priznanje

Naslov: priznanje 28/12/2008, 12:11 am

Iz života pesmu
iščešljati
kako?
Ako je sjajan,
čist i odmršen

U svet, ponosno
u ritmu stiha ući?
Tiho se, najtiše
šunjala
kao krivac

Činilo se
pesma ili život
dve odvojene staze

Gušće kad se uplete granje
bežala..

Nisam umela
prepoznati
da sasvim nežno,
lagano
podrazumevajuće
jedno u drugo prelazi

kad oprostiš sebi
i daš za pravo
kad priznaš
da si pesnik.

Naslov: Re: priznanje 28/12/2008, 7:29 pm

Lako je pisati, samo treba zazmuriti i reci ce doci.

Naslov: Re: priznanje 30/12/2008, 3:00 pm

Hvala ti na podrsci, potrebna mi je. Posle nekih pet,sest godina vracam se ponovo pisanju..

Naslov: Re: priznanje 8/1/2009, 5:33 pm

ODA

Ti si kao san
od samog sebe odsanjan,
u svojoj nelogičnosti zgusnut
I smešan

okorelog te nosim na trepavici
tu si
bilo da zatvorim ili otvorim oči.

Ti si kao hleb
Od blata umešen i mudrosti
od koje, kao od kvasca, narastaš

Ti si moj krst
na tebi sam zakucana
i trpim isusovski, znaš
ali zasigurno ću vaskrsnuti
da bi se ponovo na tebe zakucala
čekićima samosvesti.

Ti si kao satni mehanizam
koji sam sebe navija
u nezgodni čas što zazvoni
i sve organe južno sabija
i svim mislima vratove lomi.

Ti me znaš u šminci i laku
Ti me znaš u pidžami i nagu
Ti si bio najdublje u meni
putuješ crevima uz dreku
kao dete u vodenom toboganu.

O ti si takav parazit
tvoj podrig smrdi po mom neuronu
proklet da si.
Da nisi moj
da te nisam nosila
u svojoj utrobi ovoliko godina
video bi ti..
da te nisam ljuljkala i dojila
mlekom i distorzijama
da te nisam čuvala od drugih
stisnutog
u šaci, pod miškom, međ nogama

Da te nisam vukla sa sobom
ma gde pošla i ma s kim
da nisi bio prijatelj odan
da nisi imao baš ništa s tim
video bi.

Da me nisi čuvao od stranputica
izvrnutih misli I reči ubica
da nisam plakala u tvom krilu,
Bože
dok se nije sprala
I najmanja mrljica
S moje savesti i moje kože

Da me nisi pojio vinom iz svojih vena
na tajnim večerama
kad bila sam žedna
krvi

Da nisi možda moja veza sa životom
Sa katarzom i umetnošću, sa lepotom

Da te ne volim koliko i mrzim
Sve bih ti noge polomila
Pa makar pala sa tobom zajedno
Stonogo jedna podbula!

STRAHU OD MENE

Naslov: Re: priznanje 9/1/2009, 5:07 pm

Uprkos toploti
u kojoj gorim, volim te
Uprkos svetlosti
od koje ne vidim

slova što ih vuče ljubav ova
po golom telu života

Samo nek idu
uz zvukove naših kostiju..

Oko vrata nosim i u uvetu
nanizana sunca naših svemira
Sad i ja sijam
uprkos tami, u kružnom letu
Sad i ja grejem
uprkos hladnoći unutrašnjih latica

Samo da te ne iznenade
potpuna pomračenja mene..

Trebam te, u momentu me dižeš
kao besna nota ciganska
Divlje sam se nameračila
da naš život izvajam
u divnom obliku tvog imena

Samo da me umetnost ne izda..

Naslov: Re: priznanje 12/1/2009, 1:11 pm

Ponekad samo
Kad ujedem dan za nebo i sebe za usnu
Sunovratim se u tu depresiju
Gde ne raste ništa sem kamena
I nepovrata
Neke vode su bile tu
Nekada
Kad ti je nebo isuviše sunca dalo
Po nagradi il po kazni
Toga je nestalo
Il se povuklo u stidu i odmazdi

Nema. Ali nema ni straha od davljenja.

Ta je rupa zaboravljeni svet, začaran
Svedok, golem i nem, stradanja
I lepote
Spomenik rukom nemira isklesan
Mrtva luka
Prostor nemerljiv a beskoristan.

Dan pod licem koje si odabrala
Ti sama
Isplešće ti smerno pletenicu u kosi
Razapećeš prave vrednosti međ prstima
I uzleteti

Ti dobro znaš ko si.

Naslov: Re: priznanje 12/1/2009, 2:13 pm

Tebe bas krenulo.

Naslov: Re: priznanje 13/1/2009, 2:41 pm

E, nije bas. Ove su stare nekoliko godina.. ali krenuce valjda!

Naslov: Re: priznanje 13/1/2009, 4:10 pm

Ovde treba kvalitet ne kvantitet zato ne zuri. Mada imamo tamo u igrama u radionici bas dobrih dela.

Naslov: Re: priznanje 17/1/2009, 11:57 am

Bilo je plamena u tvom osmehu

A šta smo znali mi
Nismo videli te žive vatre
Što su te jurile
Niko nije hteo vrat da iskrivi.
Niko nije umeo, zar ne
Šapat smrti sa tvojih usana
Da čuje

Možda ni ti videla nisi
Kad su zaigrali demoni
Zatvorila si oči na tren
Od umora tek

Šta je to trenutak zborio dubok
Dublji nego što je mislio dan.

Običnom cvetu bila si slična
Sad si najopasnije ćutanje
Sada si tregedija, najpričanija priča.

Nije mogla biti veća mrlja
Na podu kupatila
Od one kojom su sad uprljani
Ljudski umovi radoznali
Zar im se može suditi?

Nisam volela
Tvoju savesnost nesnosnu
I strogo uspravno držanje.
Praznila si pepeljaru posle svake moje cigarete.

Ponekad si, ponekad tek
Mirisala srodno mi..

Sad spuštam sete što mi od tebe lete
Da ih bolje vidim

Nisu to tek crni leptirići
Što smetaju pa odu

Uz neki mrak postaće hladni hici
Pre nego stigne poruka Gospodu
Uz neki mrak
Kao u tvom kovčegu
Beli dan gazimo svi
I ništa nije
Na nebu ni na zemlji
Što biva bivaće i dalje
Poniženi strahom od onog ko te uze
Krenućemo ladno na svoje ispite

Kad bi tvoj život pred smrću tvojom
Smeo svoje glase da pusti
Rekao bi: Idite, živite!

Naslov: Re: priznanje 20/1/2009, 11:13 am

Tuđim su rečima venčani njeni trenuci
Predaje ih svečano, kao ne u muci
Kao da su rođeni od nje da se vinu
Muk.Muk. To ospasno neuticanje
Sanja da sanja hrabrosti svitanje
Barem tamo njene svetlosti da sinu.

Bolno je to kad se zgušnjava biće...
Kad ode odnekud otići će
Bez mirisnog traga i otisaka
Bez eha, iza sebe, bez muka i praznine
Otići će kao da je zovu daljine
Kao da nikad zaista ni sletela nije.

Sa osećajem nedostojnosti, te vražje misli....
Ko te naučio da krotiš tako
Vreme u venama, jezu u kosi
Cigane u srcu što plešu bosi?
Ko te vezao u čvor i stegnuo jako?

Zdravlje joj zajmi da poludi
Svojim trenucima da počne da sudi!

Naslov: Re: priznanje 23/1/2009, 10:19 am

Nekako si me trebao
Usled oluje još si i vetar slao
Po mene
Kako si krepak procistio zrak.
Kako si želeć me kao tuđu
Uzimao tek što sam htela dati
I ćutao
I nikad ne bi vrebao
Jer kako si mogao znati

Da nekako si me trebao
Trčala sam ti, sleđena a u vatri
Da ti kažem da je đavo
Da me nikad neće svojom zvati
Sumnjao si, jedini slutio dobro
Kad se i Priroda već od užasa stresala

Jer kako si mogao znati
Da od gore te neko pisao meni
Da me gledaš njegovim svetim očima
Dok Sunce umire
Da ne podlegnem svojoj seni.

Nekako si me trebao
Niko da te spasi od mučne nezavisnosti
Niko da te rodi
I stavi na grudi
Da jedeš i plačeš do samosvesti
Kad zora zarudi
Da te pazi
Da ne postaneš rob svetlosti.

Nekako smo se trebali
Ti i ja
I kad nismo se gledali
Sve je u prirodi tako disalo
Svaki pokret, svaki titraj, šum
Istom se molio

Sad smo u miru sa prirodom
Sad smo jedno sa njom.

Naslov: Re: priznanje 23/1/2009, 4:37 pm

Ove su isto stare ?

Naslov: Re: priznanje 25/1/2009, 3:30 pm

Poslednje dve su svezije. Polako se vracam u dobru formu,probala sam da se igram u radionici, kako si mi preporucioi pomoglo je. Imala sam utisak da sam pogubila niti, ali to je kao voznja bicikla, ako si ga jednom provozao...mozda nije najbolje poredjenje ali u svakom slucaju sajt me podstice da pronadjem to u sebi...POZDRAV

Naslov: Re: priznanje 25/1/2009, 8:47 pm

Tu sam da pomognem kada treba ! Uzivaj, ja cu se nakaciti ovde za par dana !

Naslov: Re: priznanje 27/1/2009, 10:39 am

Razbimuk.

Turiranje kamiona za vreme sieste
Zvrk telefona sred omame ljuljača

Tako dolaziš

S one strane dužice
okamenjen negledom
I nemuštim jezikom sanjača.

Štapom zdravog rezona
I etike
guram te na bezbedno odstojanje
od kušnje dovoljno daleko
opasno blizu sna i poetike.

U crvenoj vatri pijanstva
gaziš kroz simboliku moje podsvesti
ružan i nedostojan sna
al odiskona veličanstven
do zla
dirljiv u svojoj obesti

Poželela sam da ti pošaljem glas....

Večito nagnuta nad mimohodom
Ipak se predala
osvežavajućoj tišini.

Nisi pobeđen.
Zar da ti to priznam?
Ako već ne poznaješ
po brzini oka i koraka.
Već te i život pobeđuje
još ti samo crne oči vire
Iz tog blata...

A ja nemam dovoljan broj konjanika..
.
Koji bi imao srca
da ruši ranjenog
što posrće i grca?

Udahni iz flaše,
posvađan sa trajnošću besmisla
I nemoj znati da te pratim
u tom dešavanju, nečujna i pomirljiva.

Naslov: Re: priznanje 30/1/2009, 1:29 pm

Režeš me
Znalački
Po šavovima
Kidaš me i krckaš
Tačno kako treba
I pronalaziš meso
Belo i slatko

Kao jastog u tvojim rukama
Kao jastog međ prstima sladokusca

Mrem da tvojim čulima
Budem praznik
Odričem se širine okeana
Da budem gozba
Odričem se crne boje dubina
I strmih hrida
I samoće

Važno je da te ne plaše
Moje oštre izrasline
Iznad očiju bodlje
Divno je da umeš
Da me presvučeš
Moji oklopi rast moj zaustavljaju.

Naslov: Re: priznanje 6/2/2009, 1:13 pm

KOLIKO LI KREKETA STANE U MARATON TVOJIH DODIRA?
KAO TORNADO USISAVAŠ GORČINU IZ MOJIH ĆELIJA
DOVOLJNO JE DA POGLEDAM TO OKO SASVIM IZBLIZA
TI NE JANJAVAŠ KAO MOJE SREĆE, TI SI MNOGO VIŠE OD TOGA
OBLE SU IVICE TVOJIH MISLI OBRADILE IH GODINE BEZ SUNCA
OPRAO SI BLATO SVOJIH RODITELJA
SA SEBE
U ROZE LAVORU TOLIKO PUTA I SAD SI SUZA
NAJPLAVLJE PLAVO
TI MI DAJEŠ ZA PRAVO
DA SE ISCERIM ŽIVOTU U LICE
POGLEDAJ DANE KROZ KLJUČAONICE TAKO SE BOLJE VIDI
JA TE NECU OSTAVITI
KAO ONI

Naslov: Re: priznanje 7/2/2009, 9:08 am

TAJ OSEĆAJ

Za tebe, koji ni ne slutiš
Napuniću jedan svet divljim konjima
Da pukne sloboda u tvojim grudima
Da odeš da se seliš prema beharima
Da budeš strela što se otima gravitaciji
Moja ljubavi
Baciću te nežno u daljine
Nek širine čine s tobom
Ono što ja činim sa svojim pesmama
Nek te ne zbuni zvižduk proletnjeg vetra
To ja šaljem raspupele tonove
Da navijaju za tebe, za divlje kasove
Moja mila vodice od materice
Idi u planine, u proplanke svog detinjstva
Odeven u zeleno
Noktiju čvrsto zarivenih u grivu
Želim da čujem čak ovde u nadiru
Krikove rađanja novih zvezda na Mlečnom putu
Onog trenutka kad prođeš kroz ta vrata, ljubavi
Kad dopustiš životu da te pomazi
Ti koga su tukli očevi i očusi
Kad prepoznaš u sebi taj osećaj
Ti koji ne znaš šta je to dom
Taj osećaj
Kad se otisneš a znaš: imaš se kome vratiti.

Naslov: Re: priznanje 19/2/2009, 2:14 pm

Ni u prošlosti, ni u budućnosti,
kad bismo živeli sada!

Italijansku mi šansonu prekide
divnu- svađa sa šaltera, jutrošnja.
Osećaj svog tela u pilates pozi
brije mi oštrica misli: Šta ćemo za večeru jesti?
U tuš kadi mirisi, vrelina, kapi milovanja
kao da nisu dovoljni
guraju se ljudi razni, razna lica
puca zavesa i meso moje
svaka šuša se nastanjuje
u moj trenutak
bez moje volje.
A u krevetu koliko ljudi sa nama leži noćima
orgije, bože sačuvaj me svega
obična utvara postelju nam otima.

Koliko je teško ptici zatočenoj u kamenu
da uzleti....
Pravi život nam izmiče pod prstima.
...toliko je teško čoveku da prigrli
bez zadnje namere i prednjih misli
vreme
kao prvi čovek zemlju koja ga je iznedrila
umesto da ga premotava, odmotava
ubrzava i presnimava
vreme
nudi se kao devica ili prostitutka
ali mi imamo pametnija posla-
da se vešamo o klinove
ciljeva i sećanja!

Naslov: Re: priznanje 13/3/2009, 10:48 am

SVIRKA

Mogla bih te staviti u zagradu na tren
pa zagrebati po onim delovima sebe
kao po lozu

Ne bih osvojila ništa
što jedra ima i ploviti ume po burnom moru

Mogu uloviti dan bez tebe
i plašljivu srnu onih dana
da joj puknem jako ispred uha
da potrči dolinama

Daleko ne bi stigla jer bi stala, kao zakopana
u mestu gde tvoja suza kristališe

Mogla bih da te skinem sa sebe
pa ko od majke rođena
ponovim primalni krik
da odzvoni punim hodnicima

Nema te materice koja bi me ponovo primila
Kao što me primiš ti

Mogu da te nedam telu danima
da te odlažem, sabijam i premeštam
da te pokrivam preko glave
da ti od vrednosti oduzimam
Da te storniram

Mislim da mogu svirati kako hoćeš

Sa svake strune svoje
izvući ću isti ton
u ovo jutro što se prostire pod nama
i obećava trajanje.

Naslov: Re: priznanje 20/3/2009, 9:52 pm

SaMar,
pišeš tako jako, konstruktivno. Imam utisak da sve što napišeš prethodno detaljno konstruišeš Smile

Dopada mi se, ostavlja trajan utisak...

Naslov: Re: priznanje 21/3/2009, 10:21 am

U pravu si sto se tice konstrukcije, ne volim da pesma bude tek ispljuvak, mada ima i takvih kod mene, zavisi od raspolozenja, neke nastaju u trenu. Hvala na komentaru, zanimljivo je cuti kako to izgleda sa strane. Pozdrav!

Naslov: Re: priznanje 21/3/2009, 10:22 am

Između dva otkucaja srca
dok telo nežno porađa tišinu
i penuša se u venama tečnost života,
zapreti mi.
Nadomak cvetnih kugli,
na imanju mletačkih veleposednika,
dok pucaju vidici jakih aroma
i čudo dolaska ućutkuje lom
zakuni me.
Pre nego pređašnje tuge zaigraju fokstrot
i dugove noć počne da valja,
u pastelnim bojama dok plivamo još,
nadomak lokvanja

Naseli me

Nek velika iskra u rimu stavi
četu naših uzdaha
i neka se slavi:
Život
Čovek
Priroda

Naslov: Re: priznanje 23/3/2009, 8:25 am

Kad zastanem zadivljena pred lepotom življenja
Spremi se
obuci najfiniji ton naše buke
mahni zavodljivom zadnjicom
svim našim izletima u svet
i daj mi onaj znak

Imam divan ljubičasti čičak
i lepo mi stoji

Zakači se na tom mestu
zaplešimo tango
bezveze
po unutrašnjem osećaju

Želim i smem
da ti verujem
da vodiš nas u pravom smeru.

Naslov: Re: priznanje 29/3/2009, 8:57 pm

Spas

Venem u noć, ponirem I izranjam iz nespokoja,
restlovima dana olako zatrovana.
Krivica lije svoje kisele kiše na moje plaveti I grize

Moja sreća spava pored mene,
umiruje me zvukom disanja I ljulja
da zaspim, bez ijednog dodira.

Tu, pod krovovima grada
kao svetla svetaca jedno bledo lice.

Duboko u meni urušavaju se zgrade, umire svetlost
od guste prašine. Svira jako Betoven.

Kad život u tu tačku gađa i dubi ponore
oštar i opak
Kome da se pomoli, pred kim da klekne
Od koga da traži znak onaj što u Boga ne veruje?

Kako da se spasi, gologlav i bos,
Kuda da krene?

Tragom svetlosti dva bleda obraza snom pravednika što trepere...

Naslov: Re: priznanje 31/3/2009, 9:23 am

trenutno obrisano

Naslov: Re: priznanje 19/4/2009, 1:28 am

Bravo

Naslov: Re: priznanje 22/4/2009, 1:53 pm

Hvala ti, Bealiver.

Naslov: Re: priznanje 17/6/2009, 3:38 pm

JEZA

Ako hoćeš, dođi
da sedimo u travi na ivici šume
i držimo se za ruke, potpuno nemi
dok ne mine ovaj dan što nedeljama traje.
Nadvio se siv i težak
I pravi čudan hlad...

118 mostova spaja nas.
Ne brini, zato, ludice, zbog kiša,
sustalih nogu i praznog oka.
Lep si mi tu, u senci tog drveta
Moj si cvetnjak
zagnjuriću glavu u tvoje krunice.

Negde sve umire
a za nas kuca jedno maleno srce
baš ovde u rosi
Da li da čekamo skelara
da nas preveze preko
ili možemo i tu, ovako goli i bosi
otvoriti nebo...

Sećam se jednog dana
bili smo svečani i lepi
pred nama ona polja gde sve raste u paru
iza nas obala od ošrog kamenja
Kao bojažljivi siromah pred kraljevskim bleskom
naša ljubav onog dana...

Kao što noć ne volim, već jutro
koju ova porodi u divnim mukama
Kao što želiš a ne umeš
da mi pomogneš kad patim
Kao što mrzne vreme pod tvojim toplim rukama
isto tako, prosto, prirodno doći će taj dan
kraj ove zebnje i stradanja.

I ovaj naš hod što deluje prazan i nem
veruj mi, zlatne tragove ostavlja.

Prateć ih, i nesretni mogu stići do neba....

Naslov: Re: priznanje 17/6/2009, 4:48 pm

Па где си ти ?

Naslov: Re: priznanje 18/6/2009, 3:26 pm

Ma tu sam, bilo je nevreme......

Naslov: Re: priznanje 19/6/2009, 4:03 pm

SaMar, nedostaješ sa svojim stihovima :*

Naslov: Re: priznanje 20/6/2009, 11:13 am

Nemas pojma koliko je lepo to cuti, Bealiever.

Naslov: Re: priznanje 20/6/2009, 11:35 am

Samo istina, draga SaMar Smile

Naslov: Re: priznanje 13/7/2009, 1:38 pm

2 u 1

Sanjala sam sunce u travi
na obali tihe reke
nežnog runa jagnje jedno
spokojno pase...
U rano jutro
pogledah na mesto gde si-
treslo se sve od udara srca
Mira ti treba a nema ga u meni.

Mrznem usred leta i drhtim
bez apetita, u izobilju gladna
vatromet u telu, probuđeni vulkani
pod pritiskom sam bure bez dna.
Krivim te ponekad a samo si nedužna žabica
Pitam se Bože, čemu ove kazne?
Srdim se na te, a samo si naše belo jutro
Dok te nije bilo znala nisam
koliko su mi ruke prazne.

Pesme ću ti pevati
grejaću te dlanovima
pod pupkom mojim tvoj je dah
dar među darovima
Od srca ću odagnati sve pakosti
i čekaću te spokojna sred bure
dušo moje duše. Moja blagosti!

Ti si muzika bez reči
u tvom ću ritmu ponosno gaziti dane
a kad kucne taj divni čas
tvoj će plač čudotvorno isceliti rane.

Ti si muzika bez reči.
Ti si školjkica na dnu mora zatvorena.
Ti si svetlost što održava nam nade u cvetanju.
Ti si žila kucavica naših budućih radosti.

Jedva čekam da vidim
ko si ti.

Naslov: Re: priznanje 13/7/2009, 2:51 pm

Pa de si ti ovoliko dugo ?

Naslov: Re: priznanje 14/7/2009, 9:33 am

Svratim kad se rode neki stihovi, a inace cekam jos nekog da se rodi Very Happy

pa vise visim po takvim forumima.

Naslov: Re: priznanje 16/7/2009, 4:45 pm

Javi koliko je !

Naslov: Re: priznanje 2/9/2009, 9:57 am

Imam srca dva I volim te duplo
Klepetušom sa Krfa
oterao si zle duhove
i sad smo spremni

Sad nas budi pesma, bubnjevi i frule

Tvoj me osmeh obara lako
kao hor dečijih glasića...
Sretan si mi

Prolećno sam jutro
da ušetaš u mene laganim korakom
Bistro sam nebo
da gledas u moje plavo sjajnim okom

Kad dođeš sa posla
da došao si u krletku
u ušuškano gnezdo

Od Sunca izmolila sam najzad
malo topline za naš dom.

Naslov: Re: priznanje 3/9/2009, 9:28 am

Kad pomislim na tebe
javi mi se nekad njen lik
nasmejan, svetlosti pun
kao sa slike na njenom odru.
Tako je pamtim...

Mislim da se pomalo osećam
slično kao ti posle svega
Pružala ti je ruku
kao da se hvata za poslednje uže nade
u svom blistavom hodu na žici...
Bila si prevarena sjajem
njenih hrabrih odluka.

Ti ne pružaš ruke
Možda je to dobar znak
Moje su ispružene
ako zaželiš da ih dohvatiš
Bojim se da te ne prevare
tvoje hrabre odluke
da ne pomislis kako si jaka
pre nego sto to i postanes.

Naslov: Re: priznanje 10/9/2009, 9:56 am

SVETLOST

Cvet maslačka u svetlozelenoj travi što se krije

Belina njegovih beonjača u sobi nemira

Sveži, čvrsti limunovi u pletenoj košari

Oblak od šlaga što se nad gradom vije

Rima koju ti pesma slučajno podvali

Nabori belih haljina u nasmejane neveste

Plam njegovih emocija ispisanih u borama

Miris tek promenjene, čiste posteljine

Istina posle dugog i mučnog ćutanja.

Naslov: Re: priznanje 10/9/2009, 12:46 pm

FESTIVAL

Grad je isplovljavao u noć

kao ogroman putnički brod

poput onih koji se zovu

OCEAN VILLAGE ili slično

Na hiljade prozora i ko zna šta

iza njihovih okna

Gomila ljudi na palubi

kao lakokrile životinjice

baš tu sletele

da oslušnu

čudan roj nota pod zvezdama

Ukrcasmo se i mi

jer za ovu lađu

ne treba frak, ni dolari

samo lagan korak

i uho koje želi da čuje...

Na prvoj sceni, kod Manga

jedan čika kroti vatru

zvuk plamena koji leti

oštro para tamu

a čikino lice strogo i tvrdo

baš kao da hipnotiše svoje nemirne svitce

Zatim, malo dalje

jasan gudački zvuk

uhvaćen je u čvrst krug

Ljudi se stiskaju oko njega

kao telohranitelji oko slavnog

Ne znam ali slutim

par gitara i mozda čelo

nad njima nekoliko glava u zanosu

tipa Slash

Opasan ritam

na klasičnom instrumentu.

Kod Jove nova grupica

Već iz daljine se čuje

nešto nalik na naricanje

Nekoliko žena

obučenih u crvene haljine

ispušta crvene glasove

kroz crvene kartonske razglase

lica su im upadljivo ozarena

kao zaglavljena u AHA efektu

dok ispuštaju neobične zvuke

tela su im gipka i usklađena

u ritualnoj igri nogu i ruku

Ne možeš ne uživati

u njihovom uživanju

u slavu nečega što samo one znaju

u slavu crvenoj boji?

Kod Lazinog Teleta naletesmo na duvače

trubili su veselo, najveselije

kao u nekoj karnevalskoj povorci

Ljudi su, zavedeni, tapšali i đuskali

a u pauzi

dizali su nekakve natpise

koje su Zavedeni čitali u horu

HOOO,....ZBUMBA

Zvuči šašavo i bleskasto

ali ovima su novčanice

lepili na čelo!

A bio je jedan par dugokosih mladića

na njih smo svuda nailazili

nekim čudom su se stvarali

na svakom našem koraku

jedan je svirao gitaru,

drugi usnu harmoniku

uvek bismo zastali

kao da zvirnemo u neki kaubojac

uvek na istu scenu,

scenu gradske igranke, recimo.

Kuda god da smo se obreli

mogla se čuti ta divna poetika

italijanskog jezika...

Kažem mu, Dragi,

noćas je ovaj grad

samo za nas

bio nešto kao

Venecija....

Naslov: Re: priznanje 12/9/2009, 2:27 pm

Naslov: Re: priznanje 21/9/2009, 1:09 pm

LANTERNA

Kažu da tuga jaše zajedno sa čovekom
na istom konju
kad se jednom popne, nemoguće je zbaciti
Sad znam čiji je to dah
lahor blag za vratom što me ježi
Zna i ona
gde najviše volim da osetim dodir nežni
Zna me dobro
đavo vilinski

Ja sam hladna kao reka planinska
kad znam
da nešto ne mogu da promenim
Ako mora
obujmi me oko struka čvrstim stiskom
kad krene galop
po kaldrmi

To što se maziš i uvijaš kod grudi
dok stežem uzde
neće slomiti moje kugle svetlosti
Izvoli, bludi
Ja imam oltar na trgu svoje duše
stub od kamena
na čijem vrhu gori plamen u staklu
"večno svetlo"
upaljeno uvek
i noću i danju.

Naslov: Re: priznanje 7/10/2009, 3:29 pm

Obećao si mi
vodićeš me barem još jednom
pre nego što postane kulisa tek
u taj nežni grad
u tu mrežu kanala, palazza i tajni

Moram je videti još jednom
ti znaš, ja ne volim ponavljanja
ali ona je kao ogledalo
koliko god dobro poznavao svoj odraz
uvek iznova poželiš da baciš pogled
zar ne?
čini mi se
tamo sam pronašla
ili uzgubila sebe..

Zato ćeš me voditi

da se probudim nad vodom u belo jutro
otvorim širom žaluzine
dok neki bambino viče Ciao, ragazzi
da odem do Rialta i kupim voće
dok ne otvoriš okice
spremim doručak fonte

Kažeš voleo bi da imaš
veliki murano viseći luster
onaj sa stotinu penastih staklića
ako ništa, dragi
iznajmićemo apartman bar na jedan dan
sa muranom na tavanici visokoj
zamolićeš za moju ruku i zaplesaćemo

I znaš, nismo se nikad poljubili
ispod Ponte dei Sospiri...

Broj poruka : 78 Datum upisa : 26.04.2008

Ne znam da li se ovde mogu ostviti komentari a i nije važno
Prosto ti moram reći - FANTASTIČNO pišeš!
Da, ovo je Poezija!

Naslov: Re: priznanje 20/10/2009, 11:08 am

Hvala ti Crna priznanje 886846

Naslov: Re: priznanje 20/10/2009, 6:15 pm

SaMar,bez ikakvog preterivanja,slozila bi se sa Crnom.Ono sto ti pises,je zaista onako kako treba poezija da izgleda.

Naslov: Re: priznanje 21/10/2009, 9:40 am

Hvala, Beskraj, bas je lepo cuti da se nekom svidja kako pisem, to mi je veliki motiv da nastavim. priznanje 909834