Drugi način

Naslov: Re: Drugi način 1/2/2012, 3:13 pm

Tea ::: Elegija

Uteha, zivim, leto
( zaboravlja, senka, lice )

Sto nam zivot i trenutak da
niko ne moze od nas uzeti,
tako su govorili i mislili stari.
Tacno, tako i ja zivim i mislim,
da niko nas ne moze osloboditi
onoga sto zivot i trenutak su mogli dati.
Kao utisnuti poludragi kameni
u zivotnoj kruni, blistaju ovi momenti,
koje nam je zivot dao na odstojanje.
Jedna prolazna slucajnost,
susret na uglu ulice, u hodniku voza,
jedno lice, stidljivo izmenjeni pogledi,
takodje pejzazi leta, setnje,
noc koja nikada nije zavrsena,
ili noc koja nikad nije ni pocela,
nesto sto obecava
ili je vecno ostalo neispunjeno,
kao i osecaj necijeg prisustva.
Zivotno bogatstvo daje mogucnost budjenja,
ovih trenutaka iz mrtvih senki secanja,
u secanja senki zivih, neocekivano
izazvani nekim mirisom, slicnim tonom
i jos ako su neiskorisceni,
od ovoga uteha ne postoji.
Nezeljene, cak i snaznije, senke izlaze napred
i lutaju u nestvarnoj mracnoj komori,
kao beskucnici u izgubljenim hodnicima zivota.
To je ono sto daje kajanje.
To je ono sto daje nostalgiju.

Nostalgija,kajanje uteha.U noci koja nikada nije pocela,u neispunjenim osecanjima necijeg prisustva.I ta stalna mogucnost koja ipak ostaje u mislima.

Naslov: Re: Drugi način 1/2/2012, 7:01 pm

Nella_broken_hart ::: Tema : Elegija

Uteha, zivim, leto ( zaboravlja, senka, lice )

Na pragu zivota...
Na pragu moje duse...
Prelaska nema...
Daske srece popucale...
Zidovi snage poruseni...
Zivim kao da sam su snu...
U snu bez budjenja...
Nada me ohrabljuje...
A strah me samara...
Uteha,sta ona znaci?
Neznam vise ni kako izgleda...
Neznam kako izgleda to...
Imati utehu...
Toliko vremena...
Sanjam budna...
Sanjam bolje dane..
Lice mi je umorno,
Bore su ga prekrile,
Bore tuge,bore bola....

San bez budjenja,san budnih.Draga moja tako mi je poznat taj osecaj.Kada je lice umorno,kada se bori tuga sa bolom.Kada imas utehu,a pitas se cemu sve to.Jako mi se dopada pesma.

Devojke hvala vam na ovom divnom pisanju,svaka je elegiju na svoj nacin opisala,i svaka je svoju bol kao pecat na svoju pesmu ostavila.Hvala Tei na jako dobrom izboru same teme.Ljubim vas sve.

Drugi način - Page 5 428229_294404583946703_119640298089800_760070_2034155556_n

Naslov: Re: Drugi način 4/2/2012, 12:01 pm

Evo ja cu zadati temu za sledecu sredu.

Tema Strah

Reci:Mucenje,sudija, i otreznjenje

(krvnik,bezdan i nemoc)

Naslov: Re: Drugi način 4/2/2012, 4:34 pm

Tema Strah

Reci:Mucenje,sudija, i otreznjenje

(krvnik,bezdan i sudija]

Znas,
ponekad, ja
ne poznajem sebe,
ponekad pomislim,
kako dugo traje ovo mucenje,
i onda hocu sto dalje da odem od tebe.
Ponekad mi se ucini da dugo cutis,
pa pozelim u tom cutanju,
da me raznesu vetrovi u daljine,
i hocu da ti kazem one najteze reci,
da se oslobodim iz te mucnine
i kazem ti...
sve sto me boli,
i odem...
A onda pocne nesto da tisti,
i grize i boli,
i onda ponovo ne poznajem sebe,
i onda te ponovo jos vise volim,
pa se pitam, odakle to sve dolazi
i ko se to samnom tako poigrava.
Ponekad se tako silno bojim,
da te ne izgubim,
posle svih onih cekanja,
posle svih onih noci,
ludih, neprospavanih,
u meni svaki damar drhti,
da ce jednom neciji novi dodiri,
izbrisati one nase,
ma koliko dugo da su trajali.
Ponekad se bojim,
da ce neki drugi poljupci,
izbrisati onaj nas,
devojacko, decacki
i da ce neku drugu haljinu,
tvoji prsti guzvati.
Ako se to desi,
hoces li mi suditi odlaskom,
hoces li mi suditi onom jutarnjom tugom,
koja ce na uzglavlju umesto tebe da se usidri,
hocu li te moci i dalje pratiti
ili ce nas putevi odvesti,
na dve strane sveta,
gde se nikada vise necemo videti,
gde ce me jedan ludi san uvesti,
u jedno bolno i sumorno otreznjenje.

Naslov: Re: Drugi način 4/2/2012, 7:09 pm

Tema Strah

Reci:Mucenje,sudija, i otreznjenje

(krvnik,bezdan i nemoc)

Crno prolece bola.
Tuga teska i preteska,
noge od olova.Moj dah koji luta.
Trazim te,a ne nalazim te.On po
mene dolazi,kroz mucenja teska
prolazim.
Podmuklo mi se prikrada.

Dok ti zauvek spavas.
Tisina ubija.Bezdan nema kraja.
Sve sam ovo sanjala,lose sam snove
osetila.Tvoj odraz u ogledalu,prekrila
je tama.

Nema i mirna sam.Vise ne spavam,
vise ziva nisam..Samo tragovi nasih koraka
negde ka jutru svitanja.Otreznjenje,
dodir hladnih usana,koje ostavljas
i odlazis zauvek.

Kriva sudbina,nikada je nisam volela,
sudija,koji vice pismo ili glava.
Nemoc u mojim rukama.
Sada hodam ludog pogleda,u svim ovim
danima razbijenog sna.Nisam vise hrabra.

Naslov: Re: Drugi način 4/2/2012, 7:33 pm

Izvinite sto nisam komentraisala prethodnu temu...
A sutra cu pisati pesmu... danas ne umem da razmisljam:)

Naslov: Re: Drugi način 5/2/2012, 1:39 am

Tema Strah

Reci:
Mucenje,sudija, i otreznjenje
(krvnik,bezdan i nemoc)

Nisi ti ni moj sudija, ni moje mucenje,
znam ja to ali ponekad klizis kroz mene
postajes moj uporni pratilac,
povlacis za sobom degradaciju,
izazivas mrznju prema onom sto me plasi.
Ponekad pomislim da ces u meni izazvati
surovost zbog niskih osecanja koje budis
ili bojazan da ista od onog sto me plasi
izaziva pasivnost,
sprecavas me da zapocnem novi zivot.
A sve sto radim ili ne radim
radim iz svog ubedjanja i navika.
Na kraju sama ispastam
jos vise postajuci plasljiva,
propadam u bezdan,
ne umem da povucem pravi potez,
paralisem mogucnost otreznjenja
jer sam neiskrena prema sebi.
Zaboravljam, u tom kovitlacu bezumlja,
kad nas pokrecu iskrene zelje
mi smo ti koji upravljamo sopstvenim zivotom.
Nisi ti moj sudija ali ponekad kroz mene klizis
iako je problem jasan, sve dok se plasim,
sve dok bojazan odredjuje moje postupke
ja zaista necu znati sta zelim,
a ako neznam sta zelim kako cu onda biti srecna.
Zbog tebe u sebi tragam za pravim razlogom
zbog cega nesto radim
jer ako se tebi prepustim iznerviracu se
zbog svoje slabosti,
okrivicu prilike da su one krive za moje muke,
ugusicu svoje zelje,
prebacicu odgovornost na okolnosti,
cekacu da se sve resi samo od sebe.
I nikom necu uciniti dobro.
Necu uzeti stvar u svoje ruke,
krenucu silaznom linijom zivota.
I sto je najgore mislicu da tako treba,
da se mora, da nema drugog izlaza,
a negde u meni dusa mi cuti,
nesto joj sapuce, pa ti se plasis
od mogucih gubitaka,
od susreta sa nepoznatim,
od preuzimanja odgovornosti.
Zato sam ti mozda sve i povladjivala,
pustila te da se u mene uselis.
Znam nisi ti ni moje mucenje, ni moj sudija,
ni moje otreznjenje,
ali priznajem plasim se, prepustam bojazni
sta ce reci drugi,
a to nije korisno pre svega za mene.
Zato ponekad postavljam pred sebe
izmisljene ciljeve odvodeci sebe u glupost.
Zaboravila sam da su me ucili
ako se ikada nadjem na tom putu
kojim zlo vlada
moram svaku bojazan savladati
iz jednog prostog razloga
samo sam ja sama odgovorna
za sve sta radim sa svojim zivotom.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)
5.2.2012

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Devojke...iz nekih razloga sam sprečena da se skoncentrišem na čitanje i pisanje...

Otuda, fali moje vidjenje i komentar vaših pesama na temu ,, Elegija,,

Iskreno se izvinjavam i nadam se da ćete uvažiti moje ,,odsustvo,, ... Drugi način - Page 5 590247

Naslov: Re: Drugi način 8/2/2012, 6:33 pm

strelica ::: Devojke...iz nekih razloga sam sprečena da se skoncentrišem na čitanje i pisanje...

Otuda, fali moje vidjenje i komentar vaših pesama na temu ,, Elegija,,

Iskreno se izvinjavam i nadam se da ćete uvažiti moje ,,odsustvo,, ...

Sve je u redu Strelice pisemo se kada budes mogla.

Naslov: Re: Drugi način 9/3/2012, 7:45 pm

Tema Strah

Reci:Mucenje,sudija, i otreznjenje

(krvnik,bezdan i nemoc)

Prelaskom preko praga
Znala sam da je sve gotovo
Znala sam da povratka nema
Sada ostaje samo mucenje,
Samo vrtlog crnih misli i bola
U zalasku sunca vidjam samo
cenke proslosti koje me bole
Moja slomljena i izmucena dusa
Ceka spasenje,ceka novi dan
U grudima osecam nemoc da promenim
Svoju putanju zivota
Svoju strasnu sudbinu
Dok koracam cini mi se da me sve osudjuje
Cujem kroz zvukove vetra svoju kaznu
Cujem ali ne mogu nista da uradim
Moja pamet se igra samnom
Bojim se da pocinjem da ludim
Postala je sudija mog srca
Srca sa prepuno oziljaka
Bez prava na glas...

Naslov: Re: Drugi način 10/3/2012, 11:25 am

Tea ::: Tema Strah

Reci:Mucenje,sudija, i otreznjenje

(krvnik,bezdan i sudija]

Znas,
ponekad, ja
ne poznajem sebe,
ponekad pomislim,
kako dugo traje ovo mucenje,
i onda hocu sto dalje da odem od tebe.
Ponekad mi se ucini da dugo cutis,
pa pozelim u tom cutanju,
da me raznesu vetrovi u daljine,
i hocu da ti kazem one najteze reci,
da se oslobodim iz te mucnine
i kazem ti...
sve sto me boli,
i odem...
A onda pocne nesto da tisti,
i grize i boli,
i onda ponovo ne poznajem sebe,
i onda te ponovo jos vise volim,
pa se pitam, odakle to sve dolazi
i ko se to samnom tako poigrava.
Ponekad se tako silno bojim,
da te ne izgubim,
posle svih onih cekanja,
posle svih onih noci,
ludih, neprospavanih,
u meni svaki damar drhti,
da ce jednom neciji novi dodiri,
izbrisati one nase,
ma koliko dugo da su trajali.
Ponekad se bojim,
da ce neki drugi poljupci,
izbrisati onaj nas,
devojacko, decacki
i da ce neku drugu haljinu,
tvoji prsti guzvati.
Ako se to desi,
hoces li mi suditi odlaskom,
hoces li mi suditi onom jutarnjom tugom,
koja ce na uzglavlju umesto tebe da se usidri,
hocu li te moci i dalje pratiti
ili ce nas putevi odvesti,
na dve strane sveta,
gde se nikada vise necemo videti,
gde ce me jedan ludi san uvesti,
u jedno bolno i sumorno otreznjenje.

Strah od nepoznavanja samoga sebe,u tom strahu je mucenje.Jer postoje pitanja,postoji to cutanje...postoji cekanje.I ponovo strah od odlaska,od puteva bez smera i pravca...taj strah i ta bol od samog otreznjenja.Lepo Tea,jako mi se dopada pesma i kako si opisala taj strah koji se u svakoj recenici prosto oseca.

Naslov: Re: Drugi način 10/3/2012, 11:29 am

meseceva rosa ::: Tema Strah

Reci:
Mucenje,sudija, i otreznjenje
(krvnik,bezdan i nemoc)

Nisi ti ni moj sudija, ni moje mucenje,
znam ja to ali ponekad klizis kroz mene
postajes moj uporni pratilac,
povlacis za sobom degradaciju,
izazivas mrznju prema onom sto me plasi.
Ponekad pomislim da ces u meni izazvati
surovost zbog niskih osecanja koje budis
ili bojazan da ista od onog sto me plasi
izaziva pasivnost,
sprecavas me da zapocnem novi zivot.
A sve sto radim ili ne radim
radim iz svog ubedjanja i navika.
Na kraju sama ispastam
jos vise postajuci plasljiva,
propadam u bezdan,
ne umem da povucem pravi potez,
paralisem mogucnost otreznjenja
jer sam neiskrena prema sebi.
Zaboravljam, u tom kovitlacu bezumlja,
kad nas pokrecu iskrene zelje
mi smo ti koji upravljamo sopstvenim zivotom.
Nisi ti moj sudija ali ponekad kroz mene klizis
iako je problem jasan, sve dok se plasim,
sve dok bojazan odredjuje moje postupke
ja zaista necu znati sta zelim,
a ako neznam sta zelim kako cu onda biti srecna.
Zbog tebe u sebi tragam za pravim razlogom
zbog cega nesto radim
jer ako se tebi prepustim iznerviracu se
zbog svoje slabosti,
okrivicu prilike da su one krive za moje muke,
ugusicu svoje zelje,
prebacicu odgovornost na okolnosti,
cekacu da se sve resi samo od sebe.
I nikom necu uciniti dobro.
Necu uzeti stvar u svoje ruke,
krenucu silaznom linijom zivota.
I sto je najgore mislicu da tako treba,
da se mora, da nema drugog izlaza,
a negde u meni dusa mi cuti,
nesto joj sapuce, pa ti se plasis
od mogucih gubitaka,
od susreta sa nepoznatim,
od preuzimanja odgovornosti.
Zato sam ti mozda sve i povladjivala,
pustila te da se u mene uselis.
Znam nisi ti ni moje mucenje, ni moj sudija,
ni moje otreznjenje,
ali priznajem plasim se, prepustam bojazni
sta ce reci drugi,
a to nije korisno pre svega za mene.
Zato ponekad postavljam pred sebe
izmisljene ciljeve odvodeci sebe u glupost.
Zaboravila sam da su me ucili
ako se ikada nadjem na tom putu
kojim zlo vlada
moram svaku bojazan savladati
iz jednog prostog razloga
samo sam ja sama odgovorna
za sve sta radim sa svojim zivotom.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)
5.2.2012

Rosice,tvoje vidjenje ove teme kroz pesmu je jako dostojanstveno.Strah sa kojom se ti prkosno prepires,dajes do znanja gde mu je mesto.Kao da se prosto boris sa svojim unutrasnjim ja.Pustas ga da se useli u tebe,a onda kao da trazis najbolji put za svoj izlaz.Jako zanimljivo vidjenje teme iz ovog ugla.Dopada mi se

Naslov: Re: Drugi način 10/3/2012, 11:31 am

Nella_broken_hart ::: Tema Strah

Reci:Mucenje,sudija, i otreznjenje

(krvnik,bezdan i nemoc)

Prelaskom preko praga
Znala sam da je sve gotovo
Znala sam da povratka nema
Sada ostaje samo mucenje,
Samo vrtlog crnih misli i bola
U zalasku sunca vidjam samo
cenke proslosti koje me bole
Moja slomljena i izmucena dusa
Ceka spasenje,ceka novi dan
U grudima osecam nemoc da promenim
Svoju putanju zivota
Svoju strasnu sudbinu
Dok koracam cini mi se da me sve osudjuje
Cujem kroz zvukove vetra svoju kaznu
Cujem ali ne mogu nista da uradim
Moja pamet se igra samnom
Bojim se da pocinjem da ludim
Postala je sudija mog srca
Srca sa prepuno oziljaka
Bez prava na glas...

Nella dok sam citala tvoju pesmu,osetila sam kao neko pomirenje sa ovim strahom.Osetila sam kao da si mu se predala,kao da nemas snage da nastavis borbu.Samo jedna nirvana koju ti nazivas bez prava na glas.Lepo.

Naslov: Re: Drugi način 10/3/2012, 11:37 am

Jako mi se dopada kako ste pesme napisali,pogotovu sto je svaka na svoj nacin temu strah opisao,i doziveo onako kako je prolazio ili kako se osecao u tim trenucima.Dopada mi se sto sam kroz citanje pesama svaku na svoj nacin razlicito upoznala.

Naslov: Re: Drugi način 10/3/2012, 10:44 pm

Tema" STRAH"

Reči: Mučenje,sudija, otrežnjenje (krvnik,bezdan i nemoć)

Bojala sam se Boga u meni
zaustavljajući dah svaki put
kada sam mislima bila sa tobom.

Bojala sam se Boga u meni
dozvolivši da bude sudija
da zaustavi poplavu ljubavi
koja se rađala iz pepela moje duše.

Bojala sam se Boga u meni
otrežnjenjem da tu negde postojiš,
da te volim, da ne smem da taknem,
pehar nadanja, koja se nikada neće ostvariti.

Bojala sam se Boga u meni
zbog nemoći koje je mučila telo,
rastrgnuto čežnjama, slutnjama i,.
i tihim ubicom ljubavi prema tebi.

Bojala sam se Boga u meni
jureći između sudije, nemoći,
otrežnjenja i neispunjenih snova,
koji su lebdeli nad paučinastim
vragolijama naših života.

Bojala sam se Boga u meni
jer sam nemoćna....

CECILIJA 10.03'12.

Broj poruka : 7 Datum upisa : 11.12.2011

.... i naravito

Mudrost bez ljubavi i
znanje bez ozbiljnosti,
prevara se u
ali samo u ugnjetavanju...

Mudrost i znanje se
samo u smislu sretnu
i porabljuju.

SC 012

Naslov: Re: Drugi način 29/4/2012, 9:35 pm

Tea...

Tvoj strah Tea zagrljen pitanjima koja kuljaju iz tebe,
iako mislis da sebe ne poznajes, dobro se nosis sa njime...
jer ustvari...
ti svoj strah pobedjujes svojom ljubavlju...

Beskraj....

Nekako kao kroz san tobom veju secanja o nekom koga vise nema,
ja sam dozivela pesmu, kao tvoj strah da se i san ne razbije
o zidove sudbine...
Ipak mislim, da tvoj san u tebi zivi, zivi i zivece zauvek
u nekom neznom kutku tvog srca...

Nella_broken_hart...

Kad se sapletemo o stepenice zivota nekim naglim i iznenadnim
dogadjajem u nasem zivotu(moj utisak dok sam citala ovu pesmu)
onda se s stopimo i s bolom i sa strahom, i koracamo oziljcima
u dusi...
...ali tvoja dusa traga za svetlooscu, treba uciniti napor Nela
i pronaci taj zracak, ne dozvoliti da nemoc preovlada...

Cecilija...

Boga se treba bojati Cecilija, samo kad se ne voli...
U tvojoj pesmi je ustvari neki drugi strah,
koji ne mogu da bas da razumem, kao da se zbog neceg zabranjenog
obracas Bogu u tebi da ti pomogne da razumes i sebe i
da svoj put pronadjes...

*Strahovi su uzrocnici svega u zivotu bola bolesti,
ljubomore, neispunjenosti, zbog strahova ponekad izgubimo
sami sebe iz vida, gresimo, sputavamo svoju dusu da leprsa,
svoje srce da se uznosi, paralisemo svoja osecanja...
Jedini izlaz iz njihovih teskih zagrljaja jeste uhvatiti
se sa njima u kostac...

Moram da vam kazem upravo sam jedan strah prevazisla,
nije bilo lako, ali sam srecna da sam bila hrabra...

Ako mi dozvolite zadala bih temu:

Trag

snovi, miris, na usni

(trepavica, trenutak, blag)

Naslov: Re: Drugi način 30/4/2012, 8:31 pm

Trag

snovi, miris, na usni

(trepavica, trenutak, blag)

Naslov: Re: Drugi način 30/4/2012, 8:35 pm

Trag

snovi, miris, na usni

(trepavica, trenutak, blag)

Blag dodir vetra
na usni,
snovi koji vise
nisu nasi,
pogledi koji lice
na ostrice
dusu mi ranili.
U jutro sneno
probudjena strepnjom
cekam.
Otuzni miris ruza
iz baste
i kapljica
na obrazu
najavljuju oluju.
Razmicu se u naletima
krosnje drveca,
sume,
raznose reci,
tutnje nevremenom.
Ali kisa nikako da krene.
Samo kapljica
sto klizi niz obraz
urezuje boru.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

Naslov: Re: Drugi način 1/5/2012, 10:54 am

Trag

snovi, miris, na usni

(trepavica, trenutak, blag)

Ne mogu hodati zatvorenih
ociju,i stalno se spoticati.
Ne mogu plesati,ne mogu
vise glas cuti.I samo s tisinom
pricati.
Kada se razum i srce pomuti.
Sta izabrati?
Trenutak vremena?
Tren koji nestaje,ili ostaje samo
tuzno pisanje.Neko secanje...
Moglo je al bilo nije.
Snovi rasuti,ludi...nezasiti.
Uzdasi,i na usni poljubac koji
cu skriti.Da ga niko ne vidi.
Mirisi koji ostaju,po telu...u nozdravama
dok srce lupa jer se stvojim spaja.
Ne,nesmem trenutak vremena
prihvatiti.Moram se snovima pokriti.
Zelju potisnuti,dodire zaboraviti
i sa ceznjom nauciti ziveti.

Naslov: Re: Drugi način 4/5/2012, 11:40 pm

TEMA "TRAG"

snovi, miris , na usni
(trepavica, trenutak, blag)

Tiho je milela bubica po ruci
otkrivajući tananost
zašuškanu u srcu.
Nežnost tvojih usana,
dok si ljubio kamenje
posuto po meni.Budio si me.
Miris nežan rasprostirao se svuda
dok su se snovi pružali do plavih visina.
Tu sam lebdela svaki put
kada smo se dodirnuli.
Naša ljubav je dražesna.
Onako kao dečija,
titrava svetlost
u oku što blista.
Dok trepavca se lenjo spušta
i skriva ljubav u njima.
Drhrturava kao senka, u vrtu,
od male breze što se njiše na vetru...
Na usni pobudio si želju
mladosti i čežnje, nežnost
skrivenih želja na krilima ljubavi.
Gorelo je sve u meni
Neizbrisiv mir utkao se u srce.
Laki dodir i sad osećam
u porama na telu,
upisan je kao temelj
našeg postojanja.
Tiho je milela bubica po ruci
Otkrivajući usnule nežnosti
Utkane sačuvane u srcu.
Volim te ko dah vetra.
Ko miris jagorčevine na livadi.
Ko prvi slatki plod jagode
Što se rasipa u ustima.

CECILIJA 04.05.’12.

Naslov: Re: Drugi način 7/5/2012, 9:18 am

Evo i mene devojke nisam dugo bila zbog obaveza,ali cim zavrsim skolu i to ce se popraviti...
Pa da probam i ja...

TEMA "TRAG"

snovi, miris , na usni
(trepavica, trenutak, blag)

U secanjima trazim
trenutke vredne pomena
Trenutke vrede mojih suza
Koje sam proplakala
Snovi rasuti po stazama secanja
Izgubljeni i cekaju da se pronadju
Cekaju maleni trenutak
ponovnog secanja
Jos uvek osecam
taj dodir na mojoj kozi
Osecam miris njegovog tela
Kada sam htela da progovorim
Nisam imala glasa
Nisam mogla da se pomerim
Taj osecaJ sigurnosti
U njegovom zagrljaju
U secanjima se kovitla
Sve tezwe je preboleti
I taj trenutak jedino nije igubljen
Jedino taj trenutak je jasan
Bez magle i crnih rupa
Samo taj trenutak
pratice me vecno...

[center] Drugi način - Page 5 Dodir

Naslov: Re: Drugi način 9/5/2012, 6:56 pm

meseceva rosa ::: Trag

snovi, miris, na usni

(trepavica, trenutak, blag)

Blag dodir vetra
na usni,
snovi koji vise
nisu nasi,
pogledi koji lice
na ostrice
dusu mi ranili.
U jutro sneno
probudjena strepnjom
cekam.
Otuzni miris ruza
iz baste
i kapljica
na obrazu
najavljuju oluju.
Razmicu se u naletima
krosnje drveca,
sume,
raznose reci,
tutnje nevremenom.
Ali kisa nikako da krene.
Samo kapljica
sto klizi niz obraz
urezuje boru.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

Tragovi u cekanju,u strpljenju,u blagom dodiru snova koji su izgubljeni.U raznetim recima,dok tutnji nevreme,ali kisa nikako da krene.Dopada mi se ova metafora.I samo ta jedna jedina kapljica,klizi i urezuje novu boru.Jako mi se dopada Rosice,prvo sama tema,drugo ti tragovi koji su zaista neizbrisivi.Nista ih ne moze odneti.

Naslov: Re: Drugi način 9/5/2012, 7:00 pm

CECILIJA ::: TEMA "TRAG"

snovi, miris , na usni
(trepavica, trenutak, blag)

Tiho je milela bubica po ruci
otkrivajući tananost
zašuškanu u srcu.
Nežnost tvojih usana,
dok si ljubio kamenje
posuto po meni.Budio si me.
Miris nežan rasprostirao se svuda
dok su se snovi pružali do plavih visina.
Tu sam lebdela svaki put
kada smo se dodirnuli.
Naša ljubav je dražesna.
Onako kao dečija,
titrava svetlost
u oku što blista.
Dok trepavca se lenjo spušta
i skriva ljubav u njima.
Drhrturava kao senka, u vrtu,
od male breze što se njiše na vetru...
Na usni pobudio si želju
mladosti i čežnje, nežnost
skrivenih želja na krilima ljubavi.
Gorelo je sve u meni
Neizbrisiv mir utkao se u srce.
Laki dodir i sad osećam
u porama na telu,
upisan je kao temelj
našeg postojanja.
Tiho je milela bubica po ruci
Otkrivajući usnule nežnosti
Utkane sačuvane u srcu.
Volim te ko dah vetra.
Ko miris jagorčevine na livadi.
Ko prvi slatki plod jagode
Što se rasipa u ustima.

CECILIJA 04.05.’12.

CeCilijina pesma puna je secanja,pomesana sa nostalgijom jednog vremena,gde se sve cuva.Gde mladost peva pesmu o ljubavi,o ceznji gde je neizbrisiv mir utkan u srcu.CeCilija sara po svojim tragovima,otkriva usnulu neznost koja samo moze u oku da blista.Prelepo

Naslov: Re: Drugi način 9/5/2012, 7:04 pm

[quote="Nella_broken_hart"]Evo i mene devojke nisam dugo bila zbog obaveza,ali cim zavrsim skolu i to ce se popraviti...
Pa da probam i ja...

TEMA "TRAG"

snovi, miris , na usni
(trepavica, trenutak, blag)

U secanjima trazim
trenutke vredne pomena
Trenutke vrede mojih suza
Koje sam proplakala
Snovi rasuti po stazama secanja
Izgubljeni i cekaju da se pronadju
Cekaju maleni trenutak
ponovnog secanja
Jos uvek osecam
taj dodir na mojoj kozi
Osecam miris njegovog tela
Kada sam htela da progovorim
Nisam imala glasa
Nisam mogla da se pomerim
Taj osecaJ sigurnosti
U njegovom zagrljaju
U secanjima se kovitla
Sve tezwe je preboleti
I taj trenutak jedino nije igubljen
Jedino taj trenutak je jasan
Bez magle i crnih rupa
Samo taj trenutak
pratice me vecno...

Drugi način - Page 5 Dodir

Nella nam u svojoj pesmi izlaze svoja secanja u trenucima.Gde je cekanje,maleni trenutak.Ona jos uvek oseca te tragove,tu sigurnost,gde nista nije izgubljeno.Osecanja su vredna pamcenja,kakva god da su ona je po meni lepo volela.

Naslov: Re: Drugi način 9/5/2012, 7:09 pm

Drugi način - Page 5 432350_361938987170600_284199988277834_1154756_691740195_n

Hvala vam devojke,bile ste odlicne.Tema mi se jako dopala,pogotovu sto je svaka na svoj nacin te neke tragove uspela da nam priblizi.Putovale smo kroz snove,kroz mirise uspomena,kroz secanja u samo jednom trenutku vremena,gde nas je nosio blagi poljubac na usnama.

Naslov: Re: Drugi način 10/5/2012, 6:21 pm

Nadam se da ne kasnim, evo malo i mojih tragova:

Trag

snovi, miris, na usni

(trepavica, trenutak, blag)

Nema te.
Pustila si da trepavica
ugasi pogled.
Znala sam,
srce oseti ono što oči ne vide.
Otišla si,
utonula u miris bagrema
i sitne kapi prolećne kiše.
Nisam stigla na vreme,
trenutak je varljiv i stalan,
ne čeka, ne trpi.
Lelujam među snovima i javom
tuga me je slomila,
ali još uvek sam nesvesna
očima vidim, dušom ne verujem.
Ubrzanim korakom i nemirnim očima
tražim i ne pronalazim te.
Šćućurim se u svoju školjku,
izazivam vreme da pokaže svoju moć.
Na usni čuvam još hiljadu reči,
svaku za po jedan dan
koji prodje u nadanju,
a među njima skrivam još jednu.
Onu koju ne smem izgovoriti,
onu koja ruši moje temelje,
suočava me sa istinom,
razmiče zavese i tera me da pogledam
ovu predstavu, sastavni deo života.
Kako da je izgovorim
i posle nje da nižem reči?
Kako je izreći a da ne spali usne,
ne zaustavi otkucaj,
ne ugasi dah?
Kako da ti kažem zbogom...

Aleksandra S.
10.5.2012.
02:05h

Naslov: Re: Drugi način 10/5/2012, 9:54 pm

Beskraj:
Poljubac koji pluta snovima
utisnut u nezaborave,
ceznjivim srcem zarobljen...
Trag koji nikakvo vreme ne moze
izbrisati...

Cecilija:
nezni tragovi neznosti sto lice
na daske vetrova
i nose u sebu ukus slatkuh jagoda...

Nella_broken_hart:

Nela svoje tragove vezuje za zagrljaje
svog voljenog i to je jedina izvesnost
zapamcena njenom dusom,
sigurnost kojom se u njegove ruke ususkavala...
U njenom srcu trag nedostajanja...

Tisino snezna bas mi je drago da si se
pridruzila ovde...

Tisina snezna:

Suocavanje sa odlaskom voljenih je uvek
bolno,kad covek ne ume da pronadje prave reci,
kad ne ume da se suoci sa umiranjem,
samo bol kao trag nama koraca tad...

Naslov: Re: Drugi način 10/5/2012, 10:02 pm

tišina snega ::: Nadam se da ne kasnim, evo malo i mojih tragova:

Trag

snovi, miris, na usni

(trepavica, trenutak, blag)

Nema te.
Pustila si da trepavica
ugasi pogled.
Znala sam,
srce oseti ono što oči ne vide.
Otišla si,
utonula u miris bagrema
i sitne kapi prolećne kiše.
Nisam stigla na vreme,
trenutak je varljiv i stalan,
ne čeka, ne trpi.
Lelujam među snovima i javom
tuga me je slomila,
ali još uvek sam nesvesna
očima vidim, dušom ne verujem.
Ubrzanim korakom i nemirnim očima
tražim i ne pronalazim te.
Šćućurim se u svoju školjku,
izazivam vreme da pokaže svoju moć.
Na usni čuvam još hiljadu reči,
svaku za po jedan dan
koji prodje u nadanju,
a među njima skrivam još jednu.
Onu koju ne smem izgovoriti,
onu koja ruši moje temelje,
suočava me sa istinom,
razmiče zavese i tera me da pogledam
ovu predstavu, sastavni deo života.
Kako da je izgovorim
i posle nje da nižem reči?
Kako je izreći a da ne spali usne,
ne zaustavi otkucaj,
ne ugasi dah?
Kako da ti kažem zbogom...

Aleksandra S.
10.5.2012.
02:05h

Tragovi izmedju snova i jave,trenutak koji je cas varljiv cas stalan.Ali tu je srce,koje oseca,koje vidi...koje zna.Dopada mi se kako si obradila temu,i ako nemas nista protiv imam predlog da nam ti zadas temu za sledecu sredu.

Naslov: Re: Drugi način 10/5/2012, 11:39 pm

Nikada nisam volela da budem kriticar.. Volim da zivim u pesmi, da je osećam i da sama sa sobom o njoj govorim u dubini svoga bića, jer osećam da bih izgovoreći ih malo smanjila njihovu car, ne bih pronasla prave reci..
Ali evo pokusacu da ispostujem pravila:

@ Mesečeva Rosa:
Draga Rosice tvoji tragovi su čvrsto utisnuti u svaki kutak tvog bića, odolevaju svakoj nepogodi koja bi mogla da ih odnese, izbrise. Tragovi koje nosimo u sebi mogu i da sadrze zaoku bola, ali su nasi, nose duboko znacenje. Zaista lepo..

@ Beskraj:
Pronađoh deo sebe u ovoj pesmi.. Draga Bes čitajući tvoju pesmu uputila sam se tim tragovima koji su ostali na tebi zauvek, kao pečat. Ti tragovi su ostavili sećanja, koja čuvaš, ponekad poželiš da ih izbrises i krenes dalje, ali neki tragovi si neizbrisivi...

@ Cecilija:
Tvoji tragovi su nežni, puni ljubavi koju je neko raspršio po tvojoj duši. Utkani su u tebi, izazivaju one slatke ljubavne drhtaje, osećaj pripadanja.. Zaista čarobni ljubavni tragovi..

@ Nella:
Tvoji tragovi su isto oni ljubavni, ali su oni koji bole. Toliko ljubavi je u njima, one koja je bila postojana, a onda je vreme počelo da je briše.. Počeo je da se gubi osećaj sa jedne strane, ali ti i dalje čuvaš trag koji je ostavio..
I ovde pronađoh delić svoje duše..

Nadam se da sam bar malo prenela osećaj i treperenje moje duše izazvane vašim rečima..
Ljubim vas sve..

Naslov: Re: Drugi način 10/5/2012, 11:43 pm

Beskraj ::: Tragovi izmedju snova i jave,trenutak koji je cas varljiv cas stalan.Ali tu je srce,koje oseca,koje vidi...koje zna.Dopada mi se kako si obradila temu,i ako nemas nista protiv imam predlog da nam ti zadas temu za sledecu sredu.

Hvala ti..
Nemam nista protiv..
Pusticu da mi je noc donese..
Nadam se da cu je vec sutra imati..

Naslov: Re: Drugi način 11/5/2012, 11:46 pm

Sećanje

slike, dan, sluga

(suza, želja, reč)

Evo moje teme, naravno ako se slažete...

Naslov: Re: Drugi način 13/5/2012, 10:16 am

Secanje

slike, dan, sluga

(suza, želja, rec)

U kuci pod snegom,
u zaru pod pepelom
peku se krompiri.
Veju pahulje
u naletima vetrom.
Vec je ponoc
osluskujem
da li se
pod skriputavim
snegom
cuju daleki koraci
onih koje ocekujem.
U mojoj samoci
mesec mi je drug.

Sluga vremena
nikad ne drema
okom zariva
zube u dan.

Uveo list
lagano pada,
drhti
kao na vetru
krila leptira,
zuje bubice i pcele
po njemu.
Kruzi
oko grancica
rascvetane
sljive,
klizne niz krov
kucice naherene,
kraj zdenca
umire.
Pitala sam
dedusku tad
...ima li lepseg mesta
za umiranje...

Leptir drhtavi
u oko mu usetao,
krenula
niz obraz suza,
pitala sam dedusku jos
...umiremo li i mi tako...

Anemone iznikle
iz cupa
punog uspomena,
razleprsale kao slike,
iz rusevina njihovih
penjem se
ruzama penjalicama.
Putujem
bez ogrtaca i kisobrana
razgovarajuci sa kisom,
razmenjujem
s bojazljivim ljudima
cvetove,
susrecem se
s racvetalim
stablima tresanja
u bledoj mesecini.

Bosonoga
trckaram
deduskinim lugom,
pokusavam
da okom uhvatim
plavog leptira
da ga ne odnesu
razbesneli vetrovi,
da zaustavim da s grana
padaju umorni listovi.
Leptir je odleprsao daleko,
a jos jedan list
otkinut s grane
poleteo.
Deduska mi
ugaslim okom
sapnuo tad
...vidis
tako i nas zivot
odlazi....

Sapat njegov
jos uvek cujem
..u dusi
upaljene
svetiljke za daljine
ne daju
da ista iz nje
sumracima pripadne...

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

Naslov: Re: Drugi način 13/5/2012, 5:33 pm

Sećanje

slike, dan, sluga

(suza, želja, reč)

Poljubi me jos jednom.
Neka slike prolaze,ljubi me...
onako kako si samo ti znao.
Na tren,zatvorenih ociju,
bez milosti,bez savesti.
Pusti da te zelim kao nekada.
Kao sto nisam nikoga,jer sve ovo
sada je samo bajka ljubavna.
Sluga vremena,koja proslost
ne vraca.
Pusti me da sanjam dan,
dan tvog osmeha...i tada je kisa
padala.Ti si cutao,a ja sam lagala.
Lagala,da za nas nade vise nema.
Da cu te jednom naci u odrazu svoga
ogledala.
Ostala je samo zelja,da cu se jednog
jutra probuditi u narucju gde sam
najlepse snevala.

Naslov: Re: Drugi način 14/5/2012, 10:02 pm

Sećanje

slike, dan, sluga

(suza, želja, reč)

Priznaj!, rekao si.
Priznaj da srce ti poskoči
i nežno se zavitla u ples bez kraja
kada svoje dubine predaš zenicama mojim.

Priznaj!, rekao si.
Priznaj svoju grešku,
koja se ne da ispraviti za jedan dan,
možda ni hiljadu njih nije dovoljno,
a ja ti je praštam za čas,
koliko je potrebno da se jedna slika zadrži u oku.

Priznaj!, rekao si.
Priznaj da si sluga ljubavi
nežne, divlje, nesputane,
da je reč sa mojih usana
simfonija za tvoju dušu.

Priznaj!, rekao si.
Priznaj da vetru moje ime šapućeš,
da kišu šalješ da me seti na tebe,
da pahuljama kazuješ svoju rečitu tišinu.

Priznaj!, rekao si.
Priznaj da nikoga do mene volela nisi,
niti ćeš ikada posle predati svoje srce drugome,
da sam ti pod kožom utkan u svaku poru,
zavučen duboku u kosti.

Priznaj draga,
jer ja nikada priznati neću...

Aleksandra S.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Konačno sam se vratila... Embarassed

Sećanje

slike, dan, sluga

(suza, želja, reč)

Nižu se slike kroz vreme.
Ono leti pomahnitalo.
Još jedan dan ispraćam
jureći za sobom.
Sluga teških suza
što dušu ispovedaju
pred oltarom istine.

Bili smo sve.
I voda
i vazduh
i vetar
i misao.
Želje nam veće od Sveta bile.
U Nebu se pogubile,
tragajući za snovima nedostižnim.

Imali smo mrvu po mrvu,
izgradjenu kulu od peska,
šatru od nadanja,
dvor od stamenosti naše
medju djavoljim kandžama.
Na pozornici života glumci.
Kad se zavesa spusti - gubitnici.
Pod istom aurom disali.
A ne čusmo zov.

Od ruku naših isprepletanih
u daljinama ispruženih
istkali smo pokrov za kraj.
Nikad ne dodirnusmo ono najdublje
da trajanje overimo pečatom.
Amanet spraše kiše.
Olako za nešto što
ljubavlju smo zvali.

Sad samo reč po reč
lebdi izmedju dva Sveta.
Medju stenama, kroz vetar
kao eho odzvanja.
Na radost, il' na tugu
u pesmu se pretvori.
Kroz tišinu odjekuju naša imena,
nekome uspomena, a nekome kob.

Najda M.

Naslov: Re: Drugi način 20/5/2012, 12:20 pm

meseceva rosa ::: Secanje

slike, dan, sluga

(suza, želja, rec)

U kuci pod snegom,
u zaru pod pepelom
peku se krompiri.
Veju pahulje
u naletima vetrom.
Vec je ponoc
osluskujem
da li se
pod skriputavim
snegom
cuju daleki koraci
onih koje ocekujem.
U mojoj samoci
mesec mi je drug.

Sluga vremena
nikad ne drema
okom zariva
zube u dan.

Uveo list
lagano pada,
drhti
kao na vetru
krila leptira,
zuje bubice i pcele
po njemu.
Kruzi
oko grancica
rascvetane
sljive,
klizne niz krov
kucice naherene,
kraj zdenca
umire.
Pitala sam
dedusku tad
...ima li lepseg mesta
za umiranje...

Leptir drhtavi
u oko mu usetao,
krenula
niz obraz suza,
pitala sam dedusku jos
...umiremo li i mi tako...

Anemone iznikle
iz cupa
punog uspomena,
razleprsale kao slike,
iz rusevina njihovih
penjem se
ruzama penjalicama.
Putujem
bez ogrtaca i kisobrana
razgovarajuci sa kisom,
razmenjujem
s bojazljivim ljudima
cvetove,
susrecem se
s racvetalim
stablima tresanja
u bledoj mesecini.

Bosonoga
trckaram
deduskinim lugom,
pokusavam
da okom uhvatim
plavog leptira
da ga ne odnesu
razbesneli vetrovi,
da zaustavim da s grana
padaju umorni listovi.
Leptir je odleprsao daleko,
a jos jedan list
otkinut s grane
poleteo.
Deduska mi
ugaslim okom
sapnuo tad
...vidis
tako i nas zivot
odlazi....

Sapat njegov
jos uvek cujem
..u dusi
upaljene
svetiljke za daljine
ne daju
da ista iz nje
sumracima pripadne...

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

Tema je jako lepa,jer svako od nas ima neka svoja secanja.Tu su slike koje se menjaju,koje dolaze...prolaze i kojima ne damo da odu.Ne damo zaboravu vremena jer one su deo nas.Sta bi mi bili,da ih nemamo?Ne smem ni da pomislim.Ti si Rosice to jako lepo opisala kroz svoju pesmu,jako zivo i jako kao da sam i ja bila sami akter celog tog secanja.Hvala ti za svaki sapat tvoje divne i ciste duse.

Naslov: Re: Drugi način 20/5/2012, 12:24 pm

tišina snega ::: Sećanje

slike, dan, sluga

(suza, želja, reč)

Priznaj!, rekao si.
Priznaj da srce ti poskoči
i nežno se zavitla u ples bez kraja
kada svoje dubine predaš zenicama mojim.

Priznaj!, rekao si.
Priznaj svoju grešku,
koja se ne da ispraviti za jedan dan,
možda ni hiljadu njih nije dovoljno,
a ja ti je praštam za čas,
koliko je potrebno da se jedna slika zadrži u oku.

Priznaj!, rekao si.
Priznaj da si sluga ljubavi
nežne, divlje, nesputane,
da je reč sa mojih usana
simfonija za tvoju dušu.

Priznaj!, rekao si.
Priznaj da vetru moje ime šapućeš,
da kišu šalješ da me seti na tebe,
da pahuljama kazuješ svoju rečitu tišinu.

Priznaj!, rekao si.
Priznaj da nikoga do mene volela nisi,
niti ćeš ikada posle predati svoje srce drugome,
da sam ti pod kožom utkan u svaku poru,
zavučen duboku u kosti.

Priznaj draga,
jer ja nikada priznati neću...

Aleksandra S.

Priznanja kroz greske,kroz vetar koji sapuce ime.Koji nosi secanja sa usan.Secanja koja su duboko utkana...onako nezno kao sto je dusa leptira.Jako nezna i osecajna pesma kroz priznanje...gde se ponekada zelje i reci preplicu.

Naslov: Re: Drugi način 20/5/2012, 12:28 pm

Najda M. ::: Konačno sam se vratila...

Sećanje

slike, dan, sluga

(suza, želja, reč)

Nižu se slike kroz vreme.
Ono leti pomahnitalo.
Još jedan dan ispraćam
jureći za sobom.
Sluga teških suza
što dušu ispovedaju
pred oltarom istine.

Bili smo sve.
I voda
i vazduh
i vetar
i misao.
Želje nam veće od Sveta bile.
U Nebu se pogubile,
tragajući za snovima nedostižnim.

Imali smo mrvu po mrvu,
izgradjenu kulu od peska,
šatru od nadanja,
dvor od stamenosti naše
medju djavoljim kandžama.
Na pozornici života glumci.
Kad se zavesa spusti - gubitnici.
Pod istom aurom disali.
A ne čusmo zov.

Od ruku naših isprepletanih
u daljinama ispruženih
istkali smo pokrov za kraj.
Nikad ne dodirnusmo ono najdublje
da trajanje overimo pečatom.
Amanet spraše kiše.
Olako za nešto što
ljubavlju smo zvali.

Sad samo reč po reč
lebdi izmedju dva Sveta.
Medju stenama, kroz vetar
kao eho odzvanja.
Na radost, il' na tugu
u pesmu se pretvori.
Kroz tišinu odjekuju naša imena,
nekome uspomena, a nekome kob.

Najda M.

Bili smo sve...ali su nam izgleda zelje bile vece od samih mogucnosti.Ljubav...ta ljubav na kraju samo ostase reci,secanja i praznina koja provejava.Radost i tuga koja nas obuzima kroz celu pesmu,nas citaoca cas podize cas spusta.A tisina samo odjekuje,kao eho uspomena koje samo ti cujes.Hvala Emina.

Naslov: Re: Drugi način 20/5/2012, 12:33 pm

Drugi način - Page 5 G_o_viii_by_gizembarlak-d39b4ou

Devojke bile ste sjajne kao i uvek.Uzivala sam u vasim divnim secanjima.Hvala vam.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Drage moje sestre po peru...

Slavim u utorak Nikolaje...ne mogu da stignem da dam komentar na vaše pesme. Zato vas molim za oprost ovaj put...

Svaka je na svoj način sećanjima dotakla moju dušu...Uživala sam čitajući.

Pozdrav za sve i ne zamerite mi molim vas....Zaista sam u cajtnotu... bounce

Naslov: Re: Drugi način 21/5/2012, 1:40 am

meseceva rosa ::: Secanje

slike, dan, sluga

(suza, želja, rec)

U kuci pod snegom,
u zaru pod pepelom
peku se krompiri.
Veju pahulje
u naletima vetrom.
Vec je ponoc
osluskujem
da li se
pod skriputavim
snegom
cuju daleki koraci
onih koje ocekujem.
U mojoj samoci
mesec mi je drug.

Sluga vremena
nikad ne drema
okom zariva
zube u dan.

Uveo list
lagano pada,
drhti
kao na vetru
krila leptira,
zuje bubice i pcele
po njemu.
Kruzi
oko grancica
rascvetane
sljive,
klizne niz krov
kucice naherene,
kraj zdenca
umire.
Pitala sam
dedusku tad
...ima li lepseg mesta
za umiranje...

Leptir drhtavi
u oko mu usetao,
krenula
niz obraz suza,
pitala sam dedusku jos
...umiremo li i mi tako...

Anemone iznikle
iz cupa
punog uspomena,
razleprsale kao slike,
iz rusevina njihovih
penjem se
ruzama penjalicama.
Putujem
bez ogrtaca i kisobrana
razgovarajuci sa kisom,
razmenjujem
s bojazljivim ljudima
cvetove,
susrecem se
s racvetalim
stablima tresanja
u bledoj mesecini.

Bosonoga
trckaram
deduskinim lugom,
pokusavam
da okom uhvatim
plavog leptira
da ga ne odnesu
razbesneli vetrovi,
da zaustavim da s grana
padaju umorni listovi.
Leptir je odleprsao daleko,
a jos jedan list
otkinut s grane
poleteo.
Deduska mi
ugaslim okom
sapnuo tad
...vidis
tako i nas zivot
odlazi....

Sapat njegov
jos uvek cujem
..u dusi
upaljene
svetiljke za daljine
ne daju
da ista iz nje
sumracima pripadne...

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

Mila moja Rosice, prelepa pesma.. Tako je nežno tvoje sećanje, čitala sam ga sa suzama..
Način na koji si ga donela je tako živ, čiatjući ove redove pred očima su mi igrale slike..
Ovo i ostala tvoja sećanja su tako lepo uvezena kroz svaku nit tvoje duše..
Neka su i tužna, ali ti ih čuvaš kao ono što ti je najdragocenije..
Šta još da ti kažem, nego da sam uživala kao i svaki put..

Naslov: Re: Drugi način 21/5/2012, 1:47 am

Beskraj ::: Sećanje

slike, dan, sluga

(suza, želja, reč)
Poljubi me jos jednom.
Neka slike prolaze,ljubi me...
onako kako si samo ti znao.
Na tren,zatvorenih ociju,
bez milosti,bez savesti.
Pusti da te zelim kao nekada.
Kao sto nisam nikoga,jer sve ovo
sada je samo bajka ljubavna.
Sluga vremena,koja proslost
ne vraca.
Pusti me da sanjam dan,
dan tvog osmeha...i tada je kisa
padala.Ti si cutao,a ja sam lagala.
Lagala,da za nas nade vise nema.
Da cu te jednom naci u odrazu svoga
ogledala.
Ostala je samo zelja,da cu se jednog
jutra probuditi u narucju gde sam
najlepse snevala.

Sećanje na ljubav, veoma snažnu... Koja je negde na putu za negde nestala, ali se njeno ostvarenje još uvek čeka.. Želja da to sećanje postane sadašnji trenutak je neumoljiva..
Zaista lepo Beskraj..

Naslov: Re: Drugi način 21/5/2012, 1:59 am

Najda M. ::: Konačno sam se vratila...

Sećanje

slike, dan, sluga

(suza, želja, reč)

Nižu se slike kroz vreme.
Ono leti pomahnitalo.
Još jedan dan ispraćam
jureći za sobom.
Sluga teških suza
što dušu ispovedaju
pred oltarom istine.

Bili smo sve.
I voda
i vazduh
i vetar
i misao.
Želje nam veće od Sveta bile.
U Nebu se pogubile,
tragajući za snovima nedostižnim.

Imali smo mrvu po mrvu,
izgradjenu kulu od peska,
šatru od nadanja,
dvor od stamenosti naše
medju djavoljim kandžama.
Na pozornici života glumci.
Kad se zavesa spusti - gubitnici.
Pod istom aurom disali.
A ne čusmo zov.

Od ruku naših isprepletanih
u daljinama ispruženih
istkali smo pokrov za kraj.
Nikad ne dodirnusmo ono najdublje
da trajanje overimo pečatom.
Amanet spraše kiše.
Olako za nešto što
ljubavlju smo zvali.

Sad samo reč po reč
lebdi izmedju dva Sveta.
Medju stenama, kroz vetar
kao eho odzvanja.
Na radost, il' na tugu
u pesmu se pretvori.
Kroz tišinu odjekuju naša imena,
nekome uspomena, a nekome kob.

Najda M.

Sećanje na ljubav građenu kroz vreme, koja se srušila kao kula od peska, tako lako, kao da nije postojala.. Kao da njome nisu bili ispunjeni dani..
Posle nje je nastala tišina koja za svakoga ponaosob nosi različito značenje..
Toliko je sreće bilo u toj ljubavi, a sad samo uspomenu na nju kvase suze..
Doživela sam delić tvog sećanja, putujući kroz njega..

Naslov: Re: Drugi način 21/5/2012, 6:01 pm

*Beskraj:

Tvoje je secanje na neugaslu ljubav
u tebi toliko jako, da pevazilazi
sve trenutke umiranja... tvoje secanje
radja zelju za onim Zauvek...
Tvoje je secanje ustvari toliko snazno
u tebi da je preraslo u iscekivanje...

*Tisina snega:

Tvoje je secanje najjace secanje
koje neko u zivotu dozivi,
ono je priznanje na obostranu ljubav
koja je zbog neceg postala
uspomena koja i dalje luta hodnicima
vasih dusa...
Zal za onim sto se nije imalo snage
sacuvati iako je ostalo prisutno u vama...

*Najda M.

Tvoja su secanja ustvari sve ono sto ste vi
u vasim snovima, tajnoviti, nezni, jaki,
i dok sanjate sudarate se u hodnicima ljubavi.
Pred svetom glumci koji ne umeju da pruze
ruke jedno drugom iako u sebi nosite sve ono
sto je potrebo da budete srecni.
Tisina kojom ste se ogrnuli priziva vas, ali
vi je ne cujete...eho ste jedno drugom
ali samo u daljinama...
...kao da ste tako izabrali...

Oslusnimo povremeno svoja secanja bez straha, mozda
nam se otkljucaju vrata cije smo kljuceve izgubili:)

Naslov: Re: Drugi način 24/5/2012, 9:52 pm

Hoce li neko da zada temu:)

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Evo ...ja ću..nisam odavno ako se slažete.

Samoća

reči : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Naslov: Re: Drugi način 29/5/2012, 3:15 pm

Samoća

reči : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Stojim u vremenu vecnosti
i beskraja.
Stojim u vremenu dolazaka
i odlazaka.
Snova i nadanja.
Pa zar sam u zivotu puno trazila?
Da bi tako prosla.
Nigde vise nikoga...
Pusti me da zatvorim oci,
i da se nikada ne probudim.
Pusti me da osluskujem
bolni ritam srca u polumraku
ludila,ovakobesna bez snova.
Samo me pusti.
Idi...meni vise niko ne treba.
Nek uspomene mirisu,neka ti
ostane ta suza na ramenu.
Kao opomena.
Da je postojala jedna zena koja te
je srcem gledala,padala putovala
i cesto bez duse zbog tebe ostajala.
Ostala te je zeljna.
Nisi mi znao osmeh sacuvati,nisi me
znao od kisa skloniti,nisi mi znao ruku
pruziti.Ukradena sreco vremena koje
nas prati.Izgleda sam znala u zivotu
sve pogresno izabrati.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Samoća

reči : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Ispratile smo tvoj odlazak tiho
jesenje kiše i ja.
Taktovi rekvijema lagano uranjaju
u uspomene tobom i samo tobom bojene.
Ostao je trag tvog osmeha,
žar nebookog pogleda negde duboko u meni.
I veseli me to.
Umrla nisam, od sećanja živim.
Ti na obali mog sna,
plava košulja
oči utopljene u beskraj Dunava.
Mirisi lipa sa našeg keja.

I sve bi bilo savršeno da...

Ruke pružene u prazno drhte
ozeble od nedodira.
Pogled mutan,
usne modrinom zakovane.
Nema te
da mi nežno okrzneš srce,
a ono da udara kao fanfare u zoru radosnu.
Dušu razgališ, pa da ceo Svet
od miline grlim.
Otpevaš pesmu o maloj beloj ptici...
Stojim i čekam.
Možda u vetrovima prepoznaš
tužni lepet mojih krila,
pa se vratiš...
jednom...

Najda M.

Naslov: Re: Drugi način 30/5/2012, 5:49 pm

Samoca

reci : odlazak , kiše , osmeha

( uspomene , košulja , mirisi )

Noc prekrila brezovike,
s mesecom hoda,
valja se iznad brda i suma.
Prekrila i moju dusu,
sapuce mi kao ceznja
koja se bojazljivo prikrada
ka prozorima.
Dok im prilazim
ispod mojih koraka skripi pod,
ispod koraka vremena
roje se zvezde.
Negde u sebi cujem
odjek vode iz bunara
i rominjanje kise
koja se pretvorila
u letnji pljusak.
Ostale samo praznine
i smrznute iskre nevremena
da vitlaju mojim bicem
zarobljenim tobom.
Ispruzenih ruku pokusavam
da hodam mesecinom,
al nigde koraka,
i nigde osmeha,
i nigde tebe.
Samo kosulja tvoja, oko mog tela,
budi zar za toplim rukama,
a grli me bledi mesec
svojom hladnocom
tvojim ocima.
Odlazak tvoj zabelezen ostao
u zatrpanim zvonicima
moje ogoljene duse.
Cutnjom sam prela
po njenim zidovima
onu potajnu nit
niz koju se slivaju
sve moje zelje,
tvoje oci
razmakle niti,
daljinama nevidljivim
me omotale
ledenim kristalicima.
Sad cemernim bitisanjem
postojim u sebi
zatvorenih ociju,
pokusavam da otvorim
skriputava vrata vremena
da iza njih prepoznaam svoj odraz
ali bol otice mojim dlanovima,
plese mojim snovima,
vetar mi vrata otrgnuo.
Do mog srca samotnog
maglama teskim omotanog
vise niko ne ume naci put.
Zatvorila sam sve puteve ka sebi
vrteci se krugovima zebnje
izmedju neba i zemlje,
gde nema ni sumraka, ni svitanja,
gde ne prepoznajem tamu od svetla.
Neiskazanim mislima i strepnjama
gusim sebe cudnim prizorima,
nestali su u njima cak i moji snovi
kojima sam ozivljavala sene tame
da mi pricaju
kako jos uvek pripadas meni.
Nestalo je i mirisa,
nestalo je svega.
Mojim ugasenim ocima
ne umem vise da ukradem
ni jedan tren od svoje duse.
Vezana okovima
postala sam samoj sebi tamnica,
zarobljena u rodjenom telu
rastacem se kisom
u hiljadu kapljica,
gubim u hladnim dubinama
njihovih reka,
ispod koraka vremena,
ugasla u sebi.
Noc sapnula mesecu
jos jedna nezna zvezda
umire padajuci usamljena i tuzna.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)