midjika

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:09 am

Izbrusili snovi i ja
tajne o tebi do savrsenstva,
malo je ukrivo,
malo grebucka,
malko sivoga ima,
ali tako treba i
hleba i igara,
nista vise, mozda
malko brasna pod prste,
da maglom pospem
vazduh izmedju nas..
bajku ti napravim..
I pokvarila sam cekrk,
skripao je,
volim zrikavce,
zbog tebe ih volim,
onomad mi saputali sta radis,
dok su svici zvezde
glumatali ne bi li te uspavali
sto pre,
da se popnem,
na prozor naslonim
i uzdisem gledajuci Ljubav.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:10 am

Pijan od zelje, slavuj,
zaspao na trnju i usnio
cudan san.
Kako je mladic
i kako je ukrao grancicu kafe
da pokloni
crnoj devojci
sa sarenim leptirom u kosi.
I kako je ona prostrla svoju haljinu
kraj reke,
pevala mu nezno i kako je
na kraju od ljubavi umro u snu.
Probudivsi se,
shvatio je da se rodio kao ptica,
da se dogodilo cudo,
a ubrzo zatim i ovo:
da je trnje sa ruze nestalo,
da ne sanja,
nije slavuj
vec onaj isti mladic
u zagrljaju svoga leptira.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:10 am

Dok je noc lagano padala,
misli su se rojile,
na terasi se ljuljala u drvenoj stolici
i prebirala po secanjima.
Tiho je bilo,
i samo se cuo
zveket preplitanja njenih misli
sa mislima ptica,
kornjaca, svitaca scucurenih
na obalama kapljica rose.
Pala je kasika prepuna meda
i u trenu prekinula sve.
Zamirisao je caj od nane,
a miris ljubavi se razmileo sumom.
Pili su u tisini, gledali se,
reci im nisu bile potrebne, odavno.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:12 am

U glasu sam osetila ostricu noza,
upakovanu u fini papir,
barsunast, nezan.
Smejala sam se pocetku bez
kraja, jer sam znala da ga
biti nece, ne, kraj pocinje
rukovanjem, pogledom,
kraj pocinje susretom,
iz nas, oci u oci,
sa spustenim kopljima,
sto lice na trepavice,
belim zastavama,
sto mirisu na latice
i posle svega...sa mirom,
u srcu, ocima,
a sa nemirom u dusi.
Pesme u zacetku placu,
u bojama cilibara,
na jesen mirisu,nadolaze,
pljusak u dusi, poplava,
potapa i davi poslednje
papirne brodice nade.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:12 am

Probudi se,
saptao je vetar,
probudi pesmom
ptice,
da zapevaju,
docekaju prolece,
divljoj zimi
mahnemo po
poslednji put,
ti i ja.

Napravi vencic,
rece,
lanac od cveca
da zimu u
pecinu odvedemo,
nek jutro kose rasplete,
nek sunce svoje prste u
nju stavi i kikicama

ukrasi dan.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:13 am

Ostace beleznica,
u njoj pesme ne pevane,
sapatom ne oslikane,
ostace da seca,
na lepe dane,
snove,
ko mac u kamenu,
da ceka,
na cisto srce,
nemiran dlan,
da je otvori
i tajne iz nje
svetu pokloni.

Ostace suze
ispresovane
kraj lisca
umrlih jeseni,
kraj cveca
umrlih proleca,
kraj slicica
i jedne tvoje
na kojoj je decak
koji je pruzio ruku,
a srce poklonio.
Meni.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:14 am

Od gline sam ruku vajala
mogla sam zmureci,
zamisljala bih dodir i tako
vajala prst po prst, svaku
liniju, brdasce, korito dlana..
Vracala sam secanja i lepkom
toplotu dlana za glinu lepila,
zima se borila i mrzla pokrete,
dodir i stisak...nisam mogla
vise da izvucem ruku iz tvoje,
blato na cipelama se stezalo,
suze se stegle...mozda nas
prolece otopi i veze poljupcima,
do tad, ne pustaj...

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:14 am

Fleka u oku,
ukradeni mladez,
mozda, lopta decija,
iz onog dana
kad sam trazila
mene,
mene veliku,
onu sto zna
da je skrnavljenje
ubijati pesme,
sto ih ko macice
u dzakove stavlja
na ledja prti
i do reke mojih
suza odnosi,
ona sto ih izvadi,
pred mojim srcem
podavi, baci,
ne progledale,
slepe - pesme,
ona koju sam
pronasla i
rekla joj da me
pusti,
umorna sam,
ne sudim,
male duse u snovima
cujem kako mnjaucu
dozivaju me,
pruzaju rucice,
a ja im haljine sijem,
produzavam san
da zavrsim
kape i rukavice,
ide zima,
da se ne prehlade...
cuvacjuci ih od tebe,
sebe porasle...

Idi, nestani,
poklanjam ti
moj san
u zamenu za njih,
zauvek...?!

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:15 am

Nosim radost
tiho
svi je primete
cude se
ukrali bi je
a ne znaju da
je ona sapat
iz srca rodjen
tuge trag.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:17 am

Maglu sam
u casu usula
ispicu do dna
u njoj su vetrovi
mozda mi
kost u grlu oduvaju
VOLIM TE
da kazem

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:17 am

Dok snovi andjela zaspalih
na zvezdice se kace
jalove i grube reci
odbijaju se od zidove.
Tisina poput sudjera upija svaku
i tako brani moju dusi od njega
srce se steglo,
odavno ne govori,
zacutalo, katancem zakljucalo
svoj svet, svoju ljubav, sebe.
Oblacim se, plasim se da ce me
povuci, vratiti, ali ne,
ovoga puta pusta me.
Izlazim i korak mi sve brzi,
osvrcem se ne bi li ugledala senku
koja me juri,
koja se predomislila...ali ne,
ovoga puta je nema.
Pijane i trome reci nemaju snage za trk,
nemaju snage ni za sta sem da ostanu u gluvoj sobi
i same sebe ponavljaju, sebi se pravdaju,
bez ikakvog reda i smisla,
namrgodjene, teske,
reci koje svakoj mojoj zelji smrtnu presudu izreknu.
Povija se mala breza na vetru,
hladan vazduh suze brani
i sipa mi noc , i mesec, i zvezde,
greje mi kosu pahuljama
da se ne prehladi.
Sela sam na klupu
da umirim nemir,
ne od reci,
ne od straha,
ne od bega,
nemir od zelje
da dah mi tvoj potiljak ogreje.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:18 am

Snovi nekad odvuku u podzemlje
ne vidim sebe od mraka
a mrak me svlaci do gole koze
vratim se naga, isprana, bela,
ostavivsi mracnu njima, avetima.
Ruzu sam ukrala, pod zvonom
je malenim pronasla
samuje, niko je nece uvelu..
Tunel, sunce nam prostrlo tepih
pod noge, docekuje nas dan,
a moja ruza podize uvele latice
i sapuce....jel ja ovo sanjam,
ziva sam.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:18 am

U slovu je zima,
tek pahulja sto
nagovestava nestajanje.
Istinito je, opekla me,
a od leda je satkana.
Smesne su suze
naspram pahulja,
ne umeju da plesu poput
balerina. Natrag u izvore
duse, niste zasluzile ovu igru.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:20 am

U zavezljaju
pod kaputom
skrivam dar
od reci izatkan
a zbilo se tek
slucajno i
tada sam shvatila
da misli krila imaju
a pesme dusu
pustala sam
reci
vetru ih saputala
dimove uplela
nad gradom
u mreze oblake
kise od tebe sklanjala
da ne prehlade ljubav
nema ih
cudnom sumom
lutaju
izgubljene

*****

Pronasla sam u Raju
kutiju,
u njoj snovi nedosanjani i
darova puno,
pesme neispisane i
masnicom povezano
pola kolaca od cimeta.

*****

Svilenim dodirima
popunjavam san,
jutro me budi
na jastuku se ljubav
meskolji,
gledam, i
dok rosa umiva lisce
suza krece,
prespavali smo.

*****

Dodji,
Stracara pod jablanom
na kraju puta je,
plac iz nje ko reka tece,
zakljucaj ga neznostima
da ti osmehe darujem.

*****

Malenu srecu cuvam,
zelja mi da je ljubim,
plamenom suze ugusim
u grudima proljece razbudim.
Mogli bi ziveti od kise,
kruh od pesama pravicemo,
srce za nas neka dise
usne primakni da se ljubimo.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:22 am

Ulovila sam pesak u mrezu,
neznalica ja,
i kamen pod nogama
stiskam,
da mi ne pobegne put
koji sam godinama posipala,
praznila dzepove kaputa.
Jato ptica cuvam u ocima,
zbog njih nisam potonula,
ali , tuzne su ptice,
ne zele na jug,
one bi kuci
u tvoje oci.

*****

Na potoku rasli,
jedna devojcica
i jedan decak,
breza bela
i viti jablan.
Rasli su i dani,
nizale se noci,
smenjivala
godisnja doba
i zelje.
I svaki put kada
bi dosli sanjali bi
lezeci na travi
gledajuci zaljubljeno
u zvezde.
Kamencici ostadose
kao trag,
imena svoja njima
ispisase,
bela breza i
viti jablan,
ko oni srasli,
grancicama grle se.

*****

Skliznula senka i
nestala
sneg je vejao
a ja sam pratila tragove i
na koracima zaspalim
tu kuda si prosao
djurdjevak je nikao
a ja
ja sam ga ubrala
led s trepavica obrisala
pero o mesec okacila
i u senku se istopila.

*****

U oci sam stavila tresnje,
nekako,
slatko mi dok te gledam.
U usima pcele bruje,
zuji mi ljubav,
drhti ko bumbarov let.
Leti te trazim svuda,
pravim se vazna, pa
napunim dzepove suncem
i krisom polivam staze kud prolazis,
volim rumen na tvojim koracima.
Opegave ti tragovi, pa pege
ko kamecice pratim, skupljam ih u
jednu kutijicu i skrivam na polici,
u knjigu ''Maruska potepuska'', tu ih skrivam.
I kad deci izmisljam nove price, pege ko konfete
polete, a onda se gadjamo jastucima,
pa i perje poleti. Kad sve utihne, ustanem,
pa pege od perja razdvajam, perje u jastuke,
a pege po sebi lepim.
Mozda me zagrlis,
ako ih prepoznas kad se sretnemo.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:23 am

Predvece, kad bi sve utihnulo,
pramba bi nam pricala price.
Stara kaljeva pec u uglu sobe
licila je na neku carobnu pec,
a ja bih se tolko uzivela u price
da se desavalo da pec otvori vrata
i ja nestanem sa pricom.
Lavez pasa je bio jedino sto me je drzalo
blizu kuce - ne smem dalje,
saputala bih i radost se razlivala sve vise i vise,
jer, volela sam taj svet,
svet gde sve smem i mogu.
Semenke su rasle na oblacima,
i ptice nisu bile gladne,
sladoled po drvecu,
ringispil je imalo svaki decak u dvoristu
i on i ja smo bili najbolji drugari.
Tras!
Zasto si me bato pogodio teniskom lopticom?
Samo sto sam zakoracila u moj svet!
Nije fer!

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:23 am

Negde mi nestale reci
Eho ih odneo
Mirisu na tugu
Ako ne i na smrt.

Nisam se rastuzila tek tako
Ako mislis da me ne boli, varas se
Secas li se sta sam pozelela?!

Uostalom, nije ni vazno..

Snovi su strasni
Neka devojcica mi ispala iz ruku
Osetila sam njen pad
Videla sam sve
I dok sam je nosila na rukama
Mucio me je ocaj, hoce li preziveti
A, nisam ja nju pustila, ona je mene, ko da je zelela!

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:24 am

Lepet krila sam cula
Eno ih
Tiho svijaju gnezo u nasem prozoru,
Otvori, da gledam kako zivot nastaje

Na dlanu mi iscrtaj sunce, citav sat treba dok ne dodje
A, plasim se da im se ptici ne prehlade

Visoko na staklu nacrtaj oblake
Raduju se ptice oblacima, secaju na daljine, jug
A, kad padne noc, okacicemo im onaj ukras polu meseca
Titrace tiho zvezde kroz granje
I mozda im zalici na dom
Mozda ostanu kod nas
Ako ih naucimo da je jug u srcu, a ne na drugom kraju sveta.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:25 am

Zaustavili smo vetar.
Ne duva.
Pitce uspavali.
Ne cvrkucu.
Ljude, ko olovne vojnike
sklonili sa ulica.
Pustos.
Tiho je.
Cujes li otkucaje?
Pokusaj da ih cujes,
gluvo je doba,
ovo samo magija srca moze.
Uzivaj u tisini dok traje.
I slusaj.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:25 am

pronasla sam tebe
tamo gde sam te izgubila
u sebi.
A nije te lako pronacim,
ljubomorno te cuva ona za sebe,
nije ko ja,
podrezala bi ti krila da ne letis,
ne ides,
ne pises,
ne dises,
tako su je naucili,
a pogresno su je naucili.
Onda je u krilo mecem
i place dugo, i zao joj,
i pusta te, lepi nelepljivo
prasta neoprostivo.
Kad zaspi, pokrijem je,
u celo je poljubim.
I...nece vise,
slusam je dok jeca u snu!

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:26 am

Spakovala sam bocice.
U njima su moje uspomene.
Sve ono lepo, sto je mene radovalo,
na noge me podizalo,
vetar u ledja bilo.
Ne znam sad ni kako sam uspela da u bocice
spakujem sve te sitnice.
Jedno leto, pola brda,
zalazak sunca, mahanje sa perona.
Evo, krecem........ne,
sve se razbilo,
sve sam unistila, kako cu sada bez uspomena?!
Pa, lepo. Krenucu na put bez icega,
kupicu nove bocice, punicemo ih zajedno...ali, sta ce
nam bocice, da skupljaju prasinu na polici, zaklanjaju svetlost
ljubicicama i lutki iz detinjstva.
Ja samo hocu da svaku kap svetlosti iz oka,
uspem u tvoje, tebi da poklonim sve.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:26 am

Nestalna dusa
mirise
da bi svet mirisao
svoje neznosti poklanja
i slepom zeljom vodjena
drhti
za dusu vise
da da
da pokloni
zadje i zaplese
u svako srce.
I poput pescanog sata zivi
svakog dana udahne po zrnce ljubavi
sa zeljom
da staklo pukne
i sva ljubav ovoga sveta srusi joj se na dlan.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:27 am

A onda sam sebe kaznila,
sama sam sebi srce slomila
izlomila ga,
u prah ga pretvorila...
i dok smo sedeli tako
moje srce i ja
dok je vrela krv jos pod nama disala
sletela mi je na rame ptica
i rekla mi:
Podaj mi oci, ne trebaju ti! Bez srca, oci nicem ne sluze!
Podaj mi ruke, ne trebaju ti! Bez srca, ruke nicem ne sluze!
Podaj mi noge, ne trebaju ti! Bez srca, koraci stoje!
Hajde,
oci cu ti iskopati,
ruke iskidati,
noge polomiti!
Nego, mozes li izdrzati bol, ne bol dok bez vida ostajes,
ne bol dok ti zagrljaj otimam,
ne bol dok ti puteve zaustavljam.
Bol za njim,
da volis,
da volis i tim trunjem i srcom sto ti je od srca ostalo...ne!
Ti sve ovo mozes izdrzati, ali da ga zaboravis, prestanes da volis, ne!
Sada, uzmi te krhotine, napuni sake i gutaj!
Da!
Da osetis kako je dok gutas ostro staklo iz svog srca, neka tebe reze,
nek ti prereze grkljan, ono sto se ulije u taj prostor gde kucas i trajes,
to poklanjaj...ono sto boli sazvaci sama, pa posle opet lomi!

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:27 am

Nebo u pogledu trazim
ono cisto
bisto
bez oblacka
sto si mi poklonio onomad
dok si mi u dlan
slagao neznosti, prozor
i boje.
Kako da ceznje umirim
necu,
jedino to necu...
A bila bih nezna,
htela bih sapnuti san
onaj sto lebdi oko nosa
dok ne nestane u zagrljaju,
uzdasima nadglasan,
nedosanjan.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:28 am

Bledim stopama
sencim mrak,
senku ptica da ne zgazim,
zaspala na stazi,
da odmori.
A, evo ga
svice dan,
nestace sa prvim suncem,
senka,
ne ptica!
Ona ce se vratiti
svojoj senci,
srce joj na cuvanje ostavila,
u senku ga sakrila.
Senka voli.
Verna je dok srce svoje Ptice cuva..

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:28 am

Jauci noci
bauljamo,
bauljamo
moje sidro i ja!
Nije mi tesko,
al otezalo,
mozda se ostarilo,
mozda smo zakacili
i sto treba i sto ne treba.
Moje,
sidro
i ja.
A vucemo tako
sve sasobom,
zivi nam tockovi ciganskih kola,
zivo nam gudalo,
ziv nam rep od zmaja,
krov stare kuce baba Anke,
lepi nam jaganjci
sto su deca umazala blatom
pa majci na vrata otisli
rekavsi: mati, vidi Garova!
Sve vucemo
moje sidro
i ja!
Evo nas,
nogu pred nogu koracamo,
bauljamo kad tuge naidju,
al ide,
ide nam nekako!

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:29 am

Mesecevu rosu grlim,
pojim si dusu,
na kolena pala
al hoce dalje,
gola,
bosa,
zedna mi..!
..al zedna ljubavi!
Ne da je iste!
Da je poda , trazi!
Podigni glavu,
pokusaj u mraku
da pronadjes tragove,
one,
one sudbinske,..
Ne, ne nosis me u sebi
da me darivaju,
nosis me da utulim zedj,
ublazim bol,
dusi srodnoj.

Naslov: Re: midjika 11/6/2011, 4:49 am

Naslov: Re: midjika 12/6/2011, 5:45 pm

Vidim bila si vredna midji:)

otvorila sam kutiju
izabrala
evo
saljem ti zutu bojicu midji
nacrtaj sunce
da ti jutra budu nezna
dosetace do tebe
svi poljski cvetici
da te polenom pospu
odmotaju klupko ludosti
u srcu skriveno
na jastuku prvih zraka
zajedno da se kotrljamo
niz livade pospane

*i nemoj da stucas
to te samo ja spominjem:)

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 3:29 am

jesam, vidis da sam dobra,
a ne mogu da stignem sve
da hranim ptice, kupam kucice,
lovim leptire, ljuljam se na oblacima,
al se trudim, znam da znas,
...frajle me neke spopale u glavi,
pa me kvare, uce da se sminkam,
stikle da nosim, cvet u kosu da udenem,
haljine mi skratile...necu, velim im,
nemam ja vremena za te kerefeke,
moram cvece od pesama da pokupim ,
ovde ih ostavim da se sve zajedno druze..
s tobom da se igram, pokazem ti dugu sto sam uslikala,
dve, ljubile se to jos nisi videla,
i grle se, natkrile jedna drugu,...
dosapnem ti tajnu, obrnemo soljice,
carobnu kuglu od lampiona napravimo,
duhove prizovemo, srca povezemo cvecem u cvor,
miris da ih opije
samo nas da vole...
midjika - Page 6 Konjivrani

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 3:36 am

U kanzama
tvojih neznosti
zivim.
Nikada me niko nije
tako snazno
a nezno voleo.
Ne bolis me,
i ne znam sta je jace
pogled
tvoj dodir
ili dah.
Sta mi ne da da se izvucem,
sto ne zelim da odem,
da letim,..
..a volim da letim,
da igram,
da plesem, volim,
da pevam,
imam glas..
Ne.
tvoja blizina mi dovoljna,
medju prostor kojeg nema,
dodir koji pece!
A, ja....
Letim.
Plesem.
Pevam...
I zelim te.
Ali, moje kanze bole,
zelim te samo za sebe!

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 3:37 am

Nit obicna
nit posebna
ono sam sto su
zvezde saputale
dok je grad besneo
i vetar lajao..
Ono sam sto jos ne znam
sto nisam naucila
nisam otkrila
ono sto iz mene krece
u pesmu
u pricu
sto treperi
raduje se
a srce u ritmu place..
ono sam
sto nisam rekla
sto u meni ceka
da se kaze!

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 3:39 am

Nasih nemira
ostao je trag.
Staklici pod tvojim stopama,
staklici pod mojim
i dok tisina sece reci u nama,
reze ih nemilice,
ja ne znam sta da uradim.
Jer,
srce se slomilo,
pod nogama
reci presecene
u meni krvare, i
mogu li te makar
pogledom uveriti
i mozes li oprostiti
mojoj uznemirenosti
sto nismo umele strah da savladamo?

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 3:40 am

Ne prepoznajem
odsjaj,
duboko u meni tisti i
ona poludi svaki put
kad dodjes,
ko tren trajes.
I dok slepa trazim nacina
da nastavim,
udahnem,
suze zaustavim,
nemir ugusim,
gle,
nema te.
Al onda shvatim da nisi otisao
uselio si se.
I ne placem.

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 3:43 am

Kaplje cvrkut
i budi dan,
vetar povlaci niti,
grane zvonjavom bude
tamu, iz sobe je izvlace..
..cuje se hod,
huk krvi
juri i sliva se,
dobuje
koracima,
ritam namece,
pokrece i
iz senke te sopstvene izvlaci,
u belo presvlaci
dusom umiva.

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 3:43 am

Krila mi odavno posekli
hodala po travama
s grane na granu skakutala
i bez krila naucila let ptica.
zazmurim,...
upletem vetar u kose
i vec sam u oblacima.
Htela sam dole,
korak mi pokleko,
noge zaboravile da hodaju,
koraci se uspavali.
Sta li sam ja?!
Nemam krila,
ne hodam,
a u mislima samo letim.

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 3:48 am

Peces me
bolis
odnisi te vetar
u mislima
otices suzama
a opet te ima
iznova
i iznova.
Pocupam pelcere,
a prkos si
onaj najlepsi
najsareniji
najprkosniji.
Nezan.
I samo moj.

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 3:49 am

Hucis u meni
i dozivas talase
navlacis plime na obale
podavis svaki moj mir
trenutak tek
kad bih da te nema!
A zelja mi
da osame ne dave
da tuge ne guse
da sebe trnovu
isibam i
vise te ne povredjujem
onom koju ne volim
s kojom se borim.
Zmurim,
osmehom tisinu bojim
tisine je plase
zna da su one glasnije
od bilo koje njene reci
zna da u njima
oslikavam za tebe
brisajuci secanja
crna
ja brisem nju!

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 3:50 am

Kad sve umine
sakrijem se u senku
moje disanje
poprimi disanje drveca
srce se umiri
i svira po godovima
uspavljuje zveri
nisani ih snom.
Zedj tela
bolom lecim.
Uvlacim se pod koru
i otkidam deo po deo svoje senke.
Ako ikada prodjes, pokupi granje,
ogrej se barem o ono sto je
od ljubavi ostalo.

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 3:51 am

Otvaram vitrinu
izlepila sam ih
da ih nekako sacuvam
oblik da me seti
na prolece
suton
avgust
utorak
svaka kula
ima svoje znacenje.
Sve su lepe
i ne lice jedna na drugu
svaka je kula za sebe
ljubav za sebe,
svaka je
deo proslosti i
trag u secanju.
Polica na vrhu je prazna
vise nema mesta
za kule.
Ova polica je za urnu.

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 3:51 am

U tom snu zima je bila,
a ja sam stiskala oci jace
i dublje kose zarivala u jastuke
ne bi li odsanjala sunce i zimu istopila!
Onda je svanulo, u snu je svanulo,
ne, nisam se probudila,
i nisam znala kuda da krenem!
Putem snova il da trgnem sebe,
u sred dana u snu da se probudim,
u sred dana, posred zivota se probudim i krenem.
Lud je taj sto te voli, saputao je i izvlacio ruku iz moje
dok su vagoni kretali lagano.
Osetila sam paru u kosi, suze u ocima, bol u grudima.
Budna sam.
Za gde je sledeci polazak, cekas li me tamo?

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

midjika ::: Kad sve umine
sakrijem se u senku
moje disanje
poprimi disanje drveca
srce se umiri
i svira po godovima
uspavljuje zveri
nisani ih snom.
Zedj tela
bolom lecim.
Uvlacim se pod koru
i otkidam deo po deo svoje senke.
Ako ikada prodjes, pokupi granje,
ogrej se barem o ono sto je
od ljubavi ostalo.

Kao da sam ovo ja...toliko sam se pronašla u njoj... midjika - Page 6 590247

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 4:00 am

ja ih sad ubacujem i neke citam zbunjena...to smo pisali jedno vece svi zajedno, ja sam upala izmedju vas i nisam htela da postavim, na kraju sam se odvazila. midjika - Page 6 590247

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 4:02 am

Dok je brojala svoje srebrne niti u kosi
neki smesak joj se licem razlio,
a u isto vreme i suza jedna krenula.
Nisam prestala da sanjam,
saputala je,
i posle toliko godina,
skoro kao da je juce bilo,
da li je moguce da moja osecanja nisu trag ptice u letu?!
Zasto se nista nije promenilo?
Iste sete, iste tuge, isti drhtaji, i ta cudnovata osecanja
u stomaku kojih se sada stidim.
Da nije pudrijere da skrijem bore,
soba bi zasvetlela od moje rumeni.
Eh, utopija moje senke me ceka!
Nije mi jedino zao jedne stvari!
Nismo imali vece ruznih reci,
ustvari, imala sam ih ja, ali one moje,
one lude, kad kompasi polude,
a ja bih da me volis, a ti neces!!
E, toga mi nije zao, zato sto ti nisi zeleo da uzvratis,
kao da si pomno pratio svako moj pokret, rec, kreveljenje,
da ne propustis nesto,
a znala sam savrseno da glumim i da odglumim,
i znas da sam sve mislila u tom trenutku,
da, cak sam jednom i potpisala, sve sam radila,
kad sam trazila da me volis,
a ti si odmahivao glavom, tek tako,
ne zato sto neces,
nego, zato sto ti se smeje u sebi,
glumatao bi ozbiljnost, a u sebi bi se drzao za stomak,
dok se ja ne bi u morila i zaspala..
..onda si me voleo znam, a ja sam mrzela sebe
sto sam umorna i ne mogu da se probudim i nicega se sutradan ne secam,
a budila sam se u pidzami,
pocesljana, a lice mi je mirisalo na zeleni caj...eto..

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 4:05 am

Pa ne znam?
Jel bela pa na njoj crne sare,
il zebrina sara bela, na crnoj kozi,
ali,
da je bela, pa se crna spere kad padne kisa,
onda bi zebra postala magare,
ali,
da je crna, pa se bela razlije kad padne kisa,
onda bi zebra postala zdrebica!
Jel?
Htedoh reci, da mi ne smeta,
tvoje sam magare,
zdrebica, sta god mi kazes,
kakvo god mi ime nadenes, ne marim ja za to.
Znas za sta marim,
zov daljine me vuce, cujes li u meni riku?
Hajdemo, treba mi brzina tvoja,
let tvoj, snaga,
da kroz tebe potrcim, poletim, razbijem glupavi svet oko sebe,
svu obicnost im obojim i gledam ih unezverene kako se ne snalaze pod dugom,
glupih li ljudi!!
Kraj naseg kraja kazes, jel, izgleda te dobro nisam prisila za sebe, dodji,
moracu na zivo, na srecu, manje boli kad se usiva nego kad se rasiva i trazi kraj da se secne,
da ne visi, ne ostane ni koncic kako ne bi u oko uslao, jer, ako udje, ubosce!
Pridji, ustrikacu nas, necu nas prisiti!

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 4:06 am

Laz je laz, gospodjice,
nema vam povratka tamo,
izneverili ste ga!
Slusaj sejo, lepo covek veli,
ne trazi osmeh koga nema,
on ti samo prenosi glas,
eto ti u pismu sve pise pa citaj,
al, nemoj mi posle cmizdriti,
neka,
ti si slaba,
a on iste prkosnu i upornu!
Bolest te je pobedila,
vidi obraze,
upali ti od brige i bolova.
Ne placi,
vidi Meseca,
ti volis mesecev dah,
znas kako mi kazes cesto pred san:
"Evo, krece mesecev dah, snovi mi ko oblaci mute javu!"
Nikad necu zaboraviti naslonjenu glavu na ramenu,
kocije, i njega kako je na tren bio nezan i brizan prema tebi,
al koji ga je vrag dokacio te je cim smo stigli iskocio
ko da si kamen na njega navalila,
teret citav,
a ne kosu i rasute misli.

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 4:07 am

Nismo ti i ja za kocije,
oslobodi konje,
zelim kraj tebe da jasem,
sa tobom,
ali slobodno.
Da me preteknes,
vetrom da zaplovim,
pratim te.
Jer,
za to sam rodjena,
vodi me,
vetar medju nama razvezi
nevezanog da te imam,
tako te hocu.
Ne za sebe
kraj sebe te zelim.

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 4:08 am

Slomi mi ruke
okamenjene o tebi sanjaju.
Otkljucaj dusu
sunca da uspem,
zavoli me ko dan,
pticu,
ko selo sto u izmaglici nestaje
dok pijani hod te kuci vodi..
Nekad nam se u niti ptice upletu
sviju gnezda
i kad krenu na jug
ja se uplasim da ce i tebe odneti
pa ruke svoje iz kamena cupam
ramena nam prisivam,
pa pitam jel boli?..
a ti se smesis,
srce pticima podmeces
da sa njega skacu
spremni za prvi let.

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 4:09 am

Na vratima zaborava kljuc,
al neces uci,
jednom sam se iskrala,
kljuceve zamenila,
bojeci se sebe,
strahujuci da ce me srce izdati.
A nije,
i sad me sram,
od Srca,
Tebe,
sram me
jer sam na korak bila da pokleknem,
da se okrenem.
A onda sam vremenom shvatila,
da je nas svet sazdan od cuda,
bez coskova,
gde nema zidova,
ograda,
i prepreka.
Ljubav me ne gusi i dok
sa tvog ramena zvezde
posmatram i dalje najneznije sjaje

.

Naslov: Re: midjika 14/6/2011, 4:10 am

Ne lupkaj dok sanjam,
znam da je na tebe red,
da dezuras,
pazis,
i znam da se
tako cuvamo,
da se u snovima ne zagubimo.
A. kad vidis da se zarumenim
i ruke nekuda krenu,
budi me,
nedosanjan san probudi,
javom me zagrli
i pusti da te ceskam,
tu,
pa tu gde treperavo kucas,
tamo gde sam ljubila krisom
dok je pod nama Dunav proticao.

» Midjika vs Najda M.
» midjika - kritika poezije