Life of Angel Guardian

Biserne misli

Eto, podstanara u tvojoj dusi mila bas kao u ono vreme kada smo zajedno mastali
bas u tom predgradju velicanstvenog svoda
te biserne prasine sto sam sakupljao u tvoje iskrene oci,
bas taj rumeni sjaj na tvojim obrazima..kada si se znala nasmejati mojim retkim salama
znali smo..sve nebrojano puta uciniti iznova i iznova..dok nas nas ljubavni pogled prekriva.
Katkad smo znali sakriti se izmedju rubova iskrenosti, nagi prosetati po neznoscu nasih tela
zaviriti u sve nase pore i s'mirisom jutra uzivati, svaki uzdah smo znali podeliti
svaku zrno paznje ubrati i razdeliti medju nasim bicima.

Prekrivas se svilenim carsavom, da taj stidljivi osmeh prekrijes, tim valom svakodnevnice
ta stopala..e bas taj palac koji igra..kao malo dete sto igra, umes i znas, kako da mi ulepsas dan..
taj kutak u tvom srcu, lagano tinja, greje tvoju dusu, tvoje bice..sav taj ukorenjen izgled
svo ovo vreme sveta, stalo bi za tebe..k'o poput leptira.
Miris tvojih usana mi odzvanja u mislima, k'o sudijin cekic kada sudi o iskrenoj ljubavi,
to blazenstvo sto otima moje pore, moj glas polako jenjava, sve one uzarene poglede..
sav taj sjaj me polako mami..znas li to..

Iako si daleko, osecam stope tvoje..osecam te ponosne travcice sto vole sto ih gazis
takvo bice samo jednom se radja.
Bicu tu, stalno tu..da kad ne smognes vise..da ti budem potpora, kao stub vecne paznje
isklesan samo za tvoja ledja..te nezne pasnjake oblikovane samo po tvojoj zelji,a usavrsene
samo za moje dodire.
Sada cesce iscekujes moje reci, sav taj strah u tebi..osecam, svaki trzaj tih vlaznih usana
kao med istocene..

Ovaj mali biser bi prislonio kraj tebe, da ti bude svetiljka u mracnim nocima
da ti podari toplinu moga bica, zauzvrat ne bi trazio mnogo, samo jedno vredno
za druge bi znacilo nista, al za ljubav je to sasvim mnogo.
Uklesao bi u biser sve nezne reci moga srca, svaku zvezdanu prasinu oblikovao tvoju zenstvenost
da kada se probudis, osetis u dubini sebe,
kao prijatni zmarci..
bas kao biser u samom svemiru..

Angel Guardian

Ceznja

Koliko puta moram optrcati ovim svetom
da bi shvatio da nema vrednosti medju polovima
a niti zvezde padalice da mi umire,
ove hladne odaje,
ovo mastilo sto se razlilo,
svaka prastanja..
sve one duse koje sam znao usmrtiti
svo ono saputanje na jastuku,
ono nase milovanje i uspijanje u nasim bicima..
znas li to ili se jednostavno igras sa mojim bolom.

Znas li to,
ako uzmem noz iskrenih reci i rastrgnem ovo moje srce
mislis da ce poceti kapati krv na tlo
mislis da cu ja bolovati za svom tom tugom u mom carstvu
samo cu mirno prileci i zagrliti se sa svojom tuznom sudbinom.

Nikad nisi umela prebrojati sve one smaragdne planine tudjih ljudi
niti si ikad svome jatu odletela..
samo si znala pomilovati moje bice
i nestati u praskozorju..
k'o ukisla cokolada,
natopljena suzama.

I opet ti nastojim docarati moju tugu,
moja mila..
sva ona bespuca..
sve one ravnice prepunih otrovnih nektara
sto si znala saditi,
kada je moje bice umiralo..

I opet ne znam kako da ti saopstim,
ovo sto pisem..
kako da ti srocim..
ovo su moji memoari..

Izgradjen pod mitskim recima,
a bolujem od ljudskih patnji
unisten ko kula od karata,
odbacen od svih..
ali opet nastojim boriti se za nase bolje sutra,
brojim ove zlocudne sate,
minute,
sekunde..
svakim danom stari moja ljustura
dok se jos osecam mladim..

I opet..
kao nekad volecu,
bas to nezno stablo..
sve njegove krosnje..
i bas tu munju..
koja je vodila bitku samnom..
samo je lisce postalo zlatnije boje,
drvo se osusilo ali je upamceno po plodovima nase ceznje..

Angel Guardian

Nevidljiva olovka

Izrazio bih svoje emocije kroz ovo crno mastilo
ovu nevidljivu olovku koju moja dusa sprema,
bez obzira otvorio bih dusu,
s'paznjom i nekolicinom uspeha
zavirio bih u svaku tamu, uhvatio bi se sa lavinom vrelih emocija
slomio bi ti ovu zenstvenost,
samo da ti pokazem,
docaram,
kako umem kraljevski da vladam.

Bez ijedne strepnje ulazio bi vrlo mudro u te tamne uvale
svaku iskricu po pecinama odvlacio u svilene zagrljaje
nasuprot tome,
ti bi samo uzdisala za mojim postojanjem..

Tu prekrasnu crnu kosu,
uvukao u sazvezdje nepreglednih zvezda
bas tu gde stojis,
spustio bi ti mesec..da se ogledas,
kao sto ono ume da se umiva nad plavicastom obalom
i sa smeskom da zapljuskuje svoje bezbrizne misli
od nase ljubavne obale,
dokle god ti tvoj pogled poseze
bas kao one tvoje oci,
koje umorno gledaju dok ja vladam tvojom velikom dusom..

Iako sa strepnjom pratis moje dodire
s'usana mojih rajski nektar pijes i zauvek se izjutra pijano budis.

Znam da vreme nije bas neko, ne brini se..
jer ja sam vjecan i bicu tu stalno iako osecas da sam daleko
sve tvoje strahove otklonicu, svu onu ljubav u tebi obnovicu,
da na kraju mozes reci..volim te.

Angel Guardian

Kapljice znoja

Opet obliven znojem trazim tvoje nepresusne izvore
koji me dele od mracnog kutka,
ko onda kada smo znali trcati bosi pored nase vile,
tu pored svih drugih,
ostali smo u secanju nekih davnih lutaka
bez gorcine, bez ljutnje, ostali smo bosi
pored nase vile, iako si znala prozboriti ukusne
reci ko udar kod vile, slutila si nase poglede
svacije korake smo uzimali za nase obicaje.
Znala si lagano da obujes mastu, taj svileni pogled
beskonacan u pogledu nasih divljih uzivanja
nikad nisam slutio, da bi mogli jos jednom
ukrotiti tu nasu sebicnost, koja se znala
dobro istrositi od nase divljeg zanosa.
Istocili smo prejaku reku zanosa u nasim bedrima
zauzimajuci neprikosnoveni zar uzbudjenja
optocen lavinom cokoladnih uzitaka
nasuprot tome, samo smo prastali nama samima
sto nismo barem jos malo uzivali u predgradju
nasih uzitaka, sve pomnozili, udvostrucili
bas tu iskricu koja je umela oguljeno da lezi
po tom divljem krevetu satkanom od ruzinih latica,
svaki miris te je upijao u te carobne obicaje
ko da je znao..
Da smo tek iznova poceli uzivati u nebrojanim
izvorima slasti, zauzimajuci svaki plod,
svaki plamen naseg istopljenog znoja.
Bio sam sebican kada sam nezno saptao tebi,
tom uvalnom predgradju medju vrhovima dveju planina
prepustili smo se ponovno..ko dva sokola bela
koji ciljaju na plen.
Bio sam u svakom kutku tvojeg bica, osetila si me,
osetila tu divlju ljubav u nama, ti tvoji nokti
kao mali oraci pasnjaka, da zaoru jos malo tvoje
jakih bludi prema meni.
Nemoj sad posustati, kada smo na vrhu planine
gde strepimo oboje, ko onda kada smo uzivali
medju ljudskim ocima, tim pogledima,
osecali smo tada zelju da udjemo u nase misli
kao sto sada prodiremo uz nase zaorana polja
sadimo nase semenje, bez obzira sto nece biti
tih nasih kisa uspijanja i neznog sudaranja
nasih atomskih bica.
Zar tako mila, opet me drzis za kosu teras moje
bice da ponovno udje, tamo gde je mlecni put
skamenjen nasom pozudom i oduzeo nam vreme
da bi uzivali u praskozorju jutra i napokon
da bi shvatili.
Da smo jedini par u toj vili, koji se zadihali
bez pustanja koraka ka nama samima
klizili su kapljice po tebi, prkosili nam
da se one nisu izmorile da imaju jos snage
za jos novija jutra, prepustena novim izvorom
tek istocenih pozuda.
Legla si pokraj mene, sva udihana, rascupane kose
kapljice su mi bile ljubomorne, trazile su nam jos
sati nekontrolisanih bludnih radnji,
cujes li ti mene mila.
Da pokusamo ponovno mila,
bez obzira sto je prosla bludna noc,
docekali jutra u pretocenim strastima
ili jednostavno da ispijemo ovo vino,
sto se ladi u kofi vec cetrdeset osam sati
i da ponovno uzivamo u bludnim radnjama.
I vec si zaspala, bas kraj mojih ramena
sasvim tiho uzdises, kao onda..
ne mogu se micati da tvoju usnulu zenstvenost
ne razbudim, jer sve sto ostane posle nas je samo
kapljice znoja i trenutak zavijen pod masnicom
neznih dodira..

Angel Guardian

Ljubavna secanja

I opet si molila sebe da me pronadjes u svom oknu
ko onda kada si znala ko dete protrcati medju svim
tim cvecem, oblikovati latice po tvom izgledu lica,
a znala si da su rani mrazevi odavno odustali i otisli
na put kojim si ti krenula, bez stida si otisla
sa mojim laticama, otkinutih iz mojih rajskih vrtova.
Taj lavirint u tvom vrtu nije nista bolji od mog
nit raskrcen od premalog dodira, lagano umrtvljen
bez daska vetra, a kamoli kisa, koje su znale
nakapati tvoju umornu dusu.
Katkad se prosetamo pored oboda nase dveju reka
pomalo zastanemo da oslusnemo tu vilharmoniju dostignuca
uprkos svemu, opet nastavljamo mila,
bez obzira koliko se oboje trzamo grcevito
u nasim neznim bicima.
Voleli smo sve sto nas je cinilo od jutarnje svetlosti
do prve jesenjske veceri, a opet smo zeleli
nasu staru proslost.
Ponekad se sretnemo pogledima, obeznanjeni stojimo
nad nasom ravnicom u potrazi za vlastitim otiscima
odlazili smo pa cak i do samih ivica naseg postojanja
da bi smo na kraju shvatili, da je za nas odavno kraj
i ostali upamceni po secanju, davnih ljubavi.

Angel Guardian

Zrnevlje

Voleo sam katkad prosetati po tvojim izvorima srece,
ponekad kruziti sa sakom po svom tom plavetnilu
i uzivajuci stvarati te talase koji polako zapljuskuju
tvoje mirne luke, taman toliko da osetis da neka
bura se sprema.
Bez obzira koliko puta oslanjala svoje brizno lice
po dolini pustinjske samoce, osecala si moju
iskricu neznosti, svako zrnevlje mojih dodira
po citavom horizontu tvoje zenstvenosti,
pomalo stidljivo ocekujuci malo zrnevlje,
po obodima tvojih dostiznih uvala,
te nepregledne livade ulepsane pustinjskim cvecem.
Ulepsavala svoje oci dodirnom notom sazvezdja,
umivala se mojim recnim koritom emotivnih osecaja,
da bi na pola puta zastala i osencala svoje iskrene
dodire po mom telu, naboranih pogleda, gustih obrva,
s'uzivanje prihvatila moje postojanje i krenula
na prva jutarnja kupanja, tu u blizini pustinjskog
peska gde si umela upijati moju iskonske nektare,
iako ti pogled satire do mojih proplanaka.

Angel Guardian

Dolina vetrova

Dodirnom bojom zvuka,
vetar je i danas skidao nezno zlatno lisce,
presvlacuci Beogradske trotoare sa neznim obrisima vremena,
potpisao svacije memoare po ciglama, stablima..
Sve ruke koje znaju da miluju i dodiruju usnama neznim,
sve one setne ljude koji su se secali svojih ljubavi
cak ni vozac autobusa nije postedjen,
tako ozaren s'paznjom je pokusavao starici da pomogne da udje,
barem jos ovo malo vremena da provedem osluskujuci
druge ljude, citajuci njihove korake dok potpeticom
nezno oblikuju val svojih koraka.
Autobus za autobusom prolaze, svacije lice je obrisao,
svojom grimzivom dohvatom nevidljive ruke,
prosaputao blage hladnoce po njihovoj odeci,
ostavljajuci hladne misli, toliko nedokucive za pojmiti,
a opet zna kuda odlaze..
Znao je odigrati ples sa zlatnim liscem po trotoaru,
a kad se razigra predje na travnate povrsine,
uzimajuci i rosne kapljice nekadasnjih hladnih jutara..
kao dete.
Uvek je znao da odigra poslednji valcer pred sumrak
i prepusti sve to ljudima pod njim, sa uzivanjem gledajuci
sav taj vremenski bal..

Angel Guardian

Zagonetka

Recima crtam konturu tvoga glasa, obuven kroz mesecevu prasinu
iscrtavajuci plavetnilo tvoje duse, nailazim na pasnjake
tvojih plodova rasutim pod tlom tvoje velike duse.
Blagi povetarac pirka po mojim plecima, uzurbano utiskuje
tvoje obrise neznih dodirnih reci, zapljuskujuci zenstvenost
po mom nagom telu.
Otisla si kao kapljice kise izjutra, sa prvom kafom neznog uzdisanja
vlaznim obrisom usana, tu pored usana neizbrisana cokoladna noc
i jos se nadas velicanstvenom svilenom jastuku, bas tu pored klavira
gde smo umeli sakriti sva nasa prastanja, ko nekad kada smo znali
vikati sa vrha nebodera..

Znas izbaciti iz sebe, sve one male iskrice koje prste po nasim odorama
zauzimajuci svaku boju zvuka, sve one male matematicke dozivljaje,
sabrati u male narastaje, zauzimajuci odlomke naseg postojanja,
stavljati korenje nasih neznog dodira, sve to polako smuckati
sa predivnom suncevom svetloscu i razbiti mesecevo staklo
koja se laganim pokretima ocrtavaju po talasima nasih obala
i opet bi znala razresiti sva uzbudljiva mastanja nasih ljubavi
nikada ne bi pristao uz tebe kao mali zadatak, samo kao zagonetka..

Otvorio bih zagradu sa ukrasnim zagrljajima i vlaznim poljupcima
svo klasje sto se njise po vetru srucio bih pod veliko ognjiste
zapalio sve te male iskrice u tebi da gore jos..malo.
Da uzivam u svom tom sjedinjavanja matematicki da se delimo
sasvim lakse nego da se odmah uzajamno mnozimo,
sve nesuglasne izmirice bi zamotao u smotuljak srece i
odleteo do tvojeg bica..prislonio nezni obris mojih misli
raskrcio svo to korenje, iako ti je to malo.
Tvoju kosu bi raspleo kao paucinu po celom nebeskom svodu
iscrtavao sve tvoje nezne crte tvoga lica, pa iako je i to malo.
Spustio bi mesecevu svetlost, da labudovi odigraju valcer pod
vedrinom mesecine, pustajuci uspavanku, pred mojom
neresivom zagonetkom..

Angel Guardian

Polja duse

Voleo bi dosegnuti do zvezda, svaku mracnu tminu obgrliti
svojom iskrenoscu, zakopao bih sve male delove samoce
u najmanji deo nase duse, upotpunio svaki dozivljaj trenutaka
u tvojoj bistrini ociju.
Iako u mislima dozivas moju veliku dusu, ne mozes je zacarati
svojim mekim usnama, lepim recima.
Ko labud kada rasiri krila i zadirkiva vetar,
koji zna da slusa misli tudjih osoba,
bez obzira utapkao bi svu radost iz sebe, zasadio svaki
poljubac sto je upucen tebi, pa makar i bez snage
uzivalo bi moje srce sto je konacno nesto videlo.
Znam mila moja, svakodnevnice nas sruse, pa ponovno ustajemo
bez obzira sami sebi krojimo ono sto je nedokucivo u nasim
srcima. Znas li, da svakog jutra optrcim svoje korake
dok zadihano odgledavam obrise tudjih patnji,
nekoliko puta se okrenem da ugledam tebe, tvoje telo
sto viori, kao rajska ptica i tiho sapces..vrati se,
vrati se, ne dozvoli da patim.
I ponovno cu ti doci u sne, kao tvoj cuvar,
podaricu ti mesecevu tisinu koja ume da prija
kada se ko ljubav prelije po satkanim uzdasima tvoga tela.
Dok tvoji pogledi setno odmeravaju svetlosna prostranstva
podelicu nezne tonove cveca, po toj livadi ukrasenoj
neznim obrisima netaknutog neba, bez daska vetra pusticu
male uzdahe, da tvoja dusa zamirise, moje iskrene dodire.
Pozvao bi kisu radosnicu, da dolije kapljice male
one se znaju igrati, kao mala deca, jer osecaju svu tu ljubav
bez obzira sto su cvetna polja uzdignuta do prstiju zvezda
ako ti sapnem jos dve tri reci..ne brini se,
neko te ipak ceka.

Angel Guardian

Nasi podlugovi

Nikad necu shvatiti, zasto sve reci zabole,
kada se dvoje vole, a onda izjutra opet sve prebole.
Ko nekad kada smo znali ljubiti i ceo nas svet srusiti
onako predvece umeli smo odvajati vreme nase,
pa makar i na tankom ledu, otopili nase vlasi,
znali smo da je vreme za bune, ustanke,
a opet nismo imali osecaja da sve sto nam treba
je tako malo, za nasa srca dva,
izjutra da ponovno vole..
Tek je dan krenuo, onako maglovito iz nasih podlugova
bezbrizno opirajuci se nasim slatkim jezikom,
mislim, da je uzivao u svakoj slasti,
nasih kapljica, pa makar i na trenutak svojih slabosti.
Koraci nasi postali su necujni, cak ni kada dostojanstveno
setamo po nasim cvetnim stazama, onako sretno utabano,
nasmesis se mojim salama, cak sta vise,
nagradis me svojim prisustvom, taj okus nara,
a opet cvetas kao dinja u nasem kutku nasih postojanja..

Angel Guardian

Ceh

Najniza isporuka tvojih ljubavnih osmeha
upravo je skocila na razinu tvojih mastanja,
mozda, sasvim slucajno, porasce i otkucaji
barem malo uz inflaciju tvojih pora.
A opet, sva ta cvetna polja ubrace neko drugi
onako po noci, ko svaki lopov,
docice po najam bez obzira sto nismo
plemici tvoje zenstvenosti i opet
predaces se, bez obzira takva ti je priroda..

Bez obzira tuga mi ponekad izleci rane, kao onaj put prepun gresaka
onaj put rastuci i goreci ispred mojih paklova, izgoren i prognan
bez imalo duse, ponovno ozivljen, nikad zapamcen i nimalo osencan
kao one morske struje koje su znale, da mi operu moje misli u taj
strucak malih iskrica, i opet te trazim medju hiljadu lica
i opet sklanjam dusu, prepustam se i dalje vecnoj patnji
da bi mogao da nadjem nadu, pa makar na udicu da zakacim
tvoj spas. Odavno te nema kraj mene, znam, odseceni smo
od prevelike ljubavi, malo po kazni, malo i po odsutnosti.

Sunceve pege opet prelaze nase trotoare, bez ikakvog dobitka
izliva se ko mastilo nasuprot nasim ocekivanjima,
ali katkad zastanu na obodima ivicnjaka da oslusnu
tudje korake, pomalo detinjasto, s'nadom putuju
do svacijih horizonta, bez obzira da uprljaju jos ovo
malo iskrene duse. Gackamo po vodi, sretno zakaceni
na obodima nasih iscekivanje i opet krenucemo nasim
putevnim prostranstvima, barem na kraju cemo uliti po
jos koju vinsku casu suza i krenuti u zaborav.

Angel Guardian

Vecernja setnja

Mesec se rastopio po zlatnim jesenjskim livadama,
oblikovajuci cistu belinu, samo da pokaze svoj dodir,
taman toliko da ti ulepsa setnju, zauzeo je i krosnje,
da podari tvojoj dusi svetlost, pod tvojim koracima maste..

Odnekud su i zvezde porosile travu da barem ususkaju
tvoje misli, dok setno hodas po svojim suncokretovim
poljima, taman da uhodas po jos jedan dodir moga slova,
sa ceznjivom mislju, da preslikas svoju dusu pred
otvorenim nebom..

Lako je odoleti toj melodiji srca, samo ucvrstis
nezne krosnje tvoga bica u strucak iskrenosti,
pruzis svoje krake, ispod tvojih neznih otkucaja
sasvim tiho, da osetis ljubav..
Iako se sapletes, nemoj biti razocarana,
sto tvoje misli ne mogu leteti, one samo znaju
putovati nevidljivom silom, znanom kao nada..

Lagano cu spustiti deo obrisa svojih shvatanja,
da zagolicam tvoja snena mastanja, sasvim lagano
da utopim se u to more, kojom plovi tvoja dusa,
ne brini se mila, to ti saljem povetarac zagrljaja,
da ti odnegujem srce, sto pati isto kao ja..

Angel Guardian

Dobro jutro

Obleteo sam oko sunca da ovo jutro podelim,
svoje vrele misli sa tvojim postojanjem,
da ti podarim sunceve svetlosne znakove
tu pod padinom zlatnih lisca, sto rosno
pokrivaju travu, sto neguju sve tvoje snove
i bodre me u tvojim jos sladjim snovima.
Barem toliko da otpozdrave svoga cuvara
koji bdi nad tvojim silnim izvorima
tvojeg iskonskog radjanja.
Tu kraj tvog promrzlog prozora u tvojoj
sobi, doletece pismonose da ti podele jos
mojih iskrenih slova, toliko zeljni
ponovnog leta da ti podare jos i rajskog
cveca, bez obzira mila, ovo jutro je samo
za tvoja oka dva, da te utopli sunce moje
tamo gde ne mogu ja.
Ne spustaj roletnu, oslusni vetar salje ti
iskrene cestitke iz mojih rajskih vrtova
bas tu gde se setas, pod mojim krosnjama
a tvojih misli, opet su znale da otpuze
do mojih tragova, da mi sapnu, da progovore
da mislis na mene..
Ne plasi se mojih dodira u tvojim mastanjima
to ti samo saljem pozdrave, bas tu ispod
djacke klupe, ko onda kad smo deca bili,
smejali se nasoj sreci, a opet pobegli pod
nase zrele godine i oljustili jos jednu vocku
nasih strasti, da mozemo ponovno uzivati
u nasim ljubavnim carima...

Angel Guardian

Iskrena ljubav

Moja velika iskrenost ovih dana, kao one duse izgubljene
po citavom okeanskom nebu, uzvratise s'prolom oblaka
ko da ce da stane, sve u jednu casu pa ce da prosvane.
Sasvim drugo vreme pokrece moje bistre suze,
nesto tajno u meni, kao biser u samom moru
nista drugo nemam, jedino sto brojim dane
eto opet prolom oblaka.
Uzvikase andjeli nebeski, cuvaj se ti sto hodas,
jer niko nije kriv kada ljubis a onda prestane.
Ljubio bi iskreno, s'paznjom celoga sveta
sasvim tiho u noci, kao povetarac sto ti
grli tvoje misli i baca tvoje sene pred moje skute.
Ponovno bi ljubio samo da zastanem pored tvojih
pora, izgubljen u noci, bez snage, uplovio bi
u to mirno sazvezdje samo da procitam tvoje
dusevne kapije.
Koje su znale umiljavati svo moje korene,
britkim uzdahom bi naslucivao sve moje dodirne
strane, s'paznjom bi ulazio u neznana prostranstva
samo da otkrijem tvoje prave i veoma lake
iskrice, koje znaju da potpale moje veliko
nebesko plavetnilo.
Ako bi sa vrlo manjom dozom, dozirao te
ne bi uzimao ni te krake, sasvim nezno bi
uspinjala pored mene, jednom recju da doplivas
uz moje iskrene obale.
Ne plasi se ljubavi moja, moja ljubav je
stara stoljecima, a opet ceka da bude oslobodjena
jednim dodirom tvojih usana.
Nagni se na prstice svoje, poput leptira
uzmi obris mojih usana, zazmuri dok me ljubis
barem neces pogubiti svoje misli istecenom
u tvoja beskrajna korita..
Oseti moje srce koje nesputano kuca sa momentima
blagih okusa vremena, osecas li moje srce
kako te zove, prihvati me nezno na svoja njedra
tiho, najtise, da umirim srce svoje,
jer ipak za ljubav potrebno je dvoje, nemoj
odustajati od reci nasih, poljubi me milo moje.
Eh ta ljubav, sto broji nase otkucaje iskreno,
ocvrsnula je nasa bica, s'korenom srece uzrasla
uz nasa tela, izoblicila nase dodire
uzdrmala sva nasa kretanja, prozborila nad
nasim kapijam, otvori ljubavi srce svoje.
Opet stojis na rubovima nase postelje
nekako pozrtvovano i nagih oblina otkrivas
svoja rajska polja, a opet prizeljkujes moje
iskonske nagone, da prodirem u zaorana polja
da ceznem za klasjem sto se njise, na vetru
nasih iskrenih uzdaha..

Angel Guardian

Perverzne strasti

Prostrujimo nasim telima, okupirani vlaznosti pora,
istrazicu nase strasti medju bedrima crvenih bradavica
nemoj se opirati divljem zovu, mozda cu i ja otresti
svoje bice uz kapljice tvoga tela.
Sve supljine zauzimajuci, svaku nit bespuca
ostaviti na stubu muskosti, samo zavirujuci
da se nismo umorili od prljavih kapljica.
Sedni u moje narucje draga, da se zasladimo
mednim potocima usana, sasvim nezno obliveni
zagrljajima, provlacuci prste svoje kroz gustu
travu tvoje kose, ostavljajuci blage dodire
poput svile.
Dok me drzis za pleca moja, urezi svoje misli
u moje krvotoke, razlij me ko mastilo svoje
kao nektar mi se pruzi, da se sladimo jos duze.
Po obroncima s'jezikom kruzim, svaka tvoja pora
pozdravlja perverzne misli moje iako mislis da je
tako lakse, zagriscu crvene jagode tvoje, da me
imas u uzdahu tvome.
Polizacu je ko lizalicu slatku, samo da se sladim
jos barem malo, eto pocela da se budi, pa ti
bradavica nudi, sve te obline jake, potpaljujes
me na sve krake.
Uzdises zamnom kao vetar nezni uz klasje me
uzdizes, a na kraju zanjes, sve ce to mila moja
sva ta polja nepregledna izorati moja muskost
bez premca i tvrdog alata, s'jezikom se sluzim
dobro izlizacu te medju pupkom.
Opet me drzis za kosu moju ludu, savijas me na
sve strane, uzurbano brojis ove sate, potpaljujes
me uzdahom i nezno mi glasom zboris:
Udji u mene samo, nemoj me vlaziti i maziti
ne teraj me na put samo, ako tako nastavis
predacu ti sokove u tvoja nevaljala usta samo!
Optoceni grehom i zaliveni strascu opet
volim da se sladim bez povratka, tamo i vamo.
Spustih je na kolena sasvim lagano da se zasladi
i ona malo, cuda golemoga uplasi se zena sama
poce kukati, nece moci ovo da stane.
Ne brini se draga moja, na tvom jeziku je
neznost tvoja, zasladi se malo nece on
sve da prospe, cuva on za sva ona polja slatka
koje je s'jezikom prosla vrelina moja.
Vidis i sama, kako je lizalica sama, pustila
svoj mlecni tok i prepustila se tvojoj vlaznosti
zauzimajuci nepca tvoja, izgubili smo vreme mila
na predigre duge, sasvim tiho oblizi ga duze
nemoj posustajati olako, uzmi ga jos dublje.
Sladila se zena sama, bez premca ostali smo
na rukavcu nasih strasti, dodji da potvrdimo
nase postojanje samo.
Postala si musava, slatkoreci balava, naizgled
nemamo jos vremena za ludost nasih pogleda
pridji draga moja, da uzjases neukrotivog pegaza
polako drzi uzde, zna da zbaci sa samara,
ako se njises previse zna da namesti da udje
i previse.
Gledali smo se preliveni zajednickim kapljicama,
sve te bludne dvojke uskakale su mi u moje oci
ko da su trojke, njihale se ko da su na vetru
zabludele me tvoje dojke.
Polako draga moja, da probamo jos jednu brazdu
bice lakse ako kliznemo polako, opusti se
samo bice malo tesno, ako jos nije to malo
mesto vec iole besno.
Sidji mila moja, da ti docaram usta moja
pridji blize da ti dadnem jos reci ove
mozda cemo iznova opet, kao onda sto smo
znali uzimati i davati..

Angel Guardian

Bas ti.

Dok nezno optrcis sapatom tvojih usana po mojoj dusi
pomalo se grcevito razbudim u snu,
okrenem se zidu i opsujem u sebi,
jer to je jos neki divni san.
Mesec ko da je znao pokriti te mesecevom lepotom,
i odjuriti za zvezdom padalicom,
ostavljajuci medne noci u mojoj ranjenoj
dusi i nikada ne bi shvatio zasto me i ti rani.

Bas ti.

Zasto ljudi uzimaju maske,
da bi se igrali sa tudjim zivotima,
samo da bi opcinili se mojim strastima,
pod obroncima izlivanja izvora
da bi kusali jos kapljice dobrote,
sa kojom je moja dusa jos katkad odigrala
poseban bal pod ognjistem neuzvracenih.
Voleo bih da se prosetam,
po silnim ravnicama tvojim da rasirim
svaku laticu tvojih raskolasnih cvetova
i upijem njihovu slast medj moje usne,
dolijem jos malo vremenskog intervala
i sve bezuslovno oplodim oprostaju tvome
i zauzmem tvoje bice da bi shvatila da sam ja uvek vecan,
nanovo sve ispocetka da bi shvatila da ti nisi drugo
nego moj prelepi biser u tihom okeanu.
Zapljuskujuci moje nevreme pod mojim ognjistem,
nikad nismo ni slutili da su nas i ukrale nezne nemani,
za kojom i dusa zaplace samo i taj medni veo
otkrije tu strahotu na njihovim dlanovima
sudbonosno nam jave da smo i mi deo gresnih,
jer volimo ono sto nikada nece biti nase.

Angel Guardian

Pruzicu ti ruku s'namerom

Pruzicu ti ruku s'namerom da ti podelim utehu
sa namerom cu ugostiti ti nezna prihvacanja
sa malom dozom iskrenoscu, da se ne preplasis
mojih reci, barem na trenutak oplemenicu ti
tvoju dusu, barem da osetis, da znas da vredis.

Pruzicu ti ruku s'namerom da ti podelim nadu
ona koja se zadnja stvara posle svih nedaca
otklonicu ti i to zrnevlje prasine, da osetis
da i ovo slovo ceni tvoju dobrotu iako mislis
da je i ovo jos teze, prozboricu kroz vreme
da postoje i oseke i plime, koje plove medj
nasim stvaranjima iako ti to mislis da nije
fer, ostaricu sa tobom, zrtvovacu vreme samo
zbog tebe da znas da te volim kao nikad pre.

Pruzicu ti ruku s'namerom da ti podelim strast
ona koja se vesto prozima kroz vreme, uzajamno
predaje pred oltare slasti i neprekidno utkana
medju nasim bicima iako ti to mislis da nije
podaricu ti je bezuslovno trajno iako nije jos
nase vreme, ostaricu ti ja, da znas da ti vredim
ja.

Pruzicu ti ruku s'namerom da ti otklonim bol
onu koja cepa tvoje srce, ko onda kada grom
para nebo iznad nas, zalecicu ti rane sve
pod otokom sazvezdja, susticicu te ja.
Bicu tvoj mali vidar, samo da ti pruzim kroz
svaka jutra, svoje malene izrecene molitve.

Pruzicu ti ruku s'namerom da ti pruzim radost
ona vesela emocija, sto te budi svakog jutra
bez imalo stida i srama, pruza ti blagodesti
tokom celog dana. Videces da nije sve tako,
crno i belo, jer u ovom neznom svetu ipak
te neko ceka i pruza ti sve sto tebi treba,
ako razmislis pravo, nikada ne bira cesto
sve sto se desi sa razlogom uvek i za tebe
nadje mesto.

Pruzicu ti ruku s'namerom da te volim
kao sapat od olovke moje, sto ti pruzam
dodire svoje u toku hladnim nocima, uvek
cu ti pruzati cesto, nemoj se odricati
velikoga blaga, jer i za ljubav nadji mesto
sa puno napora znaj i ovaj sat sto kuca
nase vreme, sudbina odredi kome i sta ide,
samo cu jos jednom provuci prste kroz tvoju
kosu gustu i pomolicu i za nas dvoje,
da uvek bude cesto.

Pruzicu ti ruku s'namerom da te pazim,
jos ove noci, bdi cu nad tobom uvek tako cesto,
jer nikada ti necu priznati da mi je tu mesto,
ako budem dosadan, sklonicu se da ti napravim
mesto, uvek pred zorom cu osvanuti pored tvoga
tela, umicu tvoje pore sa ljubavlju svojom
mozda laganim prstima proci kroz urezane
secanja tvoja, barem kroz vetar da ti utapkam
svo tvoje more, koja zapljkuskuje moje
obale cesto.

Pruzicu ti ruku s'namerom da ti udelim sebe
mozda ces pomisliti da sebicno ti se pruzam,
jer ja ipak nisam majska ruza, sto ti brizno
umiljavam jutra i jos jednom latice sto ti
pruzam. Utihnuce okean pun suza, prolomicu
svo granje sto te vode do mene i naposletku
svoga toka, izlicu se kao beskrajna vremenska
reka. U toj reci ljubavi ima i za tebe i za mene
samo ovaj svet ce biti cudniji zbog mene,
nikad ti necu odati bistrinu svoga oka,
jer i mi sami patimo koliko je ljubav prokleta.

Pruzicu ti ruku s'namerom da ti ispisem jos
po koje slovo, ovaj cudni beli papir zapisuje
i moje uspomene, nikad glasno, a nit tiho,
sve sto ispise to i izbrise. Eto...
Ostade i mastilo samo, pomalo brlja sve sto
je steklo na ovom sebicnom papiru, eto i dusa
pocela da prede, mislim da je i ovo slovo
suvisno za tvoja oka dva, jer od ovog trena
vise nemam papira..

Angel Guardian

Razmisljam o tebi

Zamisljam da trazis prelepe ruze u beskraju noci,
pa te misao odvlaci pokraj crnih orhideja u ravnici
gde nalik nejakom povetarcu iznad neba spusta svoje
ruke i usavrsava svoje nebeske vrtloge.
Ugledaj mene sada, budan pored vlazne kose stojim,
nesto me iz mog bica tera me na patnju, pozovi me,
stavljam na rubove svojih usana pa cak i suze bole
kada me vise ne nazoves, cak ce i moj let ostati
upamcen u zrnevlje tisine iako me muci ponovna ova
samoca.

Zamisljam svoje korake kako dolivaju saputanje po
mekanim ravnicama tvojih ledja, kako se tvojom
zenstvenoscu sire, cinim sve da precutne minute
odvojim samo za tvoje rajske vrtove, a retkim oazama
prinosim sto vise vlaznih poljubaca da barem mogu
jos malo docarati tvoje velike oci, gde dusa sniva
prelepe sne.
Dopusti mi da prosirim se uz tvoje pore i ljubavne
reke izlijem nad uvalama, kao stara navika cu prileci
pokraj tebe i ukrasavati sve ugasle tokove tvojih
cistih izvora srece.

Razmisljam o tebi da u ovoj noci krades mesecevu
svetlost, melodijom tvoje kose ulepsavas harmoniju
ovih kasnih sati i pruzas mi svoje golu sebe pod
brazdama nekadasnjih odrastanja, brojnim prstima
prozimas kretanje svoje kroz zvezde svoga milog
tela i rajskim dodirima prepustas se vecnom stvaranju
strasti.
Ukrascu vreme samo za nas dvoje i tiho odvesti nas
u vestinu bojama zvuka, ako zamislis sada sve to
onu pesmu sto odjekuje supljinama nasih uspomena
cak bi i kavezi od nasih srca posustali i slobodni
bi bili i ostali bi nam u nasim ogledalima pod senkom
sretnih dusa.

Angel Guardian

Pocetak vremena

Ovog jutra, sustizu nas secanja i stalnog posustavanja,
odlomci nasih strepnji, urezane nase patnje u ponoru
zajednickog srca, pomalo iritantno ali ponovno se budimo
u prapocecima nasih stvaranja, oblikovanim zelenim
korama u divljim zagrljajima, nekako gluvi setamo
po cistini nasih izvora nekadasnjih molitva.
Sleteo sam do tebe da ti otkrijem svoje izvore pod
kapljicama bisernih nota, preliveno gustim sokovima
jagoda, lagano izljubljene stope pruzam umesto mojih
trenutnih koraka sto vode do tebe, do tvoje velike duse.
I opet se cudis svoj toj belini, svom tom predobrom bicu
sto konacno kruzi oko tebe, mislis da je vreme da okoncamo
nase verovanje i uzmemo nasu sudbinu i bacimo sve nase
stidljive karte na sto, pokusamo i ovaj dan da ulepsamo?
Skini se, bas ti usnulo moje predivno bice!
Skini sve odore, taj karmin ostavi da ocrtavaju tvoje
postojanje, da osetis i ti da ostavljas tragove svoje,
koje inace pripadaju, sada samo tvojoj ljubavi.
Oh ljubavi moja, predivnih oblina sto konacno znaju
da otkriju svoje prisustvo u prvom zanosu mojih vetrova
a opet spustajuci tvoj pogled da osetim svu tvoju radost
pod plecima nasih uzivanja, pa iako zastanes ja sam tu.
Eh ta klupa, taj odraz osmeha sto je oblikovalo stidljive
momente i odvlacilo moje bice u slasne pasnjake,
s'uzivanjem se sladim svim tvojim sokovima prirode
a i uzivam u svom tom nadanju koje razbija moje bice
osecas li moje srce kako udara pored tebe.
Oslusni melodiju, zaplesimo pod kisom i pustimo nase
korake da uzivamo, dok bosi setamo nasim prostranstvima
bas istom onom stazom gde smo znali oslusnuti vreme
sto nam se obracalo svim ovim nasim dodirima,
osecas li kako te moja melodija doziva,
osecas li moje srce kako odigrava bal sa tvojom dusom,
osecas li kako se topis u moj zagrljaju o ljubavi jedina,
znas li to ili i dalje dremas pod istim drvetom
nasih ljubavnih plodova il trebam da otresem jos
manji deo tvoje iskrenosti i postavim sebe.
Da kroz vreme ugledas svoju jedinu ljubav i shvatis
da jedino mi postojimo u nasem zajednickoj sreci
il jednostavno da krenemo na put ka nasem jedinom
svrsetku u zacecu, i postanemo jedine ljubavi
koje su znale prosetati stazama zivota i uzivati
pod oblacima stvaranja..

Angel Guardian

Mila moja

Nekad je misao o tebi, mila moja a nekad i na dlanu.
Svaka kapljica njena, kaplje po tvojoj kosi sjajnoj,
pregrst poljubaca imam, da se mesecina u tebi razbudi,
svaka meseceva svetlost je darovanje od mene,
da se usnula razbudis pod mojim mekim telom
i pod nebom tvoju prelepu dusu imam,
a za ceste korake po tvojim slatkim odmoristima
sto ih prinosim pod nase dugine boje
u beskonacnom milovanju te imam, svako jutro.

Osecam da se velicanstven miris tobom siri
i nasu postelju u strasna jutra pretvara.
Nasa milovanja svakog jutra izdvajam i zajedno
sa njima, kroz spavacicu jutarnju izlivam
tvoje smele obrise i u strucak odvajam,
jer znam mila moja, da me svojim srcem dozivas,
preleces dodirima i grlis neznim prstima
iako me voli tvoja dusa, jer tvoji osmesi
u sebi me cuvaju, osecam da u tebi spavam
iako me nemas kraj sebe, uvek me imas.

Trebam ti. Jer tvoje strahove rasterujem
i tvojim kraljevstvom prinosim nesebicne dodire,
katkad za tobom pozudim iako moje nemirno bice
pozeli da prostruji prstima svojim do tvojih
ravnica i ugoste nezne obrise svojih prstiju
pa pucinom tvoje koze razvlacim vlazne poljupce.
Dok te imam pod vrhovima dveju planina i u tom
trenutku otvaras kapke tvoje iskrenog srca,
na svakom koraku me imas, mila moja,
da se tvoje utocista namire mojim iskrenim
milovanjima, samo na trenutak da osetis da me imas.

Velicanstveno duso moja, kroz ljubavi te dozivam
imas me u magicnim jutrima, kroz velicanstvene
vatre me imas, jer me tvoja ljubav uzela pod svoje,
pa me ima, u svakom oblacku mastanja.
Ljubavi moja jedina, ovog jutra ti dozivam
blazenstvo tvojih dodira i u njenom uzdahu te trazim
i svojim poljupcima okruzujem, da te u tom casu
zadrzim pokraj sebe i u zvezdinom beskraju u
tebi prilozim celo svoje bice, sto te uvek trazi.

Angel Guardian

Setni momenti

Mila moja, konstantno se budimo u setnim secanjima,
a vec pomalo nam sede vlasi u setnim maglama jutra.
Pa, mila moja, zar je iskrena melodija zagrljaja umrla?
Secamo se kako su nam nekada dolazili zima i prolece
i onaj miris dunja, vristecim uzdahom dozivalo setne
zore i kako si umela ljubiti pod izmaglicom jutra,
jer nasi prsti pamte sve sretne dozivljaje, pod carstvom
neba i neba duse ali katkad i strast ponovno dodje medju
nasim krosnjama i u kratkom hodu ostaje zapletena.

Jedan deo tog prelepog neba na usne mozes leci.
Zato pridji, necemo se valjda u mraku razici,
obecavam ti, na zvezdanom putu ostaju nase zelje
koje se i dalje pamte, koje smo znali nositi kao
teret nasih iskrenih srca.
Otkopcaj svoje dodire, umnozi svoju zenstvenost
podamnom, vidis kako se svetlost probija kroz tvoju
gustu kosu, a tvoje vrelo telo zanosom moje muskosti
zavezi za sebe.
Slobodno uzmi i sakupi sve nase setne uspomene i
opojnih mastanja, zaljuljaj svojim nogama sva nasa
stoljeca i svo nase iskreno vreme i prihvati ga za sebe.

Zauvek, mila moja, ostanimo jedni u drugom,
zajednickim telima neprekidno izvijanjem zvezdane trave,
a njihove livade milujuci nas da se priljube uz nase duse.
I potpuno, izjutra cemo kao senke osvanuti u tihoj noci,
jer ipak mi smo tu u nasem vrtu proleca dobijali sjajne
i prelepe pupoljke i tu nema tudjinstva koja u nama nece
nikad proci, i nema tog izvora sazvezdja koji nas nece
doci posetiti, jer mi smo neizliveni dah sto u daljini
sapatom utociste trazi.

Kad promrzla tisina tiho bude zvecala u nama,
cutacemo i nadati se, vec iole promatramo
drhtanje nasih vrelih uzdaha kako se razilaze.
Ne vidim tvoju prelepu zenstvenost,
samo naslucujem daleke tajne tvojih nespretnih odlazaka
i jednostavno cutim u zajednickoj postelji.
Otisla si i sta ja na to da kazem?
Ne, kroz boje naseg zivota.
Da odem? Da se stidljivoscu branim?
U kojem se gradu krijes, nasi koraci znali su ukrasavati ulice,
napustajuci vetrove i suncevo pojilo i katkad uzdisem za
mirisnim nevidljivim sazvezdjom, nasih nevidljivih zanosa.

Oduvek sapatom zadjes u dubinu moje velike duse,
i pod rukama srca moga ispijas moje iskrene izvore.
Suma je sada tu, otmena i velicanstvena, sirinom mojih
ljubavnih iskrica vezem tvoje poljupce, da se ne pogube
u ljubavnim tokovima dok kroz snove uranjam u tvoje
pescane vrtove starih nadanja.
Zato u krosnji glasa napnes se da oslusnes moju melodiju
s kojom te dozivam kroz ova jutra, a bezbrojne zvezde
stiteci moje uzdahe i usred svake bistre kapljice trepnes
u crvene boje, i sapuces u sebi kako se sretna kad se nadjemo
u dubini nasih dusa.

Zadovoljstvo je u tebi osecati zrelost, a taj njihov zar,
pripasti nasim krosnjama zrelih visanja, zavodljivo ljubiti
pod mesecevim balom i otmeno preliti umucene narastaje u
pregrst nasih divljih sokova.
Tada i zvezde jos uvek stite nase divlje bludi,
a njihov zlatni dodir, neizrecivim delima sjaje i vezu nas
u nase male poljupce i puste nase strasne zagrljaje
da plutaju po nasoj postelji iako nama shvatljivi ostaju
nasa i posle vremenskog praska.

Tiho u tebi, milo moje, bicu i do prestanka nasih setnih
uspomena, i neprestano bujacu u radosti nasih dodira,
jer i oblak pozude nas nemirno docekuje.
Osecam zrelost u nasim delima, zato ti i tihim uzdahom
dozivam, jer znamo oboje da smo se odomacili u nasim
odajama i neshvatljivo ocekivajuci nase dodire.
I ponovno strpljivo cekam, pred tvojim vratima gde izvire
tvoja senka ljubavnog mirisa, iako je zelim kraj sebe,
osecam kako svetlo u tami neprekidno seta iako smo razdvojeni.

U postelji razvlacis uzdahe, nemam drugog puta do tebe..
I zaboravljam sve navike, tad lezem dubinom nasih vrelih
poljubaca, jer je belina tvoga srca odavno vec u meni,
a slatkisi neubranog cveca i dalje zanosno prinose meni.
Oh, kako da razumem cekanje tvoje, jer bolna tisina napusti san
i ozivi lisce preko puste ulice nase, dozivajuci tebe.
Zbog tebe moram izdrzati ove dane, uvek u sumraku igram se sa
vetrom, preslikavam pesmu svoga zivota i dalje se nadam tebi.

Angel Guardian

Prava ljubav

Od ove noci odrecicu se deo sebe, da bih bio pored tebe
za svaku ljubav potrebno je dvoje, a za moju, potrebna
je samo tvoja dusa i tvoje telo.
Za dusu ne brini, izlio sam sva recna korita, svaki
kamicak sto je od vremena isklesan, podaricu tebi
da spoznas moju duboku ljubav, koja vremenom sve
izleci, pa cak i one tvoje stare rane za kojim si
bolovala ispod tuznih vrba.
Ljubav ne spozna za tugu ni za sramotu,
ona je tu da tebe usreci od ovog trena i ona
ce postati deo tvoje svakodnevne teze, bas kao
u bajci, odbranice te od svakog trna i od svih lazi
jer ume da uzvrati kada i nju zaboli.
Ona oseca sta znaci radost, sreca, jer ona je i od
samog Tvorca veca, svi za nju znaju ali niko ne sme
da je prigrli jer ume da se odbrani od losih ljudi
koje znaju da pokudi, pa cak iako mislis da je povredis
mila moja, oprostice ti, jer zna i oseca da tvoja dusa nju
i dalje voli.
Radosna je kada se probudis ranom zorom, okrenes se prema
ljubavi mojoj, slatko se nasmesis i prozboris svojom dusom.
Dobro jutro, ljubavi moja..
Sreca u ljubavi je kada se dvoje spoje, zavole se na svoje
mane i vrline, osecaj je neizbezan, ali veruj mila moja,
da vreme je uvek bitnije, da bi se nase duse spojile.
Sretni dani dolaze za nas dvoje, jer ponekad se rodi i jos
nesto trece, ako smo dovoljno mladi i zreli, pokusacemo
kao svi ljudi od pamtiveka, stvoricemo od ljubavnih cari
sasvim prirodno i malo sto se kroz vreme gradi i stvara,
a samom Tvorcu, bice jos sladje jer ipak iz ljubavi je sladje.
Ako pomislis na nesto vise, zadenucemo mu i ime da ga dozivamo
kada budemo bili stari i znani, svako ce imati nase ime
iako mislis da ti je draze, barem kroz nase vreme, ljubav ce
se ponovno radjati jer i mi sami znamo sta to znaci ljubav u dvoje.

Tvoje telo, definicija tezeg stvaranja i oblikovanja,
nikad sacuvana od vremena, ali ljubav zna i da prede
po obalama cistim, ko u butini teske pore, veruj mi
milo moje.
Oblikovano telo nista ne znaci, dok se po njemu ore,
znan je taj mastoviti seljak, kako ume zaorati cvetna
polja sa vlaznim poljupcima oblikovati tvoja polja
rumenog nosica, zaustavi tvoje vreme, kroz trenutke
neznosti ocistiti rane tvoje, pa makar i u snu pridodati
vaznost tvojih misli i izbeci vesto svaku tvoju dlacicu.
Preko vrhova tvojih obraza, zaliti iskrenim dodirima duse
naiskap popiti tvoje telo, da kroz kosu tvoju teku misli
tvoje, dok u mislima uzburkuje tvoje more, jer ipak u tom
moru nikad neces biti sama, jer tu cuvas svoju dusu od
postanka vremena.
Iza uva cuci tajna mekana, malo pohabana ali ne brini se
on je vest carobnjak ispravice svaku krivu liniju da spoznas
kakve napitke emocije sprema, da poludis za njegovim telom
jer njegovo i tvoje telo, udar je kao dva sveta, cuju se cak
i od meseca pa do kraja svemira, zapisano je i u vremenu
da se tvoje telo sprema, za ljubavne zagrljaje, jer tu gde vas
ima tu je otvoreno i rajsko polje.
Ako mislis da leptira nema, ne brini se milo moje, to samo
hemija malo posustaje, voli predigre duge da i ono zaigra
ludo, najludje pa ako promislis sve od reda, mi smo vec spojeni
od citavog svemira.
Prelazim neznim koracima prstiju preko grudi, zablistace tvoje
crvene bradavice, pomalo ljutito ispustice medne sokove
barem u tom momentu shvatice, da je moje ruku delo sto ostade
napaljeno.
Promislice tvoj uzdah, zasto te mucim polako, zasto uzimam po malo
kada zelis sve odjednom da uberemo.
Mislim se u sebi, ne zelim odmah sve da uzmem, volim sve odmilja
jer nasem telu sve to prija, svakom uzdahu ti pridodajem neznost
mog jezika.
Obgrljeni rucicama, njisemo u poljani, beskonacni horizonti odaju
nam slasne uzrecice i od ovog momenta, mila moja, u samom trenutku
vodicemo ljubav do prestanka sveta.

Angel Guardian

Vrt strasti

Letim pokraj prelepog vrta strasti sto pod nama prostires
i poput meseceve lepote, nalazem pogledima po vlaznim obrisima,
smisljam na koji cu se nacin pribliziti i zapoceti sladiti, i
sa neznim dodirima uzimati plodove sto se mojim ocima zasladjuju,
prepustiti se vestinom beskonacnog sjaja i prepustiti se jos malo
rajskom vrtu nasih tek prostranih strasti.
Ne mogu odoleti izvorima nabujalih mirisa i jos ne mogu ti prici,
uzdahe slazem i kroz cutnju se branim, kako se u proredjenom dahu
otvaras poput neznih svilenih latica koje cu sa svojim usnama probati
u prelivenim bojama pripremljenog nektara, jer ako zakoracim pozudom
i razbudjen prosetam stazama tvojim slasnim gde me cekas poput
socno-zabranjeno voce, za sada, kojem se izdaleka divim.
Spremam se otici medju krosnjama nasih zagrljaja iako si obasjana
zadovoljstvom, kroz silinu svojih osecaja zalazim medju njihovo korenje,
nestasne ruke, nevidljivim sapatom oblikujem u beskonacne nezne ugrize
i preko dlanova stavljam mekocu tvojeg prisustva i prihvatam uspavanu
ljubav tvoju, kao mestu najsladjih nektara sto sa neubranih vrtova
nadolaze.
Lep je osecaj posetiti tvoj vrt i udisati svo to voce strastvene nade
u sebe, jos ugodnije nektare u nama osecati i pod vatrenim suncem ljubiti,
pod sjajem zvezdanog neba i nebeskih kapljica zaploviti u nase zelje
i na samom ulazu u nase carstvo uspeti rasaznati mir na nasim usnama
koje je preliveno tvojom strasnom lepotom, lepotom tvoje duse.
Svaki uzastopni drhtaj moje prisutnosti razlezu se prema nasim milovanjima
i jacinom zanosa pronalaze nase znane puteve u nasem zagrljaju,
u samom trenutku uzdizu se s poljupcima i raspletu dodirna mesta oko tvoje
zenstvenosti, sasvim nezno nastanjuje uz vrat i tisinom zalaze po
narandzinim poljima, poput tvoga tela, zapocinju plesati, pod tvojim dahom
i istovremeno tvojim srcem.
Iznova se osecam, jer ti prelivam po mirisnom telu tvome i razlivam crvene
usne jagoda i pod plavetnilom naseg neba, postajem nepresusni dah ljubavnog
pocetka, prijaju mi tvoji bokovi, sto se odigrao ples nad toplim ocima tvojim,
trepcem u prozirnom naletu izmedju usnulog sna i strasnog trenutka,
i glasove nase pretvaram u eho tek procvetalog ljubavnog vrta.

Angel Guardian

Pisac starih spomenara

Pisao sam po starim spomenarima tvoje poglede,
raspisao sam jos vrlo malo detalja i tvoja slika
pejzazom kruzi i razliva tvoju kosu nezno mekanu,
prelivaju se sve silne boje, poput tvojih iskrenih
poljubaca.
Da sam te sreo samo malo ranije ispod podlugova
nasih mostova, istim onim mesecom sto je umeo da
ocara tvoje iskrene usne prepune neznosti, al ni to
ne bi bilo dovoljno da nas spoji kao slatka rec
od davnina poznatih sviraca pod okriljem srca naseg.
Svake noci posetim gnezdo sove i umirim plac njihov,
sasvim tiho otskrinim prozor tvojih snova i pustim
harmoniju veselih nota dodira.
Prvim stopama svojim razmaknes i kroz otkucaje
plameno plave vatre ugnjezdis se medju borove sume,
kraj one reke sto si umela sesti i posmatrati svoje
zvezde dok neprestano trepere, jer su ugledale tebe.
Katkad umes da prosetas prstima preko moga srca i
prosaputas neznim notama mlecnog puta i prelepim
osmehom sazvezdja oriona, otkljucas svoje nezno krhko
srce i razvuces veo srebrno tihih uzvika, da pod putem
razlivene zvezde padalice sakupis najsjajnije delice
samog postojanja, i kroz nase poljupce podvuces se pod
svilenim carsavom sva ona natopljena dela pod otokom
nastalih trenutaka.
Tu se sladimo beskonacnom poljupcu rajskih plodova,
zajedno oberemo preslatke dodire i sjezikom prolijem
nemirne cistace nasih uzdaha.
Ulazim i neocekivano rastapam delove tvojih trenutaka
kroz svaki kutak tvoje prelepe zenstvenosti,
pronasao sam sazvezdja toplih uzvika i sve kroz milovanje
vlaznog jezika prodjem, i sam svemir tvoje duse utopim
u vecna zadovoljstva nase ljubavi.

Angel Guardian