg je tu spakovano. Nešto na površini stoji, lako opipljivo ali ima toga puno što na dnu leži, što je posebnim ključem zaključano do čega polako, tihim hodom možeš doć il mogu ti dati ključ ako poželim al kad osetim da spreman si da tamo pločnikom starim hodaš. Da ništa ne diraš, samo posmatraš. Onda ćeš znati sve a da ti ništa ne govorim, a da ti ništa ne tražim, a da te voljom svojom pustim, sebe oslobodim, tebe zadovoljim. Zato govorim polako, samo će doći, ne trči. Trčanje sapliće, na drugu stranu vodi, daleko od mene, daleko od biti moje duše satkane tajnama skrovitim dohvatljivim al ne trči.

*

Naslov: Re: Oblikovanje 14/3/2011, 12:48 am

*Ako padneš, ako kolena krvare, ako naiđem, ugledam na putu okrvavljenog, pružiću ruku. Pomoći da ustaneš, krv zaustavim al ništa više od toga neočekuj. Ja stranac sam ko što stranac si.
*Koliko koraka treba da pustim od jedne do druge tačke da bih nadoknadila propušteno? Mogu li nadoknaditi propušteno? Nova saznanja me oblikuju na poseban način, čine drugačijom, sposobnijom za lakše hodanje nebom i nedozvoljavaju da propadnem. Ali, da li je to spoznaja propuštenog, da li je to način stići propušteno? I jeste i nije...vidim bolje moje oblikovenje, moje je i nedam ga!

Naslov: Re: Oblikovanje 14/3/2011, 1:13 am

*Boli tihovanje, boli samovanje, boli bol. Nisam sama, privid je to kad posustanem, kad zao čas uzme pod svoje. Onaj čas kad svoja nisam, kad ničija nisam, kad samo suzama dozvolu nevoljnu dam da društvo budu. I one idu, idu svojim putem. Ja hodam svojim.
*A trnovit je put moj i sladak je. Trnjem bosa hodam, krvarim, vidam rane, utehu ne tražim...prođe...ponovo trnjem hodam.
Put slasti pun, od kad tebe pronađoh prolećnim dahom vodim se. Zar treba o tome da govorim, zar treba o tome vreme da obavestim? A već na sav glas travu milujem, žuborom rečnim cvrkućem, sve i ništa očekujem. Ma slast sreća je. Zato ćuti, ništa ne pitaj. Srce ti svoje dajem, a malo li je to? Ima ga puno, tebe čekalo. Zato ćuti, da se ne uplaši.
Put moj, krugom Anđela i Demona zatvoren. Ne hodaj mojim trnjem, i ti imaš svoje al sreću u mom krugu, na mom putu prigrli snažno - nepuštaj, ne napuštaj.

Naslov: Re: Oblikovanje 14/3/2011, 5:31 pm

*Nije dobro a i kako bi bilo. Razvučena između prošlosti i sadašnjosti.Obuhvaćena ne prihvatanjem, suludim idejama, sebičlukom, ne zahvalnosti. Ne, ne tražim zahvalnost ali strpljenje da, to tražim. Nema ga.
Prošlost je prošlost i ne mučim se s njom ni ona mene ne muči.
Sadašnjost- zaklonjena tračakom svetlosti tek uhvaćenim.
Kako se izvući, kako pronaći izlaz? Na kraju snage, sa ne poznatim pitanjima u susret sledećem danu a kako? Danu koji je već budućnost, koja će biti nalik sadašnjosti. Zašto, odakle toliko oholosti, toliko inata, toliko navodnog podrazumevanja? A sve to samo zbog navodne tuđe teritorije koja je moja.

Naslov: Re: Oblikovanje 14/3/2011, 5:54 pm

*Jako boli vaše nerazumevanje, vaša ostavljenje, vaš trag nepoznati. Vaša sam a ničija. Šta sam vam uradila? Čemu kazna ova? Zar postojanje na svetu ovom mora kazna stalna da bude? Zašto me terate da odricanjem zlo me prihvati, njemu u šake sveso gurate? Neću zlo da samnom bude, neću da ono, samo ono bude ja..ima mesta za dobro. To ne vidite...a žao mi je.I boli te me, i ne znam šta ću sa vama. I govorim, i ćuti...ništa do vas nedopire. Glavu okrenuli. Šta da vam pokažem da pravo lice vidite? Lice koje dušom zove se, koje ste nevoljno stvorili. Pustite lice moje da na miru živi. Pustite i idite. Ništa vas ne diram, ništa vam ne tražim. Zato, pustite me.

Naslov: Re: Oblikovanje 14/3/2011, 5:58 pm

*Pitam se, šta strašnije može od ovog da bude? Gde da idem, na koju stranu da krenem? Kad me vi neprihvatate a ko će? Vi se to nepitate! Pitam se ja a odgovor ne znam. Možda se nebo otvori i ono me prihvati...

Gost

UF! Al si crna danas! Ceo grad miriši na proleće, na sveže, na lepo, na nevino. Ovo su dani, rađanja, cvetanja, bujanja života na zemlji, a ne nadanja otvorenom nebu...

Naslov: Re: Oblikovanje 15/3/2011, 2:05 pm

bmd

UF! Al si crna danas! Ceo grad miriši na proleće, na sveže, na lepo, na nevino. Ovo su dani, rađanja, cvetanja, bujanja života na zemlji, a ne nadanja otvorenom nebu...

Tako nislo!

Naslov: Re: Oblikovanje 21/3/2011, 6:00 pm

Na umirućem zalasku Meseca,
rađanjem sunčevih zraka
iza skrivenih oblaka nebeskog plavetnila,
skrivenim prolazima, ka tvrđavi izgubljenog, zaboravljenog grada
na straom konju oronule godine trag vidljiv ostavile.
Mršava, iznemogla životinja
bez vode, hrane
vekovima putuje, pokidanom prolaznošću koja to nije.
Hrabro i dostojanstveno liticama uzvišenih grebena, zidinama obraslim trnjem
visoko prostranstvo pogledaj.
Gore, tvoj mir čeka.
Dug put je taj, umorni hodaču.
Idi, mir dostigni.
Teška kopita, težak naramak tvoj, ispunjena vreća praznih godina.
Iza ne vidiš, napred moraš ići.
Daleko je belina tvrđave.
Daleko su Bogovi, namerom tvojom viđeni, oni što čuvaju te.
Govoriće, neko usput, da zlo vreba, čekajući plen lak.
Plen ti njihov možeš biti.
Plen lak, ako dozvoliš da postaneš lak.
Znaš da to nisi, da borbenost duhom tvojim vlada
i da verom vođen kroz ništavilo
ispisuješ tragove nevoljnih tuga, stečenih na putevima tromeđa.
Na putevima raskršća
negde gde si zastao
vreme izgubio.
Ponešto i kroz njega naučio.
Upućen ka vrhu,
ugrabi Tamu,
ugrabi Svetlost,
mesec društvo najbolje.
Kad zamre, i to znaš, Sunce te hrabri, ogrne plaštom topline i tugu srca zaštiti od zluradih osmeha lažnih...prividno dobrih po ramenu tapkanja.
Prepoznaćeš.
Oteraj ih.
Tugu ne briši.
Neka je, nek podseća na bol krvavih tabana, neutabanih staza.
Al grabi, kidaj, trzaj, vuci.
Bori se
za glavu, bit, duh, za srce...
Bori se!

Mir na vrhu tebe čeka.

Naslov: Re: Oblikovanje 27/3/2011, 11:41 pm

Zlatna zvezda zaborava. Uhvatljiva ili ne uhvatljiva? Sija sjajem nesvakidašnjim. Prolazi pored, vidim, ne mogu da je uhvatim. Nije se sakrila. Prolazi. Ne jedna. Prolazi jedna za drugom, ciklično - nedogledom.
Zlatna zvezda zaborava na balkonu smeška se, brojanje dobro joj ide. Trag ostavlja.
Pitam se:
Da l trag da uhvatim?
Hoće li me povesti?
Hoću li joj društvo dobro biti?
Ona je nasmejana.
Ja? Ja iskrivljenog lica. Ma, bez lica.
Pitam se:
Hoće li me nasmejati?
Hoće li bar jednu iskru sjajnu dati?
Hoće li prividan osmeh izmamiti?
Ako joj dozvolim u ovom svetu ponoćnom da izbriše modre oblake - osmeh ne prividan, već osmeh iskren, širok, osmeh mili dobiće.
Nek bude šta bude posle osmeha, posle dozvole, posle beskrajnog traga zlatne zvezde zaborava.
Ona zna.
Nekad davno, ni ne pamtim kad...Zlatnu zvezdu zaborava, oni stvorili - ja je na dar dobila.

Naslov: Re: Oblikovanje 11/4/2011, 12:22 pm

Leva strana, ograničena malim prostorom, jednom trećinom, prepuna.
Toliko da steže, boli prenatrpana ,podrpana, vazduh ne dopire dovoljno, krv ubrzano kola.
S leva na desno i cela desna strana, i sve obuhvatno prožimanje celokupne biti,
prazna.
Ne, prazna prazna.
Punoćom vlada, i ispunjenošću , i slabošću razara.
Promajom otvorenih prozora duva, bez zastora, bez zavesa, bez eventualnih reči utehe. Ma koja uteha, to ne može, vodu ne pije.
Kroz ogromnu rupu svega i ničega,dve trećine ispunjeno pronalaženjem, ne mogućnošću konstantnog zadržavanja.
Nedorečenost na vrhu jezika. Uzaludni nemi vapaj, osetno vidan al bez mogućnosti promene u korist slobode desnog dela, u korist dve trećine prazne ispunjenosti.
Istovremeno radost rasplinuta, tugom vlažnih obraza razorena na putu skupljanja izbledelih, davno skrojenih ideologija.
Kako ne posustati?
Kako se zaustaviti?
Kako dušu u jedno celo sklopiti?
Kako u proticanu novog, tek stvorenog vremena oblikovati povratak i otvoriti katanac na pola zaglavljenog ključa?