priznanje

Naslov: Re: priznanje 1/10/2017, 7:25 am

Rosice, draga moja ljubim te do neba i srecna sam sto mogu da budem izvor za tvoje žeđi. Nekad nazalost izvor presuši ali eto mene opet kad krene da izbija♡

Naslov: Re: priznanje 3/11/2017, 9:51 am

NJENA BLIZINA

Ne znam zašto imam taj čudan osećaj
već neko vreme
osećaj njene blizine...

Možda
zato što sve češće izgovaram
reči godinama oćutane
kao da me baš briga kuda će

Možda
zato što često kao hipnotisana
gledam kako se odvija
čitav naš divni život pred očima

Možda
zato što predugo gledam decu
dok spavaju
kao da želim tu anđeosku sliku
u sećanju...za put

Možda
zato što kad zavirim u sebe
ništa ne treperi unutra
kao obala mirnog mora
lepa slika ali loš osećaj
Nema pulsa...

Možda
zato što me obraduju sitnice
kao da je to sve od života
što još dobiti mogu

Možda
zato što me neobično zavodi
lagana muzika
kao da svaka nekog ispraća

Možda
zato što radim stvari
koje sam oduvek želela
a nikad krila nisam imala

Možda
zato što je bol sveprisutna
kao duge, teške, crne haljine
večito ožalošćene žene
uvek iste, a stalno drugačije

Možda
zato što se osećam smireno
uprkos svemu
kao što se osećaju, bar mislim
oni koji znaju
šta ih čeka i mire se s tim

Možda zato što kad vidim
malo izbočenu fleku na putu
automobilskim gumama ispeglanu
koja je nekad bila pulsirajuće biće
pas ili možda mačka
pomislim kako se umire lako
bez najave
prirodno, gotovo neprimetno
svakodnevno
i potpuno neminovno

Smrt diše negde u blizini
taj tupi bezbojni osećaj

A možda sam samo
kad bolje razmislim
možda sam ustvari
tek sad život prigrlila
onako stvarno, onako kako valja
bez straha
bez opiranja.

Naslov: Re: priznanje 13/11/2017, 11:36 am

VISINA TONA

Nije život kucanje večito na vrata
zaključana
dok pognuta čela čekamo svitanje
boljeg dana.

Ljude gledamo okom proročkim
a nijedan nije ni bolji ni gori
Sivi promiču po utrtoj stazi
duša im luta, telo ih mori

Kao da ne znamo da sve je utvara
bezglasno jeca vetar sa severa
Sa visina nas gleda bleda sudbina
i čeka da je poreknemo i ustanemo

Rastapaju se misli kao bele grude
vešto izvaljane
Ropćemo i slavimo, veselo i naveliko
vere okaljane

Osećati baš sve, šta li je:
kob ili čast velika?
reči su prazne, spuštam koplja
Život je iznad reči
on je njihova melodika...

Naslov: Re: priznanje 17/11/2017, 9:56 am

KAVEZ

Stavljam stih u lance rime
i dok cvili neutešno poput zarobljene životinje
ja...umesto da ga pustim na slobodu
pravim novi, još bolji kavez
u kom će da jeca i polagano gine.
Šta to radim, za ime Boga?
Zašto ne mogu da izađem
iz okvira situacije, iz kocke misli
iz sebe
da oslušnem lepotu življenja, prirode
Oslobodite me ovog roga
na koji nabadam reči i rečenice
Ponovo živim sasvim iznutra
bez njega, bez svih
sama u stravi bezimene ulice
Mrak je i ne vidi se
čar
blagost
polet
blistavost
milošta
obnavljanje.

Naslov: Re: priznanje 4/1/2018, 12:12 pm

Pesnikinja

Gospođo draga
Zovete me pesnikinjom
Puni ste poštovanja
Kažete mi hvala
Toplinom Vam reč odiše
Volim kako me vidite
Pred Vama je istina naga
Samo to
A čovek je mnogo više

Gospođo poštovana
Pre nego se obučem u tražen ton
I umaknem
U svetove ove ili one
Napišite mi opet
Napišite u smiraj ovog dana
Da ćete okititi stranicu stihovima mojim
Pa nova je godina, doba kićenja
Srdačno Vas molim

Eh, gospođo mila
Neko je nekad rekao:
Samo Bog je pesnik, sve je ostalo kopija
Ali obaška
Mnogo mi prija
Prepiska i srdačni pozdravi
Zvaničnost i svečanost
I potpuno stvarna iluzija.

Naslov: Re: priznanje 4/11/2018, 7:11 pm

Tu sam za tebe

Imam jednu prostoriju, malu
U kojoj te slušam
Imam i klupu jednu, staru
Zeleno ofarbanu

svaki put nosim u svoj daleki dom
Pomalo zelenog
Sa te klupe, na dlanu svom

Ti odeš u svoj svet
Poneseš iskre malo
U svoj mrak i nekad se vratiš
A nekada ne
Nekome je stalo,
Pomisliš
I sve je opet u redu
Do sledeceg petka recimo

Ti imaš lica sto
A opet kao da si osoba ista
Kojoj treba samo jedno
A to imam ja.

Tu sam za tebe
Čuvam te od mraka
Na 45 minuta barem
Čuvam te od misli
Iskrivljenih skroz
Volim što me trebaš
Ali želim da odeš
Da savladas taj mrak
Jednom zauvek
To je onda znak
da malo zelenog na dlanu
nema veze
Ma nema veze

Naslov: Re: priznanje 4/11/2018, 11:23 pm

Nema te dugo, a onda dođes i ostaviš nam svoj biserčić...
Zasvetlucao je u meni onako kako je zavetlucao na tvom dlanu...
U sebi uvek nosimo nekoga koga čuvamo na poseban način hepi

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: priznanje 5/11/2018, 7:40 am

Lepo je biti ovde ponovo.
Obično svratim tek kad zaboli nešto.....

Naslov: Re: priznanje 19/10/2019, 9:46 pm

Kako je primamljivo to, Milice
Dok miholjsko leto promiče
otići zauvek
Prestati boriti se

Kako deluje lako i podrazumevajuće
Ono što treba da te leči
Uzeti kao oružje
Dok miholjsko leto promiče
Uzeti da te ubije, Milice

Kako te samo razumem
Volela bih da ne
Volela bih da uopšte ne
Da ne mogu da zamislim...

Volela bih da moji koraci danas
Toliko ne liče na tvoje
Da moje oči nemaju taj izraz
mat boje
dok miholjsko leto promiče
I rasejava insekte

Robot sam koji radi sve po navici
Kao što si ti
Očiju ogromnih, suza presušenih
Onih dana kod nas
Kad smo te hrabrili prepaćenu
a ti se uredno zahvaljivala, po navici
Tek po navici

Tako želim da te vidim
Da skoknem na čas
Tu si blizu
u postelji bele boje strepìš
Da opet sve će biti kao pre

Da pitam te
Da niko ne čuje
Kakav je osećaj kad jednom rešiš?

Naslov: Re: priznanje 28/10/2019, 5:07 pm

Moreplovac

Dugo ne videh od kiša i magle
More me plaši, znaš već sve
Ne videh da l' krećem se ikuda
Kao u vrtlogu vazduha i vode
Bez elementa dva, izgubljena
Ljuljah se u ritmu ludosti svoje

Beskonačnost, nedostižnost, širina
Osećaj neki neuhvatljiv poput ptice
Vezuje mi um u mreže, opterećuje
Uslovljena stvarnošću trljam lice
Da progledam okom samsare
Da otisnem se od sebe, od srama
Ka obalama
Ka obalama

U susret ostrvu zlatne boje
Ili ka većoj vodi tek, svejedno
Plovim
Um je riba u staništu svom
Slobodna
Misao puštam da dođe i nestaje
Kao talas
Prirodno je sve, širina mi prija
Ne plaši me beskraj, niti more
Moreplovac diže jedra, glavu i raduje se.

Naslov: Re: priznanje 9/11/2019, 10:45 pm

Pitanje

Neki su rođeni da šetaju sami
kao u pesmi
Kao izbor i kajanje
Kao stvarnost i sanjanje
neke druge stvarnosti

Tamo miriše na pripadanje
Ovde je zamrznuto
vreme, oset i sećanje
Šeta se nepravilno ali uz rimovanje
slobodno ali bez smisla i cilja

Tišina je bojila zidove u sivo
Čulo se u daljini druge stvarnosti
glasno i neumereno pričanje
Misao se bojala da pokaže zube
i okine osećanje
Dan se vukao kao povređena zver

I dok neki ne smeju, neće i užasavaju se
drugi hodaju sami kao u pesmi,
pitajući se otkud samoći lepota.

Naslov: Re: priznanje 10/11/2019, 3:49 pm

Njena blizina ... dopada mi se jako.

Naslov: Re: priznanje 10/11/2019, 5:13 pm

Drago mi je da ti se sviđa, ZEX

Naslov: Re: priznanje 10/11/2019, 7:42 pm

Paradoks

Kao da je ceo život čekala
Da se odjednom i iznenada
Pomeri zavesa
Pred očima pukne neki drugi svet
U kom ona nije ona
Već neka sasvim druga vrsta
I oblik života

Sve vreme se tražio blesak
Koji zaslepljuje do progledavanja
Mala smrt
Ali ona što porađa novi život
Noseći se mišlju da put nije utrt
Nije znala

Nije znala da se stiže nekud
Samo ako se šeta
Dugo do krvi na nogama
Do proglašenja nemoći
I nemanja
U ovoj igri pobeđuje
Onaj koji ostaje bez ičega.

Naslov: Re: priznanje 15/11/2019, 5:52 pm

Paradoks 2

Pobunjenim Indijancima
Sekli su jezik
Pa ih mučili dok ne progovore.
Oduzela je sebi vid
Po kazni ili nagradi
I zatim čekala da mrak ode.
Zabranìo je sebi emociju
Falila im je svrha
Pa mu se zalepila depresija
Na putu do vrha.
Hteli su da izbegnu konflikt
Zarad mira u kući
A zatim su prolili krv
Na tepih fini persijski.
Odlično ste tumačili taj odnos
Savršeno terapeutski
Sve vreme ne opažajući
Da se uvukao crv
Da grupa se raspada skroz.
Bežali smo istini
Iluzija je bila isuviše lepa
Poput fatamorgane u pustinji
Verovali smo da tu izvora ima
Da će naše duše napojiti

I još dve nevine, žedne i zauvek obeležene
Mastilom neistine.

Naslov: Re: priznanje 23/11/2019, 2:36 pm

Paun sam, paun si

Ljudi smo u svetu smrtnih
Svako svojim putem ide
Nekad mora da se ukrsti
Put tvoj i put moj

Zašto se bojiš, nije dvoboj
Zašto me mrziš tako jako
Ta greška nisi ti

Taština je kao leptir
Prvo se učauri
Ni ne sanjaš da je tu
Onda počne da puzi i uvija se
Kad dobije krila, ona se uzdigne
I poleti

Kažeš ne, ne treba ti
potvrda da vrediš
A ja te uporno i namerno hvalim
Jer jesi
Sve to jesi
Iako ne verujem šta mi govoriš
Dete u tebi vrišti na mene
Savršena nisi, žao mi je
Ali niko nije

Evo ti doza pohvale
Za smiraj i ekstazu dovoljna
Ali posle te čeka očaj i praznina...

Crpimo ljubav prema sebi spolja
Tako umesto plodova korov raste.

Iznutra treba izvore da tražimo.
Zavist, gnev i zlopamcenje neka vene.

Zbog tebe, zbog takvih
Kao da vera u ljude umire u meni
To je moja taština

Sujeta u meni, sujeta u tebi
Ukrštaju svoja koplja danima

Ali ja bar priznajem.

Naslov: Re: priznanje 30/11/2019, 10:23 am

Opsednuta

To je verovatno neki znak
Znak praznine
Znak da je život ušao u krivine
Da patim tiho i neprimetno
Tamo negde duboko
Da nema nikog
I pored tvoje
I pored njihove, svačije blizine

To kada me obuzme misao
Sasvim sitna, sasvim nebitna
Narasta u meni danima
Ispunjava svaku poru i pukotinu
Kao neka purpena
I osećam punoću i osećam lakoću
A tako sam prazna i tako je teško
Tako me boli i ne mogu da dišem...

To je neki znak eto, znam
Ali ja ga ne slušam
Puštam da me obuzme
Da me oslepi i ogluvi
Da me prevari i ubedi
Da sve je dobro, ma dobro je.

Naslov: Re: priznanje 22/12/2019, 12:26 am

Opsednuta

To je verovatno neki znak
Znak praznine
Znak da je život ušao u krivine
Da patim tiho i neprimetno
Tamo negde duboko
Da nema nikog
I pored tvoje
I pored njihove, svačije blizine

To kada me obuzme misao
Sasvim sitna, sasvim nebitna
Narasta u meni danima
Ispunjava svaku poru i pukotinu
Kao neka purpena
I osećam punoću i osećam lakoću
A tako sam prazna i tako je teško
Tako me boli i ne mogu da dišem...

To je neki znak eto, znam
Ali ja ga ne slušam
Puštam da me obuzme
Da me oslepi i ogluvi
Da me prevari i ubedi
Da sve je dobro, ma dobro je.

SaMar

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: priznanje 27/12/2019, 7:10 pm

Rosice moja draga hepi

Naslov: Re: priznanje 27/12/2019, 7:15 pm

Dani grbavi

Ubija me po 4 put
Ta ukleta staza poraza
Svaki put je prođem pešice
Kao da taj put mora da se zalije suzama
Negde tako piše
Nije položio

Prelazi na mene
Kao da su čini neke veštice
Svaka njena bol, njene crne reke
Mojim koritima teku
Šta je to
Kakva je to magija
Mamice?
Udaljene smo kilometrima...

Ljudi mi izazivaju gađenje
Lica me proganjaju
Poređana kao na sednici
A ja predsedavam
Lica me gledaju nemo
Lica se keze
Lica su na ivici
Da me prostrele mržnjama
Pravo u tugu u grudima

Jedna žena sa detetom u sebi
Isijava da se ne ugasim ja
Miluje moje dane
Grbave od samoće
Tiho i sporo, nekim čudima
Baš ona
Samo ona i niko više

Da li je tako teško
Ili ja ne želim
Živeti međ ljudima?

Naslov: Re: priznanje 5/1/2020, 10:32 pm

Bez daha i svetla

Ako ja ne gorim bićeš u mraku
I čekati da svane
Tako je uvek bilo

Sveća je u meni, nema laterne
A sveća dogori, nestane

Neću ja da budem izvor svetla
Umorna sam, moje milo
Hajde ti sad malo zaiskri

Ne želim nov stan, auto i stolice
Letovanje uz brojnije zvezdice, ne to
Demonstriraš moć, dobro
Sve je to lepo, a gde smo mi?

Dok smo imali samo fotelju i lavor
Jače smo sijali
Hoćeš da mi pokažeš šta smo sve stekli
Zajedno, kroz godine
Ponosan si

Ja osećam da padam
Slutim ponore i strmine
Ništa nemamo a imamo sve
Za sreću potrebno

Zagrli me
Ali onako kao u staroj fotelji
Kao da ljubav dišemo
Gušim se

Naslov: Re: priznanje 9/1/2020, 12:30 am

Bez daha i svetla

Ako ja ne gorim bićeš u mraku
I čekati da svane
Tako je uvek bilo

Sveća je u meni, nema laterne
A sveća dogori, nestane

Neću ja da budem izvor svetla
Umorna sam, moje milo
Hajde ti sad malo zaiskri

Ne želim nov stan, auto i stolice
Letovanje uz brojnije zvezdice, ne to
Demonstriraš moć, dobro
Sve je to lepo, a gde smo mi?

Dok smo imali samo fotelju i lavor
Jače smo sijali
Hoćeš da mi pokažeš šta smo sve stekli
Zajedno, kroz godine
Ponosan si

Ja osećam da padam
Slutim ponore i strmine
Ništa nemamo a imamo sve
Za sreću potrebno

Zagrli me
Ali onako kao u staroj fotelji
Kao da ljubav dišemo
Gušim se

SaMar

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: priznanje 10/1/2020, 11:41 pm

SVEJEDNO

Da li ću obući najlepše haljine
Ili bilo šta
Da li ću pričati ili ćutati
Smejati se ili setno gledati
U daljine

Svejedno je

Zar je važno sta ću biti
Trener
Slikar
Prevodilac
Možeš misliti
Kao i svako
Isti vazduh ću disati
I pod istim nebom patiti, jednako

Da li ću otići ili ostati
Kod kuće
Tako je nebitno
Sve i da se najbolje provedu
Ovi bez mene
U Rifu, u Pabu
U gradu bilo kom
U doba gluvo i slepo
U kafiću ili na ulici
uz mesec na uzici
Sve i da propuštam mnogo
Značilo je tako malo
Na kraju osećaj je bio uvek isti

Svejedno, nije mi stalo

Zašto je pobogu važno
Hocu li čitati Prevera
uz svoje 3d sovice
Ili na tv-u gledati Pinkove zvezdice
Hoće li neke ćelije postati drugačije
Ovako ili onako
Hoće li se neke sinapse poroditi
Ja to ne mogu i ne želim znati
Na kraju ću usniti svakako
Mrak će me primiti u svakoj varijanti

Nema neke veze
Ako kažem Volim te
Ili prećutim
Isto ću da se ljutim
Na tebe što ne dragoceniš
ili na sebe što škrtarim
Na rečima dragocenim
Svejedno

Zar je bitno hoću li popiti
Nes sa mlekom ili limunadu
Dok gledam decu kako plivaju na Spensu
Kupiti nešto tebi ili sebi
Otići u Big ili Promenadu?

Oh, kako je nevažno
Hoće li reka nositi ili ću rekom plivati

Trebalo je da prođe dosta
Tom istom rekom
Trebalo je shvatiti
kako igra je to
Sa sudbinom
Sa izborima i odlukom
Sa slobodnom voljom

Trebalo je setiti se svih rezova
Što svako svejedno sekli su popola
Prvi drugi treci rez....
Da se stvori fina korica

Kad puštaš život da ide bez tebe
Predugo
Prečesto
U nekom momentu
Desi se to
Nabaviš dobro sečivo
I praviš rez pred kojim se čude svi
I život krvari
A ti gledaš i pitaš se
Zašto je moralo tako?

Naslov: Re: priznanje 11/2/2020, 10:21 am

RUKA KLADA

Pored toliko zdravih i jakih
Međ drvećem stoletnim u kraljevskom parku
Hvata se za tu suvu granu
Svu težinu svojih tuga
Uvećanu za lakoću svih svojih radosti
Spustila je tu,
Kao da ne zna da mora pasti

Kad ruka spuštena na butinu
Gorko zaboli
Umesto da teši, greje i vida
Kako videti šta valja?
Ona upire oči, ona moli
Ali daleko je ljubav
Nekog drugog u pamuk pretvara
Ptice iz kaveza što pevaju pušta
U slobodu
velikog svoda

Umesto da teši greje i vida
Ruka pada kao poraz na slaboga

Dovoljno je da neko usput
Očima poljubi providnu ruku
Okrzne glasom baršuna butinu
I ućutka strah
I sva mekota zavara dušu
Paperjasta
U polusnu
Ostavlja ruku kladu
I leti

Leti kao stih što ume leteti
od strofe na strofu
Jedan te isti
Sav bitan, sav leptirast
Evo ga opet
Njegove reči nisu samo šareno cveće
Njegove reči imaju šarena krila

Umesto da teši, greje i vida
Ruka je vuče na tlo kao gravitacija levitiranog

Ruka klada je njena konstanta
Jedino što ne bi stavila na kocku
Zato nikad leteti neće
Ne zapravo
Umrla bi
Bez nje
zacelo

Naslov: Re: priznanje 24/2/2020, 10:41 pm

Nečiji život
Kao napuklo staklo
Godinama držano na okupu
Kao celo
Kao može
Kao važi, liči
Tetkice moja
Dlanove mi krvare staklići...

Neko je pustio zimu
Da te dira
Zašto moraš ići?

Ostani jos malo
Ispuni vazduh mirisom bakinih kolača
Kaži mi da sam mršava i zašto ne jedem
Pričaj o svojoj dragoj kućici na selu
I lopove kuni
Nema veze, pričaj stalno isto
Nema veze, ne zadržavaš, nikako
Samo nemoj pružati modre ruke
Kao nemoćno dete tako..

Ko li je ukrao tvoje snove
Ko su ti lopovi?
Ljubim ti sivo lice
Sama za života
Sama za smrti
Što smo se obukli u crno?
Da, zato što je u modi
Draga tetkice

Život je dželat
Mrzim ga sto put
Hodi
Onim putem, možda tamo Boga ima
Hajde
Neće više biti hladno, ne treba ćebe
Mrzim život jer ljubi smrt
A ona je došla da mi uzme tebe.

Naslov: Re: priznanje 11/6/2020, 10:20 pm

Hipnagoga slika

Stvarnost mi izmiče
Migolji se i udaljava
Postaje čudna mrlja
Dok plače Niče
Dok se previše prlja
Misao
Želja srlja
U ponore bez oboda
U neke plaveti bez mekoće
Više ne znam šta hoće
Ova duša i ovo telo
Ova duša i ovo telo

Poslaću po vetru vapaj taj
Za spas zbilje
Za pobedu jave nad snom
Nije ni san, hipnagoga slika
Treperi i ništa ne radi
Ne daje
A snagu oduzima
Oko je umorno zapelo tu
osmeh se vadi na rupicu
Sreće tu nema
Sreće tu nema

Rekao je
Ne želiš da budeš ključna osoba
Rekao je
Možeš da ideš
Rekao je
Izvini
Rekla sam
Samo ti se čini.....
Samo ti se čini...

Opet se dešava
Samo u drugoj boji
Pameti me rešava,
U agoniji i afoniji
Kao slepac štapom po putu tapkam
Ne govoreći
Potpuno svesna da mrak je svuda
Nigde neću stići
Nigde neću stići

Naslov: Re: priznanje 12/6/2020, 1:08 am

Draga moja SaMar, evo i ja ovde ćutim sa tobom hepi

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: priznanje 13/6/2020, 3:31 pm

Hvala ti

Naslov: Re: priznanje 13/7/2020, 8:22 am

37 sa 2

Toplo je
Kad dođeš mi
Osmeh se otima
Ne vidim ni slovo ni broj
Gorim sve više
Svaki celzijus moj diže celzijus tvoj
Goriš i ti, na čelu ti piše, 37 sa 2
Nije to radna temperatura, ni Korona

Otimaju se kontroli reči moje, reči tvoje
Igraju se slobodno kao deca u pesku
Baš ih briga što ih vide svi
Odjednom tvoje plaveti postaju tople
Osmeh mekši, pokret blaži i tiši
Više nisi visoko, kako po zakonu piše
Sve si bliže i niže...

Ova struja vodi u nepoznatom pravcu
Dovela sam te gde sam htela
Brodimo mirno, ali uzbuna je na pramcu
Preokrenula sam te
Moć mi je u rukama
Ili si mene ti
Kuda ćemo?
Ovako
Novi mi

Naslov: Re: priznanje 29/10/2020, 5:32 pm

Poništenje

Nežnost naseljena u zemlji crno beloj
Nežnost osmeha koji je uvekbio samo smeh, sirov i glasan
Nežnost želje da se krojiš meni po meri
Da ne budeš svoj
Nežnost dodira kvake... Nisi više uragan

Ne znam da li mi se sviđa
Zavisnost od tebe i naših razgovora
Ne znam koja reč može da nas reši
Ove veze, ove strasti, ovog stvora

Šta smo to stvorili, u želji za životom
Iznad života
Ti i ja?

Zar ne vidiš da si suviše blizu, osećam te svuda po telu
Ne vidiš li da bežim od tvog dodira?
Kasno je sada da se sklanjam
Znam
Kad pogledom ti dajem sebe celu.
Mesecima.

Ko će duže izdržati ove igre i igrice?
Ko će pogrešiti i pokleknuti.
Ti ne smeš
Poslati sve do vraga
Čast
Moral
Ego
Ja ne smem
Ko ce nas poništiti
Spajanjem

Naslov: Re: priznanje 30/10/2020, 10:43 pm

Kolonada

Ni u stalaktit kad mu se pretvori reč
Ni u Dvorani zmajeva kad mu se zaglavi misao jedna, druga i treća

Ne prestajem ja

Ni kad kaplju po meni zalutale buke njegovog glasa
Ni kad stojim tačno ispod ledenog vrela
njegovih naglih pokreta
Kad me udaraju i pretvaraju u ledene kristale

Ne, ne prestajem ja

Kada se prelivaju njegovi gresi bigrenim kadama, osvetljeni nepristajućim bojama
Ni kad se u krečnjak pretvori taj njegov pogled porozni.

Ni kad drhtim od hladnoće svih tih ponora
Njegove presitne duše
Ispod zemlje
Ispod sunca
Ispod lepote

Ne prestajem
Ne bih prestala za hiljadu godina

Zato što volim sebe kako me vidi on,
Zato što me osvaja moja radost kad je tu
Zato što želim želju za njim, za bilo kim
Zato što tuga opet jaše sa mnom i šapuće za vratom
Zato

Kada zemlja moja i zemlja njegova
pod i tavanica
svoje čudne ukrase spoje
I u zemljotresu nastane stub
To je jedini poljubac
koji ćemo imati nas dvoje.

Naslov: Re: priznanje 11/12/2020, 10:24 pm

Ne bih volela biti nigde drugde
Tu si ti, usne ti govore
pogled ih nadglasio
tirkizno jako
rečima sasvim drugačijim...

Tu su drugi, govore
kao da nisu, sami smo
I tako
u nekoj drugoj dimenziji
duše izmučene žudnjom
stiskaju sitne trenutke radosti

Jer su zajedno
tolerantni na napetosti
zreli i u ulozi
Još uvek u fokusu
Još uvek na kočnici.

Plače mi se kao da me neko ostavlja
kad mi najviše treba

Ne znam kako dalje
Prvi put
Potpuno sama u ovome
Potpuno kriva za sve.

Naslov: Re: priznanje 28/12/2020, 1:54 pm

Šta ostane?

Ja nemam mira
Ako ne razmenimo reči drugačije
I osmehe toplije
Ako ga neću jer me boli najviše
Ja nemam radosti
Ako se tako samo okrene
I ode
Iz dana mog
U besu svom
Ako ga ne pomilujem pogledom
I smirim
Onako kako znam
Onako kako očekuje
Ja umirem u sebi cele nedelje
Za računarom
Za volanom
Za šporetom
Svuda po malo sebe položim u zemlju
Bez krsta i amina

I ne znam šta ostane
Za tebe i ove malene duše dve

Naslov: Re: priznanje 8/1/2021, 11:01 pm

Nekada sam volela tišinu

U njoj bi se sklupčala
I ostala
Dok ne zaceli svaka rana
Dok se ne uvuče kao mrak
U sve moje odaje
Samo nemo pulsiranje
I ništa više

Sada kada sve utihne
Čujem jezive jauke
Iz podzemlja duše
Puščana zrna
Radije bih slušala

Ne mogu to čuti
Moram da zaglušim te buke
Moram se prodati
Nekom tonu
Sebe dati za jeftine zvuke

Zato tebe i hoću
Prisilna misli moja
Ti si najviši ton moje jadne svirke
Potpuno ispadnut iz ritma
Iz nekog čudnog razloga
Bežeći od sebe praviš muziku Afrike
Kao u transu za tobom ja
Dok ideš dalje, žuriš u dan
Pratim te a da i ne znaš

Možda se nadaš
Možda si od rutine veći
Sećajući se moje ruke u svojoj
I prstiju koji klize polako
Dodir da produže želeći
Možda me osetiš.

Ali ako sam ja razlog tvoje raštimovanosti
Ako zbog mene trljaš umorno oči
Ako nisi svoj i ne znaš šta bi
Onda ću ostati ovde
Uroniti u sve što nema veze sa tobom
U dubine koje razumeo ne bi
Otići što dalje,
Ćutati sve više
Gledati sve hladnije
da te pratiti ne može harmonija ova
Kroz dane i godine

Nisi ti melodija koja mi paše
Nisam ja harmonija koja te prima
To dobro znamo oboje.
Dok umiremo jedno drugom pred očima
Nemo, a najbučnije

Naslov: Re: priznanje 25/2/2021, 10:17 pm

Tanka linija

Skrenuo bi na tu stazu tako lako
Hladno, pogrešno i naopako
U to gusto žbunje bez cveća
Da ti sudi ceo svet
na led stavio sve što voliš,
Sve što si sticao godinama
Zbog mene
Zbog tog osećaja da si mlad opet

Pusta varka to je
Mlaz vreli
zanosa što čas krepi
Čas tišti

Kao dečak slepi
Rušiš, pa dižeš, stvaraš pa razaraš
Sa čežnjom se stapaš
Iščezavaš razoružan, ranjen
pa obnovljen dolaziš
Kao za praznik neki daruješ mi pogled
onaj lepi
Plavo i plavlje obojiš moj dan

Ko se još može lako odreći
Čarobnog osećanja tog
Kao da život počinje drugi put

Kad usred mirne vode desi se vodoskok
Kad zatrepere sve žice u tebi
I odsviraju neki sasvim novi ton
Tako pamučno mek
Tako prkosnog raspona
Tako forte

Previše dugo odzvanja...
Nikad neće prestati

Osim ako se naljutiš jako
Onako kako umeš, da gori
Osim ako oteraš dođavola sve
Ako uspeš da vratiš
Stvari
Na fabričko podešavanje

Naslov: Re: priznanje 4/4/2021, 11:27 am

Preseci mi dušu

Preseci mi dušu na pola
Sve ćeš videti
Slojevi nedoznani
Kroz istoriju te vode
Iz lave bola
Primalnog krika
Preko antičih borbi
Dobra i zla
Istina i iluzija
Do tebe

Preseci mi dušu na pola
Čućeš zvuke
Neznanih instrumenata
Od melanholije drombulja
Do zova dubine didžeridua
Nemoj da pobegneš,
Ostani ovog puta

Preseci mi dušu na pola
Zaslepeće te neskladna paleta boja
Uklopiti ih
Nikad nisam uspela
Koje su boje moje, koje su tvoje
Nema granica
Odaziv tvoj meni, odaziv moj tebi
Zbrka

Preseci mi dušu na pola, slobodno
Ma nek boli
Priznaj sebi
Da ništa nisi znao
Pa uzmi polovinu jednu
Nosi je i proučavaj
Ili je samo gledaj
Lepu i ružnu
U svojoj čudnovatosti

Možda onda shvatiš
Da nisam ja
Da nije ova duša
To za čim žudiš
To što ti treba

Naslov: Re: priznanje 9/4/2021, 5:33 pm

U jednom danu

Kao kad razgrneš gusti korov
I ne ugledaš ništa
I u redu si sa tim
Iako imaš stravu od praznine

Kao oči kad isplaču suze sve
I kao da ništa bilo nije
Gledaju pravo, bez mutnine
I vide smisao gde ga ne videše

Ne!
Zaborav će me ugušiti...
No zaborav je svud, dišem ga
I pluća su mi zahvalna
O zar je moguće?

Sve je mirno. Tajac.
Telo ne drhti, ne škripe zubi
Ćute grane mojih misli- opsesija
Ćuti mrak moje tuge
Ćutiš ti i ćutim ja

Ne može biti samo faza

Svi oni dani su pali
U krvi i ponosu
Bezumno, silno, odjednom
Uštini me
Zar je stvarno gotovo sve?

Ja prošlost braniti neću od smrti ove

Naslov: Re: priznanje 14/5/2021, 12:20 pm

LJUBAV

Nestala je sa ovog tužnog sveta
Otišla zauvek
Osvrnula se nije

Verovala sam

Najzad ću živeti život
A ne fantazije
Nikad doživljene sreće

Naivno je bilo to
Takav udar da ne ostavi krš i lom
Takva rana da zaraste magijom

Tama da će je progutati tek tako

Potcenila sam njenu snagu
Padam evo, ničice
Kao u crkvi
Molim za oprost

Kao da je rezbario sam Bog

Kako sam tako pogrešila
Ja, koja sam od papira vajala svete figure Istoka
Kraljica kreiranja remek dela od ničega
Tako sam

Odvraćajuć od tebe svoje umorne oči
Zakopavši te gordo u stih
Videla nisam tvoja dela
Sve si radio da budem srećna
Svojom moći tkao crveni tepih...

A patio si ponosno i ćutke
Sve do pada, sve do Korone

Koliko je prazna duša bez tebe
Trebaš mi koliko i tebi ja, sad znaš

Ovako bez dodira, samo osmesi i reč
Samo dela
Koja miluju nežnije od paperja

Bezbrojne kule od karata dižemo
I rušimo svakog dana

Tako blizu je i tako daleko
Sreća

Otišla je, da
Ljubav ova

Otišla je da se vrati veća

Naslov: Re: priznanje 21/6/2021, 4:46 pm

KAO DA

Kao da ne boli baš ništa
Pevam
Čavrljam
Smejemo se
Nazdravljamo on i ja
I oni
Broji mi pića

Kao da tu noć neću probdeti
Jer ne znam kako
Više ne znam gde
Sa ovim rukama koje nešto hoće
Sa rečima koje bezobrazno hode
Pa mazno grle
Uvijaju se
Kao da pred svima duvam u rog:
On je moj i ja sam njegova

A tuđ je skroz i tuđa sam ja

Sve što radim ove noći
mislim kako izgleda u oku plavom
Dok igram,
Dok pričam sa drugima
Dok jedem žilavu krmenadlu i kupus

Sve što radi ovih meseci
Deluje kao da mi želje ispunjava
Da niko ne vidi, da niko ne zna

Sve je divno
Sve je mučno

Onda se čudi što me boli
Njegova ljutnja
Kao otkud
Šta pričam

Svemu mora doći kraj

Ili početak

Naslov: Re: priznanje 11/7/2021, 11:54 pm

Kada odem

One ptice što se razlete oko nas
U svim pravcima i svim bojama
Kad se osmesi upletu
Kao prsti
I postanu jedno...
Umreće, a feniksi nisu

I vazduh će poprimiti miris bergamota
I stotine koraka iz hola
Progutaće zvučni talas
Niko neće čuti taj ton
Od granice čujnosti
Do granice bola

Ostaće misli neke
U tebi
Krive kao grane drveta masline
Ostaće i mreće bez mojih boja

Setićeš se suza onih koje ispratismo zajedno

Kada odem
Nikada tvoja

Ništa pod nebom a pod grudima sve
Taj dan
Promeniće se

Naslov: Re: priznanje 12/7/2021, 5:12 pm

Momenat poniranja

Realnost postaje sve mutnija
Glasovi sve glasniji i nejasniji
Slušam i ne čujem

Strah da neću moći održati glavu
Iznad vode
Ne još dugo
Borim se
Kao da odlazim mimo svoje volje
Vuče me vir
Zove me dno
Vrtim se u krug
Ponirem...

Ostaće samo pogled prazan
Telo koje nema snage da se pokrene
Nema vazduha više
Pluta između jave i sna
Kao utopljenik u dubokoj vodi
Znam taj put....
Ježim se sva.

Onda se trgnem
Pogledam u oči pravo
Deteta svog
Jednog, drugog
Vidim život koji me traži
Vidim nebo koje me zove gore
Vidim da crno je more
I ne smem mu se dati
Nikada više

Naslov: Re: priznanje 14/7/2021, 12:44 pm

Novi početak

Korak bliže svaki dan
Svetu u kom te biti neće
Ni života koji znam
Da li ću biti spremna
Da li će neki uragan
Počistiti svet stari
U jednom potezu
Ili ću samo prošetati kroz prolaz
Nonšalantno
Odavno drugačija
Odavno pripadajući baš tu

Ne znam
I prija mi to neznanje
Neizvesnost je tako lepa
Volim je
Gotovo onoliko koliko je se plašim
Ravna linija me odavno cepa

Želim da nešto protrese zemlju ovu
Sivu u sto nijansi
Čekam
Kao da nije moja odluka
Kao da je sve udesila
Neka sudbinska ruka

I šta me to ustvari čeka?
Kad razmislim malo bolje
Idem tamo gde je znanje

Ko će me uhvatiti
Kada budem znala sve?
Demistifikacija života
Koliko tek to depresivno može biti?

Naslov: Re: priznanje 15/7/2021, 12:05 pm

Reza

Moja misao možda nikad ne bi ni postala tako vrela
Ne bi prešla u stanje emocije
Da nije pesme

Nisu ni samo reči zaslužne
Sećanje, uspomene, poistovećivanje...
Muzika me posebno dira
Krenu talasi od kičme pravo
U koncentričnim krugovima
Na istoj frekvenciji zavibrira
Svaka ćelija
Kao da neko svira
Ništa manje od simfonije
Po mojim žicama

U visokom registru urađen instrument,
šta li?

Na trenutak osetim celo telo
A zatim materija bledi
Pretvorim se rasutu energiju
Svuda me ima i ne mogu se pokupiti

Nekad i ne želim
Sviđa mi se takav oblik postojanja

Nekad panično pokušavam da je stavim u obruč
Osećaj rasutosti plaši, nedostatak kontrole
Prekidam melodiju, molim tišinu da me vrati
U statično stanje materije
Gde sve je izvesno i zna se

Na mojoj duši stoji neka reza
Od pocinkovanog čelika...
Ali kad krene ton, lagano se pomera

Muzika i emocije, to je posebna veza

Naslov: Re: priznanje 16/7/2021, 1:05 am

Draga moja, tvoja pesma otkucava i mojim osećanjima... rasula se
melodijom kroz nevidljivu mene i otkotrljala se u zrnasto moje srce...
puštam je da tu ćuti...
Emotivno me dotakla priznanje - Page 3 590247

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: priznanje 16/7/2021, 8:10 am

Naslov: Re: priznanje 6/10/2021, 8:14 am

U NAŠIM ČUDIMA

Naše reči se više ne maze
Bore se, ukrštaju koplja
Ne znam vidiš li da umirem
Neznajući kako da te volim
Pred svim tim ljudima

Ne daš da budemo sami

Gubim se u našim čudima

vazduh je prepun tuge
Svaki put kad pucam u tebe
Tek da ne bude tišine
Tek da ne prođe dan bez momenta
Sve sa osmehom
Sve iz zabave
Sve lepršavo

Krvav od metka
Sve primaš i ne buniš se
Urušim ti ego
i autoritet
A ti
Kao da sam ti dala sebe
Gledaš me
Toplo i nežno opet
Zahvalno i stidno

A ti
Čekaš, neznajući šta
Ti koji ne umeš čekati
Udaljavaš se, korak bliže želeći
A ti
Smišljaš načine da me pomaziš
Bez dodira
Bez reči
Nevešto i dirljivo
Izmičem ti
Moja nenadana srećo
Moja druga mladosti

Naslov: Re: priznanje 7/3/2022, 5:32 pm

STID

Od stolice do stolice šetam
Tražeći svoje osećanje
Tražeći svoje stado

A dobro znam gde pripadam
Sama
Pod omčom tom

Nema te krvi dovoljno plave
Zbog koje bih ga izdala
Onih dana

Danas ga prodajem za jedan osmeh
Za nekoliko plavih pogleda
Za igru prestola

Naše sedefno jutro bacih u blato
Bez osvrta i bola
Nisu ga nikad ni odsvirali....

Kakva ironija
Mama, zašto nisi bacila ključ?
Sad ljubav može da se otključa

Nikada više isto, ne
Kroz svoje bodlje plačem
Ne vidiš, stidim se.

Naslov: Re: priznanje 17/3/2022, 4:16 pm

SaMar ::: Hipnagoga slika

Stvarnost mi izmiče
Migolji se i udaljava
Postaje čudna mrlja
Dok plače Niče
Dok se previše prlja
Misao
Želja srlja
U ponore bez oboda
U neke plaveti bez mekoće
Više ne znam šta hoće
Ova duša i ovo telo
Ova duša i ovo telo

Poslaću po vetru vapaj taj
Za spas zbilje
Za pobedu jave nad snom
Nije ni san, hipnagoga slika
Treperi i ništa ne radi
Ne daje
A snagu oduzima
Oko je umorno zapelo tu
osmeh se vadi na rupicu
Sreće tu nema
Sreće tu nema

Rekao je
Ne želiš da budeš ključna osoba
Rekao je
Možeš da ideš
Rekao je
Izvini
Rekla sam
Samo ti se čini.....
Samo ti se čini...

Opet se dešava
Samo u drugoj boji
Pameti me rešava,
U agoniji i afoniji
Kao slepac štapom po putu tapkam
Ne govoreći
Potpuno svesna da mrak je svuda
Nigde neću stići
Nigde neću stići

Naslov: Re: priznanje 1/4/2022, 3:32 pm

Za tebe, moj galebe

Naslov: Re: priznanje 1/4/2022, 3:35 pm

ĐAVO I TI

Ne znaš šta je sad posredi?
To je neki izvrstan plan
Na desnom ramenu
Crni vrag mi sedi
Nepozvan
Sve što kažem njegovo je
Sve što oćutim opirem se njemu
Ne znam šta će se desiti
Ja sam samo medijum

Gledam kako te goni
Vanredno lepi anđeo pali
I ne žalim
Izgubiću sve, zalog nije mali
Vidim krv posvuda
Ali
Sebe sebi vratiću

Iščezava polako tvoje lice
Kad zažmurim ne vidim te
Samo fragmenti sitni
Kao polomljeni porcelan
I neka težina u vazduhu
Kao znak da si još tu

Bodlje moje u meso tvoje
Zarivaju se
Nedam da me boliš
Ne želim da me voliš
Nežno, ni grubo
Kraljevski , ni kao prosjak
Jedan osmeh da moliš
Ne marim što sam ti dželat

Ja se za svoj život borim

Sutra ćeš okrenuti list novi
Nećeš izdržati ovaj mrak
Znam te
Krenućeš protiv vraga sam
Ponosan i moćan
Sa ledenim pogledom tim
Tvoj osvetnički bes jedva čekam

Da te najzad zamrzim