Drugi način

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Beskraj ::: Tema -Rizik

Linija,inat i protiv

Gori,osvetljava i izbor

Moraces da me pamtis kao nedovrsenu
uspomenu.Kao suzu u oku,
kao potroseni trenutak,u inat sebi,u inat
meni u inat nama.
Ostavicu ti u amanet svoj smesak,
prohujalu radost koju ces svaki put
precutati.
Protiv sebe ne mozes,a hteo bi.
Zato ugasi svetlo,ostavi prozor otvoren,
ostavi sva pitanja.
Izgubljeno ne mozes vratiti.Samo mozes
biti ono sto jesi,srce otvori nema kajanja.
Znam da ti mozes voleti,osecati,ali za to
hrabrost nisi imao.
Izbor je tvoj.
Jos nije kasno neke stvari promeniti.
Jastuk spavanja,govor pogleda,treptaj srca
san koji nije iluzija.
Linija zivota polako se suzava,sat otkucava.
Placem uz smesak,sto nisam umela da te
promenim,sto nisam uspela da te zadrzim.
Sto te nisam naucila voleti.

Nežno kao pamuk si izatkala čežnju i uspomene...a ujedno i pozvala voljenog na rizik...Prelepo Bes...

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

meseceva rosa ::

Beskraj ::: Tema -Rizik

Linija,inat i protiv

Gori,osvetljava i izbor

Сањам те,
мирујеш под мојим
капцима
у инат свима,
сам против свих,
откуцаваш
мојим дамарима
расутим нежностима
као да сам твоја
одувек.
Водиш ме
невидљивим стазама
твог сна,
корак по корак,
лагано,
жељама које бриде
од чежњивих жудњи
за пољупцима.
Танана линија
на мом длану
дрхтари
расутим капљицама
јутарње росе,
теку неповратом
уливајући се
у твоје срце
дахом
тек рођеног дана.
А знам
кад отворим очи
избор је мој
хоћу ли кренути
бајковитом стазом
твојих
пламених додира
који дају све
ништа не обећавајући
или ћу остати
заувек заробљена
у свом
неодсањаном сну.

Мира Јовановић

Iz sna u javu kad se pođe...reskira se da nam sa dlana sklizne ono što u snu čvrsto držimo...Prelepa niska reči..

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Zar ptica ::: Tema -Rizik
Linija,inat i protiv
Gori,osvetljava i izbor

U svanuce neko
preletece oblacima
mirna ptica, bez krila
u inat nebu...
Dok gori zudnja
njenim srcem,
dusom ce nemir osecati
ali joj vetar
samo podrsku i polet
moze dati.
I mislice mnogi,
linijom manjeg otpora
trebala je
taj put preci...
Ipak...slomiti je nece
jer ljubav joj srcu
svakog minuta
daje otkucaj veci...
Izostrenih cula
na rubovima neba
sred oblake plavetne
ce stati;
I tihim i plahim
verujucim srcem,
ona ce znati
da se vrati.

Zar ptica

Let kao rizik...život kao lutrija...i sve to upakovano u nežne misli, rečima britkim obojene...

Naslov: Re: Drugi način 16/10/2014, 3:22 pm

Evo ja ću zadati temu:)

Tema: Opravdanje
reči: letim, duša, praštala
( srce, tužnu, budem)

Naslov: Re: Drugi način 16/10/2014, 9:33 pm

Tema: Opravdanje
reči: letim, duša, praštala
( srce, tužnu, budem)

Vise za tebe nemam nijednu lepu
rec.Nemam izgovore,nemam utehu
nemam srca i osecanja.Nemam osmeh
duse koji cu ti pokloniti.Za tebe vise
ne postojim.Uvek si me na cudan nacin
voleo,svaki moj let je bilo tesko padanje.
Svaka tvoja rec je bila otreznjenje,posle
svakog susreta pustos za sobom si ostavljao.
Tvoj pogled me je boleo, svaki put kada
si odlazio.Dolazio si kada si hteo,dok sam te
stalno u tisini cekala,trazila...dozivala.
Nisi se javljao.Prastala sam,i sto se nije prastalo.
Za tebe sam svaki put lepu rec imala,ruzu
u grudima gajila,ne dajuci trnju da iznikne.
Gospodario si mojim culima,dok sam te u pesmama
stvarala,notama skrivala.Bio si isuvise stvaran
da te iz srca proteram.
Prihvatala sam te takvog kakav jesi,sebe povredjivala
samo da bi tvoja ostala.Samo da bi se ponovo
u tvom zagrljaju nasla,da bi tvoj poljubac na usnama
osetila..disala.Samo da ne bi vise mracnim hodnicima
lutala.

Naslov: Re: Drugi način 17/10/2014, 9:58 am

Tema: Opravdanje
reči: letim, duša, praštala
( srce, tužnu, budem)

Кад год ме туга савлада
и срце моје расплаче
раширим крила своје душе
постајем плава птица
васељенских дубина,
замишљеним световима летим
који на тебе не миришу,
да бих заборавила да те немам,
да нема ни твојих осмеха,
да ме не би згрaбила сећања
и преплавила ишћекивања
оног што више није могуће.
Кад год ме туга савлада
што у мени лагано бледиш,
што те помало губим из себе,
шаљем ти ветровима замишљеним
белo паперје облакa
рукама својим нежним
уместо мене да те грле,
да бих заборавила да те немам,
да нема твојих загрљаја,
да бих зауставила време
које сад без нас хода,
да бих затомила кораке
који одјекују празнином,
немирне снове да ућутка
душа моја шапутава
да је не зграби бесмисао
умрлих надања
јер није праштала
издају неизговорену
да се никада више нећемо срести,
да је не преплави ишћекивање
онога што више није могуће,
срце моје плачљиво
да се не распукне од разочарења.
Кад год ме савлада туга
раширим крила своје душе
постајем плава птица
васељенских дубина,
замишљеним световима летим
који на тебе не миришу,
да бих заборавила
да си у мени постојао.

Мира Јовановић

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Tema: Opravdanje
reči: letim, duša, praštala
( srce, tužnu, budem)

OPRAVDANJE

Letim - bezkrila ptica,
kroz predgradja uspomena
osmehom, iskrivljenog lica,
pobegulja od vremena.

Nije život obična sitnica.
Suluda je to parodija,
marš hiljadu sveznalica.
Ehom trenutka, bučna rapsodija.

I opet letim - beskrila ptica
pučinom snova,stanarica i selica.
Kroz milion stranputica.
U duši nemirna veselica.

Srce u rizik gonim,
Ne bih li i zlima praštala.
I kad me boli i kad bolim.
Grešna i grešne volim.

Na raskršćima kao zvonar
u čast samospoznaje zvonim !

U meni vatra živa,
mesto kamena damari biju.
Misao iz tišine preliva
reči kao reke liju.

Skrušeno pred Gospodom
šapućem molitveno pomilovanje.
Tragam za beskrajnom slobodom
da u pesmi zaveštam trajanje.

Najda M.

Naslov: Re: Drugi način 2/11/2014, 8:39 pm

meseceva rosa ::: Tema: Opravdanje
reči: letim, duša, praštala
( srce, tužnu, budem)

Кад год ме туга савлада
и срце моје расплаче
раширим крила своје душе
постајем плава птица
васељенских дубина,
замишљеним световима летим
који на тебе не миришу,
да бих заборавила да те немам,
да нема ни твојих осмеха,
да ме не би згрaбила сећања
и преплавила ишћекивања
оног што више није могуће.
Кад год ме туга савлада
што у мени лагано бледиш,
што те помало губим из себе,
шаљем ти ветровима замишљеним
белo паперје облакa
рукама својим нежним
уместо мене да те грле,
да бих заборавила да те немам,
да нема твојих загрљаја,
да бих зауставила време
које сад без нас хода,
да бих затомила кораке
који одјекују празнином,
немирне снове да ућутка
душа моја шапутава
да је не зграби бесмисао
умрлих надања
јер није праштала
издају неизговорену
да се никада више нећемо срести,
да је не преплави ишћекивање
онога што више није могуће,
срце моје плачљиво
да се не распукне од разочарења.
Кад год ме савлада туга
раширим крила своје душе
постајем плава птица
васељенских дубина,
замишљеним световима летим
који на тебе не миришу,
да бих заборавила
да си у мени постојао.

Мира Јовановић

Tvoja je dusa prevelika,tvoje je srce otvoreno za sve.Ti svojim krilima uspevas i ono sto je nemoguce,Jer tvoja je ljubav beskrajna.Onaj ko u tebi postoji,cak i kada ga nema nedas ga zaboravu...on i dalje postoji.Hvala draga Rosice na ovoj divnoj pesmi i na svojoj velicini.

Naslov: Re: Drugi način 2/11/2014, 8:42 pm

Najda M. ::: Tema: Opravdanje
reči: letim, duša, praštala
( srce, tužnu, budem)

OPRAVDANJE

Letim - bezkrila ptica,
kroz predgradja uspomena
osmehom, iskrivljenog lica,
pobegulja od vremena.

Nije život obična sitnica.
Suluda je to parodija,
marš hiljadu sveznalica.
Ehom trenutka, bučna rapsodija.

I opet letim - beskrila ptica
pučinom snova,stanarica i selica.
Kroz milion stranputica.
U duši nemirna veselica.

Srce u rizik gonim,
Ne bih li i zlima praštala.
I kad me boli i kad bolim.
Grešna i grešne volim.

Na raskršćima kao zvonar
u čast samospoznaje zvonim !

U meni vatra živa,
mesto kamena damari biju.
Misao iz tišine preliva
reči kao reke liju.

Skrušeno pred Gospodom
šapućem molitveno pomilovanje.
Tragam za beskrajnom slobodom
da u pesmi zaveštam trajanje.

Najda M.

Znam da boli osmeh koji je skriven.Znam da je tezak let kada su krila podkresana.Ali isto tako znam da covek cesto pronadje onu snagu koja ga sve vise i vise uzdize,u nebeske visine.Pronalazimo opravdanje,pronalazimo onu nadu koja nas drzi u zivotu.Prelepo.

Naslov: Re: Drugi način 12/11/2014, 12:49 am

Nista ne bih mogla da kazem vise, a sto Beskraj vec nije rekla,
analizirajuci nasa Opravdanja, osim da dodam da od kad sam procitala
Beskrajinu i Najdinu pesmu u meni raste onaj osecaj bespomocnosti
kad shvatite da su ljudi vocke cudnovate...kad znate da za neka
postupke ma koliko ih opravdavali ne postoje opravdanja, pa opet
duse koje vole opravdavaju i ono neoprostivo...
Ali lepo je i slatko umeti opravdati neciji postupak, oprostiti,
ma koliku bol u sebi nosili, ma koliko trnjem gazili, jer pokazujemo svoju
covecnost, i dobrotu svoje duse...kao i koliko je velika ljubav koju dajemo
i koliko volimo onoga koga opravdavamo...
Hvala sto ste pisale na temu Opravdanje, drage Beskraj i Najda

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Pokušala sam da napišem osvrt na vaša ,,Opravdanja,, ...ali me neće komentari ovih dana...

Ne zamerite mi devojke...pesme iz mene klize same...ali komentari ...neće, pa neće...

Drugi način - Page 18 590247

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Neka neko zada nalov pesme i reči...

Naslov: Re: Drugi način 25/11/2014, 9:48 pm

Tema-Nestanak

suze,oci i godine.

Volim te,dali i premalo

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Tema-Nestanak

suze,oci i godine.

Volim te,dali i premalo

NESTANAK

Novembarske kišne suze
ispod streha pogleda liju.
Zagrcnuta, u praznini tražim sebe.
So nagriza godine na licu urezane.
Oči...ugasli fenjeri.
Bezsjajne , okopnile kao lanjski snegovi.
Ni petrolej više na plam ne miriše.
Usne suve i neljubljene, govor gone.
Sve se utapa u poznojesenju rapsodiju tuge.
Ćutanjima tkam prokletstvo svoje.

,,Volim te,,
- trapavi i nespretni dvojac misli.
Pohaban , lakoveran , iluzoran milozvuk
sa dvoseklog mača reči.
Rekoh - ćutaću, ne izustila te više nikada !

Eho poraza i taštine u plutajućoj skici
bojišta i žarišta.
Ništa i sve smo za pregršt snova dali.
A pali smo na litici prvoj.
Poderani , krvavi i srca uginulog.

Premalo dragi za ljubav, premalo...

Najda M.

Naslov: Re: Drugi način 29/11/2014, 12:24 pm

Tema-Nestanak

suze,oci i godine.

Volim te,dali i premalo

Zaboravila sam te,barem tako
mi se cini.Tako se osecam.
Zaboravio si me...
Suza vise nema u ocima,samo
praznina odzvanja.Bezbroj rebusa sam
resila,sve tajne otkrila.
Toliko besanih noci ispratila,toliko puta
vrata otvorila i zatvorila.Bat tvojih koraka
jos uvek je prisutan.Toliko toga sam propustila,
zivot ne prasta.Laznoj nadi se predavala,sve
je uzalud sada kada nas vise nema.
Tebi sam verovala,kao malom detetu se radovala
od tebe sam ucila sta je ljubav koja je nestala.
Cini mi se da sam premalo reci izrekla,jer cekanje
me ubija,od cekanja sam se umorila.Previse sam
te volela.Zaustavljeno vreme se ne vraca,da li
smo svesni da nas vise nema.Da li se setimo onoga
sto nam se desilo?
Cujes li?
Premalo nas je bilo u svim onim kisnim nocima,
kada smo jedno drugom obecali ono zauvek-
koje nismo ispunili do kraja.

Naslov: Re: Drugi način 29/11/2014, 7:03 pm

Beskraj ::: Tema-Nestanak

suze,oci i godine.

Volim te,dali i premalo

Седим на обали
тамнила
прекрштених ногу,
моје чело почива
у мојој
опуштеној руци,
моје очи
препуне суза,
од година
притајеног бола
ни да крену,
ни да пресуше.

Седим на обали
тамнила
прозирним нитима
исплетене самоће
омотана.
Ћутим.
Танка је нит
између
светла и таме,
између
туге и среће.

Кивудавим путем
мојих мисли
ка мени хода
пресвета
мајка Божја
режући
моје туге у лету.
Дарујући ме велом
своје милости,
обавија ме
белином
своје светлости.

Миришљаво ми
босиље
њене благости
душом замирисало
рунећи
са њених зидова
сва сећања
и успомене
којима сам
узалудно
ка теби ходала,
нежним дахом
гаси
ватрама бола
ужарено кандило
мог уморног срца.

Гасећи
сваки пламичак
тебе у мени
тече сузама
мог ока
бришући
са мојих усана
толико пута
за тебе изговарано
волим те
и нежно полаже
своје дланове
у моје
уздрхтале руке
одводећи ме
у праскозорје
напупеле зоре.

Мира Јовановић

Naslov: Re: Drugi način 29/11/2014, 8:45 pm

Nestanak< tema>

suze,oci i godine.

Volim te,dali i premalo

Negde uskomešano...!
Volim te..odjekuje!
I uskovitla se lišće
veselih boja,
žareći pogled
na rubu sna.
Titraj vazduha
unese svežinu
talasajući u grudima
još jedan uzdisaj
nemog postojanja
večnog nemira...

I uskovitla se duša
zadrhta od sete
tražeći milinu
i čvrst topli zagrljaj..!
Suze oči, rone…!

Led..!
Uhvati me snažno
secnu za grlo!
Tvoj led iz daljine,
rečima okreće žrvanj,
ne daje mira noći
da dočeka veselu zoru.
Tvoj led gorčinom
kleše nove rane
nepostojećih utvara
tvog izopačenog uma.
Uhvati me u mladosti
tvoj led, a i sada
struže po venama...

Zašto mi je oduzet
Ceo moj život
Svi moji snovi
Sećanja, radosti i
Godine, decenije…
Negde uskomešano
Lišće ponese vetar,
I odgovori
odlepršaše sa njim…
Cecilija 28.11.2014.

Naslov: Re: Drugi način 5/12/2014, 2:40 am

Beskraj ::: Tema-Nestanak

suze,oci i godine.

Volim te,dali i premalo

Нестанак

Чини ми се
нико неће опевати кораке
што су по полеглом
јесењем лишћу
без једног звука
пригрлиле моје чекање.
Свукле све немире
са мојих уморних леђа,
грлећи нежношћу Децембра,
носећи пахуље
као паперје у длановима.

И чини ми се
ничије волим те
неће надјачати
ветрове хладне
као што је
једно твоје неспретно
са усана меко изговорено.

Године могу проћи,
на очи се може навући
магла дана
што се нехајано нижу
не марећи превише што
сећања не бледе,
не марећи што су сузе
једини сјај
у дужицама мојих погледа остале,
загледане
у непознате улице и тргове
на којима смо растанком
оставили сами себе.

Александра Секулић

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Devojke...hajde da iskometarišemo pesme na temu NESTANAK...
i neka na pr. Tišina snega zada nov naslov i reči...

Evo ...ja ću prva da ostavim komentare...

Beskraj - Nestanak...u pitanjima i sećanjima...i žal...Pitka pesma...

meseceva rosa - Pesma koja plače je tvoj Nestaak...nežno...kako samo ti umeš..

CECILIJA - Nestanak kao najžešći bol u sećanju...

tisina snega - Ni godine ne pomažu...Nestanak je u nezaboravu...

Devojke...divne ste bile...

Tišino....očekujemo ovi naslov i reči...

Drugi način - Page 18 590247

Naslov: Re: Drugi način 7/12/2014, 4:51 pm

Najda M. ::: Tema-Nestanak

suze,oci i godine.

Volim te,dali i premalo

NESTANAK

Novembarske kišne suze
ispod streha pogleda liju.
Zagrcnuta, u praznini tražim sebe.
So nagriza godine na licu urezane.
Oči...ugasli fenjeri.
Bezsjajne , okopnile kao lanjski snegovi.
Ni petrolej više na plam ne miriše.
Usne suve i neljubljene, govor gone.
Sve se utapa u poznojesenju rapsodiju tuge.
Ćutanjima tkam prokletstvo svoje.

,,Volim te,,
- trapavi i nespretni dvojac misli.
Pohaban , lakoveran , iluzoran milozvuk
sa dvoseklog mača reči.
Rekoh - ćutaću, ne izustila te više nikada !

Eho poraza i taštine u plutajućoj skici
bojišta i žarišta.
Ništa i sve smo za pregršt snova dali.
A pali smo na litici prvoj.
Poderani , krvavi i srca uginulog.

Premalo dragi za ljubav, premalo...

Najda M.

Bol nam uvek kradimice zavuce u magle srca i negde zaturi
sve ono sto smo nadom i ljubavlju i cekali, i grlili...
Bol i cekanja ponekad naprave u nama nepodnosljivu
prazninu, izbrisu i kule koje smo gradili, i duge , i smeh, i san,
cak i mi sami izgubimo sebe u suzama vremena...
U ugaslim ugarcima zivota cutimo umrla osecanja...
Draga Najda divno ii jakim osecanjima si oslikala "Nestanak"...

Naslov: Re: Drugi način 7/12/2014, 5:08 pm

Beskraj ::: Tema-Nestanak

suze,oci i godine.

Volim te,dali i premalo

Zaboravila sam te,barem tako
mi se cini.Tako se osecam.
Zaboravio si me...
Suza vise nema u ocima,samo
praznina odzvanja.Bezbroj rebusa sam
resila,sve tajne otkrila.
Toliko besanih noci ispratila,toliko puta
vrata otvorila i zatvorila.Bat tvojih koraka
jos uvek je prisutan.Toliko toga sam propustila,
zivot ne prasta.Laznoj nadi se predavala,sve
je uzalud sada kada nas vise nema.
Tebi sam verovala,kao malom detetu se radovala
od tebe sam ucila sta je ljubav koja je nestala.
Cini mi se da sam premalo reci izrekla,jer cekanje
me ubija,od cekanja sam se umorila.Previse sam
te volela.Zaustavljeno vreme se ne vraca,da li
smo svesni da nas vise nema.Da li se setimo onoga
sto nam se desilo?
Cujes li?
Premalo nas je bilo u svim onim kisnim nocima,
kada smo jedno drugom obecali ono zauvek-
koje nismo ispunili do kraja.

Kad volimo, volimo onako srcem i dusom, kad verujemo,
a onda se probudimo sa batom odlazecih koraka u sebi,
kad se sve rusi, grabi te bolom, jer vise ni cekanja ne
pomazu, kad se preispitujemo zasto je sve do juce lepo
kisna noc odnela u nepovrate, kad odjednom shvatimo da
smo mi sami ta kisna bujica, da smo vatre u nama sopstvenim
rukama gasili, da smo i sva obecanja sopstvenim rukama
odgurnili u zaborave, jer smo jedno drugo iznenada izgubili iz vida,
tad je nestajanje nase u nama neminovno...
A bila su ta radovanja lepa ali su ocekivane reci presahle u srcu,
ne presahlom ljubavlju nego cutnjom... a cutanja su najcesce
pogubna za svako osecanje koje zivi u nama...
Draga Mirjana prelepim osecanjima i zalom u srcu si docarala
pesmu o "Nestanku"...

Naslov: Re: Drugi način 7/12/2014, 5:29 pm

CECILIJA ::: Nestanak< tema>

suze,oci i godine.

Volim te,dali i premalo

Negde uskomešano...!
Volim te..odjekuje!
I uskovitla se lišće
veselih boja,
žareći pogled
na rubu sna.
Titraj vazduha
unese svežinu
talasajući u grudima
još jedan uzdisaj
nemog postojanja
večnog nemira...

I uskovitla se duša
zadrhta od sete
tražeći milinu
i čvrst topli zagrljaj..!
Suze oči, rone…!

Led..!
Uhvati me snažno
secnu za grlo!
Tvoj led iz daljine,
rečima okreće žrvanj,
ne daje mira noći
da dočeka veselu zoru.
Tvoj led gorčinom
kleše nove rane
nepostojećih utvara
tvog izopačenog uma.
Uhvati me u mladosti
tvoj led, a i sada
struže po venama...

Zašto mi je oduzet
Ceo moj život
Svi moji snovi
Sećanja, radosti i
Godine, decenije…
Negde uskomešano
Lišće ponese vetar,
I odgovori
odlepršaše sa njim…
Cecilija 28.11.2014.

Bezgaranicna ljubav plovi ovom pesmom,
i mladost, i svi oni leprsavi trenuci nesebicnog davanja
u nekom prelepom vremeni koje je teklo neznoscu,
iako su se ponekad komadici leda zarivali u srce,
kao opomena. Ali...kad covek voli ne osvrce se,
povremeno poklekne, pa krene dalje... a vreme
lagano tece, i srce sve vise od ostrih uboda krvari bolom,
i nije da zelis, trpeo bi ti jos, jer volis, nego te damari
bolni odjednom smeste u istinu, probudis se u stvarnosti
punoj suskavog lisca i vetrova koji su ti ljubav otrgli, odnoseci
je daleko od tebe...
Draga Cecilija mene je tvoja emotivna pesma "Nestanak"
rastuzila i rasplakala...

Naslov: Re: Drugi način 7/12/2014, 5:45 pm

tisina snega ::

Beskraj ::: Tema-Nestanak

suze,oci i godine.

Volim te,dali i premalo

Нестанак

Чини ми се
нико неће опевати кораке
што су по полеглом
јесењем лишћу
без једног звука
пригрлиле моје чекање.
Свукле све немире
са мојих уморних леђа,
грлећи нежношћу Децембра,
носећи пахуље
као паперје у длановима.

И чини ми се
ничије волим те
неће надјачати
ветрове хладне
као што је
једно твоје неспретно
са усана меко изговорено.

Године могу проћи,
на очи се може навући
магла дана
што се нехајано нижу
не марећи превише што
сећања не бледе,
не марећи што су сузе
једини сјај
у дужицама мојих погледа остале,
загледане
у непознате улице и тргове
на којима смо растанком
оставили сами себе.

Александра Секулић

Rastanci se uvek pamte, pamte zato sto
sve boje u nama sivilom prevlace, sve setnje
posle budu setnje bez voljenih ruku, sto svako
Volim te posle nije vise nase, sto nam ostavljaju
oci zamagljene, sto cak i pamcenjem, secanjima,
vracanju uspomenama, nije vise ono sto je bilo,
bol je ostavio trag, tuge su se usunjale u srce,
doslo je vreme nestajanja...nista vise nije isto...
tamo neko drugi hoda... vreme pamti, ali vreme i brise,
vreme u kome se volelo umire na obzorima duzica
otporom...ali umire... zeljom... hladni su vetrovi
srca koje je bilo voljeno pahuljama te zelje zavejali...
Tisino snega, tvoj je "Nestanak" odupiranje nestajanju
carolije ljubavi u duši....

Naslov: Re: Drugi način 9/12/2014, 11:11 am

Devojke sve vase pesme sam uredno iscitala,svaka je na svoj nacin docarala sliku nestanka,bola,i tih suza koje godinama stoje u kutu naseg oka.Nemojte mi zameriti sto necu moci svaku pesmu ponaosob da komentarisem,jer zaista nemam vremena ovaj put.Hvala svima na divnim komentarima a posebno se zahvljujem nasoj divnoj Rosici koja je za svaki komentar unela svoju dusu i srce.Hvala devojke.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Tišino, Cecilija...iskomentarišite...i zadajte novi naslov i reči...

Čekamo.... Drugi način - Page 18 590247

Naslov: Re: Drugi način 9/12/2014, 9:53 pm

Drage moje, vrlo ste vredno radile, svaka pesma me na svoj jedinstven način dirnula.
U pesmama provejava bol i nestanak, pomalo ljutina i tuga zbog izgubljenih trenutaka života
koje je odnela vodenica života. Dotakle ste me i pdsetila da svaka na svoj način u tami žvaće komad
koji je na njenim grudima. Ne bih ništa izdvajala jer Mesečeva Rosica je majstor u izlivanju komentara.
Hvala svima što ste prihvatile moj povratak na ovu temu. Sve Vas toplo pozdravljam i želim mogo lepih pesama i radova. Neka neko zada temu.Srećan rad. Oprostite mojoj malenkosti.

hepi

Naslov: Re: Drugi način 9/12/2014, 10:27 pm

Најда М.:
Кад нам се туга усели и у оне најскривеније делове нас
тада дишемо са болом што се у сузама открива,
ћутањем нас све више узима себи.
Спознаја да је оно у шта смо веровали
крхко поклекнуло пред првом препреком,
гаси у нама сва осећања која су нашем срцу
дуго боравила осмехом нежности..
Драга Ема, твој нестанак сам веома снажно доживела.

Бескрај:
Када љубав траје у нама осмесима, нежностима,
када вољеној особи предајемо сваки дах са наших усана
откуцавајући њиховим откуцајем
тада радошћу бојимо дане у двоје..
Али остану неке речи неизговорене,
раздвајајући обећање за заувек,
односећи нас у бескрајне неповрате
у којима само остају кораци које
у уморном чекања одзвањају..
Драга Бескрај, у твом нестанку
туга пролазности се готово може
додиром опипати...

Месечева роса:
Постоје љубави које постоје у нама снагом живота,
у њима дишемо нежношћу,
снивајћи и корачајући са надом ка оном кога волимо.
Шапућемо волим те чак и кад на њега не добијемо одговор,
прекривамо жаоку тог бола тананим нитима своје душе.
Све док нас самоћа не завије у своје скуте
отварајући нам очи препуне суза.
Постоје љубави које носимо у себи,
све док постојимо и корачамо овоземаљским животом,
љубави које само блага небеска рука брише из нас милошћу.
Драга Росице, дирљива песма о нестанку
додирнула је моју душу тугом...

Цецилија:
Сећања на прошле дане могу као паперје миловати душу,
али има оних сећања која започну нежношћу,
а заврше са реком суза из наших очију.
Сећања на љубав која је у своје дланове
чврсто стискала загрљаје, не обазирући се на хладноћу
која је умела изненадно пресећи њен дах само једним погледом
призивајући нестајање за које одговора нема.
Драга Цецилија, мени је ова песма и више од песме,
ово је једна дирљива прича о времену којег више нема...

Naslov: Re: Drugi način 9/12/2014, 10:32 pm

Сан

пахуље, време, молитва

(капци, дисати, одговор)

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Сан

пахуље, време, молитва

(капци, дисати, одговор)

SAN

Trag tvog otiska duše na mojim dlanovima vrelim.
Kroz prozor, u mrak virim.
U tebi ću disati.Samo me pusti,
hladno je ispod gordih vrhova severa.
Pahulje mi u crvenoj kosi kao biseri mali svetle.
Da li to suze tvoje promrzle kroz daljine ka meni lete ?

Vreme bih da zaustavim,
i godine ove što kaplju niz ruke moje.
Dole na jugu, u maslinjacima da se svijem,
da dozrim u vrtu tvojih čežnji.
Da puknem zrelo i iskapljem blago srca mog,
da te čednog nahranim.

Molitva Anđelu čuvaru sa usana bridi.
Nečuje me niko, niti me ko vidi sem tebe.
Spušteni kapci slute mir u nemiru,
dok studen moje obraze rumeni.
U zenicama odsjaj crnooki,
aurora moje decembarske samoće.

Zvezde se sudaraju iz noći u noć na mostu,
gde se ljube tvoja tama i moja gorska jezera
postidjena ispod trepavica.
I još će izvora iz nas pokuljati,
još čežnji slapovima liti,
samo da led pukne iz vena sleđenih.
Pusti... snegovi nek padnu po šaputanjima našim.
Kad prolećni zračak vedrine oblije sete,
rekom radosnica ispratićemo bol.

Možda se na ušću jave krije odgovor,
što smo se u tugama pronašli...

Najda M.

Naslov: Re: Drugi način 11/12/2014, 8:40 pm

Сан

пахуље, време, молитва

(капци, дисати, одговор)

Pobegla mi je jednoga jutra sa uzglavlja.
Ta pahulja bez cijeg sam osmeha ostala.
Ne secam se ni imena tvoga grada,ni svih
onim misli koje sam duboko u sebi sahranila.
Nisam ti nista 0becala,samo sam ljubav davala.
Nista nisam trazila,na mnoga pitanja bez
odgovora ostala.
Daleki smo jedno drugome postali.Stranci
u pogledu,stranci pod jednim nebom
u vremenu beskrajnog skitanja.U vremenu
lutanja,zatvorismo oci ne docekavsi bolje sutra.
Nisam ti nista obecala,naslucujem tvoju nadu
u svakom otkucaju srca.Nisam te lagala,molitva
za nas nije vredela.Vise nisam zena tvoga zivota,
to znam.Samo zatvori oci i seti se mog pogleda,
mog osmeha...siluete zene koja je toliko toga
htela ali nije mogla da se bori u vrtlogu vremena.
Jos uvek mi teces venama,sve pamtim nista ne zaboravljam.
I zivim od daha,zivim od uspomena da za nas jos uvek
postoji nada u beskraju svih ovih lutanja.

Naslov: Re: Drugi način 14/12/2014, 12:26 am

Сан

пахуље, време, молитва

(капци, дисати, одговор)

Dozvoli mi makar da na tren
izmaštam treperavu iluziju
I poželim sreću neopisanu…

Kad prve pahulje prigrle trem i sve pokrije studen
Zraci crvene kadife s neba otputuju
I dođe vreme da zagrlim bekonačnu tminu…

Molitva sa usana otpliva kao sen’
na krilima anđela želje otplutaju
I reči ti na uši čežnjivo zastruje u nežnom tonu…

Umorni kapci se spustiše kao kamen
dodiri tvoje duše u kovitlacu se slivaju
I disati ne mogu od buktinje što u času bljesnu…

Pahulje nečujno se pretvoriše u beli saten
Vreme se otkotrljalo kao biser u sjaju
I sve slike s buđenjem ko sa magijom nestanu..

Dozvoli mi makar da na tren
izmaštam treperavu iluziju
I zamislim sreću nedosanjanu…

Cecilija 14.12.2014.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Devojke drage...hoćemo li pokušati da se vratimo u ovu temu...?

Mogu nam se i momci pridružiti...nešto smo se ,,uspavali,, ..

Ja sam za...javite se i dajte novi zadatak...pa da... hepi

Naslov: Re: Drugi način 16/2/2015, 7:33 pm

Najda : San kao trag koji ostavlja duša otisnut na dlanovima jedne čežnjive ljubavi...
sa zimom u tragovima velike gordosti i hladnoća koju ne mogu premostiti?
"Vreme bih da zaustavim,
i godine ove što kaplju niz ruke moje.
Dole na jugu, u maslinjacima da se svijem,
da dozrim u vrtu tvojih čežnji.
Da puknem zrelo i iskapljem blago srca mog,
da te čednog nahranim."
Da li je to molba u molitvi anđelu čuvaru?
Lep san s nadom:
"Kad prolećni zračak vedrine oblije sete,
rekom radosnica ispratićemo bol."
"San" oslikan sa velikom veštinom reči da osnaže utisak iluzije i snage osećanja kroz razna godišnja doba...

Beskraj: San u vidu pahulje kao sećanja na večnu toplu ljubav...koja u njoj još zri i vrišti kao nada!
"Daleki smo jedno drugome postali.Stranci
u pogledu,stranci pod jednim nebom
u vremenu beskrajnog skitanja.U vremenu
lutanja,zatvorismo oci ne docekavsi bolje sutra.
Nisam ti nista obecala,naslucujem tvoju nadu
u svakom otkucaju srca.Nisam te lagala,molitva
za nas nije vredela.Vise nisam zena tvoga zivota,
to znam.Samo zatvori oci i seti se mog pogleda,
mog osmeha...siluete zene koja je toliko toga
htela ali nije mogla da se bori u vrtlogu vremena.
Reči, ranjene žene koja duboko voli i sanja da mu povratkom sećanja, opet daruje sebe pa i u iskrici tog njenog sna. U njoj je velika nada da će se opet pronaći u izgubljenim lutanjima ovog vrtoglavog života. Pahulja kao san i ona je kroz nadu želi da povrati...
Cecilija 12.12.2014.

Tema: Jezero

Čežnja, iluzija, rumenilo
(bljesak, oblaci i suton)

Ako se slažete postavljam ovu temu. Iskomentarišite pa prionite na rad! Hajde ima li hrabrih?
Cecilija 16.02.2015.

Naslov: Re: Drugi način 16/2/2015, 9:08 pm

Najdini snovi su tako opipljivi,tako ih lako i lepo mozemo osetiti u svoj toj ceznji citaoc lako dolazi do pravog odgovora,Koliko god da vreme prolazi,ona i dalje ostaje verna svojim osecanjima.Prelepo draga moja Najda.

**************************************
CeCilija u jednom trenu,u dasku vremena pliva u svojim snovima.Ona sanja,ona masta,ona kao slikar kistom boji nam stihove prepune emocija koje se menjaju u svoj toj beskonacnoj tami.Prelepo draga moja CeCilija.

Naslov: Re: Drugi način 16/2/2015, 9:28 pm

Tema: Jezero

Čežnja, iluzija, rumenilo
(bljesak, oblaci i suton)

Nisam uvek ovakva bila,da li si zaboravio?
Ti si me takvu napravio,od lednika stvorio.
Vise se ne umem smejati,vise se nemam cemu
radovati,osim ceznjom se pokrivati.Ceznjom
koju si ostavio,onog trenutka kada si u moj
zivot dosao.Dusu si rasparao,srce iscupao
iluzijom hranio.Cemu?Cemu si se nadao dok
si se sa mojom ljubavlju poigravao?Vise nikada
necu biti ono sto sam bila,pustam da me
struje nose,da me vetrovi sibaju,pustam jer
u sudbinu vise ne verujem.Pustam te id,i znam
tebe ceka neko.Ja vise nemam kome da budem
dobra.Nemam kome da pokazem svoje rumenilo
na lice kada me pogledas ispod oka.Kada me
poljubis onako pospanu...nemam kome da zaplovim
ovim vodama tihim.Nisi uspeo da me sacuvas,
i ko zna koja suton sada dok ovo pisem bez nas se
sprema.Pitam se ponekada,kako si?Mada te vise ne cekam.
Vise te nemam.
Nicemu se ne nadam,osim sto je iza mog osmeha
ostalo jos hiljadu suza.I reci koje nekome drugome poklanjam.

Naslov: Re: Drugi način 16/2/2015, 11:25 pm

Beskraj ::: Tema: Jezero

Čežnja, iluzija, rumenilo
(bljesak, oblaci i suton)

Дуго сам била заробљеница
љубави нeузвраћене,
дуго ми је срце било оковано
тугом и болом,
зато опрости што више
не верујем у бајке.
Иди, пронађи неку другу душу
која не носи ожиљке у себи,
која ће те волети,
која ће твоја нежност бити.
И немој да жалиш,
не могу ти узвратити,
још нису ишчилили осећаји
који су, неком њему,
пре тебе припадали,
нити су престале туге.
Дуго сам провела у времену
које није имало смисла,
у коме сам се заборављала,
у коме сам вриштала
кријући се у најудаљеније
кутове себе,
не може то тек тако лако да прође.
Молим те иди,
иди без застајкивања,
као облаци што беже пред ветром,
и не обећавај ми ништа,
не обећавај да ћеш прогнати
из мене све што ме
растуживало и болело,
не обећавај да ћеш ме
својом љубављу штитити,
осмех ми на лице вратити,
најнежнијим бојама,
које нису у још ниједном
дугином спектру забележене,
дане ми бојити.
Не верујем више у те бајке.
Молим те иди, не тражи од мене
оно што ти не умем,
и што ти не могу дати,
не желим да те повредим,
не желим да прођеш као ја,
љубав неузвраћена
да те у рођеном теби
неправедно окује и зароби.
Веруј ми осетила сам, и знам,
колико је тешко, и колико боли,
кад те чежња и илузија савладају,
кад ти украду руменило са образа,
кад сузе не могу из ока да потеку
већ унатраг клизе
плавећи сваки кутак душе
која је заборавила да дише.

Мира Јовановић

Naslov: Re: Drugi način 17/2/2015, 8:36 pm

Tema: Jezero

Čežnja, iluzija, rumenilo
(bljesak, oblaci i suton)

Hladan povetarac strujao je dolinom.
Rumenilo jutarnjeg Sunca, a zraci hode
I oslikavaju se po staklastoj površini vode,
U nežnom zagrljaju stapajući se s planinom.

Čežnja me prožima, od pogleda gubim dah,
Gutajući nežan prizor što načinio je Sunčev izlazak.
Moja čula omamila su nestvarne iluzije bljesak.
Na časak spotakoh se o kamen i rekoh „ah“.

Voda, nežno plavetno oko, u sred planine
Na tren zatreperi i opet nestašno,
Zasija i blista k’o suza čista, nemarno
Talasima ljuljuškajući, mazno i šašavo sine.

S neba zastruji nežan zvuk, a vetar zatalasa,
U krugovima titrajući vodena masa kreće se,
Ka obalama kao najlepša ljubav s zemljom susreće se.
Opčinjava „Gorsko oko“ i lepotom kao magija belasa.
Cecilija 17.02.2015.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Tema: Jezero

Čežnja, iluzija, rumenilo
(bljesak, oblaci i suton)

U suton varljivo blažen
prosula sam rumenilo sa obraza
na ruke da ih zgrejem,dok u molitvi na obali
čekam šapat anđeoskih usana
da stihovima umesto psalama dušu iz samrti čupaju ...

Čežnja steže od mraza jače,sve dublje i prodornije.
Iluziju bih da utopim u tu vodu
gustu i ledenu , tako nalik pogledu tvom
koji u smiraju dana na bezdan liči.
A ja bih tu, baš tu...u tim magličastim vodama
svu ljubav uronila,svu snagu potrošila
za samo još jedan trzaj u viru tvog nemira...
Pa makar da me sutra više nema !

Jer znam...izbistriće se te oči crne
kad osmeh iz mog oka jednim gutljajem ispiju.
Postaće ti bezdani tamni slapovi radosti moje...
Čekaju da kanem radosnice
i ispod trepavica nanižemo niske kristala
koji niz dlanove kaplju kao obećanja.
Umesto dragog kamenja na prstenu,
suzom me vrelom venčavaš...
...naše zakletve pred tišinom i Bogom
razumeti neće niko - nikada !

I zar je važno...
Kad silne vode tvog i mog tela,
jednim vriskom, istom arijom
istom sevdah pesmom,
u jednom izvoru ljubav radjaju !

Najda M.

Naslov: Re: Drugi način 22/3/2015, 7:50 pm

meseceva rosa ::

Beskraj ::: Tema: Jezero

Čežnja, iluzija, rumenilo
(bljesak, oblaci i suton)

Дуго сам била заробљеница
љубави нeузвраћене,
дуго ми је срце било оковано
тугом и болом,
зато опрости што више
не верујем у бајке.
Иди, пронађи неку другу душу
која не носи ожиљке у себи,
која ће те волети,
која ће твоја нежност бити.
И немој да жалиш,
не могу ти узвратити,
још нису ишчилили осећаји
који су, неком њему,
пре тебе припадали,
нити су престале туге.
Дуго сам провела у времену
које није имало смисла,
у коме сам се заборављала,
у коме сам вриштала
кријући се у најудаљеније
кутове себе,
не може то тек тако лако да прође.
Молим те иди,
иди без застајкивања,
као облаци што беже пред ветром,
и не обећавај ми ништа,
не обећавај да ћеш прогнати
из мене све што ме
растуживало и болело,
не обећавај да ћеш ме
својом љубављу штитити,
осмех ми на лице вратити,
најнежнијим бојама,
које нису у још ниједном
дугином спектру забележене,
дане ми бојити.
Не верујем више у те бајке.
Молим те иди, не тражи од мене
оно што ти не умем,
и што ти не могу дати,
не желим да те повредим,
не желим да прођеш као ја,
љубав неузвраћена
да те у рођеном теби
неправедно окује и зароби.
Веруј ми осетила сам, и знам,
колико је тешко, и колико боли,
кад те чежња и илузија савладају,
кад ти украду руменило са образа,
кад сузе не могу из ока да потеку
већ унатраг клизе
плавећи сваки кутак душе
која је заборавила да дише.

Мира Јовановић

Draga moja Rosice tvoju pesmu sam iscitala bez preterivanja jedno desetak puta.Posle tolikog iscitavanja koji komentar da ostavim osim da si uspela svaku moju emociju da probudis,da si uspela da uzburkas svaki moj zaborav u samo jednoj ceznji,u jednom zaboravu i mozda u nekoj iluziji.Hvala ti na svim ovim divnim recima.

Naslov: Re: Drugi način 22/3/2015, 7:53 pm

CECILIJA ::: Tema: Jezero

Čežnja, iluzija, rumenilo
(bljesak, oblaci i suton)

Hladan povetarac strujao je dolinom.
Rumenilo jutarnjeg Sunca, a zraci hode
I oslikavaju se po staklastoj površini vode,
U nežnom zagrljaju stapajući se s planinom.

Čežnja me prožima, od pogleda gubim dah,
Gutajući nežan prizor što načinio je Sunčev izlazak.
Moja čula omamila su nestvarne iluzije bljesak.
Na časak spotakoh se o kamen i rekoh „ah“.

Voda, nežno plavetno oko, u sred planine
Na tren zatreperi i opet nestašno,
Zasija i blista k’o suza čista, nemarno
Talasima ljuljuškajući, mazno i šašavo sine.

S neba zastruji nežan zvuk, a vetar zatalasa,
U krugovima titrajući vodena masa kreće se,
Ka obalama kao najlepša ljubav s zemljom susreće se.
Opčinjava „Gorsko oko“ i lepotom kao magija belasa.
Cecilija 17.02.2015.

Kada se od jednoh pogleda gubi dah,kada osecanja postaju nestasna,kada sve u nama treperi.Kada nas ceznja prozima,a mi plovimo,mi se krecemo ka samo nama poznatoj obali.Opcinjeni samo jednom magijom.Prelepo draga moja CeCilija.Hvala ti.

Naslov: Re: Drugi način 22/3/2015, 7:56 pm

Najda M. ::: Tema: Jezero

Čežnja, iluzija, rumenilo
(bljesak, oblaci i suton)

U suton varljivo blažen
prosula sam rumenilo sa obraza
na ruke da ih zgrejem,dok u molitvi na obali
čekam šapat anđeoskih usana
da stihovima umesto psalama dušu iz samrti čupaju ...

Čežnja steže od mraza jače,sve dublje i prodornije.
Iluziju bih da utopim u tu vodu
gustu i ledenu , tako nalik pogledu tvom
koji u smiraju dana na bezdan liči.
A ja bih tu, baš tu...u tim magličastim vodama
svu ljubav uronila,svu snagu potrošila
za samo još jedan trzaj u viru tvog nemira...
Pa makar da me sutra više nema !

Jer znam...izbistriće se te oči crne
kad osmeh iz mog oka jednim gutljajem ispiju.
Postaće ti bezdani tamni slapovi radosti moje...
Čekaju da kanem radosnice
i ispod trepavica nanižemo niske kristala
koji niz dlanove kaplju kao obećanja.
Umesto dragog kamenja na prstenu,
suzom me vrelom venčavaš...
...naše zakletve pred tišinom i Bogom
razumeti neće niko - nikada !

I zar je važno...
Kad silne vode tvog i mog tela,
jednim vriskom, istom arijom
istom sevdah pesmom,
u jednom izvoru ljubav radjaju !

Najda M.

Sve je vazno kada je tolika ceznja prisutna.Kada smo tolikom tisinom obavijeni,da mozemo cuti samo nas uzdah koji postaje ropac.Kada je toliko snage utroseno,kada je toliko ljubavi dato,kada smo okovani tim lancima secanja.Sta reci za ovakvu pesmu.Bravo Najda,hvala na ovim divnim stihovima.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

BESKRAJ - tvoja pesma - tanano opisano ogromno jezero suza...patnja, reči ,,osude,, i neoprost, a sve to uz tihi ton ljubavi

ROSICA - jezero prepuno neuzvraćene ljubavi, opomene i žala za neostvarenim snovima

CECILIJA - Prelep opis ,,gorskog oka,, ...kao da sam na obali jezera i uživam u prizoru...

Devojke....evo jedno jezero za vas...

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Predlog za novu temu : DALJINE

reči : most, strmo, provalija
( ravan, gnezda, šum )

Naslov: Re: Drugi način 24/3/2015, 9:03 pm

DALJINE

reči : most, strmo, provalija
( ravan, gnezda, šum )

Pokusaj da me nacrtas,kada ne mozes
da me vise imas.Pokusaj da me opises recima
onako kako samo ti umes,sada kada vec
kasno je za sve.Proslo je vreme.Provalija je izmedju
nas.Nismo se razumeli,u nekom trenutku nismo
se culi.Gluvi sat je odzvonio,neko za nekim se nije
okrenuo.Hajde da popravimo ono sto je ostalo.Nacrtaj me,
ozivi me u svojim mislima.Zaboravimo most koji se srusio.
Ne okreci se za onim sto nismo uradili,seti se onoga
sto smo proziveli.Samo zamuri,i pozeli me.Pozeli me,
svojim iskrenim srcem ,svojom istinitom ljubavlju.
Pozeli me,kao da nikada nisam otisla.Samo zmuri,da ne bi
nestala.Da se opet ne bi nagnula,strmo je...ne dozvoli da okrenem
ledja i da sve napustim.Zapisi svaki trenutak naseg vremena,
sum koji nas spaja,svaku nasu boru cekanja.Samo pisi,jer zaustavljeno
vreme se vise ne vraca.Ja sam jos uvek ona lutalica koja
te doziva,koja veruje u slucajno i zauvek da je nasa sudbina.

Naslov: Re: Drugi način 25/3/2015, 12:03 pm

*Komentar na pesmu Jezero...
Moje su drugaruce rekle sve, ne bih imala sta
da dodam, sve sto bih napisala bilo bi puko
ponavljanje, osim da kazem da me Beskraj bas razumela...
Pesmu Jezero sam pisala emotivno, pisala sam je kao poruku
i opomenu nama samima da kad nas nesto povredi
u zivotu zestoko, bicemo veci pre svaga sebi samima,
ako ucinimo napor da i sami ne postanemo oni zbog kojih
ce necija dusa postati jezerce bola...

Najda M. ::: Predlog za novu temu : DALJINE

reči : most, strmo, provalija
( ravan, gnezda, šum )

Sanjam mekana gnjezda
tvojih dlanova,
svijam se na njima
kao ranjena ptica
što je dugo putovala
da bi našla svoje utočište,
ali me iz dubokih
provalija života
mame senke prošlosti
krikovima stradanja,
iz tamnih praskozorja
izranjaju bolom
budeći me šapatima
...ti više nisi medju živima
iako si živa...

Sanjam razrušen most
i strmo šipražje
prepuno trnja
kroz koje sam
morala proći,
sa dlanova mi kaplje
krv nedužnih božura
i leleču zvona
Dečanskih zvonika.
Osećam te u mirisu tamjana
i nazirem u plamu voštanica
ali budna ćutim i čekam
da izroniš iz
beličastih parskozorja
i oprostiš mi grehove.
Ako sam zaista umrla,
a i dalje živim, Bože,
ne ostavljaj me samu
na ovom beskonačnom putu,
ne zavaravaj više moje srce,
spusti se
iz tih nebeskih visina,
blagoslovi me, pomiluj,
uzmi moju ruku,
povedi me sa sobom.

Mira Jovanović

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

DALJINE

reči : most, strmo, provalija
( ravan, gnezda, šum )

DALJINE

Ponovo sam krila otresla od uspomena
i pobegla iz prašine iluzija.
Gradim most od ljubavi za koju pomislih
da umrla je u meni davno.
I ništa nije hiljadu provalija
za snagu mojih želja kojima nadlećem
modre gore i nepregledne šume
gde se u senama borova skrivaš i izvor točiš.
Tvoja svetlost iz crnih jezera za mene sija !
Širim grane, olistavam kao vita jela.
Iz korenja se pokrećem, da bih beskrajno volela.
Tamo negde ti si za mene od zvezda stvoren - moja amajlija !

I osećam te oko vrata ...
u vrelini daha, drhtaju mojih arterija.
U nesanici pustoj svaki šum
pesma je srca tvog iz beskonačnosti rodjena.
Ma ništa nije makadamski drum
kojim stope moje niz godine gaze.
Svaka suza moja upliv je bistrookog vira
natočenog čežnjom sa tvog pojila.
Radosnica kaplje niz ravan mog dlana
i teče tebi u san, topla, da ti lice zorom mije.
Bojim ja...duginim bojama sve posivele staze,
samo da te požuda moja kao slap prelije.
U ravan mojih pogleda čitava prostranstva su stala,
i dodir osećam u beskraju nedodira.
Dotačeš snagu svu sa ramena u zagrljaju vetra,
u kom moja kosa viori , među tvojim prstima.

Miriše čežnja naša nepregledom vidika
kroz oblake, zelena polja , vode kristalne
što suncu odsjajem prkose.
Miris ljiljana i ruža širi se od severa do juga.
Duše se obuhvatile srcima i ceo svet od nas treperi,
dok maslačci lete gorama i ravnicom.
Boli , i slatko pecka, razdvojenost duga.
A mi nižemo dane čekanja, kao dozrele otkose
i plastimo livadama maštanja , plodnom nesanicom
pesmu za pesmom.

I ništa, zaista ništa ne može nama ova tuga...

Najda M.

Naslov: Re: Drugi način 28/3/2015, 8:04 pm

ДАЉИНЕ

речи : мост, стрмо, провалија
( раван, гнезда, шум )

Миљама се котрља време
Стрмо претурајући преко
Воденог царства
Задрхти светлост наде
Купајући се у огледалу
Прелепoг морског пространства.

Миљама се поставља провалија
Непрегледна, шумећи шаптаје
Нежних белих облака…
Понеки галеб прхне,
Поред усталасале пене
Ту испод крме поринуте у дубине.

Миљама клопара брод
Знане путеве сплиће
Уз кликтаје птица
Правећи невидљиви мост
Покреће нечујне струне
К’о огромно разапето биће.

Миљама односи шум
Чежњиво неком душу краде
С ликом пуним радости
Жаром кад дан свиће
дашком лаким се вине
И са срећом сену познаде.
Цецилија 24.03.2015.

ПС: Не ради ми интернет па не могу да се улогујем. Цецилија

Naslov: Re: Drugi način 6/4/2015, 1:00 pm

meseceva rosa ::

*Komentar na pesmu Jezero...
Moje su drugaruce rekle sve, ne bih imala sta
da dodam, sve sto bih napisala bilo bi puko
ponavljanje, osim da kazem da me Beskraj bas razumela...
Pesmu Jezero sam pisala emotivno, pisala sam je kao poruku
i opomenu nama samima da kad nas nesto povredi
u zivotu zestoko, bicemo veci pre svaga sebi samima,
ako ucinimo napor da i sami ne postanemo oni zbog kojih
ce necija dusa postati jezerce bola...

Najda M. ::: Predlog za novu temu : DALJINE

reči : most, strmo, provalija
( ravan, gnezda, šum )

Sanjam mekana gnjezda
tvojih dlanova,
svijam se na njima
kao ranjena ptica
što je dugo putovala
da bi našla svoje utočište,
ali me iz dubokih
provalija života
mame senke prošlosti
krikovima stradanja,
iz tamnih praskozorja
izranjaju bolom
budeći me šapatima
...ti više nisi medju živima
iako si živa...

Sanjam razrušen most
i strmo šipražje
prepuno trnja
kroz koje sam
morala proći,
sa dlanova mi kaplje
krv nedužnih božura
i leleču zvona
Dečanskih zvonika.
Osećam te u mirisu tamjana
i nazirem u plamu voštanica
ali budna ćutim i čekam
da izroniš iz
beličastih parskozorja
i oprostiš mi grehove.
Ako sam zaista umrla,
a i dalje živim, Bože,
ne ostavljaj me samu
na ovom beskonačnom putu,
ne zavaravaj više moje srce,
spusti se
iz tih nebeskih visina,
blagoslovi me, pomiluj,
uzmi moju ruku,
povedi me sa sobom.

Mira Jovanović

Sanjam,sve ono sto sam morala sama kroz san da prodjem.Dugo putovala,da bi nasla svoje utociste,svoj mir.Izranjala bolom,budeci se sapatom.Boze ne ostavljaj me samu.Uzmi moju ruku povedi me.Prelepo draga moja Rosice.

Naslov: Re: Drugi način 6/4/2015, 1:10 pm

Ponovo ostavljamo uspomene koje su iza nas.Gradimo mostove,ponovo se podizemo iz provalije.Miris ceznje je svuda oko nas.Miris ljiljana i ruza.Boli ta slatka razdvojenost.Boli ta daljina.I nista zaista nista nemoze nam ova tuga.Prelepo kao i uvek draga moja Najda.

Naslov: Re: Drugi način 6/4/2015, 1:16 pm

Ponekada zadrhti svetlost nade.Naziremo je.Kupajuci se u ogledalu morskog prostranstva.Pravimo nevidljive mostove,pokrecemo necujne strune.S likom punim radosti.Jer ceznja i ova razdvojenost nam dusu kradu.Prelepo draga moja CeCilija.