sklepano u radionici

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:05 pm

Onda kad sam, prepravljajuć te
sekla deo po deo, u korenu kržljav
nisam ni slutila u šta diram
Onda kad sam ponosno vikala: ura
jer te uspešno, po sebi prekrajam
nisam opažala ludost svoju
Htedoh da preskočim razlike
pa ugazih, do kolena, u gustu bol
Ti si baš takav duši trebao
potajno si znao, oko te odalo
Iseci mi istine, kao zaperke
ostaću prav, svečan pred svetom
ako me takvog želiš...
Ali sutra kad te svet slomi
ne traži u meni rastinje retko
ne moli

Neću, sad znam i više ne ludim
u danima Sunca punim
pazim tvoje cvetne krune
Cvetaj, miriši, diši, po sebi
Dajem ti vodu
Dajem ti humus
i svoju dušu kao humku za rastinje retko

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:06 pm

Da osetim vreme da prolazi
u kalendar zurim
kao da sve je stalo ove trošne jeseni
ovog teškog jutra
Moja radost izdiše i pada
Kad me takne Sunca prst
na mestu tom ostaje rana
Kad me taknu tvoje usne drage
kao zrno posred čela. Padam.
Gledam okolo, a pogled mi se mrači
Može li čovek ikad biti gori
brat brata na ulicu tera
htela bih jedan dan bez zla
dete detetu nož zabija
htela bih jednu noć bez urlika
da s Prirodom sve se vlada
da ne jeca crna majka
pod prigušenim sjajem Meseca
sablasna kao nezemaljska utvara
Pognuta čela drhtim u groznici
Ljudi hodaju, a srca im na pločniku
kao dusi
Neću moći, odlazak spremam
Čekaj me kad prođe mrtvilo
Čekaj me na vrelu naših naivnih nadanja
tamo na obodu radosnog nam januara...

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:07 pm

Ispi mir mog pogleda
jer neće trajati još dugo
čim odem tri koraka dalje
pićeš otrov
pićeš gorku so
pljuvaćeš okolo
iscetke mojih nemira
A ništa nisi kriv
ti si kao dete
a deca su čista
deca su divna
Ništa nisi kriv
uvek si isti, uvek si tu
samo...
nekad ne osećam te
Da li te želim drugačijeg
ili su mi čula zaspala?
Ti bi želeo da sam konstanta
ti ne voliš moja lutanja
moje sutone i nova svitanja
Ja bih želela
kao ti da sam jaka
kao ti
da ne znam da patim

ili samo jaki to znaju,
moj dragi?

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:08 pm

Pečat

Kad ljudi su tu kao priviđenja
prolazim kroz njih kao kroz maglu
i kad ludilo silazi sa svih strana
opet dišeš iz mene
opet viriš iz nemirne mi zene
tvojim tragom gazim
nesvesna, ko mesečar,
paziš me
Duše si mi dao poveći komad

Kad prošlosti hrlim
u njoj da nađem čarobni mir
kad paralelno bivam u sveta dva
opet dižeš se iz mene
opet si revnosni stražar
trgnućeš me, a da i ne znaš
navališ kao plima
ti si razum
a i srce si
Duše si mi dao poveći komad

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:09 pm

Sve mi se vraća
Kad me dodirneš tako
kao da ne znaš
hoću li biti tvoja sutra
hoću li te voleti i za minut
ili ću odlutati
tamo negde daleko
u predele za koje nemaš propusnicu
Sve mi se vraća
Tvoja ljubav kao vera jaka
nepokolebiva
ne traži dokaze, ne sumnja
tvoja ljubav
kao rađanje okrepljujuća
Sve mi se vraća
kad me pogledaš tako
daješ sve svoje kao da je ništa
i praviš se lud
Nikad mi nisi rekao što drugi jesu
ali tvoj pogled, tu je bilo sve
Bojao si se da me ne digneš previsoko
pa se otkačim i odletim
a taman me držiš, taman sam tu
Sve mi se vraća, ponovo
a onda će opet u zaborav da se spusti
lagano, kao list sa grane kad padne
cik cak, kao da diriguje orkestru nevidljivom
dok ne prođe sto leta
i pogledaš me tako ponovo....

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:09 pm

Ruke mi se bele, miriše
kupina sam, cvetam ti
a ti ne osetiš ništa
Prolaziš pored mene
i više ne zastaneš
ne ljubiš mi vrat
Doleće mi jato kolibrija
oko glave mi krugove prave
nećeš da se vijaš sa nama
kažeš pih
al vam je zanimljiva igra
Nije tuga tu, sjahala na tren
veselo je
a tebe nema
pa te nema
vrati se

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:10 pm

Jedino vetar ne razumeš, milo moje
zaustavi te u mestu, utrneš
sve ostalo znaš
zato mi kaži
Podseti me, bundevice
kako se voli čisto, detinjim srcem
Gde se to ljubav čuva
od inja i snegova
Srećo moja najveća
Kaži mi, mama zaboravila
Koliko je to kad se voli do neba
Od srca do srca,
oko moje lepo,
kolko se ide, jel puno treba?
Ima li ljubavi i kad zažmuriš
pa se praviš da te nema?
Švrćo moj mali, reci mi
Kojim imenom se doziva
kad se sakrije, namiguša.
Lepotice mamina
Ništa ne kažeš, samo me gledaš
tim radoznalim okama
boje mahovine
i smeješ se
sa svih 12 zubića
Sve znaš ti, al nećeš da mi kažeš
jel da?

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:14 pm

Ja sam samo deo sene
kojoj pričaš u sekundama odmora
kojoj se žališ na krizu srednjih godina
Ja sam samo onaj glas
koji ti neda da budeš najbolji
i tera te da rušiš
i pre nego što stvorio si
Ja ću te pomeriti s mesta
ali ti neću ponuditi ovo kraj sebe
neću te spasiti
Ja samo dolazim da te podsetim
da iste smo kože
obeležene
ma šta se tu može
ma šta se tu može

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:15 pm

I ako stojim u najdubljoj barici
i ako bosa sam i hladno je
i ako me gledaš u čudu i besu
opet, dobro je

Ne znam ko je ova žena
odraz mi se iz bare plazi
Ja se bojim da želim što hoću
ja gazim

Gazim ne gledajući
gazim nespretno
gazim danju gazim noću
ponekad mislim da gubim pamet
a ustvari
dobro sam
samo sam stala da razmislim

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:15 pm

Za let je potrebno srce a ne vid
dok te gledam osećam, sve titra u meni
mogla bih s tobom u visine
a onda progledam, odjednom se spustim
naglo, u slobodnom padu
ti si godine upleo u trepavice
a iskustvo u taj osmeh iskrivljeni
ja sam za tebe vetar u leđa
a ti meni
Ša si ti meni?

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:16 pm

Zalivene nade

Nešto u tvom pogledu
nežnost zašla u stazu gordosti..
Tamo gore gde si ti, tamo nešto zove
kao mesečar hodim
penjem se na krovove
lovim te
ili lovim mesec
Znaš, ima nešto u tvom osmehu
milina se gubi u podrugljivosti
Kad mi priđeš jako blizu
hoću da bežim
bez pozdrava
Ulećeš svom silinom
iz krivine tog osmeha...
Ja ne mogu da ispratim dan
a da ne zavirim u ambis tvojih rečenica
Ja ne mogu da te ne želim
a znam da ne bih smela
ni u snu
ni iz daleka

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:17 pm

Samo jedan život imam

Tamo gde je on, tamo moram umivena ići
tu gde si ti, tu mogu i musavica biti
Kako da nastanim ovaj život
da ne čergarim njime kao džipsi
čas pevajući čas tugujući
večito ljuta na svet obični
što živi kako valja, po redu i rimi.
Uvek nova pitanja bez odgovora
uvek korak zaustavljen
mreža na licu i vouuu
naglo povlačenje unazad.
Zar to da zovem život?
To je bedni pokušaj života.

Dajte besni ritam džipsija
hoću da ugazim, igrajući
ove garave, garave misli

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:18 pm

Sve je iluzija

Na kraju šta ostaje
šta se računa
znaš, na posletku
sve se svodi na trenutni osećaj
U šta možeš biti sasvim siguran
Misliš da znaš
crno od belog da razdvojiš
zlo spram dobrog da prepoznaš
Samo misliš da znaš
šta želiš
u ovoj ludoj povorci utvara
Ništa ne postoji
ništa se ne broji
sve je iluzija

I to što osećam sada
ako ne poslušam
nisam živa, nisam stvarna

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:19 pm

POKLONJENO

U životu nikada umela nisam
primati
uzimati
tražiti
Kad trebalo mi je nešto
u sebe bih razgrnula
od sebe bih otrgnula
iz sebe cedila
poslednju kapljicu razuma i ludila
Sad sedim tu i gledam:
Poklonjeno.
Tu je ispred mene
kao Sveti Gral
kao poslednje čudo.
Hoću li ga prigrliti
i putem sreće otići
ili ću kao toliko puta dosad
reći -U redu je , ne treba mi?

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:20 pm

Opsena

Dani trče pravolinijski
bez skretanja bez prepreka
Dani trče, na sebe ponosni
kao da im je u ruci štafeta
Dani trče a ona stoji
u prizor zagledana
u prizor kojeg nema

Tako je divan, dušu dira
u očima sjaj i pogled koji pleni
Kad nije tu, najlepša je
Kad je tu, novu brigu sprema
...kao postelju za počinak
sa nekim čudnim mirom
i zubima na usnama

Stvarnost nije dovoljna
nikad nije bila
da njene grudi smiri
Ovaj put
bojim se

kao paperje sa jastuka
Opsena će stvarnost da otpiri

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:21 pm

Nemoj me pitati kome pesme pišem
slagaću te da pišem ih tebi
dok pored mene lete predeli
a u meni rojevi insekata
bučniji od đaka u autobusu
bučniji od muzike iz slušalica...
Slagaću da pišem ih tebi
a samo su tu da ne poludim
da se ne lažemo.
Ti ih nikad čitati nećeš
ni sa papira ni sa usana
ni u poluzatvorenim očima
boje kore drveta koju je napala mahovina.
Samo su tu da zidovi ne bi popadali
i svi videli koliko sam nesretna
Kome ću da pevam kad priznam ti to?
Zato ne znaj
žudnjo, Zapadu, divljino
trnu, Meseče, prošlosti
Čitaj samo moj osmeh retki
i još ređe reči sa usana
Glava u cveću, sve lepša i lepša
uspravno se nosi na ramenima
Kad drugi ne gledaju pada na kolena

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:21 pm

Kamenujem te u sebi
a nisi kriv ti
Praviš se sretan u bujici
što te nosi, ne znaš gde
ne znaš zašto
Važno je samo da se kreće
u mestu ne stoji.
Velik si i to dokazuješ sebi
iz dana u dan.
Nikada nećeš
vremena nemaš
odmotati klupko
klišea i revnosti
da vidiš koliko si gladan
magle i neizvesnosti.
Put si znao sa godina pet
Okoliš nećeš upoznati
ni još sto da živiš.

Pogledaj me, ne želiš to okončati...

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:22 pm

Znam, ne moram govoriti
u očima je sve što želiš znati
i više od toga
i previše
Tako bih želela
žaluzine zatvoriti
da se ne vidi kako sedim nemo
i zamišljam ti oči
tako bih želela
vratnice otvoriti
i onda te pozdraviti
kao da ništa, baš ništa nije...
Zašto me zaustavljaš
dok bežim i odričem se
svoje besramnosti i požude
Nemoj me zaustavljati
ne mogu da te gledam
ne mogu da dišem
Ustvari ništa baš ništa nije
samo delo drevne mržnje
mržnje prema svemu stvarnom...
Vadim zub po zub ovoj iluziji
da ne grize moje plaveti
da ne ostavlja trag
ružan i modar
da se ne junači
sa osmehom dajući
krila samoći

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:23 pm

CRNI PEHAR

Gledala ga je u zenicu oka i uzdrhtala nije
od crnog pogleda
Znala je da čovek koji stoji pred njom
visoko uzdignutog čela
nije čovek koji je ljubi noćima
čije ime kotrlja po nemim usnama
i daje se
kao nikom nikada...
To je čovek koji ne dolazi do daha
od vetra
od ambicija
od plemenitosti
To je neki stranac koji se pravi da je zna
da ga zna
i da se njihovim zajedničkim smehom
u udobnu matericu
pretvara prostorija

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:23 pm

Znaš da me uvek čudno dirne
kad krene da pada veče
boja nestvarnih, kao snoviđenje
pecne
pa zagolica
pomislim na sve što nisam
a mogla sam
dodirnuti
zagnjurim glavu u paperje sećanja
ne gledam
Sunce kako umire, ladno
bez ispovesti, bez jauka.
Znaš da me uvek čudno dirne
kad krene da pada veče
upale se svetla grada
upali se asfalt
smiraj u najavi
još bruji još samo malo
a onda će tišina preplaviti ulice
... njegovo lice nestaće u izmaglici
da bude rosi sećanje

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:24 pm

Plitka rečica

Gledaj me kako sam lepa
bistra i brza, hladna i krepka
Hoćeš li me dodirnuti?
Oseti me dok gaziš i prolaziš me
oseti kako drhtim pod nogama ti
Smeš li?
Neke vode treba samo gledati
kaže smernost u tebi
Neke vode režu noge
i dušu na pola
Imaš li želju da gineš
ili ćeš ostati suv
na obali, tu
gde vetar šapuće
tiho na uvce....
šta sve propuštaš.

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:24 pm

MINULI SJAJ

Sad bežim da budem tek osmeha trag
da potečem kap uz kap
sa bezimenim vodama njegovog korita
Sve su reči ostale bez glasa
iz svakog pogleda minuo je sjaj
Kondorov let, tako dugo bez zamaha
iznad zemljane gladi i straha
Iznad žudnje i divljenja, tamo sam

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:25 pm

Kao dobre životinje za mirisom se krećem
i tražim te
Nekad si me zvao svojom gazelom
nekad je sve mirisalo drukčije
Ponekad samo desi se
pred slikom krovova grada
ili u blizini nečeg drugog što me pleni
Ponekad još desi se
zamiriše kao pre
Nisam sama
i nije laž sve oko mene

Suzama, kad poteknu najzad
obeležiću te
zanesena trenutkom
obećaću ti sve.

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:25 pm

Umorna

Od seče iluzija
od tebe u sebi nastanjenog
od kiša i vetrova
od misli samoubica
nikad glasa doživeti neće

a živeti treba
i voleti

Od ljudi i ptica zlosutnica
od pogleda koji nije tvoj
i od lestvica
koje ne vode nikuda
a snagu crpe

Strepim i žudim
odmora mi treba
od želja
od rastinja duše neprohodne

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 10:26 pm

Dosta, kažem, dosta
Ne opsedaj kao duh
ne bodri moje podzemlje
i ne rasti tako kao da krivicom se hraniš

nemoguće, s tobom u meni živeti je ne moguće
svakim danom mrem sve više

Dosta više, nije igra
duša mi tamnica
na sve četiri strane lik je tvoj
barem istok mi ostavi

evo zvone zvona
vreme je
živeti treba i davati
a otkad si tu
davanje je luksuz
otkad si tu
drugi od mene dobiju
samo ostatak

Zbogom, kao da ništa bilo nije
sklopiću oči
nestaćeš
moguće je, moguće je

Naslov: Re: sklepano u radionici 2/7/2011, 11:22 pm

divno pises SaMar, citam te i neke skoro znam napamet a svoje ne znam, to mi lepo jer ispada da su ostavile traga kada sam citala, a jesu. malo me i rasplakale, neke,..neke su neobicne, neke jednostavne sa malo stihova a tako puno kazu. Za mene si posebna.
sklepano u radionici - Page 2 1433-28

Naslov: Re: sklepano u radionici 3/7/2011, 12:24 am

Midji, draga, hvala. Ti znas da te volimo do neba
hepi

Naslov: Re: sklepano u radionici 3/7/2011, 12:30 am

Ljubi sunce malo u kosicu i jednom u obrascic. Znam, i ja vas, puno. sklepano u radionici - Page 2 590247

Naslov: Re: sklepano u radionici 10/8/2011, 12:57 pm

Mislila sam proći će
vetar će oduvati i nastaće čistina
Mislila sam, to je od dosade
čim polete ptice, proći će
ma ništa to nije
Sunce i kiša smenjuju se
oduvek
Još samo jedan ples
kažem i obuvam salonke
Još samo jedan ples
okreni me
sve mi zavrti
vodi me

Gde sam to zastala?
U tvom oku
i ne znam put natrag.

Naslov: Re: sklepano u radionici 10/8/2011, 12:58 pm

Letnji vetar

Tako mi dođeš.
Kad sve stane i vreo vazduh počne da me guši
Eto te
S nekog mora mi duneš
i ja prodišem
Uvučeš mi se u kovrdže
i raščupaš me svu
Protutnjaš mi između prstiju
i zasviraš neku dobru stranu
iz osamdesetih
Ubrzaš mi korak
i počnem da poskakujem po tlu
mučim se da ostanem tu, na zemljici
Ti dižeš čestice u meni
ti me čistiš, ti me prljaš
ti čupaš moje sate kao stabla iz korena
tebi da pripadnu
Ti me vrtiš kao vetrenjaču
ne mogu se zaustaviti
sve i da hoću...

Naslov: Re: sklepano u radionici 10/8/2011, 12:59 pm

Jačaš sa svakim Božijim danom
ne mogu da verujem
ne mogu nazad, sve da izbrišem
ne mogu napred, sve da urušim
Žeđ ne mogu da utolim
ovako dok te pijem...

Kosu ne vezujem
pramenovi ukraše oblik prstiju tvojih
Visoko dižem zastave
kao da te osvojih...
Ne možeš da izdržiš moj pogled.

Naslov: Re: sklepano u radionici 10/8/2011, 1:00 pm

Reka koja obalu umiva

Kroz pukotine izgovorenih reči tražim neku grešku
malenu grešku na njemu tražim
Gledam dok ne gleda, svaki mi tren dragocen
da posle kažem sebi: vidiš, nije vredan
Čekam
da iskoči iz tog koloseka
da zastane onako, kao da su ga zagolicale bubice
da okupa svoje zenice u zelenim vodama mog oka
Onaj ko dane presanjari u hodu, živeći i ovde i tamo
zna kako to divno zaboli, kako se to treba i kako se od toga gori
Ja sam samo tu da umiješ to umorno lice
obalo moja
ne, nema veze što me otresaš kao što otresaš snove sa trepavice
Nema veze što izbegavaš taj put do mene, a hiljadu znakova stoji
Nema veze što se ne sećaš u kojim bojama postojim
Čekam i dalje
svaku nijansu tebe pamteći
Čekam i dalje, ni sama ne znam šta
samo znam da moram
iz nekih jako tužnih razloga.

Naslov: Re: sklepano u radionici 10/8/2011, 1:01 pm

Da sam samo malo brža
već bi znao boju očiju mojih
Da sam samo malo glasnija
već bi me nalazio u snovima
Da sam samo malo hrabrija
već bi se čudio otkud ti i otkud ja

Naslov: Re: sklepano u radionici 10/8/2011, 1:02 pm

Nema nikog da me izgrdi, sama sam u ovome
Nema nikog da mi kaže: sram te bilo, ovog momenta prekini
Nema nikog da me pogledom udari kao grom
Možda bi sve bolje bilo, neko da mi sudi...
Ovaj put sama sebi ne umem, prvi put ne umem.

Kucam tek čujno na ista vrata
htela bih da mi otključaš
ali ti ne čuješ
ili ne želiš da čuješ
Znam da smisla nema
otvorio, ne otvorio jednako gubim

Više ne znam na koji obraz da legnem
suze nadiru na svaku stranu
umesto molitve pred san
u tvoje oči pogledam
onda kad si rekao: Može... može.
U tom sjaju oka tvog san dočekujem

A sad odosmo, vodiš me
Može. Može.

Naslov: Re: sklepano u radionici 10/8/2011, 1:04 pm

BULJINA

Imam te u šaci
leptiru moj mili
imam te u šaci
i ne znam šta bih s tim.

Ti si onaj leptir
sa ogromnom šarom na krilima
u obliku oka
u mraku se čini kao da si zver
Ti si tako lakokril
leptiru moj mili
golicaš me pod dlanom
i daješ mi sve

osećanje moći
osečanje straha

Pustiti te moram
a šta bih drugo
Poleti i plaši lakoverne

Pustiti te moram
vreme je.

Naslov: Re: sklepano u radionici 10/8/2011, 1:05 pm

Večnost u trenu

Sa ulice dopiru zvuci automobila
Podsećaju me da hoću da bežim
Deo mene bi ostao tu, sa tobom doveka
u samo jednom trenu.
Kao da pogađaš koje boje su mi oči
zagledao si se
Kao vir
kao tornado
kovitla se nešto u pogledu tom
uvlači me
to se ne može umisliti
to nije bumerang
to si ti
u mene zagledan
u tom trenu
večno

Naslov: Re: sklepano u radionici 10/8/2011, 1:06 pm

Daj mi potpuno savršen cvet, otkinuću mu laticu
Daj mi nebo puno ptica, reći ću: a gde su oblaci?
Daj mi sreću, baciću je na sto nehajno
i zaboraviti da je stavim u vazu

Ti me znaš, o kako me dobro znaš
iako se krijem do pola
Ne treba da vidiš da bi znao i to crno ispod kapka
i tu agoniju pod grudima

Bar da sam vernik
spasila bi me molitva
Bar da sam vernik
čuvala bi me brojanica
da se nikad ne otkačim od tebe, dragi

da ni u snoviđenju ne pružim ruku drugom čoveku

Naslov: Re: sklepano u radionici 10/8/2011, 1:07 pm

Tako nekako bi trebalo da izgleda ovaj dan
Ti i ja, muzika i sreća i polje lala
Na kraju dana samo dodir iz krivice
i balončići od sapunice
Nestali smo brže nego oni što nestanu
Dok padaju na mene u grudima me steže sve jače
Više ne mogu

Na ovaj dan priznajem sebi
Više nisam tu
Većinu vremena ne znam gde sam
ali više nisam tu.
Ne traži me više.
Sasvim je uzalud.

Naslov: Re: sklepano u radionici 10/8/2011, 1:08 pm

Zamisli: nema više nikog između nas
znam, bezobrazno je
Zamisli ništa te ne steže oko prsta
ni u grudima...

znam, tu je i ono drugo
sve bi se okrenulo naopačke
na brzinu
kao kad okreneš palačinku
Ko još voli, sem u bioskopu
taj scenario...

Toliko bih volela da znam
ova grmljavina
ovo osećanje što me lomi
na sto načina
istinsko li je
ili je to samo moja tuga
što jaše sa mnom na konju
lik tvoj pozajmila
da se poigra, da se malko poigra

Naslov: Re: sklepano u radionici 14/8/2011, 10:23 pm

Naslov: Re: sklepano u radionici 5/9/2011, 9:59 pm

SaMar ::: Zamisli: nema više nikog između nas
znam, bezobrazno je
Zamisli ništa te ne steže oko prsta
ni u grudima...

znam, tu je i ono drugo
sve bi se okrenulo naopačke
na brzinu
kao kad okreneš palačinku
Ko još voli, sem u bioskopu
taj scenario...

Toliko bih volela da znam
ova grmljavina
ovo osećanje što me lomi
na sto načina
istinsko li je
ili je to samo moja tuga
što jaše sa mnom na konju
lik tvoj pozajmila
da se poigra, da se malko poigra

sklepano u radionici - Page 2 Devojkascvecemnalitici5

Naslov: Re: sklepano u radionici 12/9/2011, 11:58 pm

ŠTA MI RADIŠ

Da nemam obaveze i obzire
mogla bih po ceo dan sedeti nepomična
i gledati oblake kako se jedan uz drugi privlače
Eto šta mi radiš
Po ulicama kradem svakom muškarcu nešto tvoje
pogled, ramena, čelo, osmeh, način hodanja
Ne znam kako, ali ima te svuda, po celom gradu
Nekom magičnom silom zaposedaš lica i tela prolaznika
Kao cvetovi zove kad zamirišu početkom leta
jako i bezobrazno, eterično i lekovito
tako si mi se uvukao u nozdrve
i tačno znam kad neki muškarac isti miris nosi
Eto šta mi radiš
Tamo negde dok se ubijaš od posla i pojma nemaš
ja se igram žmurke sa tobom- od sećanja izvajanim.

Naslov: Re: sklepano u radionici 13/9/2011, 12:00 am

POMIRENJE

Kad se smiri grmljavina
i nebo u meni dobije boju daljina
pomislim
Kako je lepo što te ima.

Mogu ja prkositi oblacima
i nositi breme svojih besmislenih htenja
I teže stvari sam pregrmela

Raskol u sebi kao dokaz živosti
tako ću ga gledati

Dođeš i odeš putem svojim
dođeš i zamirišeš na krađu
dođeš i nastaniš krovove u meni
dođeš i odeš putem svojim
tako treba

Po kalupu ćemo živeti
ti ćeš voleti tiha sela u meni
kad se sretnemo
ja ću voleti metropole u tebi
kad se sretnemo
i ništa više od toga
i ništa manje od toga

Naslov: Re: sklepano u radionici 13/9/2011, 12:02 am

DOM TI DAJEM U SEBI

Lakše je sada, sada te držim na sigurnom
i ako kreneš da sevaš ništa mi ne možeš
daleko od Lomljivog bićeš
carsku ti vilu dajem
tu ću te posetiti
kad poželim

Lepo će ti biti tu, veruj mi
stubovi, svodovi i obelisci
tvojoj gordosti da ugodim

Gusti korov zidove će da ti krije
ne brini
niko znati neće da živiš tu
u slavi i svili
ti
života mog meta i rog

Nijedan strah, nijedna tuga
lomila me nije tako jako
kao što me lomiš ti, onako usput
Tu, na mestu gde sam se spotakla
zasadiću lesku
jer ne grešimo uzalud
svaka greška nosi klicu
i ova će mi dobra doneti, znam

Kao otupeli stražar, bez imena i čina
dok bučno traješ u svojim odajama
čuvaću ti sjaj

Naslov: Re: sklepano u radionici 13/9/2011, 12:03 am

Znaš o čemu pričam...

Pruži mi ruku, bez ičega u njoj
sebe mi daj, moja galijo
nema smisla ovo gusarenje pusto
ako ne brodim sa tobom
ako ne krademo zajedno

Vazduh je pun puščanog praha
ne mogu iskašljati tebe iz sebe
Vazduh je pun čekanja i magle
Zašto te ne smem, kad jasno je već
zašto je tako teško zarobiti reč?

Sve što si ikada rekao
bez ostatka stavljam u riznice
stotinu dana, dugim noćima
smerno čuvam od opsade

Ćutim, samo ćutim
sve reči za tebe čuvam
i gle zla, ako ne zaplovimo
ćutaću dugo, ćutaću doveka

Na istoj niti vise
moj strah, moja želja i moja tuga

Naslov: Re: sklepano u radionici 13/9/2011, 12:04 am

Naredi mi kao što umeš
krotko ću se povinovati
naredi mi da te ne gledam više tako
da se ne gubim u tebi
Naredi i zavladaj
neću te proklinjati
Ti izgleda bolje znaš
lude snove s trepavica otresti...

Naslov: Re: sklepano u radionici 13/9/2011, 12:05 am

RATNICI

Možemo li još puni života biti
dva vojnika, ja i ti?
Ratujemo za svetu ideju
a znamo da smo izgubili
pre nego što smo i počeli

Unezvereno bežim sa položaja
ne znam kuda bih
ovako skamenjena i maglenog pogleda
uperenog u nebo...

Kad bi se vinuli u neizvesno nebo
dva letača, ti i ja
ja crni kondor, a ti duguljasta bela ptica
kad bi bili ludi tek dovoljno
šapnula sam mu na uvo
kad bi bili ludi tek dovoljno

a on se samo saučesnički osmehnuo

Naslov: Re: sklepano u radionici 13/9/2011, 12:07 am

DUŠA PLAČE U RITMU NOĆI PLEŠUĆI

Loši su bili naši koraci
od samog početka- pogrešni
Vodila sam ja umesto da vodiš ti
Lomio si me u kuku
kao orah pod kamenom
ja u rukama tvojim

A tako sam želela plesati...

Pratio si moj ritam, trudio se
muzika u nama
šizi, puca, pravi kolutove
bili smo tako važni
radoznale oči u nas uperene
niko rekao ne bi
a toliko smo bili...
neskladni

Od samog početka
plešu umesto nas naše tuge iz prošlosti
jedna o drugu se spotičući

Od samog početka
znala sam
tamo gde se tela u jednu leguru ne znaju spojiti
tu duše nemaju šta ni započinjati...

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

tamo gde se tela u jednu leguru ne znaju spojiti
tu duše nemaju šta ni započinjati................................Sjajno rečeno... sklepano u radionici - Page 2 590247

Naslov: Re: sklepano u radionici 13/9/2011, 2:08 pm

drago mi je da te pogodila jedna moja strelica hepi