Loodesa vs Duhovi Proshlosti

Broj poruka : 169 Godina : 44 Datum upisa : 08.10.2007

Moji snovi su od pepela, odnekud dunu vetar, odnosi ih… donosi tudje snove… Pepeo tih snova čini moju noćnu moru…

da to je sigurno zbog jedne od Božijih zapovest –ne poželi ništa što je tudje- a ja sam oduvek bila lovac na snove, samim tim proističe da ću goreti u paklu.

Inače, sve je počelo u nekom tudjem gradu, koji sam uvek svojatala, Novom Sadu, sa nekim drugim, simboličnim lovcima – na ljubav,

„Love Hunters“-ima i njihovom pesmom koja i sama kaže da je ljubav pakao...

.... sve se svodi na isto – lovce, ljubav i pakao.

Ljubav sam izgubila, a pakao je ulovio mene.

Broj poruka : 169 Godina : 44 Datum upisa : 08.10.2007

Leptiritji su opet tu. Progone me te spodobe. Najezzim se, zatreperim, zadrhtim, i uzzivam u tome. Uzzivam u svakom malom trenu na koji sam tako dugo chekala, kojem sam se toliko nadala dok sam boravila u praznini, u mrkoj tmini. I eto tu je. Osećam opet neshto. Velika je stvar to znash. A bojim se, strashno se bojim! Nemoj presetji ovu cevchicu kroz koju mi dotiche zzivot, optimizam, nada. Eto sama tvoja pojava kao da mi vratja veru u zzivot, da disati, hodati, bitisati i dalje neshto znachi, davati se, prepushtati se, nadati se da josh uvek neshto vredi, opirati se besmislu i praznini i nije unapred izgubljena bitka, da je .... da je mogutje da postoji neko ko hotje biti deo moga zzivota zaboga.

Hahahahahaha...

Smeshna sam samoj sebi... pitam se, dokle vishe, loodo jedna, dokle tjesh biti naivna i gloopa?! Kad tjesh shvatiti da ti ne pashu ovakvi tekstovi i da to nisi ti? Zashto bezzish od realnosti? Chemu? Josh jednom su ti se smejali, i? Zadovoljna si shto si usretjila nekog podigavshi mu ego? Jesi, zadovoljna si, samo josh da nisi tako bachena sa strane i da ti je uputjen bar jedan osmeh zahvalnosti, bila bi mozzda i u pravu... lepo je usretjiti druge... A shta je sa tobom? Kada tjesh ti biti sretjna?

Neko se igrao. Kidao je laticu po laticu. Voli me, ne voli me... jedna dechija igra prekinula je postojanje jednog suncokreta...

Broj poruka : 169 Godina : 44 Datum upisa : 08.10.2007

Zatvaramo srce, dusu. Dovoljni smo sami sebi, ne doticu nas tudje sudbine, cekamo, ni sami ne znamo sta, znak ili ... ? Gledamo mrtve senke na zidu, samoca je izlaz iz zacaranog kruga, mirimo se sa tamom, tonemo u crnilo noci, na tamnu stranu...
odvlačiš me svoju.
Ti znaš kako iz tame da nadješ put, već puno vremena provodiš tamo,
ali ja sam samo mali svitac što nekom detetu ispunjava želju.

Broj poruka : 169 Godina : 44 Datum upisa : 08.10.2007

Mislim da sam pogubila rechi prichajutji neke gloope priche.

Jednom je duvao jak vetar. Setjam se da sam se jako smejala tog dana.

I odneo mi je smeh... i misli su mi otishle sa njim.

A tako zzelim da ti kazzem josh neshto i da ti se osmehnem.

A sve je odneo taj vetroviti dan.

Ne mislim, ne smejem se, ne govorim...

Broj poruka : 169 Godina : 44 Datum upisa : 08.10.2007

Zvono na vratima... brzi potez ruke i nashla se okrenuta ka zidu... Prislonio je svoje telo uz nju i proshaputao joj:"Reci da ti nishta ne znachi ovaj dodir... da ti se ne pali crvena lampica u glavi od mog daha... da ne volish kada ti predjem prstom niz kichmu..." Pogledala ga je sa varnicama u ochima...i rekla:"Tako te zzelim..." a onda se nasmejala punim plutjima i upitala ga da li je to zzeleo da chuje, oshinuvshi ga ledenim pogledom... Skida ruke sa nje i izlazi kroz ona ista vrata kuda je pre minut ushao... Mislio je da je poznaje nakon toliko godina... Prishla je radiju i pustila muziku sa osmehom na licu. Iz zvuchnika se zachulo "Duboko u tebi, mozzda sam ostavio trag svetla..." Prelazi joj sena preko lica i scena kroz glavu... ista soba, on iznad nje i podrugljivi osmeh... Stresla se, izvadila cigaretu i upalila je... Iz zvuchnika je i dalje dopiralo “Jednom u zzivotu datju da me zarobi mushkarac, hladnog stiska i chelichnog pogleda…”

Broj poruka : 169 Godina : 44 Datum upisa : 08.10.2007

Kapi kise odskakale su i razbijale u hiljade delica. Delici su se uporno spajali u potoke koji su se slivali ulicama. Podsetila je sva ta kisa na bujice njegovih reci i pogleda koji su raznosili njeno telo i duh. Pogledala se u ogledalo... Sivilo je ispunulo jutro njenih godina... Licila je na kisni dan. Prosli su dani kada je sjaj bio nezadrziv u granicama njene koze... Istruleo duh je pocheo da joj curi iz nogu, rasute misli su joj kapljale iz ochiju i ucrvljala dusa joj je nadimala grudi... Strah je pomerao njene ruke ka zagnojenoj misli... Pokusavala je da iscupa uzrok toga shto je postala... i videla je... sebe u proslosti, led, okruzen ravnodusnoscu koju je rusila ljubav. Led se polako topio i palio sjaj u njenim ocima, prelivao se u njega dok se on nije naoruzao istim zidom ravnodusnosti koji je ukrao od nje... Njena proslost postala je njegova sadasnjost, sjaj se pretvorio u sivilo i njegove ruke u okove. Gnoj je poceo da curi, misao je bila vidljivija - samo jos jedan pokusaj da upali vatru u njegovim ochima, da povrati svoje oruzje i sebe, a onda, ravnodushno zakoraci daleko od ljubavi koja je ubija i ostavi osmeh kao trag...

Broj poruka : 169 Godina : 44 Datum upisa : 08.10.2007

Crvenu boju najceshtje okarakterishu kao boju strasti, boju ljubavi...
boju koja izaziva agresivnost, ili, pak, kao boju zzivota (krvi) i sretje.
Neki je pominju i kao boju komunizma...

Ne volim crvenu, osim u detaljima...
ali zzeleh strast i neku vrstu ljubavi, verovatno...
i agresivnost htedoh da izazovem u pojedinim momentima (:-))...
zivahna bejah danima...
i mislim da sam bila sretjna na trenutke.
Jebeni komunizam... prevlada (prim.prev. "Ono shto je tvoje, to je i moje! Ono shto je moje, to je samo moje!)
Ne dirah njegovo, ponudih sebe...

Maaaaa...
mogu ja i bolja pionirka da budem!

Druzze Komandante, javljam se na duzznost!-reche loodesa i zlobno uvrnu kikitze Smile

Broj poruka : 169 Godina : 44 Datum upisa : 08.10.2007

Danas sam po obichaju skakutala po kanalima i zabavljala masu (volim da chinim dobra dela :p). Iz konteksta neke nashe prethodne priche, ona mi pomenu pogled...

Pogled, uzbudjenost, zzelja, misao... flashback!!!

Zamrznuti trenutak prevelike toplote...

Moji prsti isprepletani kroz tvoju kosu kao slabo sunce koje se probija kroz jelke posadjene ispod moga prozora...

Skupljash sokove sa mojih butina i sladish se uzdasima koji ispunjavaju prostoriju, smanjujutji je svaki put sve vishe...

Izvijam se pred tobom kao dim cigarete koja dogoreva u pepeljari i zadrzzavam svoj pogled na tvojim uzzarenim ochima koje mi shetaju kroz um...

Znash li da si jedini koji zna da probudi tigrove zaspale u meni?

Ali, to je samo flashback...

a mogla bi se zakleti da sam osetila meshavinu nezznosti i grubosti u tvojim rukama...

joshuvek su na meni...

Naslov: Re: Loodesa vs Duhovi Proshlosti 28/5/2008, 10:30 pm

Pa de si ti meni ? Nema te nema pa odjednom, lepo napisane misli.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Broj poruka : 169 Godina : 44 Datum upisa : 08.10.2007

LJoob komsho (bivshi Sad

)
Tu sam ja... samo vas posmatram...

Naslov: Re: Loodesa vs Duhovi Proshlosti 29/5/2008, 11:21 pm

Ma vrnuces se ti u Zemun, niko ne bezi iz njega a da se ne vrati !

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Broj poruka : 169 Godina : 44 Datum upisa : 08.10.2007

U njoj su zivele tri osobe.

Devojcica, Romanticarka I Drolja.

Devojcica se lepo slagala sa Romanticarkom.

Bile su slicne. Obe su zivele u svetu snova.

Ona je pokretala to telo svojim igrama I svojom energijom.

Njena naivnost je davala chudesan sjaj tim ocima.

Romanticarka mu je davala soficistiranost u pokretima

I obuzdavala je Devojcicu da ne pretera.

Zudela je za osecajem zaljubljenosti.

Devojcici je vremenom sve vise nedostajalo razumevanje

I neka nova igracka.

Romanticarka je postajala sve razocaranija.

Jedino se Drolja iskreno smejala.

Pred njom su svi padali na kolena.

Broj poruka : 169 Godina : 44 Datum upisa : 08.10.2007

Bunar sazidan od ukrštenih reci ništavila
dovoljno dubok
da se spustiš u njega
i ukradeš za mene
par osmeha iz Djavoljeg kazana.
Da mi budu odora
dok za tebe budem izvodila ples ludila
pod kišnim slapovima.
I nemoj mi šaputati da je tajna iz davnina
latinskim recima sakrivena,
to me ne zanima,
tvoja prošlost za mene je relikvija,
ja sam samo promenljiva konstanta
tvog hodocašca.

Broj poruka : 169 Godina : 44 Datum upisa : 08.10.2007

Par minuta je stajala i posmatrala ga. Smesila se.

Prisla mu je i skliznula prstom niz njegovu kicmu pre nego sto se nagnula i jedva dodirivala vrhom jezika pregib na njegovom vratu. Ocekivala je da ce se stresti i okrenuti ka njoj, da ce ga gledati nemo, udisuci i upijajuci ga u svaku celiju svoga tela, gde ce morati dugo da ga cuva, skoro ceo jedan dan... Ali...
Prisetila se prethodne noci. Sve je bilo drugacije. Setila se toplote koja joj je strujala kroz telo preko malog prsta negde na nejasnoj liniji izmedju njegovog kuka i butine. Setila se njegove ruke na svom stomaku i osecaja koji u njoj bude sapate i strujanja iznad i ispod njene koze. Setila se i urlika dve zveri koji parcaju pustinju na delice. Setila se i rezervata u udubljenju njegovog ramena, namenjenog samo jednoj zasticenoj zivotinji, njoj. I setila se, kako je jos tog jutra ustala iz kreveta sporija i teza, puna njega...
Puls joj je ludackom brzinom kucao u vratu. Osetila je vrtoglavicu. Tek sada, u ritmicnim talasima sustizale su je sve njenegluposti, njeno slepilo, zbunjenost, ljubav, strah, zudnja, samarala su je osecanja, kolena su joj klecala. Uhvatila je svoju ljusturu znojavim rukama, sakrila se u sebe i posmatrala ga sve dok nije postala toliko mala da je nestala...

Naslov: Re: Loodesa vs Duhovi Proshlosti 22/12/2009, 5:55 pm

Pa dej si ti tako dugo ?

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !