Od igre do pesme

Naslov: Od igre do pesme 22/11/2010, 10:30 am

NEUSPEH

Pod okriljem tvojih,
sumorno i suludo utrosenih
godina,
sklupcala sam se
i svila
sanjajuci o zitnim poljima
boje zlata
i tiho tonula u carstvo snova.
Tamo,na tom polju
lelujale su reci osude i hvale,
prislonjene
i prilepljene
necijim tudjim osmesima.
Ipak, ja sam ih osetila kao svoje
i tiho ih u rukama njihala,
sasvim nezno
i polako,
kao majka koja u kolevci
ljuljuska svoje cedo.
Nisam znala sta bih drugo sa njima.
Zelja mi je bila da ih ne probudim
a da ih ipak
osetim....jos...
U krajnjoj lenjosti
suzbila sam svoju teznju
ka necim lepim i nestvarnim.
Opijajuci se tako,
padala sam i
dizala sam se ,svaki put
i iz svakog neuspeha
opet bila nova,
i jos bolja.....i patila...

Zar ptica

Od igre do pesme Proteggimi

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Gost

NECU DA MISLIM NA TEBE

Kuda su otisli
svi tvoji poroci
satkani od svile,
sa jezikom zmije
koji palaca
i truje...pitam se sad?
U podnozju doline
ljubavi,
peskovitog sastava,
rusio si sve;
Moje snove
Moja nadanja,
i gazio
dobrotu,
u korist stradanja.
Ne,necu da mislim o tebi,
ni da ti pisem pesme...
..jer,
ti si necist i zao
i nicemu nisi valjao!
Sav si pesak rasuo
i po njemu gazio,
Nisi me stedeo,
niti mazio.
Ti si ,
sve ono o cemu
nisam sanjala,
o cemu
nisam mastala:
Okovao si me,
U zid,
Mosta,
nek ti je prosta!!
I sve si boje izmesao
u crno pretvorio,
samo,
i jedino,
znao si
i lepo govorio.
I dok si govorio,
reci su tvoje
ostajale suve i uvele,
kao i moja dusa
dok je za tobom patila;
A ja ti to nisam vratila!
I necu da mislim o tebi,
I necu pesme da ti pisem!
Rusim i most
i zid
i pesak vracam u casu
i boje delim na svetle
i tamne
i tebe stavljam
u ove,
Druge,
Ne ,necu da mislim na tebe
I zauvek te brisem,
Iz srca te brisem.

Zar ptica

Od igre do pesme 16818510673897940331510

Gost

Rajska ptica

Da li sam ti ikad rekla
kako me je suza pekla
kako me je istina bolela;
A cinober rajska ptica
vrela kao zeravica ,
iskreno je tebe volela.

Ja sam tudja, ja sam strana,
nekom drugom dobro znana,
tebi nisam nikad valjala;
Moj zivot je boje duge
ti sad ljubis neke druge
nisam ti se nikad nadala.

Reci su ti tanka svila ,
pravo me u srce dira ,
svaka tvoja rec me pogadja;
A ja sam ti vatra ziva ,
kraj mene sad drugi sniva
i ne sluti sta se dogadja.

Od igre do pesme 3578a13ac7277ef02ea75313f8f2802f31bc61872288074f7460e703281ebeae6g

Gost

ON

Na uglu ulice,sa suncane strane
stajase mirno i tiho,
kao da zeli da uspava rane
za koje nezna niko.

Mirno bez glasa,sa pricom na licu
bora do bore,svaka je boj!
Licio je na senku,na tihog ubicu
a ipak je ostao svoj.

Ne,nije bahat,ni zao,ni los,
njegovo bezumlje je maska,tek;
On je uzvisen i ima jos
za srce i dusu je lek.

On je pocetak za svaki kraj,
i sunce posle kise,
on nije za pakao ,on je za raj
on je sve....vise i vise...

Zar ptica

Gost

PTICA

Da sam samo ptica
na jedan dan,
pa da rasirim krila i
Poletim,
tamo
gde retki idu;
Da zamahnem
i uzdignem se,
Od sivila sveta
Od grehova,
Od mocnika
koji razaraju umove,
I da se odozgo,
zagledam u
kamenolome,
pustinje,
pucine mora,
doline i brda
iza sedam gora!
Da sam samo.....
Pa da se razjarena
od besa
Vinem,Visoko
Visoko
u nebesa...
A tamo, leteci,
ugusim
sve nepravde
i lazi,
sva moranja
sva zla;
Da sam ,
da sam samo
Ptica,
na jedan dan,
a ne celi zivot
samo JA!!!

Zar ptica

Od igre do pesme Morrigan-woman-birds-lovely

Od igre do pesme Morrigan-woman-birds-lovely

Gost

SAN

Kreni mi nocas u san,
pokreni me pa stani
i tako redom
dok zora svane
i prodju hladni dani.

Dodirni mi kosu u snu,
uhvati jedan pramen,
pa onda se spustaj
niz njene grane,
napravi veliki plamen.

Trazi mi nocas reci
pokorne,mudre i bistre,
pa njima me pospi
i lutaj, nek osete
grehove iste.

Sanjaj mi nocas sanak,
kako rusimo treme,
kako smo divlji i sneni
ostani uz mene,
ostani ,budi u meni.

Zar ptica

Gost

AURORA BOREALIS

Ponovni zagrljaj
sveta samoce
ususkan tu,
pod mojim jastukom,
od svile i kadife,
Razbacujem u ponoc,
u mrak,
u ambis,
a ona mi ruku pruza
i svetli,
Aurora Borealis.

Iznad oblaka,
plavih
ispisuje,
vecitim recima
ponavljanja,
ljubav i seta,
sazetim i tihim;
Bojama besprekornim,
magicnim,
tacnim
Aurora Borealis.

I dok traje,
cini mi se,
veciti mrak,
Ti fenomenu prirode,
kupujes mi srce
i prodajes ga
Duhovnicima,
koji mudro govore
i pisu
veciti zapis,
Aurora Borealis.

Na trajektu,prelazeci
preko reke,
suzavam svoja zapazanja
i cutim mudre misli;
Dok prelazim
na drugu stranu
Istine,
koprcam se iz sivila
bogohulnika
i govornika mrznje,
iskacem i
otkrivam svoj
natpis;
A ti me vecno
cekas,
Aurora Borealis.

Zahuktana
covecjim instinktima,
po nahodjenju,
prelazim
sa kraja na kraj
ljubavne obale,
i necistim silama
govorim
veciti kraj;
Kajem se i pomolim,
ispljujem iz ustiju
gorak ukus greha
i opet,
ususkam svoj svet
pod jastuk,
dok ne zaspim,
a ti si i tad tu,
Aurora Borealis.

Zar ptica

Gost

ZIVOT

Na zidu slika prepuna sete
probudjuje misli tamnog svoda,
sumorno secanje otvara dusu,
korakom brzim ka bespucu hoda.

Krhka i mila,uranja prste
u bunar zelja i ocajanja,
sumorne misli postaju cvrste
u svojoj zelji postojanja.

Zivot je trnovit i tezak bio,
lomio grane ,brisao pute
veliki je teret na srce svio
i sakrio tugu pod drhtave skute.

Zebnja mi srce i dusu lomi
ali je zelja za zivotom jaca,
ja nedam vise nikom da me slomi,
jer snaznija sam od tuge i placa.

Zar ptica

Od igre do pesme Dandelion_field_by_chedoy

Gost

BEZIMENA

Svedok zivota
prsten mi stavlja,
u ime srece,
u ime zdravlja;
Oholost groma
gubi svu snagu,
umesto sloma
na mom je pragu.

Pozuda cvili
sa moga lica,
taktovi zudnje
igraju tvist,
Zubima drzim
par tih sitnica,
da se ne gube
dok okrecem list.

Pokret u ritmu
bezbolno truje,
mahnitim slovima
buducnost kuje,
I svakog dana
razbijam mit,
prepun je tanjir
a gost je sit.

Sukob godina
kotrlja krivice,
prolazi kroz zidove
udara ivice;
Bekstvo u ocaj
izbor je los,
jer volim da volim
i zelim jos.

Zar ptica

Gost

ZUTA RUZA

Cemu sad ovaj osecaj vodi,
prepun samoce
a opet tako opojnog sjaja,
u mracnoj noci
i mirisa zutih ruza.
Cemu sad?
Kad sve ludosti ovog sveta
Probah,
Davno.
Krala sam poljupce
slatkih cvetova bagremova ,
i mirisala
letnje kise,
i na duge se penjala,visoko
i vise...
Cemu sad?
Kad ruke su plele
od sjajnih zvezda,
sareni sal za dvoje,
Dok su cvetali zumbuli i lale;
Kad, na vasaru kupovah
Prasinu,
sa tvog kaputa,
ostah,
samo jedno
ta mirisna ruza zuta.
Cemu sad?
Kad,sanjalica sam bila
i od tih snova,za sebe otimala,
zvezdani sjaj;
I povorke maskembala
pretvarala u boje
i njima bojila svoja mastanja.
Cemu sad?
Kad,odsanjah svaku nit
svog zivota,
pa od tih niti ,istkah
Cilim,
na cilimu,
dve jabuke ,hleb i vino..
I opet u zoru cutnja odluta
da postane samo
jedno
ta mirisna ruza zuta.
Cemu sad?
Kad, bosonogi dani
nadjose pristaniste svoje,
na stanicama
Krilatih vozova,
I kad dohvatih listic ,zeleni ,
na brdu,
Visoko,
tamo dokle mi se pogled
pruza.
Cemu sad?
Opet,
Taj osecaj samoce...
Cemu sad...
samo i jedno,
ta mirisna zuta ruza.

Zar ptica

Od igre do pesme Yellow_rose_by_patrick_kramer-d5xgb4e

Od igre do pesme Yellow_rose_by_patrick_kramer-d5xgb4e

Gost

VODI ME
(u proslost)

Kazaljke na satu kucaju
a ja ih cujem kao jecaje
bolne i daleke godine
rekla sam ti, Vodi me;

Vodi me ka suncevom sjaju,
vodi me ka spokoju uma ,
uzmi me u tom beskraju,
uzmi me kao drvo suma!

Kao poslednje reci u pesmi,
kao zadnji drhtaj iz snova,
kao poslednju kap na cesmi
tvoja sam i stara i nova.

Uz uzglavlje moje se zgrci,
da sapnem ti javu i snove,
po travi mekanoj trci
moja te ljubav zove.

Zagolicaj mi mastom misli,
neka sve reke poteku
ka ljubavi kojoj smo isli
u nekom proslom veku.

Zar ptica

Od igre do pesme 252836_236590593022563_3366756_n

Gost

Robinja tvog glasa

Izgubljeni komad neba
trazim,na usnama socnim
u avanturama nocnim,
kap tvog uzdaha mi treba.

I kao robinja tvog glasa,
svaku ti rec cujem,
dok ljubavne snove snujem
ispijam greh tog talasa.

Iskre,culne me zovu,
pohotno dodire traze
i zanosni ih nosi val;

Postajes div u trolu
i ruke tvoje snazne,
na vratu su mome sal.

Zar ptica

Od igre do pesme 255171_234087623272860_4780194_n

Gost

ZENA ILI OBICNA STVAR

Bila je u zivotu tvome
lepa,mila i cista,
gracioznog hoda
i lica koje blista.

Patila, tek za sitnice,
kad, ruke joj ne drze tvoje,
sve njene behu ravnice
dade im ime svoje.

Iz ociju nestade zar;
Patnja,saznah to je,
kad dala ti je sebe na dar;

I vise niste par.
Ja ne znam sada ko je,
zena ili obicna stvar.

Zar ptica

Od igre do pesme 10455373_528615157265821_688752987837472827_n

Od igre do pesme 10455373_528615157265821_688752987837472827_n

Gost

ZBUNJENA PTICA
(ili Vecita borba izmedju dobra i zla
ili Razgovor sa samim sobom)

Zbunjena ptico,kuda si posla
kad ocima gledas
a srcem vidis svet !
Prestani da zamahujes,
pa pusti krila ,
da se obese o kapiju
a glavu zaglavi,
izmedju dve gvozdene Bodlje,i
prekini svoj let!

Ljuta sam ,Zbunjena ptico,
jer ti glavu cupah
iz tamnih podruma zivota,
vlaznih,
sa mirisom budji!
Uvek su ti preci
izbori tudji!

Ti nisi znala ,Zbunjena ptico,
kome letis,
medju kandze demona
sletas,
i na vraskom sudu si se nasla;
Cuvaj se ,Zbunjena ptico
tog mraka,
jer ,kada ti dusu opkoli
pitaces gde si to zasla,
molices da prestane da boli!

Zbunjena ptico,
okove ce ti staviti,
oko srca prisiti zlo
a dusu ce obuzeti led,
prestani da letis bez ociju,
zapitaj se ponekad Ko,
potura kasiku meda
a ustvari je jed!

Razbices se o beton ,Zbunjena ptico,
pa ce ti kosti,
utvare demonske skupljati,
na tvojim ranama ce plesati
i na njima se okupljati!

Oslobodi se stega
i bodljikavih zica Zbunjena ptico,
rasipnicki tvoj zar,
uzece mnogi,
i njim se hvaliti kao svojim.
Razumu dozvoli da te uzdigne
i da ti otvori oci,
omirisi snagu dobrote,
pogledaj oko sebe pa onda skoci
u predele sjajne
i svevisnje lepote.

Ne prenagljuj sa odlukama
Zbunjena ptico,
tvoji ratoborni maniri,
ne sire dobar glas!
Zamagljena prorocanstva vecnosti,
nece ti doneti
dobrobit buducnosti;
Ne prenagljuj zbog Nas ,
i pregledaj sve mogucnosti.

Sustina ovog Sveta je ,
moja Zbunjena ptico,
neprekidna ravnoteza izmedju dobra i zla,
pogledaj te malene oci i ruke
sto te ocekuju i prate,
i ne dozvoli da pate, Zbunjena ptico,
kao Ja!

Zar ptica

Od igre do pesme Bd4571d1c594d7bcd8802eca8d9c3cc7-d2yyfqj

Gost

SRNA

Nezna i mila ranjiva srna,
putujuci svetom pozude,luta;
Al', ljubav bezi sa njenog puta,
kap lepe reci i srece zrna.

Od listova zutih snove kroji,
da odene svojim pesmama stas;
Odzvanja eho,kada joj glas
duboko u sumi,nemire broji.

Ranjiva,bolna srna stoji,
trptaj sunca niz kosu joj planu
dok joj se lice od bola znoji.

Ceznjive, tihe misli roji,
u uglu oka zora joj svanu,
da potkrepi dusu,da je napoji.

Zar ptica

Od igre do pesme 1782006_650273995037152_74553890_n

Gost

TISINA

U sobi pociva mrak;
A u meni samo praznina
osecam tisinu kako dise
i nista vise.
Tisina je sve jaca i jaca,
glasna,
i kao da me probija
sve vise me dobija
i ja postajem deo nje.
Plasim se tisine,
a sve vise sam u njoj;
obliva me hladan znoj.
Ne znam ,
stvarno ne znam,
sta se samnom desava,
samo znam da nista se ne resava
sve vise sam sama
sve postaje tama
.......tama........
a dan je tako lep!!!

Zar ptica

Od igre do pesme 10453343_1514815478738513_5923376234396723578_n

Gost

SECANJE

Beskrajem plovi secanje davno
na jednu ljubav na jedan san,
taj tihi nemir vetrove budi
u srcu mome svaki dan.

Dubina greha nije bitna,
vecita patnja lomi me svu,
greske su mane a mane vrline,
kad zelim te ovde a ti nisi tu.

Prostor i vreme granice nema
a zivot tece bez stajanja;
Reci su moja igra i tema
a zivot greh bez kajanja.

Zar ptica
Od igre do pesme Def5e61b1d5b1e6098fa99808464241e-d4lqj1q

Od igre do pesme Def5e61b1d5b1e6098fa99808464241e-d4lqj1q

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Masada ::: NEUSPEH

Pod okriljem tvojih,
sumorno i suludo utrosenih
godina,
sklupcala sam se
i svila
sanjajuci o zitnim poljima
boje zlata
i tiho tonula u carstvo snova.
Tamo,na tom polju
lelujale su reci osude i hvale,
prislonjene
i prilepljene
necijim tudjim osmesima.
Ipak, ja sam ih osetila kao svoje
i tiho ih u rukama njihala,
sasvim nezno
i polako,
kao majka koja u kolevci
ljuljuska svoje cedo.
Nisam znala sta bih drugo sa njima.
Zelja mi je bila da ih ne probudim
a da ih ipak
osetim....jos...
U krajnjoj lenjosti
suzbila sam svoju teznju
ka necim lepim i nestvarnim.
Opijajuci se tako,
padala sam i
dizala sam se ,svaki put
i iz svakog neuspeha
opet bila nova,
i jos bolja.....i patila...

Draga Irena, pročitala sam sve tvoje pesme koje su ovde...obično ne izdvajam, ali nisam mogla da odolim , ovu sam izdvojila, jer sam se u njoj pronašla.Padala se i dizala svaki put....i uvek bila nova i još bolja....setno, jako...sa nadom na kraju priče....Prelepo, hvala Irena. Very Happy

Gost

Najda ::: Draga Irena, pročitala sam sve tvoje pesme koje su ovde...obično ne izdvajam, ali nisam mogla da odolim , ovu sam izdvojila, jer sam se u njoj pronašla.Padala se i dizala svaki put....i uvek bila nova i još bolja....setno, jako...sa nadom na kraju priče....Prelepo, hvala Irena.

Jako si me obradovala Strelice,moram da priznam da sam se ( ,iako sam srecna sto sam ovde i sto moje pesme moze jos neko da procita osim mene) ,osecala prilicno usamljeno!! Hvala najlepse na lepim recima i nadam se da ce biti jos pesama oko kojih bi moglo da se komentarise i razgovara,i sa moje i sa tvoje strane! Citala sam i ja tvoje pesme i druge naravno,ali se nisam usudjivala da bilo sta kazem ,izgleda da je zaista tesko napraviti taj prvi korak,kontakt, ...sta god.. Jos jednom ,hvala puno!!!
[quote]

Gost

ZAUSTAVITE ME....

Zaustavite moje korake
ako vam smetaju ili su
suvise Glasni;
Nemojte me dodirivati
Prstima,
samo recite i budite jasni.

Zaustavite me i recite Istinu,
pa budite sud i porota
a ja cu biti okrivljena.
Recite Istinu
ako je vas put istina,
odvojite Dobro od Zla;
Sprecite me ako sam
to lose Ja.

Zaustavite mi ruke sto pisu
i misli sto se mnoze
i sire kao Otrov
a protivotrov Nemam;
Svaciji put,Zivotni, je jedinstven
i Neponovljiv,
i svako ima svoj;
Sprecite me ako mislite
da je los Put moj.

Zaustavite oci kada Placu
i zaustavite Bol i Tugu,
ja cu vam reci Hvala;
Zaustavite trku Bezumlja
i Gordosti,
pokazite koliko ste Veliki
a koliko sam ja Mala.

Zar ptica

Od igre do pesme 10313505_1514145378805523_5361416443756663516_n

Gost

Posto sam procitala da Strelica,Beskraj,Masada i mnogi drugi pisu na temu Tvrdjava,sa zadatim recima vis ,natkriljeno,stena i crno,ucinilo mi se veoma zanimljivim pa sam pokusala da i ja napisem nesto, ovo je moj pokusaj, pa eto, ako neko cita od vas...

Tvrdjava

Opustosena obala mog dlana,
pruza se i poziva tebe,
da ponovo,
Natkriljen i zasut nebeskim svodom,
uronis u maticne izvore strasti,
i dozoves povratak u raj.
Na tvojim kapcima,zatvorenim,
izgradila sam Tvrdjavu,
od odlomljenih Stena
mog srca,
i zavila ponos
u maramu od blata,
koju ce kisa sprati
na kraju vremena.
Tvoj sunovrat u bezgranicni Vis,
sakrio je moj pogled
u daljine buducnosti
i obojio moje lutke od porcelana,
u plavo ,crveno i crno,
koje lelujaju na vetru ,kao zastave.
Plavo...jer si mi sakrio nebo
svojim nepustanjem u
Tvoj svet.
Crveno si bezrezervno davao,
svojim dodirima u tami,
dok sam te pustala
da haras, Vitezovski,
po mojim brdima i dolinama.
I Crno....Crno je ostalo,
kao jedini Tvoj odgovor,
na moje ponudjene svetlosti i
na opustosenu obalu
mog Pruzenog dlana.

Zar ptica

Od igre do pesme 6323353562_d261348a2d_b-500x328

Gost

PUSTINJSKA LJUBAV
(Zrno tvoje..)

Pustinjo moja,tvoji neprekidni
tonovi vetra,
ganjaju me i prosipaju
po dolinama tvog
Postojanja.
Postajem samo Zrno tvoje
i osecam se
kao da se provlacim
kroz ono usko grlo
Pescanog sata.
Pustinjo,tvoje nemilosrdno sunce
osusilo je moje nakvaseno
Lice, i pretvorilo ga
u Raspucalu obalu Soli,
bez koje niko ne moze ziveti
a opet je ,
ne moze trebati previse
jer razjeda tek otvorene rane.
Pustinjo, Ti , na kojoj mi pogled
Pocinje i Zavrsava,
surovim nacinom
dokazujes svoj Uspeh!
I....pogadjas...Da
uzela si me pod Svoje,
jer si svaku moju Nadu
pretvorila u jedno Zrno tvoje....
...a ,bilo nas je Dvoje.

Zar ptica

Od igre do pesme 16618_485583221488160_352352616_n

Od igre do pesme 16618_485583221488160_352352616_n

Gost

VASA TUGA

Krupnim koracima
prelazim ulicu
sa one strane
gde vetrovi ne duvaju,
tamo gde
ranjivost i bol proslosti
spavaju dubokim snom.
Bojazljivo im
prilazim
a onda,trcim,
trcim
da me ne uhvate
u svoje celjusti ocaja.
Zadihana stajem
i vidim,
stigla sam do trga...
...na trgu pise:
-Za sve koji trce,
Vasa Tuga!

Zar ptica

Od igre do pesme Sad-girl

Gost

VECERAS...

Veceras me nece stih;
Nevreme,lose pice
puna pepeljara i mrak.
Gutam poslednje kapi
loseg konjaka
uzrujanost kroz vene
budi strah.

Trudim se da izvezem
kao obicna zena,
od stihova tanani vez;
Pokreti u taktu
donose nemir
uz zanosno tihi dzez.

Nocas,dok kisa se sliva
niz oluke kuca
i zgrada,
dolivam suze
u pehar svemira
i pustam tugu da vlada.

Vlast nadamnom joj
osmehe budi,
Pirova pobeda to je,ja znam,
pustam je da se
udara u grudi
ja sam sama i ti si sam.

Na usnama nocas
tvoj precutni govor
prepoznajem ko samu laz,
ispijam poslednje
kapi konjaka
da slika ne izgubi draz.

I pijem i plesem,
u magli od dima
ocajno trazim lik tvoj;
Za danas,za sutra,
za sva nova jutra,
u kojima nisi moj.

Zar ptica

Od igre do pesme 1173884_572558229478303_1953251925_n

Od igre do pesme 1173884_572558229478303_1953251925_n

Gost

SKRIVENI

Kada bih ti rekla
koliko sam velika devojcica,
dal' bi mi verovao Skriveni?
Silom prirode i zivotnih koraka
uvucena u telo zene.
Ko je od nas dvoje u pravu?
Kapiju svog oltara ,sakrio si od mene
a ja sam samo zaljubljeno dete
koje je pozelelo da se usunja
i vidi skrivenu svetinju.
Ruku si pruzio,ne krijem,
i kao dzentlmen
uveo u taj drugi ,mracni svet
u kome duse sjaje kao
u oblacima dalekim.
A ja...ja prsten na ruci skidam
kad o tebi mislim,Skriveni,
jer, greh me boli
a snovi su nedostizni
i zagrljaj mi se otme
jer rasirenim rukama zagrlim vazduh,
cesto ,ovih dana.
Usunjao si se pod kozu
a jutarnja rosa
na cvetu moje ruke
pokazuje moj bol.
Travnjak je bio zelen,
sada je beo,
a ti si jos uvek skriven ,za mene.
Znam,u svojoj glavi devojcice
bila bih spremna na sve,
zato me plasi susret
i plasi me prijateljski stisak ruke;
Jer ,kad bih ti pogledala u oci,
znam da bih se osecala da sam naga,
ko od majke,
pred tobom stala.
Zato..ne zovi,ne trazi,
pusti nek' ovo dete u meni
izsanja san,
pa onda mi dodirni dlan,Skriveni.

Zar ptica

Od igre do pesme 554553_515691891802200_737810711_n_zps1b058ad0

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Irena Manic Ex Mrdak ::: Posto sam procitala da Strelica,Beskraj,Masada i mnogi drugi pisu na temu Tvrdjava,sa zadatim recima vis ,natkriljeno,stena i crno,ucinilo mi se veoma zanimljivim pa sam pokusala da i ja napisem nesto, ovo je moj pokusaj, pa eto, ako neko cita od vas...

Tvrdjava

Opustosena obala mog dlana,
pruza se i poziva tebe,
da ponovo,
Natkriljen i zasut nebeskim svodom,
uronis u maticne izvore strasti,
i dozoves povratak u raj.
Na tvojim kapcima,zatvorenim,
izgradila sam Tvrdjavu,
od odlomljenih Stena
mog srca,
i zavila ponos
u maramu od blata,
koju ce kisa sprati
na kraju vremena.
Tvoj sunovrat u bezgranicni Vis,
sakrio je moj pogled
u daljine buducnosti
i obojio moje lutke od porcelana,
u plavo ,crveno i crno,
koje lelujaju na vetru ,kao zastave.
Plavo...jer si mi sakrio nebo
svojim nepustanjem u
Tvoj svet.
Crveno si bezrezervno davao,
svojim dodirima u tami,
dok sam te pustala
da haras, Vitezovski,
po mojim brdima i dolinama.
I Crno....Crno je ostalo,
kao jedini Tvoj odgovor,
na moje ponudjene svetlosti i
na opustosenu obalu
mog Pruzenog dlana.

Irena Manic Ex Mrdak

Irena...napisala si Tvrdjavu u koju si ti zatvorena i tvoj bol....bravo...imaš sledeću temu u ,,Drugom načinu,, i nadam se da ćeš nam se pridružiti.... Very Happy

Gost

Vetar

Duvali su vetrovi godinama
raznosili nase tajne poljupce
po tudjim dvoristima i kapijama.
Maestral me je milovao lagani
danju,do sumraka,kraja svog,
a nocu me je kosava tukla
vecnom galamom ,bez dodira tvog.
Putem sam isla besciljno,dugo,
utehu trazeci,stadoh na tren;
Kopala po tastini tvog uma ,tugo
trazila samo zagrljaj snen.

Zar ptica

Od igre do pesme Modern_penelope_by_xeneras-d5f4dph

Gost

A,B,V,G,D,DJ,E,Z,Z,I

(RASPEVANA AZBUKA)

Ako aprilom amaterskim,apsolutnim
Budem bitisala Bogovskim bicem,
Videcu vecne vetrove visina
Gonicu gomile gorskih goblina.
Da li da dignem Dunav do dina
Djavolu djeram il' djakonu djon;
Eto epiloga emotivnih emocija,
Zarom zeravice zalosna zena
Zrnevljem zagolica zimske zore
Istinom istera iskrice imena.

Zar ptica

Od igre do pesme Going-out-in-the-words-gun-legler

Od igre do pesme Going-out-in-the-words-gun-legler

Gost

PIJANSTVO

Te noci
davne,
bilo je slavlje,
ne secam se vise
povodom cega.
Pesma i vino,staro ali dobro,
gitara i violina
opijali su dusu i srce,
pesma se cula.
Glasova nemir,
kikotanje i zar
u dnu pamcenja osta.
Lepljivi stolnjak na stolu,
prosuta casa
pepeljara puna,
uskovitlane misli,
razuzdani ljudi
svadja i nemir
pokvarise mir.
Zene bez morala,
muskarci bez postovanja,
prosti i sirovi,
sumorno jadni.
Samar se cuo,tuca se oglasi
a razlozi svega,
meni nejasni.
Umesto tihe muzike,
vecere i vina,
nastade vika
prestade tisina.
Cudnog li su soja umovi ljudski
i raznog li semena
u coveku ima.
Posrce,
pada,
ustaje
pa krene
a dostojanstvo tek deo sene.
Ni tu ga nema,
prodata dusa
u ulicnoj bari od kise okupana.
Nestala je svaka nada,
opijena
i tada i sada.

Zar ptica

Od igre do pesme 10357451_722116431180568_7588560846901678474_n

Od igre do pesme 10357451_722116431180568_7588560846901678474_n

Gost

Dok kisa lije

Dok kisa lije kroz prozor gledam
jarka suncana slika ,prodje mi kroz svest
napravicu korak dalje,napravicu rez.

Kosmos mi je granica nema
ja mogu ja hocu ja znam
jedino mi tvoje oci oduzimaju san.

Zar ptica

Od igre do pesme 526115_394107743963803_1242434730_n

Gost

USPOMENA

Neizbrisiv trag.
Lutanje ,doticanje srca.
Neuhranjeni podsticaji radosti
ostavljeni na pragu zacetka samoce.
Surovost vremena.
Rapsodija ljubicastog,
obojena u jesen.
Sve to izaziva u meni
samo jedan pogled
na nasu sliku.
Znam,reci ces ,sve je to zivot,
idemo dalje...
...a ja,
ja cu ti reci:
Sapnuo si mi dragi,
jednog davnog leta gospodnjeg,
kako je lako zavoleti,
kada ti se pogled
zavrsava i pocinje
u ocima koje te piju
kao zadnju kapljicu rose
sa lista prolecnog cveta.
Lako je voleti,
kad ti jedna iskrica
tog cudnog sjaja srece
zasvetli tako jako,
da ti se oci zatvaraju
od njegove jacine.
I tada,
u zanosu,
zatvorenih ociju,
zapleses u ritmu ljubavi.
Lako je voleti tu,
na raskrscu puta,
kad jedno ide
a drugo ostaje....
-Ali ja nisam taj ,koji ide,
sapnuo si mi......i ostao si
tu,
negde,
sa leve strane,
dok sam odlazila.

Zar ptica

Od igre do pesme 564945_401938879879257_145358186_n

Od igre do pesme 564945_401938879879257_145358186_n

Gost

PITANJE

Zasto je dovoljan
samo jedan
tvoj osmeh
da budem srecna?
Zasto tako malo?
Zasto kad osetim
tvoj pogled na sebi,
srce mi uzdrhti
a telo,
telo bi se odmah
dalo?
Zasto,kada mi uputis
lepu rec,
pruzim ruke
i dohvatim zvezde,
i ako su hiljadama
svetlosnih godina
daleko?
Zasto osetim
bol i strepnju,
kad pomislim samo
da ljubi te neko?
Zasto me tvoja
ravnodusnost
zaboli,
zasto mi vreme stoji
ne tece?
Zasto osetim
mir i spokoj,
kada te ugledam
svako vece?
Zasto,
zasto mi oni mali
sitni bednici
ne mogu nista,
ne mogu nauditi,
kad mastam o tebi,
o plesu i dodiru,
o tome da cu se
kraj tebe
jednom probuditi?
I najzad,
I opet,
zasto je dovoljan
samo jedan
tvoj osmeh
da budem srecna?
Zasto tako malo?
Zasto mi vreme
stoji,
ne tece...
....reci mi zasto,
zasto je stalo?

Zar ptica

Od igre do pesme Large

Gost

VREME KOJE STOJI

Ona:
U gorionicima trenutka
tok je rasut po tlu,
upijam ga krvavim rukama.
Rastrojena ,razapinjem strelu
pogadjam treptaj oka tvog.
Zastao je
ne pomera se vise.
Uzaludno dozivam ime,
goruci plamen og glasa,kaplje.
Izgubljena u tisini
tog vecitog Hada,
zmija prozdire svoj rep,
u momentu koji se ne krece.
Rec je suvisna a
moj korak, ka mostu koji spaja,sapet.
U gorcini svog postojanja
razotkrivam slagalicu.
Jednom,kad vise ne budem gutala
samu sebe,
poteci ce...

On:
Treptaj tvog oka je ostao tamo,
negde,
na oknima mog prozora,
u smiraju tek rodjenog dana.
Svaki pogled na blistavo stvaranje jutra,
razbija tisinu
i zaustavlja tok.
Moje oko zablista,
iz njega proslost kaplje,
a korak ka mostu koji spaja,sapet je,
negde izmedju mene i tebe.
Onda ,kada slagalicu sastavimo,
poteci ce...

Zar ptica

Od igre do pesme 87847_slonce-kobieta-grafika

Od igre do pesme 87847_slonce-kobieta-grafika

Gost

Ne kidaj mostove

Ne kidaj mostove koji nas spajaju,
u ovom ludom svetu,
bezbroj dusa bi zivot dali
za tren ovog sto imamo mi.
Ne kidaj od srca parcice svete
u njemu smo svetinja
ja i ti.
Ne oduzimaj od duse
deo bez razloga ,
sanjajuci nedostizno
pasces za tren
i neces ni znati gde si se nasao
bices moj a ljubiti skut njen.
Na to vec spremna nisam ,
ne delim bice
na pola ,
ne cepam ljubav na dva dela.
Ne rasipaj svoj sjaj
na bezlicna lica
na trosna i oprljana cela.

Zar ptica

Gost

Cekanje

Tog popodneva
na stolu te je cekao
sveze pecen som,
cinija salate i komad
jos toplog crnog hleba.
Kosulja ispeglana
ovlas na stolici okacena
i ja lepa,nasmejana
zeljna tvog drustva.
Bio si moja svetlost
moja gordost kada je potrebno
moja vera i nada.
Uvek,kada bih hodala
isla sam osuncanom stranom ulice,
da mi sunce prekrije lice
a vetar nezno po kosi zaleprsa.
Krajickom oka bih
uhvatila parce neba,
i u njemu avion sto na
aerodrom slece tacno u 2.
Tako sam i ovog puta
tebe cekala.
Ali...sta zivot sve moze napraviti
to ni sam covek znati ne moze.
Dani se broje ,mnoze, taloze
dok jednom sve ne zastane
i ne presece,
dok ne pozeli da nesto menja
dok ti na ledja ne sruci
gomilu stenja
dok ne zagrmi u dusi tisina,
i po neki jauk od bola.
Tada ti sa pleca umor zasuce
a gomilu tuge odozgo navuce,
kada zaplace i povikne "Oce"
to dete , malo, drago, siroce.

Zar ptica

Gost

Trenutak istine

Tren otkucava
Hladno celo od boli
i straha
zamagljen pogled
misli odlutale negde
ko zna...
gde je sve
moglo biti
ali nije..
Stope ,tu na cosku
utapaju se u zvuk
njenog srca
koje jos uvek
kuca
ali sada nekim
teskim
udarima
sto mirisu na slutnju.
Minut po minut
razvlace se
kao teska
uporna zima
a pogled
izgubljen
uplasen
prema zidu okrenut
na kom klatno
odmerava vreme
ovog trenutka
kobnog \
za nju
ni malo ne radi
njoj u korist

Trenutak istine.
Nestrpljivost iscekivanja
jeza..
strah..
drhtavica
obuzima je celu..
ledeno je..
Pogled medicinske setre
osinuo je kao
ostrim macem
a njegova povijena glava
u momentu kad su se
otvorila
vrata,
rekla joj je sve..
Provlaci se hladan vazduh
kroz njeno telo
kao zmija
uplice se uz nju
razumela je,
shvatila
ne trebaju joj reci
sudbina je
i ovog puta
odigrala potez
bez
njenog saznanja.
Lagani korak
pomucenje uma,
svet se okrece oko nje..
Mrak.

Zar ptica

Od igre do pesme 10383641_489005121227155_1272056537671038039_n

Od igre do pesme 10383641_489005121227155_1272056537671038039_n

Gost

Putevi

Iz nekih davnih secanja
nasla sam te
eto,
bas ovog dana
bas ovog trena
na bas ovom mestu
na kome ni slutila nisam
da bi mogao biti.
Voleli smo se
jako
kao sto mladi mogu voleti
ali su nas odluke
odvojile.
I ne marim sad
za po neku suzu ,za po neku tugu
u dugim nocima
samo se pitam,
a sta bi bilo
da ti nisi otisao,
da sam ja ostala.

Pitanja ne daju odgovore
niti ih slutiti mogu
zapravo,ja ih i ne zelim.
Samo me tren
onaj neki,
naseg zagrljaja
zaboli,
i tisina me opije
kao sto me ljubav
u nocima dugim
znala sa tobom opijati.

Putevi su se razisli
mi se mimoisli
sreca nas je zaobisla
samo nam je tuga
dugo
dugo
u srce svracala.

Zar ptica

Od igre do pesme 10292288_484796011648066_8628120637232323720_n

Od igre do pesme 10292288_484796011648066_8628120637232323720_n

Gost

Pozuteo list papira

Cekala je dugo
i njega i njegov poziv
neki znak
bilo kakav
da zna
da li mu je stalo
ili je samo tek nit
privezana
u klupko
njegovog zivota.

Mnoge su vode
od tada prosle.
Duga je to bila bol
Trajala je
cinilo joj se
kao vecnost
dok jednog dana
prosto nije odlucila
da je vreme
za dalje.

I opet je vreme gazilo
svojim tvrdim koracima
napred
i opet su kazaljke
u svom krugu
setale danima
prebolela je
i iznova zavolela.

Jedne noci
dok je kisa padala
neprestano
prebirala je po starim
majcinim
kovcezima
kao da je trazila
dragocenost koju
davno nije videla.

Medju mnostvom nakita
pozivnica, cestitki i
pisama
nasao se i jedan
pozuteo list papira.
Muk i jecaj
bol
posred srca
grc citavog tela,
kada je shvatila
da je istina sakrivena.
Plakajuci je otrcala
na kisu
cekajuci bilo koga
ko ce je prevesti na drugu stranu istine
mozda do proslosti,
nesudjene,
neprozivljene,
do trena gde modre kapi
nece ostavljati trag
na njenom
povredjenom srcu.

Zar ptica

Od igre do pesme 10313480_478269278967406_2631651197867026546_n

Gost

Rajska ptica

Da li sam ti ikad rekla

kako me je suza pekla

kako me je istina bolela;

A cinober rajska ptica

vrela kao zeravica ,

iskreno je tebe volela.

Ja sam tudja, ja sam strana,

nekom drugom dobro znana,

tebi nisam nikad valjala;

Moj zivot je boje duge

ti sad ljubis neke druge

nisam ti se nikad nadala.

Reci su ti tanka svila ,

pravo me u srce dira ,

svaka tvoja rec me pogadja;

A ja sam ti vatra ziva ,

kraj mene sad drugi sniva

i ne sluti sta se dogadja.

Zar ptica

Gost

Od igre do pesme 9303_886488711379196_7605753144091117632_n

TI NISI TI

Ti,da, bas ti,
ti nisi ni Ti, ni Ta, ni To,
ti si nesto
duboko iznutra.
Sebicno,ljubomorno,
sa zeljom da te svi vole
dok svoje lazi
i manipulisanja
pred noge prostires
i u ruke guras.
To nesto, jeste u tebi i
to je cvor,
koji se zatezao i vezivao,
koji se obavijao godinama,
oko tvog srca,
oko tvoje duse,
premro u svojoj boli,
ojacao do mrzznje u svojoj
jacini,
koji se radjao iz suza
koji je isao niz put
ocekivano nepouzdan
bez vidika
i putokaza.
Ti ,
to nesto u tebi,
cista je laz
koja sumovitim predelima
svog bica
luta,
sa iskrivljenim slikama u oku,
i nekom ludackom zeljom
medju prstima
da budes centar sveta
onima koji su slucajno zavoleli
tvoju cistu obmanu.

Zar ptica

Gost

OKO SNENO...
(sto izliva po meni mrznju svoje duse)

Okrznuto jutro grancicom sivila
iz oka snenog,
sto sneva zivot neki
neznani,
gde pastirovu muzika
siri daljinama
a onima koji je grle
nepostojece poruke salje.
Zivi u okvirima
gde granice se susrecu
sa mastom
a slika se izliva
zaljenjem i zeljom
da zagrli
sve oko sebe
tom svojom tamam
koja je u njeno srce usla,
iako je oni koji je vole
dozivaju
da izadje iz besmisla.
Ruke, koje pod grle
i usne sto ne umeju vise ni
rec istine
prozboriti
ja prizivam i hodam prema njima
ali ne cuju me..
Govorim tiho..
nije vazno
samo izadji iz tog zacaranog kruga
izadji iz slike
koja te vodi u ponore...
Ne ,ne cuje me...
samo vriskom svoje duse
izliva po meni mrznju
za koju se klela da je
ne ume osetiti.
Ona zna...
niko jos od istine
pobegao nije...

Zar ptica

Od igre do pesme ?ui=2&ik=3aeb06325c&view=fimg&th=1481c638ce15845e&attid=0

Gost

Razigrana, sa mislima upletenim
medju bele cvetove
sto su ovog proleca
u njenoj basti cvetali
sirila je ruke
nasmejana ,radosna,
vesela
jureci kroz svemir snova
iz kojih je zivot
sasvim nov isklesala,
samo za sebe.
Dozivao je on,
i deca sto su vec
svoje zivote izgradili ali
nehajno je prolazila
mimo njih
kao da ih ne vidi,ne cuje
ne poznaje...
Trcala je ..
posve sama
u neki svoj svet tmine
gde je bila slobodna
bez misli o njima.
Oni nisu postojali
tu je mesta samo za nju bilo,
mesto gde je svojim
obmanama
ime dala
medju mesecevim sjajem
i belim granama
vesto prikrivena.
Trcala je
upijajuci zvizduke vetra,
recima polivajuci sve one sto bi
da svojim celjustima stegne
medju okove spusti i
oboji cvetove
crvenim kao vatra svece
bojama svog nemira.
Uzimajuci veru drugih
plesala je ples zebnje
i klesala istinu
svojim nadahnutim
recima izdaje.

Zar ptica

Od igre do pesme 10463996_567205170063901_8545644703821973306_n

» Prve pesme o tebi...
» Ljubavne pesme
» Bezimene pesme
» Moje ljubavne pesme