"Lilit" (moj prevod)

Naslov: "Lilit" (moj prevod) 18/8/2013, 7:15 am

Аветик Исаакjан
Ավետիք Իսահակյան
(jерменски песник)

ЛИЛИТ
ЈЕВРЕЈСКА ЛЕГЕНДА

ԼԻԼԻԹ
ՀՐԵԱԿԱՆ ԱՌԱՍՊԵԼ

Кад jе Бог саздао небо, земљу, све животиње и све биљке - онда jе узео глину коjа jе била под ногама животиња и речjу своjом створио од ње човека.

Створио jе да би се он дивио величанственим делима Господа и прослављао име Божjе.

И уселио jе га у Едему.

И новосаздани Адам се усхитио чудима Божиjим. Разгледао jе све животиње, све птице, све биљке, задивио се и славио име Великог Маjстора.

И осетивши се усамљеним пао jе у тугу, у велику меланхолиjу.

И Бог, видећи самоћу Адама, рекао jе сам себи:
"Треба саздати за Адама нежну другарицу да не би човек уживао задовољства раjа у самоћи."

И ухватио jе усмерен према горе пламен и од његових колебљивих, лепршавих jезика створио прву жену - Лилит.

"Lilit" (moj prevod) %7B9238a08b-817a-44a7-8c57-ad8a2e8c20f4%7D

"Lilit" (moj prevod) %7B9238a08b-817a-44a7-8c57-ad8a2e8c20f4%7D

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 19/8/2013, 6:12 am

И погледавши своjе остварење усхићено jе рекао:

"Добра jе, заиста jе прекрасна!"

И позвао jе к себи Адама, положио малу руку Лилит у длан прачовека и рекао:

"Адаме, ево теби другарице, прекрасне Лилит ! Огледаjте се очима jедно у другом, а срцима се волите. Адаме, следи за Лилит у свим данима твог живота, а ти, Лилит, буди покорна Адаму."

Продорно jе погледала Лилит Адама и осетила мирис глине. И осетила jе како се поглед Адама спустио тежином земаљском на њена рамена. И брзо истргнула jе руку из длана Адамова.

Погледао jе Адам на Лилит и отвори се пред њим нека дубока лепота коjа га jе очарала, увукла му се у душу страшним понором, ка уништењу.

И он затвори очи, у којима је стајао страх, рођен из дивљења.

"Lilit" (moj prevod) 261737

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 27/8/2013, 3:40 pm

И кад поново отворио очи, уста његова једва су могла изрећи:

"Хвала теби, Господе, јер саздао си најлепше и најсавршеније од свих дела Твојих.
Саздао си венац целине Твоје чудесне весељене.
Слава теби вечна и бескрајна!"

Слушала је Лилит речи његове и лагано нагнула главу према рамену,
први задовољан осмех затреперио је на њеном дивном лицу.

Адам, пробуђен неким осећањем до тада њему непознатом
пожелео је да још једном узме Лилитину руку.
Али је Лилит побегла од Адама, попут пламена.

"Lilit" (moj prevod) Fierygirl_FpSWzGtP

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 29/8/2013, 3:32 pm

И осетио је Адам да је његово срце приковано за Лилитина сјајна стопала.
И пратећи Лилит видео је да је стала на обалу светлуцаво златног језера
где су лагано пливали лабудови перја белог као снег.

Лилит је са одушевљењем гледала лабудове.
Очарали су је њихови гипки, благо повијени вратови.

Нежним гласом позвала је Лилит лабудове. И кад клекнула на колена да би могла да их помилује, видела је на глаткој површини воде диван ватрени лик и када схватила је да је то њен сопствени одраз, задивила се поносна на саму себе.

"Lilit" (moj prevod) 0a2e9f80d6678b7c2130df1aaba634d0

"Lilit" (moj prevod) 0a2e9f80d6678b7c2130df1aaba634d0

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 31/8/2013, 1:46 pm

Уплела је она своје расуте увојке, да би јој се плетенице вијале по леђима и раменима.
И усхићена Лилит је посматрала своју слику не могавши да се насити.

Плаво небо, сунце и кутак раја одражавали су се у огледалу језера.

И видела је Лилит, да сунце није толико ватрено колико је ватрен пламен њених очију,
и да небо нема толику дубину колика је дубина њених очију.
У рају је она најсавршеније створење, а рај и језеро су испуњени сјајем њеног лика.

Долетела су два сафирна лептира с брилијантским крилима
и спустили се на њене мирисне локне. Погледала их је Лилит и насмешила се:

"Како било би лепо да остану заувек на мојим увојцима..."

"Lilit" (moj prevod) 000022

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 4/9/2013, 5:56 pm

И почела је да бере цвеће које је ширило
мирис и преливало се у хиљаде боја око ње,
украшавајући њиме своју косу.

Са мале удаљености опијен својом другарицом
стајао је Адам и одједном
се одважио да јој се приближи.

Кад је Лилит увидела да се сенка Адамова
помешала се са њеном сенком, у гневу
је одскочила уперивши разјарени пламен
својих очију ка њему.

"Лилит, Лилит, најлепша међу анђелима,
- једва чујно изговорио је Адам.
Какво цвеће си то набрала?"

"Ово? Ово чудесно цвеће, ти нећеш
разумети његову дивоту", - презриво је
ућуткала Лилит Адама.

"Не, душо моја, ја знам у Едему таква места
где никад није крочила ни нога самога Творца.
Тамо сам видео ничим упоредиво цвеће
неописивог мириса, дрвеће светлуцавог лишћа,
отежало од слатких плодова...
Да ли би хтела сад поћи самном тамо?"

Тако је умиљато причао Адам, да је Лилит
судржала на трен свој гнев.

"Добро, Адаме, почићемо, али не данас; после, после..."

"Да, нежна моја Лилит, кренућемо кад год пожелиш,
али ускоро ће пасти ноћ, уђи у колибу, коју сам
изградио недалеко од гнезда славуја,
окружена је раскошним цвећем. Спавај тамо,
а ја ћу чувати твој слатки сан."

"Не, не, остави ме на миру. Данас сам веома уморна"
- казала је закоракнувши лаганим корацима ка дубини шумарка.

Ова легенда на јерменском језику

https://youtu.be/kQDB9CZzIaI

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 6/9/2013, 5:53 am

Адам није знао шта да одговори. Оборивши главу, ћутке је ходао за њом.

"Молим те, Адаме, остави ме саму..."

"Али Лилит, обожавана Лилит, хоћемо ли се поново видети и када...?"

"Сутра", - прекинула је Лилит Адама заповеднићки
и у трен ока нестала међу жбуње.

Седећи на извору и слушајући његову кристалну музику,
посматрала је са уживањем рајско небо.
А ватрени гроздови звезда опијали су њено срце мистериозном жељом.

И Лилит је опијана звездама заспала на ћилиму од цвећа, а пробудила је
пуна љубавног заноса песма славуја.

Будила се и зора прожимајући сваким минутом
сваки и најмањи грумен земље неописивом магијом зрака и боја...

Адам напуни корпу са воћем и цвећем и упути се према Лилитиној колиби
дозивајући је још изадалека.

Одговора није било.

Поново је позвао и опет му није одговорила.

С нестрпљењем је ходао горе доле дуж потока,
посматрајући испитивачким погледом све наоколо.
Али Лилит свеједно још увек није било..

"Шта је са њом, шта се догодило Лилит? - размишљао је Адам.
- Вероватно је зашла у далеке шумарке и тамо се изгубила..
Морам је обавезно потражити..."

Оставивши корпу крај потока, тамо где се налазила Лилитина колиба,
отишао је да тражи своју другарицу.

Цео дан лутао је Адам и громко дозивао Лилит. Али узалуд.

И дошло је вече и спустила се ноћ...

"Lilit" (moj prevod) 9601

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 9/9/2013, 5:05 am

Уморни Адам не могавши да је пронађе у мраку вратио се и заспа испод дрвета.

И тек у зору, кад су небо и рај били преливени млечно белим сјајем,
Адам је пронашао њене трагове.

Трчао је, задихан, и док још није ни стигао до потока, позвао је издалека:

"Добро јутро, Лилит!"

"Само не прилази! Још се нисам умила."

И препознао је Адам у Лилитином гласу као и раније дубину пламтећих ватри
осетивши све своје муке.

И гнев узавре у његовој души. И зажеле да прекори строго Лилит, али се судржа.

"Где ти си била јуче цео дан?
Ја сам те толико тражио..." - нежно је укори Адам.

" Јуче? Јуче отишла сам на језеро и тебе нисам видела,
ти ниси дошао, - одговорила је Лилит.
Потом сам се заиграла са јеленима,
обишла нека нова, мени непозната места.
Како су дивно тамо певали славуји!
Занела сам се слушајући њихова певања и остала тамо до вечери."

"Али када си отишла на језеро? Неуморно сам те тражио,
а после обишао готово сав Едем.
Где си ти била?"

"Али ја сам те чекала, и овде, и на обали језера.
Тебе није било ни овде, ни тамо", - реско је одговорила Лилит.

На тренутак је Адам заћутао.
Размишљао је: зар заиста нисам приметио Лилит? То није могуће, али...

И, желећи да се помири са њом, пријатељски је рекао:

"Прекрасна Лилит, погледај, какве изванредне плодове сам ти донео!"

"Стани, још се нисам очешљала."

"За раскошне твоје увојке донео сам и цвеће, орошено јутарњом росом."

"Хвала већ их имам. Сачекај још мало, ускоро ћу доћи."

И чекао је Адам. А Лилит, лепршава попут језичака пламена,
дође и стаде испред Адама једва додирујући стопалима тло...

"Lilit" (moj prevod) 0_57f99_4eeb30bf_XL

"Lilit" (moj prevod) 0_57f99_4eeb30bf_XL

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 1/10/2013, 4:40 am

"О, ове дивне плодове
сам пронашла поред колибе!"

"Ја сам их донео из тих чудесних места
куда те желим одвести. Сада ћемо тамо кренути,
зар не, душо моја?"

"Почићемо, има још времена", - рекла је Лилит
и села за трпезу.

Адам је сео лево од Лилит.

"Ах, Лилит, - с горчином је изговорио,
- стварно си немилосрдна! Измучила ме самоћа!"

И са тескобом је загрлио Лилит,
пламтећи свом својом душом ,
привлачећи је на своје уморне груди.

Лилит се отела из његова загрљаја,
и одмакавши се подаље,
рекла плачним гласом:

"Адаме, ти си врло груб!"

И увређено му је окренула леђа.

А њена су леђа пламтела густо тканим
златним пламеновима пурпурне зоре
којим је био украшен рај.

Гледао је Адам обамрле душе.
Нежно је узео Лилитину руку и рекао:

"Лилит, животе мој, опрости ми,
Лилит, душо моје душе,
не гледај ме тако ћутљиво и тужно,
говори са мном, насмеши се. Ах, како бих желео
да имам хиљаду ушију да слушам хиљаду пута
твој слатки глас и да га се никад не заситим."

Лилит је села. Настала је болна тишина.

"Адаме, - прекинула је ћутање Лилит,
- давно те Бог створио?"

"Давно, моја нежна."

"Шта си ти радио у рају?"

"Лутао сам сам, сасвим сам,
тражећи себи другаре
међу немуштим животињама."

"Зар ниси нашао никог ко ти је сличан?"
- запитала је бацивши на Адама лукави поглед.

"Нисам, Лилит.
Због тога је Господ и саздао тебе за мене."

"Саздао мене за тебе? Ха, ха, ха!"
- гласно и весело се засмејала Лилит.

Увредио се Адам.
Поново је настало мучно ћутање.

"Да, да, - жалосно је проговорио Адам,
- Бог те саздао да не бих био сам, да бисмо
били пријатељи... Живот мој нестаје због тебе, а ти?...
Ти не знаш да је за мене рај без тебе несносан,
а живот - обично мучење...
Не прија то души Господа, и кад сазна,
биће веома гневан."

И задрхтао је његов глас,
осетиле су се сузе у њему.
Лилит је погледала у тужно Адамово лице
прснувши у звонки смех. Али само на тренутак.
Затим је њен поглед смекшао:
спомињање имена Божијег је смирило...

"Lilit" (moj prevod) X_6ed727a8

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 4/10/2013, 5:00 pm

"Али Адаме, зашто тако говориш, зашто плачеш?
Зар нисам увек била добра према теби?"

И распламсаним прстима je помиловала
разбарушену браду Адама.

А Адамово срце се испунило бескрајном нежношћу.
Био је спреман да падне пред Лилитина стопала,
и да моли за опроштај.

"Мили Адаме, - умиљато се обратила Адаму Лилит,
- улови за мене онај летећи цвет."

"То је лептир, није цвет."

"Свеједно, улови."

Адам је потрчао за лептиром
али није био у стању да га сустигне.

"Хоћеш ли, да га ја одмах ухватим? - рекла је Лилит
и, прхнувши у ваздуху за трен ока је ухватила лептира.

"Видиш ли, Адаме? Али зашто си ти тако успорен!"

"Ја не могу летети ваздухом као ти,
- оправдавао се увређени Адам.
- Али умем врло брзо трчати."

"И то не умеш", - успротивила се Лилит.

"Умем", - инсистирао је Адам.

"Не хвали се узалуд."

Адам је наставио да инсистира.

"Добро, - рекла је Лилит. - Ухвати мене,
ако ме ухватиш, поклонићу ти најслађији плод у Едему."

"Који је то плод теби познат, а мени није,
кад сам ја све плодове раја већ испробао?
- зачуђено је питао Адам. - Како се зове?"

"Пољубац."

"Пољубац?" - поновио је Адам у недоумици.

"Да, пољубац. Кад једне усне приљубиш уз друге.
Зар не знаш?"

Адам је размишљао откуд је то познато Лилит,
како и кад је она о томе сазнала?
И погледао Лилит са сумњом.
А Лилит је немо зурила у Адамове очи
и њен пламтећи поглед је сјајним зрацима
пробио Адамове зенице и осветлео
његову душу тамноцрвеном ватром.

И Адам је послушно пристао.

Жустро и лагано трчала је Лилит, а Адам брзо,
али тешко дишући.

Лилит се час скривала међу жбуње,
час однекуд излетала,
a на тренутке се заустављала
говорећи звонким смехом:
"Хајде, ухвати ме, чекам!".
И чекала је савијајући своје црвене усне
у цвет пољупца...

"Lilit" (moj prevod) Kiss_blowing-1

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 15/10/2013, 4:34 am

Адам се зауставио, губећи разум.

"Адаме, од чега је Господ створио тебе?"
- запитала је Лилит, прилазићи њему.

"Од земље, али по лику и обличју свом."

"Од земље? Од земље?... Ха, ха, ха! - ругала се Лилит.
- Ево зашто ти си тако тежак, неспретан и груб."

Адам се разгневио и побеснео и скупивши сву своју снагу,
похитао је ка Лилит и за трен је помислио
да је ухватио и стегао рукама,
али су његови прсти само дотакли Лилитине увојке.
А Лилит се у трен ока винула горе попут шеве
и одлетела према шипражју,
веселећи се и вичући звонким гласом:

"Адаме, дођи сутра, кренућемо да шетамо по рају."

И дуго времена побеђени и постиђени Адам је стајао
као да је укопан, не трепчући,
широко отвореним очима гледајући у шипражје
које је скривало Лилит.

И поново је дошао Адам у зору на извор.
Дуго је чекао, док није стигла Лилит,
украшена цвећем, потпуно наоружена
свима својим чарима.

"Па идемо ли до тих славних места",
- добацила је немарно.

"О, неупоредива Лилит, слава је само празан звук.
Ти мораш да видиш својим очима
те изванредне вртове, потоке, мала језера,
да би могла схватити рајску раскош."

И Адам је показао стазу којом је требало ићи.

"Не, пођимо тамо", - рекла је Лилит,
показујући на супротну страну.

"Опрости, вољена, али пут је овде",
- нежно је рекао Адам.

"Пођимо тамо", - поновила је Лилит.

"Драгоцена Лилит, тај пут није толико добар.
Ја знам све стазе, и та, коју сам показао, је најлепша.
Опрости што ти указујем да ти то не знаш."

"Не, - љутито је рекла Лилит.
- На крају крајева ја то желим и зар то није довољно?
Ако не ја идем сама."

И кренула је стазом коју је изабрала.

Адам је покорно пошао за њом.
И тренутак касније се осмелио да каже:

"Дивна Лилит, молим те да сад пођемо стазом
коју сам ја предложио."

"Добро, - попустила је Лилит, - нека буде по твоме.
Ионако се све одвија по твоме."

Вртови с обе стране пута били су украшени цвећем
које је ширило хиљаду мириса,
цветајући у хиљаде и хиљада врста.
Јата лептира, као у сну, лебдела су око Лилит
међу маковима и травама.
Шумарци банана и ананаса су окруживали језера
у коме су се светлуцаве рибе играле међу локвањима и лотосима.

Међу густолисним сенама сребрећи се и пламтећи свима преливима дуге
шетали су паунови заједно са смарагдно љубичастим птицама.
Рајске птице и певачице прелетале су из луга у луг.

На пољанама, у ваздуху испуњеном миомирисима
тамо амо су летеле птице као у сновима,
вишебојног перја, које су певањем разнеживале душу
изливајући на хиљаде начина своју страст.

Са златастог дрвећа висили су различити плодови
очаравајућих боја и облика.

Лилит је брала те плодове који су је привукли и уживала у њима.
Очарала су Лилит рајска места,
не трепчући посматарала је унаоколо,
вратила се уназад изнова гледајући...

"Lilit" (moj prevod) 082165aa28f5f507dc24953275fb77c7

"Lilit" (moj prevod) 082165aa28f5f507dc24953275fb77c7

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 16/10/2013, 4:42 pm

"Душо моја, - рекао је Адам,
- овде је моја колиба."

Али Лилит је остала равнодушна, ходала је очарана,
не слушајући Адама, удаљена од свега.

Она је пре лепршала као птица, него што је ходала.
Њена светлуцава стопала нису додиривала земљу.

А Адам је следио тешким и чврстим кораком,
не одвајајући поглед од њених блиставих увојака
који су се извијали попут језичака пламена.

Моћан и неодољив вал осећања подстицао је Адама
да падне ничице пред Лилитина стопала,
и Адам је , убрзавши свој корак, пришао Лилит,
са страхом је додирнуо за лакат,
и изнемоглим гласом рекао:

"Дивна моја другарице, погледај у даљину,
- колико је величанствен овај видик!"

А у даљини усмерене ка небу сребриле су се планине
снежним врховима урањајући у плаву тишину.
Узбуркано, спуштајући се низ стрме литице,
пенушала је вода и страшним урликом плавила пећине
у којима су одмарале баршунасте срне.

У подножју планине, у даљини, као свила ширило се море,
а његови су се златасти таласи
светлуцавом пеном примицали један другом
журећи ка далеким блиставо смарагдним острвима.
Тамо се ширио мирис разнобојног цвећа
а високе палме су се љуљушкале на благом поветарцу.

"Видиш ли душо моја како је све прелепо!
Зар ти нисам рекао?"
- прошапутао је Адам и нежно загрлио Лилит.

"Није лоше, али моја стаза је такође добра",
- рекла је Лилит, и извијаући се из Адамовог загрљаја,
скочила је и застала на обалу потока
који је веселим смехом котрљао разнобојне каменчиће.

"О, колико су добри ови мали каменчићи,
како имају лепе боје, - погледај,
ево црвеног, ево плавог, зеленог, златастог...
Адаме, дај ми неколико каменчића!"

"Lilit" (moj prevod) 0_36ca9_c710d7b9_L

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 22/10/2013, 6:55 pm

"То није ништа, Лилит...
Ја знам и такве - који светле као сунце,
а прозрачни су као вода,
и чврсти су, и веома лепи.

"Стварно... Па где су они, мили Адаме, где су?"

"Они су далеко, у дубоким безданима клисура,
у шпиљама стена, у далеким даљинама."

"Када ћеш ми их донети? Кажи, Адаме,"
- умиљавала се Лилит положивши руку на руку Адама.

"Ако желиш, мила, почићу данас, а сутра ћу донети,"
- рекао је Адам, радосно, мислећи
да је коначно успео да обрадује Лилит.

"Иди, Адаме, иди одмах, иди... Како си добар, мој Адаме,"
- говорила је, нежно додирујући надланицом Адамово чело.

Уздрхталим срцем узео је Адам нежну Лилитину руку
и принео својим уснама.
Сласт пољупца потпуно је прожела Адамово срце.

Посматрао је Лилит чежњивим погледом.
У њеним очима скривала су се слатка обећања,
погледом је пожелела Адаму добру срећу,
и он је одјурио на пут.

А Лилит се мало уморна упутила према колиби.

Изненада је срела змију
са високо подигнутом главом.

Лилит је погледала у змијине очи,
а змија гледала у Лилитине.
И обe су обамрле,
обе су биле заробљене једна другом.

Како је привукло Лилит гибко, глатко и брзо тело змије!
Учинило јој се као да је продрло у њено тело.

Предуго је гледала Лилит у змију,
а змија је, уплашивши се муња из њеног погледа, зашиштала,
и већ следечег трена нестала у гомили камења...

"Lilit" (moj prevod) Cartoon-girls-and-snakes-03

"Lilit" (moj prevod) Cartoon-girls-and-snakes-03

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 2/11/2013, 12:24 pm

У међувремену Адам је трчао губећи дах,
желећи да стигне што је могуће брже до клисуре дивног камења.
Стигнувши почео их је ревносно прикупљати.

Неуморно, без предаха, пењао се уз стене
и из њихових расцепа вадио камење зубима.
Израњавао је своје руке и ноге, али је покорно трпео бол,
замишљајући унапред усхићење чаробнице Лилит.

И чудио се томе што је од првог тренутка кад је угледао Лилит
његово срце било испуњено неким слатким и сладострасним осећањем,
и рај је од тог дана постао за њега хиљаду пута дивнији,
а сваки проживљени минут је имао смисла и неизрециву драж.

У сумрак је Адам са тешком корпом, задихан, дотрчао до потока,
где га је с нестрпљњем чекала Лилит

У рукама је држала мачку баршунастог крзна коју је стално миловала.

"Лилит, Лилит, душо заносна, ево ме, стигао сам и донео сам ти камење,"
- Лилит која је могла да види одраз Адама у води, окренула се према њему
као да га је тек тад угледала.

"А то си ти, Адаме?"

"Опрости ми, душо моја, што нисам могао да се вратим још раније,
- али путовање је било јако дуго! Да ли ме одавно чекаш?"

"Не, Адаме, само што сам стигла. Замало нисам дошла,
болела ме глава, тек онако сам дошла.
Да ли си донео камење? Да видим."

И уздржавајући нестрпљење, бацила је поглед према корпи.

"О, какви драгуљи, колико су раскошни!"
- с одушевљењем је узвикнула Лилит.

"Они се зову драгуљи? Откуд то знаш?"
- питао је задивљено Адам.

"Знам, Адаме, мили, пусти да те пољубим, како си ти добар!"

И Лилит је, не могавши задржати своју радост, пољубила Адама у чело.

Адам је, изгубивши главу, пао ничице пред ноге Лилит
и задивљено је посматрао, а она је пребирала камење,
стављала их на длан, неуморно им се дивећи,
осмехујући се у себи поново их је бацала у корпу
и изнова их узимала у руке.

"Какви прекрасни дијаманти с дивним белим зрацима!
Какви црвени рубини, какви чисти зелени смарагди,
какви аметисти, аквамарини, - није их могуће пребројати!
О, нема им броја, нема им броја..."

И Лилит се играла са драгуљима,
украшавала њима своје коврџе
и изнова их пресипала са длана на длан,
све док се није изнад дрвећа појавио пун месец
и обасјао у рају сваки грм, и сваки жбун,
сваки лист, и сваки изданак...

"Lilit" (moj prevod) Blueparadi_bvqwc8bl

"Lilit" (moj prevod) Blueparadi_bvqwc8bl

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 5/12/2013, 6:44 pm

...Лилит је седела испод наровог дрвета.
Суптилна месечина нежна као вео попримала је њене црте.
Адамови срце је скакутало и било готово спремно
да излети као птица из његових груди.

"Мудра си, Лилит, неупоредива Лилит,
- реци ми онда,
какво је то осећање
које се угнездило у мојој души од тренутка
кад сам те први пут видео?
Желим се растопити у светлу пену испод твојих стопала,
желим љубити земљу коју газиш,
желим да претворим Сунце у венац за твоју главу
и да поплочам звездама твоју стазу."

Слушала је Лилит Адама,
и благ осмех је затреперио на њеним уснама.

"Приповедај ми, дивна моја Лилит,
какво је то осећање, због којег,
када сам поред тебе,
рај постаје још угоднији,
а живот још слађији,
али када сам далеко од тебе,
рај постаје пуст и ружан,
а живот тежак и горак!
У сну или на јави
- само тобом испуњена су сва моја маштања.
Ти живиш у срцу мом и у мојим очима."

И Лилит је одговорила - кроз смех, али хладно:

"Љубав! Адаме, то се зове љубав!"

"Откуд? Откуд то знаш?"

"Ја одавно то знам, Адаме..."

"Љубав... Реч тајновита и страшна!
Истина - за љубав је и Господ је рекао исто:
"Волите једни друге". И ја те волим Лилит,
хиљаду хиљада пута вољена Лилит, ја те волим.
И како могу да те не волим? Прекрасна си,
дивно прекрасна, хиљаду пута прекрасна!
И сад ми је познато да је љубав душа свега што постоји.
Љубав је уселила у кљунове птица
нежне мелодије поветараца и потока.
То је љубав којом ја удишем мирис каранфила
и оног цвећа чија је арома слична миомирису тамјана,
кад идем стазама којима си ти прошла...
И знаш, Лилит, море захваћено олујом,
које се огромним таласима, као планине,
победнићки обруши на стеновите обале,
је слабије и немоћније него моја љубав
- она заповеднички позива
да паднем пред твоје ноге,
да паднем пред тобом на колена
и замрзнем се у тишини.
Желим да те обасипам пољупцима,
и у тим пољупцима моје душе
да се истопим и да се разлијем.
Ах, колико те волим, колико волим твоје обрве,
нежна, жељена Лилит!
Твоје су обрве сводови што личе на дуге.
Сводови што личе на дуге су обрве
изнад неба твојих очију.
У небу твојих очију видљиви су Млечни Путеви,
где пламте хиљаде хиљада сунашаца.
Твоје очи, горећи пламеном хиљаде хиљада сунашаца,
сагоревају моју душу.
Загледан у твоје очи заборавио сам себе,
заборавио сам и сав Едем, гледајући у твоје очи..."

"Lilit" (moj prevod) 807476b

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 20/2/2014, 1:53 pm

С великим уживањем прострујила ми душа .. мало је рећи одличан већ сасвим доличан и перфектан превод ..надам се још текстовима , јер дивно и са срцем и осећајем преводиш ... "Lilit" (moj prevod) 590247

Naslov: Re: "Lilit" (moj prevod) 25/2/2014, 3:41 am

И он је пољубио Лилитине очи,
пољубио је и њене обрве и трепавице.

Али је Лилит остала равнодушна на његова ласкања,
она је размишљала о нечем другом.

"Шта се налази са друге страна раја, Адаме?"

"Тамо је земља, сува, и трновита.
Да заборавимо на ту земљу,
ја волим твој врат, Лилит. Бео и витак,
бељи чак и виши од оних нежних треперавих бреза
које расту на вратима раја."

И Лилит је са осмехом у очима разоткрила свој врат
који је Aдам пољубио, а онда још једном страственије.

"А ко живи на тоj земљи, Адаме?"

"Тамо живи Сотана, Лилит,
али нека погине Сотона.
Безумно волим усне твоје Лилит.
Уста твоја су чудо раја, Лилит."

"А ко је Сотона, Адаме?", прекинула је Лилит
његово искрено изливање осећања.

"Он је противник Господа.
Некад је био ватрено сјајни анђео,
прелеп и мудар, али је устао против Бога,
јер је желео да буде раван њему.
И Бог га је казнио:
њега и њему сличне избацио је са неба
осудивши их на вечно проклетство!
И нека буду они проклети!...
Волим ја усне твоје, уста су твоја нектар,
оне су искушење и неисцрпан извор задовољства,
где златне пчеле скупљају најслађи мед.
Глас твој је заљубљена песма свих славуја,
нежно црвкућу све птице гласом твојим.
Слатко нежни пољубац твојих усана је задовољство равно рају,
изједначују се васељена и вечност једним пољупцем твојих усана..."

"Lilit" (moj prevod) 26035_407372846250_656141250_5389652_1292431_n

"Lilit" (moj prevod) 26035_407372846250_656141250_5389652_1292431_n