midjika - kritika poezije

Ispucalom srcu,
pokusavam da
zaustavim liptanje,
lepim ga,
da ne iscuri i to
malo mene sto je ostalo.
Kuda da krenem,
da li da poslusam
glas,
iz mene eho,
eho duse,
iz dubine,
jer,
mudrost se stice,
nemam je,
a dobro bi dosao savet,
ruka, casica..
Odron podamnom,
odron u meni,
da skocim
sa litice,
da skocim opet u sebe?
Sta bi bila hrabrost,
ostati ili skociti?!
A, mozda je izbor pogresan,
mozda je litica,
pogresan izbor,
mozda sam i ja,
mozda bi ovaj put
trebalo skupiti
hrabrosti i skociti
u Tebe?!
Zakasnila sam,
znam,
bar kazi neku pametnu
pa da idem.

@..midjika, ova pjesma koju si posljednju objavila, ja a vjerujem i mnogi drugi zovu inače „trakavica“ to su ti duge pjesme, u kojima mnogo stihova ima samo jednu jedinu riječ, dakako da sam vidio i dužih pjesama od tvoje.
Pozorno sam pročitao svih 36 stihova, mnogo toga si napisala pogrešno, mnogo toga ostaje nejasno, mnogo dilema, mnogo možda…mnogo svega i na kraju zaključak onaj poznati „ što je pjesnik htio reći “
Nije poezija, napisati bezbroj pitanja, bez odgovora,bezbroj usporedbi bez razloga….
poezija nisu zabilješke jednodnevnih utisaka, onako poslaganih po redu, znam reći za takve pjesma da izgledaju ko šoping liste…
Pjesma ima početak, sredinu i kraj, ona je dilema,osjećaj,radost,tuga, ona je pitanje,ona je i odgovor…
P.S. pokušaj napisati istu tu pjesmu u tri strofe sa po četiri stiha…vidjet ćeš da je skoro pa nemoguće…
Osmijeh ti ostavljam….

Pipi hvala. Ali trebali ste mi uociti na sve greske. Ne mogu znati gde sve gresim, ako mi na sve ne ukazete. Bar sto se ove pesme tice.

Onda i nije pesma, pre trapava misao koja nije prohodala jer tek treba da uci.
Ne znam ja cesto sta sam htela reci, ali mi treba kritika da ne ponavljam iste greske.
Cesto se desavalo da ne znaju sta sam htela reci, niste prvi koji stet to pomenuli.
Hvala, ja bih kritiku, uvek.

Kao što sam rekao, pokušaj tu pjesmu složiti u tri strofe sa to četiri stiha....i dok to budeš činila uvidjet ćeš mnoge greške koje si napisala u toj pjesmi....poslušaj me i pokušaj...
Osmijeh ti ostavljam...

Hocu, hvala. Sve najbolje.

Ispucalo srce lepim,
da ne iscuri i to
malo mene
sto je ostalo.


Kuda da krenem,
eho duse iz dubine cujem?
mudrost se ipak stice,
a nemam je.

Odron podamnom,
u meni,
skocila bih sa litice, u sebe!
A da u tebe skocim?


Ja ne znam jel ovo dobro. I ja sam malko sve ono gore sto ste napisali. Puno dilema, mozda, ponavljanja...meni je poezija sve. I kad kamencic pada, i pitanje: Volis li me?.......i mnogo toga jos.
Nekad nisam ni svesna sta pisem, mozda moje srce za lektorat ne znam...mozda je nepismeno i badnoglavo kao i ja...?!

Шта фали твојој поезији ? Са аспекта моралне компентенције, флуидности материје, провучено кроз призму катаклизме, ништа. Девојко, ти пишеш.

sve sam te razumela, hvala Masada.

MIđika ovo je potpuno uništilo tvoju
prvobitnu pesmu.Nema pisanja na silu,
pesma ti dolazi onako kako jeste i
tako je treba i pisati.Jer,ovako ćeš
izgubiti sebe...

Masada ::

Шта фали твојој поезији ? Са аспекта моралне компентенције, флуидности материје, провучено кроз призму катаклизме, ништа. Девојко, ти пишеш.

Da, molila bi ovde prevodioca,mislim da bi Drimerka ovde bila kompetentna da da objasnjenje.

I ja. Meni se jos vrti.

Možda pesma može da se napiše
u četiri strofe sa po četiri stiha?
Ako je to uopšte bitno,ali zaista ne
vidim razlog za tako nešto.
Ne trebe robovati formi,pogotovo
ako ti nije urođena.Izraziti emociju
u bilo kojoj formi je suština poezije,
i ne morate u pesmi i postavljti pitanje
i davati odgovor....itd...itd...

Da, slazem se. Pokusala sam i cekam Pipija da mi kaze sta misli.
Ja se kroz poeziju pustam, jedino kroz nju letim i ako moram da pratim putokaze i sledim
smernice mozda ne bude to to. Kako da dam odgovor kad ga ne znam?! Kako da objasnim sebi nesto sto ni ja nekad ne razumem, nesto sto ni ne trazi mozda odgovor, nesto sto je mozda samo otkucaj, otkucaj koji ce retko ko razumeti!

Možda da pojasnim jednu misao koju dugo nosim u sebi o poeziji....

Poezija; to je sve, vidljivo i nevidljivo, al sve nije poezija...PiPi

Osmijeh vam ostavljam...

@ midjika, trenutno ne mogu odgovoriti na tvoja pitanja, nemam vremena, al uskoro...
Hvala ti na razumjevanju i strpljenju...
Osmijeh ti ostavljam...za tvoj hrabri pokušaj.....

Hvala , cekacu da mi pisete. Nema tu nista hrabro, poslusla sam i pokusala. Naravno da nije sve poezija...

Poezija je,pre svega,emocija i ako je
izrazite na bilo koji način ona će to i ostati,
a ako uz to kod nekoga ostavite trag,
izazovete emociju koju vi nosite i dajete
kroz tu pesmu ili pesme,utoliko ste više
na pesničkom putu.Naravno da nije sve
pezija,kao što nije poezija samo određenom
formom izražena emocija.
Nekada se i kroz pitanje može dati očekivani
odgovor,kako je po mom skromnom mišljenju
dat u Miđikinoj pesmi.

vučko ::

MIđika ovo je potpuno uništilo tvoju
prvobitnu pesmu.Nema pisanja na silu,
pesma ti dolazi onako kako jeste i
tako je treba i pisati.Jer,ovako ćeš
izgubiti sebe...

Znam. I ja sam to osetila dok sam je sekla i prekrajala.

Prvo bih se osvrnuo na formu koju vučko stalno spominje, forma pjesme nije nikakav bauk i toliko je prilagodljiva u poeziji, daleko više nego li je to u bilo kojoj drugoj umjetnosti, stoga mogu tvrditi da su pjesnici što se tiče forme vrlo sretni jer toliko je rastezljiva da gotovo i nema granica…mislim da je ovo dovoljno jasno što se tiče mog mišljenja o formi…
No problem je kod nas pisaca amatera što uza svu poznatu formu poezije koju smo naslijedili od predaka, tražimo neku novu, drugačiju…al ni to ne bi bio problem…jer forma je forma, samo još jedan novi ili stari stil pisanja…
Kad sam već spomenuo vučka, hajde da ga još jednom spomenem i na njegovom primjeru pokušam opisati što je to forma. On piše u stihovima od po četiri strofe koje su skoro uvijek vezane rimom, primijetio sam različite kombinacije rima i to je ok, takvu je formu izabrao…al pjesma pisana u rimi trebala bi biti pisana u rimi, pjesnik si ne smije dopustiti da mu u nekom stihu rima nije dobra…to je samo znak slabosti, nezrelosti , nestrpljivosti i svih drugih nedostataka koje u sebi nosi…naravno da i ja imam takvih pjesama ko nema, i veliki pjesnici su imali takvih pjesama…nije to nikakvo prokletstvo, to je tako kako je…

Draga moja, @midjika kada sam ti rekao da napišeš pjesmu ponovo al u strofama, znao sam da nećeš biti zadovoljna s rezultatom, naravno nisam ni ja zadovoljan. No cilj je bio nešto sasvim drugo, a to je dok si pokušavala napisati pjesmu razmišljala si što je bitno a što manje bitno da se nađe u pjesmi…a upravo to je cilj poezije, kako nekome prenijeti svoju misao, emociju, kako nekome opisati trenutak koji te toliko dojmio da si ga poželjela zapisati kao pjesmu….
Mogu još spomenuti i detalj o kojem sam već pisao na ovom forumu a to je u temi, čini mi se četiri riječi, tamo gdje pišete poeziju koja mora sadržavati zadane riječi…vrlo lijepa i korisna tema gdje svaki pjesnik može kako se kaže oštriti svoje pero…za svaku pohvalu ideja teme. No u toj temi sam primijetio neke vrlo loše stihove…nabrojat ću neke kojih se sjećam, radi se o kamenu, kamen drhti, kamen suzice plaće, grlim kamen, a valjda je bilo još toga…tako upotrijebljene riječi ništa ne vrijede, to nije poezija…čak bih se usudio reći da je to smiješno…
Zaključak u dvije rečenice bi bio; Poezija to je biti škrt na riječima al znati opisati i dočarati poruku koju imaš za čitatelja…

Osmijeh vam ostavljam….PiPi

PiPi ::

Prvo bih se osvrnuo na formu koju vučko stalno spominje, forma pjesme nije nikakav bauk i toliko je prilagodljiva u poeziji, daleko više nego li je to u bilo kojoj drugoj umjetnosti, stoga mogu tvrditi da su pjesnici što se tiče forme vrlo sretni jer toliko je rastezljiva da gotovo i nema granica…mislim da je ovo dovoljno jasno što se tiče mog mišljenja o formi…
No problem je kod nas pisaca amatera što uza svu poznatu formu poezije koju smo naslijedili od predaka, tražimo neku novu, drugačiju…al ni to ne bi bio problem…jer forma je forma, samo još jedan novi ili stari stil pisanja…
Kad sam već spomenuo vučka, hajde da ga još jednom spomenem i na njegovom primjeru pokušam opisati što je to forma. On piše u stihovima od po četiri strofe koje su skoro uvijek vezane rimom, primijetio sam različite kombinacije rima i to je ok, takvu je formu izabrao…al pjesma pisana u rimi trebala bi biti pisana u rimi, pjesnik si ne smije dopustiti da mu u nekom stihu rima nije dobra…to je samo znak slabosti, nezrelosti , nestrpljivosti i svih drugih nedostataka koje u sebi nosi…naravno da i ja imam takvih pjesama ko nema, i veliki pjesnici su imali takvih pjesama…nije to nikakvo prokletstvo, to je tako kako je…

Draga moja, @midjika kada sam ti rekao da napišeš pjesmu ponovo al u strofama, znao sam da nećeš biti zadovoljna s rezultatom, naravno nisam ni ja zadovoljan. No cilj je bio nešto sasvim drugo, a to je dok si pokušavala napisati pjesmu razmišljala si što je bitno a što manje bitno da se nađe u pjesmi…a upravo to je cilj poezije, kako nekome prenijeti svoju misao, emociju, kako nekome opisati trenutak koji te toliko dojmio da si ga poželjela zapisati kao pjesmu….
Mogu još spomenuti i detalj o kojem sam već pisao na ovom forumu a to je u temi, čini mi se četiri riječi, tamo gdje pišete poeziju koja mora sadržavati zadane riječi…vrlo lijepa i korisna tema gdje svaki pjesnik može kako se kaže oštriti svoje pero…za svaku pohvalu ideja teme. No u toj temi sam primijetio neke vrlo loše stihove…nabrojat ću neke kojih se sjećam, radi se o kamenu, kamen drhti, kamen suzice plaće, grlim kamen, a valjda je bilo još toga…tako upotrijebljene riječi ništa ne vrijede, to nije poezija…čak bih se usudio reći da je to smiješno…
Zaključak u dvije rečenice bi bio; Poezija to je biti škrt na riječima al znati opisati i dočarati poruku koju imaš za čitatelja…

Osmijeh vam ostavljam….PiPi

Kad smo kod Vucka. Ja ne umem da pisem kao on. Pokusavam, ali ne ide.
Ne umem da nadjem pravu rec i uvek se vracam na svoje. Ne znam jel to odustajanje od ucenja necega kako treba, ali to mi dodje ko ona igracka gde dete treba da ubaci trougao u kockicu. Cekicem ne ide, probala sam i videli smo sta je ispalo.
Nisam razmisljala sta je bitno, htela sam da je svedem na cinjenice i pojasnim.

Dobra je tema:svako zadaje reci, ne secam se da je neko grlio kamen, mozda sam i ja! Hajde da je nadjemo pa da je izanalizirate, pojasnite, da izbacimo tu rek i dovedemo je u red.


Poezija je govor srca. Zavisi od srca. Mozda moje nije skrto u tom smislu.

Gospodine Kukec,uopšte ne mislim da je forma bauk,
naprotiv,samo mislim da ne možemo nameteti nekome
formu koja mu nije data.
Ja jesam amater u pisanju poezije i ne smatram sebe
pesnikom,čak osećam gorčinu kad povezujem moje ime
uz poeziju.No,imam potrebu za pisanjem i nikada ne
vodim računa da li je to u formi rime,jer to mi je dato
ne umem drugačije,ali neću zarad rime izgubiti suštinu
onoga što sam hteo da kažem,a to se vrlo lako može
desiti kada ste rob forme.
Za Vas,pak mislim da ste daleko od pesnika amatera i
začudio bih se da već niste poznat pesnik u Htvatskoj,a
možda i šire.No i Vama je pretpotstavljam dato da pišete
u formi soneta,što je izuzetan dar.
Nikada nisam napisao pesmu koja nije već bila u mojoj glavi
kompletno "osmišljena" i koja nije napisana u jednom dahu,dakle
dobijam cele pesme gotove i nikada ne sedim nad praznim papirom
da bih zatim pisao.Tek kada osetim tzv.podrhtavanje moje unutrašnjosti
i uzmem olovku u ruke dok mi se još tresu prsti od želje za pisanjem,
onda i pišem.Takav sam sazdan.Uopšte ne ulazim u vrednost mojih
pesama jer ih ne pišem za publiku,nego zato što moram.

Joj, divno je Vucko, jeste tako. To je spas da se ne poludi, da srce ne prepukne.

Kažeš i misliš, poezija je govor srca, emocija...i neka bude tako! No nisi li ti ta, nisam li ja taj, nije li on taj, što tu emociju treba prenijeti na papir, jesmo mi smo ti koji to nešto imamo potrebu zapisati na papir, ako je tomu tako onda smo upravo mi „pjesnici“ odgovorni za taj dio posla, prenijeti emociju na papir…ne možemo se, niti se smijemo ograđivati od te obaveze ili jednostavno uređenog dara…mi smo ti koji smo odgovorni za krajnji rezultat a to je upravo zapisana pjesma, govor našeg srca…
I luđak i svetac imaju srce „koje govori“…a svima nama je poznata razlika u njihovom nastupu jer jedino kroz njihov javni nastup možemo ocijeniti tko su oni…
No čini mi se da u ovim raspravama polako, ona prava tema i bit poezije izmiče van kontrole, stalno se provlači misao da je forma neminovno bitna, no jasno sam dao do znanja što je to forma i koliko je ona bita( ne bitna ) u poeziji…baš kao i činjenica da je isto tako bitan izbor riječi… Uzmemo li kao bitno onaj krajnji rezultat a to je pjesma, potrebno je odvagnuti sve elemente koji jednu pjesmu čine pjesmom.
P.S. da bi se spekli kolači, nije dovoljno imati brašno,vodu, šećer, pećnicu i „pregršt dobre volje“, potrebno je još nešto, biti kuharica…

Osmijeh vam ostavljam….

Ne bih sada da se vraćam u školske dane
i analize poznatih pesama i pesanika.
Jedno sam naučio od mog profesora
srpskog jezika kada su u pitanju analize.
Ne zanima me šta je kritičar rekao o
nekoj pesmi i da mi para frazirate njegovo
mišljenje,hoću da čujem kako ste je vi
doživeli,kakvu je emociju ona iznedrila iz
vas,odn. vašeg srca.
Imajući u vidu da pisanje ne shvatam
zanatom onda mi ova priča o kuharici i sl.
deluje malo neozbiljno.
Kao što rekoh,pišem,a i mnogi drugi pišu
baš tako,pa i gospodin Kukec verujem,jer moram
imam potrebu,bio bih bolestan da ne napišem
nešto što mi razbija lobanju i hoće da izađe,
poludeo bih....
Možda sam i luđak,i jesam pre nego pesnik,
ali tako mi je zapisano negde u srcu,u sivoj
moždanoj masi,u krvotoku i ne mogu pobeći
od toga.
I kao takav nemam nikakvu obavezu da razmišljam
o javnom mnjenju,kao što sumnjam da su to
činili i stvarni pesnici,veliki stvaraoci.

Ispucalo srce,
pokušavam da zaustavim liptanje
i lepim ga,da ne iscuri i to,
malo mene što je ostalo.

Kuda da krenem,
da li da poslušam glas,iz mene eho,
eho duše iz dubine,jer mudrost se stiče,
nemam je a dobro bi došao savet,ruka...

Odron podamnom,odron u meni.
Da skočim sa litice,da skočim u sebe?
Šta bi bila hrabrost,ostati ili skočiti?
A možda je izbor pogrešan?

Možda je litica pogrešan izbor,
možda sam i ja pogrešna,
možda bi trebalo skupiti hrabrosti
i ovaj put skočiti u Tebe!?

(Zakasnila sam,znam
bar kaži neku pametnu
pa da idem.)

Ovo je pesma koju je Miđika napisala,
pretočena u četiri strofe.Mogla je i u tri,
ali eto...Da li je to bolja pesma ili ne od
njene prvobitne jer je data u četiri strofe
a ne "trakalica" smešno je pričati.
Suština priče oko ove pesme je da ona
sada nije Miđikina pesma,ne odražava ono
što je njena emocija bez obzira što su sve
reči iz njene pesme zastupljene.
To nije ona i ne liči na nju.A to je suština
pisanja.Pisati tako da ne izgubiš sebe,da se
prepoznaš u toj pesmi,odnosno da prepoznaš
ono što je tvoje srce hteloda izrazi.

Još nešto.Kao što se može videti i
iz jedne i iz druge pesme,odgovor je
dat na njenom kraju i to u formi
pitanja:
Možda je trebalo skupiti hrabrosti
i ovaj put skočiti u Tebe!?

Suština ovog mog pisanija je,u stvari,sasvim
naivan pokušaj da dam do znanja i velikim
pesnicima kakav je,smatram,gospodin Kukec
da se u svojim kritikama treba voditi računa i
o emocilama onoga kome je kritika namenjena,
jer nikada ne možete znati sa kakvom osobom
imate posla,bez obzira što Vaše pesničko opredeljenje
možda nalaže nešto sasvim drugo.Kada su pesnici
amateri u pitanju treba biti oprezan u kritci,jer nekome
možete ubiti želju za pisanjem,baciti ga u depresiju,
obesmisliti njegovo pisanje,kao što ste Vi obesmislili
celu Miđikinu pesmu.Ja u stvari u vezi toga imam velike
zamerke na Vaš račun.Oprezno pre svega i sa malo
više stila,jer Vi ste ipak čovek od iskustva,rekao bih,
kako u pisanju poezije,tako i u ophođenju s ljudima,
i verujem pesnicima početnicima.

Midjikina poezija je prepuna topline, iskrena, razigrana. Za mene je pesnik osoba koja ima bogat unutrašnji svet i ume da ga dočara, osoba koja oseća život u svim njegovim nijansama i slavi ga u svojim pesmama, osoba dovoljno hrabra da se usudi da prodire u svoje dubine i ispeva nam šta je doživela tamo...Midji je jedna takva osoba. I ja tu ništa ne bih dirala.

A inače ko može biti toliko neuk i nepažljiv da sebe proglasi apsolutnim arbitrom koji prosuđuje šta je poezija a šta nije?

@..vučko, dragi moj pjesniče,( iako ti tvrdiš da nisi pjesnik) a možda bi ti onda bilo bolje da si otvorio neku advokatsku radnju…jer ionako si nepozvan stao u obranu „nejakih pjesnika“. Kao ti ćeš svima pokazati i objasniti da PiPi nije u pravu…ma o čemu ti pišeš dragi moj pjesniče…, ne znam jesam li trebao napisati neke rečenice krupnijim slovima pa da ih onda pozornije pročitaš…
Želiš li nastaviti raspravu sa mnom molim te ubuduće pozornije pročitaj ono što napišem, naravno ako ti nešto nije jasno, slobodno pitaj, odgovorit ću ti koliko god jasnije mogu.
Već sam prije napomenuo kako osjećam da ova rasprava ne vodi u pravom smjeru, i pokazalo se sasvim istinito…
Žao mi je no ne želim ulaziti u analize tvojih posljednjih napisa, odveć su nisko, i nemaju nekog bitnog učinka, a vezano za poeziju.
Na ovaj portal, kao i na neke druge portale, ja sam došao da bih drugima pokazao što i kako pišem, da vidim kako i što drugi pišu, da razmijenim iskustva i mišljenja…na kraju krajeva da nešto naučim, dakako vezano uz poeziju…( nije ovo portal – o biljnom i životinjskom svijetu).
Upravo radi toga sam došao na ovaj portal…radi čega si ti na ovom portalu ja ne znam, al sigurno nisi da drugima pokažeš svoju poeziju, jer kažeš da te ne interesira javno mišljenje, ne znam zašto onda objavljuješ ovdje svoje pjesme, kupi si bilježnicu s tvrdim koricama i piši u nju…
Osmijeh vam ostavljam….

P.S. @ midjika, iskreno mi je žao što je naš dijalog , vučko, odveo u sasvim krivom smjeru…nadam se da ću ti u budućnosti biti od veće pomoći, osmjeh ti ostavljam…PiPi

Dragi moj gospodine ja sam podrobno pročitao Vaše rečenice
i dao neka svoja zapažanja u vezi onoga što ste pisali.
Drznuo sam se čak da iznesem i svoje mišljenje.
Ovde se ne radi o odbrani "nejakih pesnika", niti dokazivanja
da baš Vi niste u pravu.Igrom slučaja je tako ispalo.
Za razliku od mene Vi niste ničim potkrepili Vaše mišljenje,
osim čuvenom izrekom o kuharici.Čak sam i pesmu o
kojoj ovde pričamo napisao u 4 strofe da Vam pokažem
da je moguće napisati je i u toj formi i ponudio se da je
napišem u tri jer ste vi insistirali na tome.
Ništa od onoga što Vas je Miđika pitala da joj pojasnite
niste učinili.Čemu onda kritika?Da nekoga ponizite,možda?
Ja sam sasvim temeljno pročitao tu pesmu i dao i odgovore
na neka pitanja,za razliku od Vas.Pozabavio se njome zaista.
Mislim i dalje da je Vaša kritika bila neprimerena i nedobronamerna.
Ako nečiji rad obesmislite potpuno kao što ste Vi to uradili
to je samo dokaz Vi veći značaj pridajete sebi nego što pokušavate
da zaista nekome pomognete.Vaša kritika je ličila na sve samo
ne na pomoć u boljem pisanju ili izražavanju svojih emocija kroz
poeziju.Smer ovakvoj polemici nisam dao ja svojim osvrtom i na
pesmu i na Vašu kritiku,naprotiv.

@...midjika...

Napuklo srce što krvari
spasiti želim, da spasim sebe.
Kamo da krenem,
dal` da dušu, neiskusnu slušam,
il da savjet njegov čekam?

Sve oko mene, u meni se urušava,
na litici stojim i dvojim…

Zar izbor imam u skoku,
sebe u sebi ponovo naći
il tebe tražiti padajući.
O, kada bi bar tvoj glas čula,
odluka bi srcu bila mila.

...........
Osmijeh zi ostavljam....

Pipi, ali ipak je ovo tvoja varijanta i ja osecam da si to ti. Pravilno je napisano i lepo. Dok citam midjikino ja osecam da je to ona, prolazim kroz njena osecanja koja ona opisuje korak po korak, to su njena razmisljanja i ja ih dozivljavam kao celinu kroz ovu pesmu. E sad, sto si ti negde spomenuo rimu da nije dobra, i ja sam jedna od onih koja voli da je rima perfektna ili je ne pisi, jer kad covek pise rimu jako je tesko sve to iskomponovati a da se misao onoga sto je pesnik hteo reci na promeni. Mislim da je veoma vazan taj ritam u pesmi kojim plovimo kao po talasima, cim se taj ritam prekine kao da tonemo i pesma je po meni neuspela. Osecam da u ovoj tvojoj pesmi neka osecanja su uskracena bas zbog toga sto si pokusao da je stavis u strofe. Sto se mene tice ja biram midjikinu varijantu ove pesme, jer ona mene uvodi u svoja razmisljanja i bas tako je i osecam. Jedna sam od onih koja voli originalnost a pesnicka sloboda je dozvoljena. Ne volim kad neko na silu pise jer to i mi osetimo ali ako je inspiracija u pitanju onda dozivljavam sve bas kako je pesnik hteo da iskaze, jer osecanja se ne mogu sakriti ma kojim stilom bilo napisano, ona su tu negde izmedju redova. Pozdrav za tebe Pipi, veruj mi odavno sam cekala nekoga ko ce tako kriticki da nam se obrati, dosadno je bilo pisati a niko ne reaguje, nekako mrtvo. Najgore mi je kad nekoga pitas kako sam ovo napisala a on kaze "ok je ", sta ok? Volim pravi kriticki osvrt, jer i ja sam pocetnik u svemu ovome i ponekad se osecam nesigurno. Drago mi je opet da imas vremena za nas i da zelis da svoja iskustva podelis sa nama.

p.s. zaboravih samo reci, ja ovu pesmu ne bih stavila u strofe samo bih izbacila neke suvisne reci...toliko od mene...poz jos jednom.

PiPi ::

@...midjika...

Napuklo srce što krvari
spasiti želim, da spasim sebe.
Kamo da krenem,
dal` da dušu, neiskusnu slušam,
il da savjet njegov čekam?

Sve oko mene, u meni se urušava,
na litici stojim i dvojim…

Zar izbor imam u skoku,
sebe u sebi ponovo naći
il tebe tražiti padajući.
O, kada bi bar tvoj glas čula,
odluka bi srcu bila mila.

...........
Osmijeh zi ostavljam....

Hvala Pipi, ali ja ne umem ovako.

Ja ni ne pisem u radionici od kad ste se vi pojavili. Trema , sta li vec.
Znate, vi ste dosli i ja sam samo rekla:ju, ko Sekspir...pa sam isla da ga citam, da potvrdim ono sto sam osetila.....

Ja znam sta vi zelite da kazete, ali ja to ne umem, jednostavno ne umem...

Hvala svima na komentarima i na pohvalama i na kritikama, meni sve to znaci.
Svi lepo pisete i meni je ovde lepo. Ne zelim ovo ovako. Nije mi prijatno.
Hvala jos jednom svima.

Pozdrav za tebe Pipi, veruj mi odavno sam cekala nekoga ko ce tako kriticki da nam se obrati, dosadno je bilo pisati a niko ne reaguje, nekako mrtvo. Najgore mi je kad nekoga pitas kako sam ovo napisala a on kaze "ok je ", sta ok? Volim pravi kriticki osvrt, jer i ja sam pocetnik u svemu ovome i ponekad se osecam nesigurno. Drago mi je opet da imas vremena za nas i da zelis da svoja iskustva podelis sa nama.


Tea znas i sama kako su mnogi kritiku jako tesko podneli u nekim segmentima ,da se sada ne vracam na ono sto je bilo.Meni nije uopste dosadno kada pisem i veruj mi da mi nije potrebna nikakva ocena onoga sto ovde ostavljam.Ali kazem samo da i ako neko nesto primeti prosto prihvatam i saslusam.Tako da to ne mogu nazvati nikakvim mrtvilom ako sam neprimecena.Midji ti samo nastavi da pises,onako kako se osecas i onako kako te misao nosi.Opusteno skroz na skroz.

Citat :

Hvala Pipi, ali ja ne umem ovako.

Ja ni ne pisem u radionici od kad ste se vi pojavili. Trema , sta li vec.
Znate, vi ste dosli i ja sam samo rekla:ju, ko Sekspir...pa sam isla da ga citam, da potvrdim ono sto sam osetila.....

Ja znam sta vi zelite da kazete, ali ja to ne umem, jednostavno ne umem...

Posle ovoga što je Miđika napisala svaki komentar,bar što se mene,
tiče je izlišan.

Beskraj ::

Pozdrav za tebe Pipi, veruj mi odavno sam cekala nekoga ko ce tako kriticki da nam se obrati, dosadno je bilo pisati a niko ne reaguje, nekako mrtvo. Najgore mi je kad nekoga pitas kako sam ovo napisala a on kaze "ok je ", sta ok? Volim pravi kriticki osvrt, jer i ja sam pocetnik u svemu ovome i ponekad se osecam nesigurno. Drago mi je opet da imas vremena za nas i da zelis da svoja iskustva podelis sa nama.


Tea znas i sama kako su mnogi kritiku jako tesko podneli u nekim segmentima ,da se sada ne vracam na ono sto je bilo.Meni nije uopste dosadno kada pisem i veruj mi da mi nije potrebna nikakva ocena onoga sto ovde ostavljam.Ali kazem samo da i ako neko nesto primeti prosto prihvatam i saslusam.Tako da to ne mogu nazvati nikakvim mrtvilom ako sam neprimecena.Midji ti samo nastavi da pises,onako kako se osecas i onako kako te misao nosi.Opusteno skroz na skroz.

Beskraj, dobro se secam sto je bilo i od koga je kritika dolazila, isto tako dobro znam sto je dobronamerno a sto nije. Svaka dobro namerna kritika je dobro dosla pa makar i ne bila pozitivna. Sto se mene tice, ja opet pricam za sebe, volela bih da se druzim sa drugima i razmenim misljenja, jer ako pises samo za sebe to nije to. Ok, ponekad covek bude zadovoljan svojim radom i ne treba mu misljenje drugih "kao", ali ja volim isto da cujem kako drugi dozivljavaju to sto ja pisem. To sto sam rekla u nastavku vazi i dalje.

midjika ::

PiPi ::

@...midjika...

Napuklo srce što krvari
spasiti želim, da spasim sebe.
Kamo da krenem,
dal` da dušu, neiskusnu slušam,
il da savjet njegov čekam?

Sve oko mene, u meni se urušava,
na litici stojim i dvojim…

Zar izbor imam u skoku,
sebe u sebi ponovo naći
il tebe tražiti padajući.
O, kada bi bar tvoj glas čula,
odluka bi srcu bila mila.

...........
Osmijeh zi ostavljam....

Hvala Pipi, ali ja ne umem ovako.

Ja ni ne pisem u radionici od kad ste se vi pojavili. Trema , sta li vec.
Znate, vi ste dosli i ja sam samo rekla:ju, ko Sekspir...pa sam isla da ga citam, da potvrdim ono sto sam osetila.....

Ja znam sta vi zelite da kazete, ali ja to ne umem, jednostavno ne umem...

Hvala svima na komentarima i na pohvalama i na kritikama, meni sve to znaci.
Svi lepo pisete i meni je ovde lepo. Ne zelim ovo ovako. Nije mi prijatno.
Hvala jos jednom svima.

Pa to je to isto sto sam ja rekla, ako bi ti pisala tako onda to nebi bila ti. Midji, duso nastavi ti pisi kako znas i ne treba da ti bude neprijatno, meni licno se dopada tvoje pisanje, sad hoces li ti menjati tvoj stil pisanja to je opet tvoja odluka.

Tea ::

Beskraj ::

Pozdrav za tebe Pipi, veruj mi odavno sam cekala nekoga ko ce tako kriticki da nam se obrati, dosadno je bilo pisati a niko ne reaguje, nekako mrtvo. Najgore mi je kad nekoga pitas kako sam ovo napisala a on kaze "ok je ", sta ok? Volim pravi kriticki osvrt, jer i ja sam pocetnik u svemu ovome i ponekad se osecam nesigurno. Drago mi je opet da imas vremena za nas i da zelis da svoja iskustva podelis sa nama.


Tea znas i sama kako su mnogi kritiku jako tesko podneli u nekim segmentima ,da se sada ne vracam na ono sto je bilo.Meni nije uopste dosadno kada pisem i veruj mi da mi nije potrebna nikakva ocena onoga sto ovde ostavljam.Ali kazem samo da i ako neko nesto primeti prosto prihvatam i saslusam.Tako da to ne mogu nazvati nikakvim mrtvilom ako sam neprimecena.Midji ti samo nastavi da pises,onako kako se osecas i onako kako te misao nosi.Opusteno skroz na skroz.

Beskraj, dobro se secam sto je bilo i od koga je kritika dolazila, isto tako dobro znam sto je dobronamerno a sto nije. Svaka dobro namerna kritika je dobro dosla pa makar i ne bila pozitivna. Sto se mene tice, ja opet pricam za sebe, volela bih da se druzim sa drugima i razmenim misljenja, jer ako pises samo za sebe to nije to. Ok, ponekad covek bude zadovoljan svojim radom i ne treba mu misljenje drugih "kao", ali ja volim isto da cujem kako drugi dozivljavaju to sto ja pisem. To sto sam rekla u nastavku vazi i dalje.

Tea razumem sta hoces da kazes,ali ja sada pricam u svoje ime.MNOGE pesme pisem za sebe,jer na taj nacin prosto izbacujem i akumuliram to nesto u sebi.I dobro se osecam.Sto se tice citanja,stvarno ne znam a i ne zanima me da li me ko cita,jer da me zanima drugi stav bi zauzela kao sto mnogi rade,da bi njihov rad bio primecen.Moj slucaj to nije.Mogla si da primetis.

Ok, verovatno je tako, ja ponekad pozelim da diskutujem o mojim pesmama, volim da cujem ali onako iskrenu kritiku, meni bi to dalo podstrek. Dobro, eno sam otvorila temu za nesto tako pa slobodno recite ja sam jos i zahvalna.

@..midjika, što da ti kažem a već nisam, nitko od tebe niti ne očekuje da pišeš kao ja ili kao neki drugi pjesnik...no opće poznato je da svatko ima svoje uzore u poeziji, svoje omiljene pjesnike, u mom slučaju i stilu pisanja se vidi da sam obožavatelj, Šekspira, Petrarke, Dantea...a znam mnogo pjesnika koji ih jednostavno ne vole, mogao bih čak reći da su im i mrski...
Stoga se ne opterećuj s takvim stvarima, i moji početci su bili kao i tvoji, kao početci svakog tko je počeo pisati poeziju, sve su to prolazne faze, netko nikada ne sazrije kao pjesnik a netko vrlo brzo, sve je to relativno, netko piše godinama i ne napreduje u smislu kvalitete vlastite poezije, njemu to nije bitno i to je ok, on se opušta pišući i uživa u tome…
Koja ćeš ti vrsta pjesnika biti, to nikada neće ovisiti o meni ili meni sličnim pjesnicima, to neće ovisiti niti o legendarnom Danteu ili Antiću, Nazoru il Šimiću…il nekom tebi jako dragom pjesniku…Ti, ja, il neko treći, možemo se ubiti čitajući nekog pjesnika, ako u nama nema ono nešto, sve je đaba. Isto tako svi moji savjeti, bili dobri ili loši, ne mogu mnogo toga promijeniti, ako ti to ne osjećaš u sebi…
Vjeruj mi i ja bih volio pisati ko moji uzori, al ne ide, moja poezija su „pjesmice“ naspram onoga što osjećam kada čitam Dantea ili Šekspira… Misliš li da mene nije trema i strah pojaviti se negdje sa sonetima koji su jeftina kopija naspram Danteovih soneta, draga moja svaki pjesnik u sebi nosi veliki strah od toga kao će reagirati okolina…Oni koji kažu da ih nije strah il briga lažu, lažu sebe, lažu nas…a sve radi toga što ih je strah kritike. Jedan od takvih primjera ti je pjesnik vučko, takvi pjesnici će ti uvijek reći samo lijepe stvari o tvojoj poeziji, i ako vide nedostatke, njih će prešutjeti, zašto? Volio bih znati pravi odgovor na to pitanje. Smiješni su odgovori poput onih, treba paziti na pjesnikove osjećaje, a paze li ti koji pišu u pjesmama kojekakve gluposti na osjećaje čitatelja…ne paze, pa da oni su pjesnici i mogu pisati što hoće…

P.S. da završim ovu storiju…draga moja pjesnikinjo, moje namjere su bile i uvijek će biti dobronamjerne i iskrene, a što se tiče kritike, ona ti je uvijek bila nemilosrdna i okrutna, tako ju ja doživljavam, tako ju ti doživljavaš, jer jednostavno to je kritika i s njom se treba znati nositi….

Drago mi je što je bilo svakojakih komentara, iza svakog komentara i napisa stoji ime onog tko ga je napisao...u svakom slučaju svima hvala na javljanju...

Osmijeh vam ostavljam….PiPi

Meni je kritika ok, izgleda me niste razumeli. Ustvari, sto se tice TOGA da ne mogu da pisem tako, to i mislim, mozda vremenom dodje do poboljsanja, ali ko zna.


Meni smeta nastavljanje koje je oVde nastupilo. To mi smeta, a svaka kritika je dobrodosla.
I razmumem sta ste hteli da mi kazete. Razumem i Vucka na neki nacin, ali dobro.

Ja pisem , nastavljam, kad krene iz mene, cesto se desi da nastupi zatisje koje traje neko vreme.

Eto, po onome sto ste gore napisali ja sam sigurna onda da razumete kako se osecam.
Ja i jesam ocekivala vise kritika nego pohvala, cak sam Vucka molila da me iskritkuje kad god vidi da nesto ne stima, ili on misli da bi moglo drugacije.
Ne bih da se stekne misao da sam svilena i da ne mogu da prihvatim kritiku, ja i zelim samo kritiku, pohvala je to sto sam ovde...nista drugo mi ne treba
Jedino sto ne volim je rasprava koja krene u sasvim drugom pravcu.

Beskraj ::

Pozdrav za tebe Pipi, veruj mi odavno sam cekala nekoga ko ce tako kriticki da nam se obrati, dosadno je bilo pisati a niko ne reaguje, nekako mrtvo. Najgore mi je kad nekoga pitas kako sam ovo napisala a on kaze "ok je ", sta ok? Volim pravi kriticki osvrt, jer i ja sam pocetnik u svemu ovome i ponekad se osecam nesigurno. Drago mi je opet da imas vremena za nas i da zelis da svoja iskustva podelis sa nama.


Tea znas i sama kako su mnogi kritiku jako tesko podneli u nekim segmentima ,da se sada ne vracam na ono sto je bilo.Meni nije uopste dosadno kada pisem i veruj mi da mi nije potrebna nikakva ocena onoga sto ovde ostavljam.Ali kazem samo da i ako neko nesto primeti prosto prihvatam i saslusam.Tako da to ne mogu nazvati nikakvim mrtvilom ako sam neprimecena.Midji ti samo nastavi da pises,onako kako se osecas i onako kako te misao nosi.Opusteno skroz na skroz.

Pa tu sam, veliki pomak za mene, prosto neverovatno meni da dete Midji nije podvila rep i pobegla da se duri i duri. Jesam dok sam citala nastavak na nastavak, ali srecom morala sam da perem cebad i neke jorgane pa sam utrosila energiju u drugom pravcu

Ja bih kritiku, ali jedan po jedan.

Imaš potpuno pravo, možda bi bilo bolje da smo se i mi uhvatili cjepanja drva...al što je tu je, na kraju ipak sve dođe na svoje...
glavno je da si ti tu s nama, ma još ćemo mi i zajedno pisati stihove...
osmijeh ti ostavljam...

Hvala Pipi. Ovde sam,,ovde mi je lepo i lepi su ljudi...

Nadam se da hocemo i nadam se da ce biti kritike.

Citat :

Ja ni ne pisem u radionici od kad ste se vi pojavili. Trema , sta li vec.
Znate, vi ste dosli i ja sam samo rekla:ju, ko Sekspir...pa sam isla da ga citam, da potvrdim ono sto sam osetila.....

Draga midjika, ja pisem u nasoj radionici, ne znajuci da je "Sekspir" medju nama...sad si i meni ulila malKo treme...Salim se, naravno.
Dopadaju mi se tvoje reci i tvoja toplina. Za mene jedan pesnik rece da su mi stihovi hladni poput sibirskih vetrova, pa sta cu...Pisem i dalje...nisam ja pesnik, samo na papir kao kocke slazem svoje reci.

PS:

Ne zameri sto sam ovako "bez kucanja" upala

Jezurko, zbog cipelica, hvala.....nema uvek topline, izgleda se i u meni poremetila godisnja doba pa cas ledi, cas topi....

Upadni slobodno, a nemas gde ni da kucas jer sam vrata skinula, jos prozore.....pa da se nadam i pticama...

Ja bih da budem tvoja igracka,
uzicama da sa mnom upravljas,
da kroz oci provuces koncice,
kroz srce probodes iglice,
ja bih da iz tvoje ruke poletim,
iz tvojih pristiju da padam,
da osmehom upravljas,
srce mi navijas,
ja bih da noge slomim pri padu,
lepis me, popravljas,
kvaris i rastavljas,
sastavis me i ostavis,
da me mrzis,
bacas, privijes na grudi,
da drveno srce naucis da kuca,
da moja prva kap iz oka rodi se
i umre na tvome dlanu,
da ruka ozivi grleci tvoj vrat,
da usne drvene izgore ljubeci tvoje.




Ja zaista ne mogu a da neiskomentarisem ovu tvoju pesmu.Jer ponekada se osecam bas kao da sam ja u njoj.Pozelim u nekim trenucima da sam necija lutka
da neko uspe sa tom lutkom taj neko samo osmehom da upravlja samnom.Da me privija uz grudi,da mi ruke ozivi i da me svojim poljupcima probudi.Midjika fenomenalno.Pozelim da sam samo necija marioneta.Pozelim...ali kod mene je to prosto nemoguce.

Zato je u pesmi sve moguce i u masti, ne znam sta bi bilo da toga nema!? Nekad sam i ljubomorna na pesme, jer znam da ne mogu da ozive da su nemoguce i neostvarive, kao i masta kojoj povlacim kocnice jer se nadam...Pozelim i ja, a plasim se i da napisem tvoje zadnje dve reci......ali dobro...Hvala ti...mene ti pokreces, rekla sam ti, bez tebe ne bi bilo ni mene.

midjika ::

Zato je u pesmi sve moguce i u masti, ne znam sta bi bilo da toga nema!? Nekad sam i ljubomorna na pesme, jer znam da ne mogu da ozive da su nemoguce i neostvarive, kao i masta kojoj povlacim kocnice jer se nadam...Pozelim i ja, a plasim se i da napisem tvoje zadnje dve reci......ali dobro...Hvala ti...mene ti pokreces, rekla sam ti, bez tebe ne bi bilo ni mene.

Midjika ovde se ne bi slozila u potpunosti sa tobom.Kazes ja znam da pesme ne mogu da ozive.Kako ne mogu,pa mi smo ti koji im dajemo taj dah zivota.Tako da one kroz nas u stvari i zive.Tu nasu mastu i te nase snove upravo svi mi ispisujemo.Tako da ja nisam ljubomorna ni najednu moju pesmu,jer to sam ja.A na sebe jel ne mogu da budem ljubomorna. :DCak i kada se pronadjem u tvojoj pesmi kao ta lutka,nemam problem da zatvorim oci i da se prebacim na trenutke koje zelim.

Nekad su pesme kao scene iz filma, ugao nemoguceg sto sam rekla, jer, volela bih u tom trenutku da se pesma nije ni rodila, da je zivim, a ne mastam je... Ja jesam, ljubomorna budem, lep osecaj dok se pise, to sto se ispise, osetis, i miris, dah, sve, ali oci se otvore i kocija vise nije kocija, vec bundeva.....I previse sam u oblacima, a zmureci kroz zivot nije lako, jedino sto ne boli dok udaram u brdo, talas, zid.....zato i zmurim, i sada.