VOLjENOM

MOJA KUĆA JE REŠILA
                                         DA ME NAPUSTI ONOGA DANA ,
                                          KADA SE GRMLjAVINA ZEMLjE
                                         STOPILA SA KRICIMA OKEANA .
                                                      BESNO REČE :
                               " DOSADILO MI JE DA ME NON-STOP RIBAŠ ,
                                               GLANCAŠ I POLIRAŠ ,
                                              KAO DA SAM ŠUGAVA ! "
                                   I ZALUPIVŠI MI VRATA ISPRED NOSA ,
                                               SA PUNO ENTUZIJAZMA
                                      UKRCA SE NA PRVI TALAS CUNAMIJA
                                             I OTPLOVI BEZ POZDRAVA ...........

                                         A MOJA NARANĐžASTA JAPANKA ,
                                 POZELENEVŠI OD NESKRIVENOG PREZIRA
                                          ŠTO SAM JE PRAVO SA PIJACE
                                    U STARU TEGLU OD TURŠIJE SMESTILA ,
                           PLjUSNU MI U LICE USTAJALU VODU , UMESTO ŠAMARA
                                                   I U OPŠTEM METEŽU ODE
                                       DA PRONAĐE SVOG ZLATNOG ŠARANA .

                                            NI JEDNO ZLO NE IDE SAMO ,
                                    ZATO SE NISAM MNOGO IZNENADILA ,
                                               KADA ME JE MOJ PAS ,
                               ( U KOGA SAM MOGLA DA SE ZAKUNEM )
                                           BEZ TRUNKE GRIŽE SAVESTI
                              OSTAVIO DA ISPOD MULjA I ALGI TRUNEM
                                        I OTRČAO DA SPAŠAVA MESEC ,
                          KOJI SE U OBLAKU RADIOAKTIVNOG JODA DAVIO
                             (ZAŠTITNU OPREMU MU JE PO PS-u STAVIO)
                             I TAKO POSTADE LOKALNI HEROJ NAŠE ULICE
                                I PRIRODNE KATAKLIZME ZAŠTITNO LICE ,
                                                    A OD NOVCA ,
                         KOJI JE U EKSKLUZIVNIM INTERVJUIMA ZARADIO ,
                                       KUPIO JE SADNICU TREŠNjE
                                       I NA MOM  GROBU JE ZASADIO .......
     

Sjajno,

Izvanredno, BRAVO!!!!

Pozdrav,
ZEX

Kada te prvi put vidim ,
već te volim .

Na drugi pogled.....pitam se...
Na treći pogled.....mislim se ...
Na četvrti pogled.....kolebam se...
Na peti pogled ..... medju ljude se guram , sa senkama šunjam , s vetrovima ljuljam , s mesečarima bauljam , sa talasima kotrljam...

Moje srce od zlata ,
pretvoriš u grumen blata ,
a ja tvoju dušu od dijamanta
u šaci smrvim u prašinu
i sa dlana oduvam u tišinu .

Maler !

Sada ću potrošiti pet vekova (mojih pet dragocenih života) da te ponovo nađem .
A do tada ćeš imati drugi oblik
i neću moći da te volim ,
barem ne na prvi pogled , kao malopre...

Ako ikada budem umrla ,
(što je faktički nemoguće)
biće to od smeha ,
majke mi ,
jer , oduvek sam se svemu smejala
i sve mi je bilo smešno ,
(sve sem ljubavi)

I dok su drugi ljudi strahovali
od neuspeha ,
bolesti ,
siromaštva ,
tuge ,
samoće
i smrti ,
ja sam se jedino bojala
da ne prasnem u neobuzdan smeh
u nekoj bezizlaznoj situaciji
i na taj način upropastim
dramatičnost trenutka .

Bog se sa svoje strane
revnosno potrudio
da mi pokaže
sve aspekte života .
Hteo je da me
zapanji ,
zaprepasti ,
zaplaši ,
istrese iz gaća . . .
Ali ja sam se samo smejala
kao luda na brašno
i nisam davala pet para na to .

Na kraju , On rezignirano reče :
" Dobro , kad si već toliko zapela ,
dobićeš radno mesto skupljača smeha
na intergalaktičkom tegljaču ,
čije je lansiranje predvidjeno ,
za sutra popodne . "
Od smeha nisam uspela ni da se zahvalim .
Ha ha ha ha ha ha ha ha ha ha ha ha ha ah. . . .
Jao , evo opet me hvata . . . izvinjavam se . . he he

ZLATNI ZMAJ

On ima sve .
Ljubičastu kosu
sa narandžastim
pramenovima .
Razmak izmedju
dva gornja
prednja zuba
(joj , kako to volim)
Oči koje vide
kroz nevidljivo .
Tri alkice
u levom uvu .
Malog zlatnog zmaja
na desnom ramenu .
Talisman umočen u krv
belog patuljka
na kožnoj uzici
oko vrata .
Sveznajući osmeh
brižljivo prikriven
kraičkom usana .

Srce mi se kotrlja
za njim
kao oblutak
niz klizavu
kaldrmu .
Ako ga podigne
i stavi u džep ,
Zemlja će videti Sunce
još 1.095,000 puta .
Ako ga ne uzme ,
2012. idem na sastanak
sa Bogom ,
kao što je zakazano .

NA ZLATNOM PUTU OPREZA , OBZIRA I PREDOSTROŽNOSTI

Shvatio sam konačno veštinu
upravljanja vremenom ,
( iako se ono oduvek uporno trudi da upravlja nama )
i naučio način da zaobidjem i preskočim
mamurne dane ,
baksuzne mesece
i malerozne godine ,
u kojima sam , zbog tvog savršenog bića ,
počeo da sumnjam u vrednost svojih vrlina .

Ne , nisi Ti za to kriva ,
već tvoje oči ,
koje gledaju ljude na taj poseban način ,
kroz kožu , kosti i meso ,
kao kroz maglu , paučinu i penu , sasvim nesvesno...
( s tom razlikom , što za njih nisi savršena i nije im važno kako ih gledaš , a meni jeste...)

Na zlatnom putu opreza , obzira i predostrožnosti ,
jedino nikada nisam uspeo ,
da naučim tajnu tvog osmeha ,
kojim za samo jedan tren ,
moj karakter dostojan isposnika i sveca ,
zaključaš u lavirint beznadja i bola
i lako zarobiš moju dušu u telo Snevača tudjih snova ...
( srećom , prokletsvo traje samo 1450 godina a kada prođe , znam , ti i ja bićemo par...)

PORED SRCA MOJE DRAGE

Da sam vito jablan drvo ,
ja bih znao
gde bih grane razlistao .
Na grudima moje mile ,
gorske vile zlatokrile .
Kad se laste s juga vrate ,
tu bi svoje gnezdo svile ,
i izlegle svoje mlade ,
pored srca moje drage .

Da sam divlja ruža bela ,
ja bih znala
gde bih krišom procvetala .
Na jastuku moga Janka ,
mog delije i junaka .
Dok nad gorom zora rudi ,
mirisom ću da ga budim .
Kad otvori oči snene ,
da ugleda prvo mene...

Ana San Snova Milinović





VIDARICA SOKA

Šta se ono u gorici plavi ?
Da l' su ono vilini đerdani ,
il' je nebo zagrlilo goru ,
il' jorgovan cveta na izvoru ?

Nit' je nebo , niti si đerdani ,
nit ' je nebo nit su jorgovani ,
već je ono vidarica Soka ,
lepa Soka , mila , plavooka ,
bilje bere , dođe iz daleka ,
da Jovanu nađe duši leka .

"Oj devojko , zalud bereš bilje ,
nežno smilje , zeleno bosilje ,
nije strela stigla dušu moju ,
nit' jatagan u ljutome boju ,
već tvoj osmeh i dva oka plava ,
kad si jednom mene pogledala ,
otad duša samo tebe sanja ,
evo ima tri godine dana ."

"Oj , Jovane , moje milo janje ,
ne berem ja smilje i bosilje ,
već ja berem ruzmarin zeleni ,
da okitim naše lepe svate ,
pred kapiju moju kada svrate ."

Ana San Snova Milinović




ROSA (JELENA)

Zagleda se mladi Mesec
u devojku crnokosu ,
crnooku lepu Rosu .
Ne da Suncu osvanuti ,
ne da zori da se javi ,
ne da nebu da se plavi .

Zasadio lepu baštu ,
od ružica i šafrana
a od zvezda nanizao ,
niske srebrnih djerdana .
Iz dalekog jednog luga ,
doneo je i slavuja ,
da joj pesmom , mesto njega ,
kaže šta u srcu čuva .

Sastali se svi seljani
i goršaci i doljani ,
sakupili svoje blago,
svaki pastir jedno stado
ispraznili sve ambare
i trapove i magaze ,
pa po mrklom mraku gaze ,
sve do vrha čarne gore ,
gde mlad Mesec ima dvore .

Oj , Meseče , gospodaru ,
narav ti je malo preka ,
al' dodjosmo iz daleka ,
da nam vratiš našu Rosu ,
našu vilu crnokosu ,
našu diku , naše lane ,
što nam pesmom vida rane
i osmehom greje dušu
i suzama tera sušu .
Pomozi nam , sad nas spasi ,
bez Rose smo siromasi .

Rasrdi se Mesec mladi ,
zbog Rose ga duša boli ,
al' se nikad ne odbija ,
onaj ko te lepo moli .

Vrati njima lepoticu ,
još im brdo srebra dade ,
al' od tada svake noći
devojkama uzdah krade .
Al' sve one da se zbroje ,
nisu kao Rosa jedna....
Tako vam je mili moji
uvek kad je ljubav čedna ..

Ana San Snova Milinović





JUNAK JANKO I DEVOJKA STAMENA

MRKLIM MRAKOM ,
STAZOM NEPOZNATOM ,
U ZLO DOBA GOROM IDE JANKO .

KOSA MU JE NIZ RAMENA PALA ,
NA GRUDIMA DOLjA RASKOPČANA ,
NA BEDRIMA SABLjA RASPASANA .

LjUTO KUNE I PROKLINjE JANKO .
SVE JE ZVEZDE S NEBA POSKIDAO ,
ČARNOJ GORI GRANE POKIDAO
I JAZBINE VUČJE PREORAO . . .

A KADA SE UMORIO JANKO ,
DODIRNU GA ZVEZDA SVOJIM ZRAKOM
I PROZBORI TIHO NEŽNIM GLASOM :

" ŠTA JE JANKO , ZLO I NAOPAKO ?
ZAŠTO SI MI GORU IZLOMIO
I SA NEBA ZVEZDE POKIDAO ?
KOJA TEBE SAD NEVOLjA SNAĐE
U ZLO DOBA TI U GORU ZAĐE ?

"ZNAŠ TI ZVEZDO MOJU TEŠKU BOLjKU ,
IMAO SAM STAMENU DEVOJKU ,
JOŠ JOJ KOSE NISAM MILOVAO ,
JOŠ JOJ USNE NISAM POLjUBIO ,
NI LEPOTE NjENE NAGLEDAO ,
TI JE UZE DA TI BUDE SESTRA
I LEPOTOM UKRASI NEBESA .

EVO DAJEM SVO CAREVO BLAGO
ŠTO ME CARE ZA MEGDAN DARIVO ,
BESNE ATE , MOJE LEPOTANE ,
JATAGANE ZLATOM OKOVANE ,
LjUTE SABLjE U OGNjU SKOVANE
I LIVADE PLODNE UZORANE
I MERMEROM DVORE OZIDANE !

EVO UZMI , SVE TI S VOLjOM DAJEM
VRATI MENI DEVOJKU STAMENU . "

POGLEDA GA ZVEZDICA DANICA ,
DAHOM MU JE KOSU POSREBRILA ,
ŠAPATOM MU DUŠU ZALEDILA :

" ŠTA ĆE MENI SVO CAREVO BLAGO ,
JATAGANI , TVOJI BESNI ATI
I LIVADE , PUSTE UDOLINE
I ZIDINE I PRAZNE AVLIJE ?
DRUGU ĆEMO NAČINITI TRAMPU !
DAJ TI MENI SRCE IZ NEDARA ,
JA ĆU TEBI DEVOJKU STAMENU !

ZAPLAKA SE MLADI JUNAK JANKO
I PRED ZVEZDU NA KOLENA PADE .

" SVE MI TRAŽI , SVE TI S VOLjOM DAJEM ,
AL' NE TRAŽI SRCE IZ NEDARA !
DAVNO JA SAM NjEGA IZGUBIO ,
ZA LEPOTOM DEVOJKE STAMENE ."

NASMEJA SE ZVEZDICA DANICA ,
POLjUBI GA U DVA CRNA OKA ,
OČEŠLJA MU KOSU RAŠČUPANU ,
ZAKOPČA MU DOLjU PODERANU ,
OPASA MU SABLjU RASPASANU .
DADE NjEMU DEVOJKU STAMENU ,
OSVETLI IM STAZE I BOGAZE
DA SE SRETNO SVOME DVORU VRATE. . .

Ana San Snova Milinović







DESETERAC ZA SLOBODANA TRKULjU I MOĆNE BLOGERE

Doletelo jedno jato malo ,
u gorici kraj izvora palo ,
bistrom vodom dušu okrepilo ,
pa radosno pesmu zapevalo :

"Leteli smo mi po svetu svuda ,
nevidesmo tolikoga čuda ,
ko što ima u zemlji Srbiji ,
gde su ljudi pitomi i mili .
U toj zemlji živi momče mlado ,
lepo peva , note piše rado ,
a u kaval kad tiho zasvira ,
tad sve ljude ozari milina .
U očima zasijaju suze ,
i toplina dušu im obuzme ,
prema nebu svi podignu ruke
i pevaju uz te divne zvuke .
A anđeo kad tu pesmu čuje ,
svojim krilom sve ih pomiluje ,
iz oblaka padne kiša zlatna ,
otvore se tad nebeska vrata ,
blagoslov se po zemlji razlije ,
ljudska duša uz Boga se svije..."

Ana San Snova Milinović

Nemoj se zaljubiti u moju kosu .
Ona je neukrotiva kao lavlja griva .
Naherena kao pijani plot .
Naježena kao strnjika .
Premazana svim bojama .
Lepa samo kad ne treba ,
na beznačajnim sastancima
i u nevažnim prilikama .
Zamrsiće se tvoji prsti u njoj
kao vižljasta lasica u vreži kupine .
...Jer oštrije je trnje kupine od lukave male lasice. . .

Nemoj se zaljubiti ni u moje oči .
One su dva probudjena vulkana
iz kojih se izliva vrela lava .
Dva tajanstvena safira
koja poznaju tajne morskih dubina .
Plačne kao kiša ,
hladne kao kad srce okuje zima .
Zaronićeš u njih , pre nego što vazduh udahneš ,
pre nego što budeš spreman
i odneće te plima .
...Jer jače su sile plime od tvoje plivačke veštine...

Nemoj se zaljubiti ni u moje usne .
Prelepe reči one znaju .
Da ukrase , okite , sve ulepšaju .
Nasmejaće te , rasplakati , naljutiti ,
uješće te i kad nisi kriv .
A posle će šaputanjem vidati tvoje rane
i više te ništa neće boleti ,
samo ćeš ih još više voleti .
Hej , nije lako sa mojim usnama .
I mene ponekad prevare
i ja se ponekad u njih zaljubim ,
ali ti ne smeš , ne , nikako !
U lavirintu mojih reči
zalutaće zlatne niti tvojih misli .
...Jer jači je žar mog crvenog karmina od tvojih skrivenih vrlina ...

Ali , ako poželiš da se zaljubiš u
mene
u moju dušu ,
u moju ljubav ,
samo me pogledaj i ja ću znati !
Ja sam već tu !
Videćeš kako je odjednom sve jednostavno i lako
i kako smo bliski .
Od tog trena voljeni moj ,
nas dvoje bićemo isti . . .

Ovaj voz , mila ,
oduvek slepim kolosekom gruva .
Sa gvozdenim stopalima ,
na zarđalim šinama ,
potonulim ispod mulja .

U užarenoj je peći glodao svoje dane ,
brekćući i cvileći
kroz napuštene kamenolome stare .

On je uvek voleo ,
da preskoči svoje granice
šlajfujući nestrpljivo ,
na peronu poslednje stanice .

Nikada naučio nije svetlosne signale ,
poštovanje prednosti
i preticanje sa leve strane .
Jedino njegovo pravilo beše:
masa puta ubrzanje .

Zato je i uspeo da stigne
do neotkrivenih daljina ,
neslućenih dubina ,
nedostižnih visina ...

I svaki put je pritom iskočio iz šina.
Ali , sa puno stila !
Sve dok se nije setio načina ,
kako se rešava jednačina
izmedju ubrzanja i kočionih sila .

Od tada se lagano ravnicom kotrlja ,
bolje se tako daljine vide .
A ono ,
za čim je tragao u odsjaju zvezda ,
shvati da mu samo u susret ide....

Mala zlatna ptica ,
na zlatnom panju peva ,
na zlatnom panju ,
što na zlatnoj livadi drema ,
na zlatnoj livadi ,
što na zlatnom brdu okleva ,
na zlatnom brdu ,
što put pod noge sprema ,
da pređe preko sedam ,
mračnih , ukletih gora
i pređe preko sedam ,
olujnih , sablasnih mora
i isplače sedam ,
mamurnih , kišnih zora
i pronađe žar pticu ,
što žarkim glasom peva
i na žarkom drvetu ,
žarke snove sneva ,
da stavi put pod krila
i preleti sedam mora
i sedam tirkiznih gora ,
i sedam nerođenih zora
i pronađe zlatnu pticu ,
što zlatnim glasom peva
i na zlatnom panju ,
žar pticu budna sneva...

U MOM GRADU ,
ŽENE ŠETAJU POLUGOLE ,
PONOSNE NA SVOJE MESO I VITKE KOSTI ,
KOJE IM JE BOG S LjUBAVLjU IZMIKSAO
U DALEKOJ NEBESKOJ LABORATORIJI ,
INSPIRISAN
LEGENDARNOM LEPOTOM
KENTAURIJANKI ,
KOJE JE VIDEO JEDNOM DAVNO  ,
DOK SE KAO DEČAK IGRAO
U NjIHOVIM RASKOŠNIM VRTOVIMA
SREBRNIH LjILjANA ....

MRAČNI postoje
da dane zamrače .

TUŽNI da oblake
sa neba svlače .

LjUBOMORNI vole
da se s nekim kače.

SADISTI uživaju
plačljivce da tlače .

LjUBAVNICI su ovde
da se strasno ljube .

OPASNI žele
da nam pokažu zube .

LUDACI se trude
da nas prave ludim .

ČUDNIMA se
samo ponekad čudim .

PREPAMETNI prepotentno
prosipaju znanje .

FANATICI se nalože
kad naprave sranje ...

(ups....rekoh sranje ? Zalud mi znanje i obrazovanje , kad ne umem da sastavim ni dve rime a da čitalac od blama ne zine !!! Idemo dalje , kao da ništa bilo nije . Škakljive reči ću pod tepih da sakrijem ...)

OSVETNICI smišljaju
osvete strašne .

PLAŠLjIVCI čekaju
na red da se plaše .

ZAVODNICI zavodljivo
šmekaju ispod oka .

NAVIJAČI sa tribina
pljuju kao stoka .

FINI se muče
da budu fini .

KULTURNI kažu :
"Bože izvini ."

Vitezovi hrabri ,
drumovima jezde ,
brži su od vetra ,
putokaz im zvezde .
Umesto na konju ,
na dve vrele gume ,
putuju kroz polja ,
planine i šume ...

Fragment vremena ,
sakriven ispod kamena ,
na obali Mesečevog jezera ,
čuvao je odjek tišine sa ljudskih usana ,
još iz pradavnih pravekova ,
kada su se Bogoliki sporazumevali srcima
i toplim osmehom iz pogleda ,
sve dok jedan neobičan predak ,
nije izmislio prva slova
i tako postao Imenitelj
svih stvari , osećanja i pojava ,
(koje su time izgubile svoj smisao)
a duše Bogolikih postale Čovekolike ,
u tamnom bezdanu želja i poroka ,
u osvit novog milenijuma .


UPUTSTVO : Pustiti kompoziciju "Dvije stvari ispunjavaju dušu "i pročitani stihove http://djordjejovancic.com/akademska-muzika.html

U kafani na ćošku ,
ispod masline ,
Tamara izuje svoje cipele ,
iz njih istrese pesak
iz egipatske pustinje
i lekovito blato
iz daleke Andaluzije ,
a onda uz čaj od jagode i vanile ,
ispriča mi svoje pustolovine :
kako joj je delfin poljubio levo stopalo
u tirkiznom moru Maldiva ,
kako je skupljala školjke i zvezde
u sumrak na obali Nila ,
kako je mesečevim srebrom
izvezla šator beduina
i pre svitanja se umila vetrom ,
sa dina , mekih ko svila .
I kako joj je vrač iz plemena Ava ,
ukrao pramen kose za svoje čarobne amajlije ,
koje donose ljubavnu sreću ,
kada ih devica u ponoć suzama zalije ....
Da se na Siciliji od Sunca
i kamenje i more
pretvore u zlato ,
zato Sicilijanci žive bogato ,
(a uživati bi oni mnogo bolje znali da im Cosa Nostra idilu ne kvari)
Pa onda , kako u Novome Sadu
ulični svirači umeju suze iz očiju da ukradu ,
otrgnu te neprimetno od gradske buke
i stave u nežne anđeoske ruke...

A ja patim od morske bolesti
i priznajem (iako je bruka)
kada se prošetam čak i do ćoška ,
bude mi muka ,
i moje znanje bi zbog toga ,
pretrpelo neprocenjivu štetu ,
da nema Tamare u tom belom svetu .

BOŽE ,
ZAŠTITI ME
OD MOJIH ŽELjA .
MALIH ,
NEVIDLjIVIH ,
NEČUJNIH ,
ŠTO SE ŠUNjAJU PO MOJOJ KOŽI
KAO SENKE DUHOVA NA MESEČINI
U STAROJ , STOLETNOJ ,
HRASTOVOJ ŠUMI .

BOŽE ,
SAKRIJ ME OD MOJIH MISLI
KADA DOĐU UPLAKANE I TUŽNE
I BOJAŽLjIVO ZAKUCAJU
NA STAKLENA VRATA MOJE DUŠE .

BOŽE ,
DAJ MI DA VIDIM
ONO ŠTO SLUTIM ,
DA UČINIM
ONO ŠTO MORAM .
DA DODIRNEM ONO
ŠTO MI UVEK ZA KORAK IZMIČE
I SKRIVA SE U MAGLI
MOJE SUDBINE .