Bajka

Broj poruka : 0 Location : Beograd Datum upisa : 22.02.2010

Putevi ljubavi su veoma cudni i satkani su od bezbroj trenutaka...Svaki je poseban i neponovljiv...Svaki prezivljeni dan i prespavana noc samo su delici ogromnog mozaika...Nikada se jedan prezivljeni trenutak nece ponoviti i zato treba voleti i biti vojen u svakom trenutku... tokom ovog celog kratkog i nesavrsenog zivota...

Bajka je predivna...

A ovaj djurdjevak je jedan od mojih prezivljenih trenutaka...mirisao je bozanski kada sam ga ubrao...cak pomesan u istom trenutku sa mirisom krvi koja je tekla iz moje ruke...jer sam se isekao o zbunje i rastinje da bih dosao do njega...nije imala hrabrosti da ga uzme...ali to je moja bajka...mozda cu je ispricati jednom...

Bajka - Page 2 19042008124aa

Naslov: Re: Bajka 28/1/2011, 9:31 pm

Djudjevak i krv..ljubav...
ja verujem da su ovakve bajke ostvarive ako verujemo u njih..
ako verujemo u ljubav..pa tako i tvoja..

Naslov: Re: Bajka 28/1/2011, 9:33 pm

Naslov: Re: Bajka 28/1/2011, 9:34 pm

Moja bajka u ovom trenutku..posvecena nekom za mene posebnom

Tako bih volela da me rukama zgnjecis ko malinu..
da pocnem da ti curim kroz prste i niz ruke..i kapljem svuda po Tebi..
razlivam ti se po vratu..ramenima..grudima..stomaku ..zadrzim se malo u pupku
pa krenem nize niz bedra..izmedju nogu.niz butine..po krevetu.. a ti me onda
skupljas sakama..pod sebe..u jednu gomilu svega sto sam ja i koju oblikujes
prema sebi..spajajuci dva tela u jedno..u trenutku eksplozije svemira..
Tako bih volela da me rukama zgnjecis ko malinu...

Naslov: Re: Bajka 13/2/2011, 11:27 pm

Osecala sam olaksanje samo zato sto zamor nije dolazio do mene..niti sam ga konstatovala..cela moja misao..bila je astralno prenesena..u jednu sasvim obicnu noc..jedno jedino..njegovo..reci...a onda u sve u cemu je bio On...i stvarnost..
Gledam u Katarinine usne koje se pomeraju brzinom svetlosti a ne cujem ni rec..i da umem da citam nacinom hendikepiranih ne bih uspela.Brbljiva je... brzo prica i ne zatvara usta....bez da se umori...a opet sam je volela na neki poseban nacin..Njega sam volela i volim na svoj nacin..samom sobom..
Oko mene su nepoznati ljudi..osim nje..a potpuno bezlican enrerijer kafica dodatno je cinio da se i dalje osecam..tuzno..Da..to je prava rec...Ne znam sta se desava...bez reci ..bez glasa..bez saznanja.Samo poruka..koju sam poslala..Srecan rodjendan..a u meni se javljaju flesevi svega moguceg koji nestaju iznenada kao sto su se pojavljivali i imaju cudan efekat na vreme u meni i oko mene..Cini mi se da svaka moja misao obavijena Njim traje kao vecnost..a onda kada nestane u vidu bleska..vreme kao da nikada nije ni postojalo..To me je uznemiravalo..Katrarina i dalje prica..pice koje mi ne prija..i nedeljno vece koje odmice..bez zelje da se ikada vise ponovi..a onda odjednom shvatam..da je osecaj potrebe i nedostajanja taj koji me je cinio takvom..

Naslov: Re: Bajka 14/2/2011, 3:00 pm

Ovo nije Bajka

Nigde nije toliko tisine kao ovde kod tebe i nigde se ne vidi smena godisnjih doba kao ovde na Novom Groblju...Nisam dolazila duze..cvece ti je uvenulo..Znam...reci ces..Nije vazno..Ali Bako,jeste vazno..i nisam dosla da mi kazes sta da radim..Znam odavno sta sam trebal da uradim .Htela sam samo da ti kazem da mi nedostajes..ali ti to ionako znas.. Donela sam ti zute hriznateme..Njih i muskatle si oduvek volela.Dobro sam i radim.Trenutno za sebe i svoju dusi,kao sto si znala da mi kazes.Moj rad je moje utociste.Tu se nadjem,uronim u sebe i vreme..Sanjala sam,nocas jedan san i zelim da ga tebi ispricam.

Naslov: Re: Bajka 14/2/2011, 3:00 pm

Brisan je prostor ispred mene..u daljini ga jasno vidim..kao da vekovima stoji ..prav i miran..Udaraju ga talasi po nogama ali ne poklece,vetrovi mu mrse kosu i pletu mreze ali ne uplice se..munje mu oci pale ali pogled mu daleko dopire.Usne su neme i stisnute i dve bore mrstilice na celu..Ne govori..cuti ruku spustenih niz telo.A ja.Stojim na putu i poslednjem redu od crvenih cigala....dalje je pesak..cudnovate boje koji talasa.Cigle su poredjane jedne do druge izmedju kojih pesak curi i nestaje i svaki red sa otiskom mog stopala se osipa i nestaje Posla sam jednom nogom oprezno napred i osetila pod stopalom zitko pulsirajuce tlo iz kojeg mi je uz nogu liznuo plamen paleci mi kozu i meso do koske,preko butina i kukova,stomaka lizuci me jezicima zelje sve do srca gde spava ljubav moja...Trgla sam nogu nazad iako nisam osetila bol..Iza mene put se osipao i nestajao..Ostanem li pascu u nepovrat..krenula bih ali On stoji i ne pruza mi ruku..Trgla sam se iz sna ..Ustala sam osamucena..sa blagim grcem u stomaku..Sitan skakutavi bol kretao se sporo, gore,dole i udarao negde u predeo malog mozga i dzigerice..Savila sam se se na trenutak..Prosao je..Skuvala sam kafu izasla na terasu i setila se nasih kafenisanja..

Naslov: Re: Bajka 14/2/2011, 3:00 pm

Secas se..Bilo je toplo..sedela sam na tvojoj velikoj terasi svoj u sitnom sarenom cvecu i muskatlama..izula sam cipele sa metalnom stiklom da ne bih lupkala po tersi iznad glave gospodje Mojsilovic.I svaki put bi me na to opomenula.Bose noge sam digla na crnu ogradu terase od lepo oblikovanog gvozdja..Starinski rad..Nekada su tako radili ogrde..kao mala umetnicka dela..Bila si uporna u tome da ti skuvas kafu ..iako si vec isla s stapom i tvojim problematicnim levim kukom..Govorila si:”Danas malo ko zna da skuva dobru kafu,samo smuckate i mislite to je to..e nije ..kafa se kuva sa merakom”Strpljivo sam te slusala dok si glasno govorila u kluhinji zakuvavajuci je a potom bi me pozvala da ponesem posluzavnik na kome je uvek bila lepa sustikla od belog veza,zatim soljice od majcena,starinska dzezva sa kafom i obaveznom penom koja se presijavala,dve case vode i kristalna cinijica sa ratlukom i to onaj najobicniji,roze od ruze.Njega si volela,a kupovali smo ti ga u radionici u Gavrila Principa.Onaj industriski nisi htela ni da pogledas.Nekada pre rata, govorila si,u Beogrdu je bilo preko sto radionica za izradu bombona i ratluka.I to kakvog ratluka.Onog finog koji se topio ustima a miris ruza se sirio prostorijom.Danas je preostala jos samo ova radionica Bosiljcic iz 1936 god..

Naslov: Re: Bajka 14/2/2011, 3:01 pm

Pijenje kafe sa tobom, bio je ritual u kome sam uzivala.Polako bi sela u pletenu stolicu sa jastucima,uz koju bi prislonila svoj stap sa srebrnom drskom..sipala bi vec drhtavom rukom kafu..prvo meni pa tebi u soljicu.Uzela bi casu sa vodom,ratluk i obrisala usne salvetom.Zatim bi srknula kafu a potom izvadila svoju mustiklu i tabakeru.Stavila cigaretu u mustiklu i zapalila je malim upaljacem..Pogledala bi me ispitivcki, ispustajuci prvi dim. Znala si da nikad nisam dosla bez bar jednog pitanja..Poznavala si me..svoju jedinu unuku..

Naslov: Re: Bajka 14/2/2011, 3:01 pm

Rekla si mi tada da kod vaznih zivotnih odluka i desavanja, uvek “spustim loptu” i dam sebi vremena pre nego ista uradim.Radila sam to..dala sam nam oboje vremena ..isuvise dugo cini mi se i tu sam pogresila..izgubila sam..I sada me boli...
Bol me zapljuskuje kao talas stenu...nije mogao vise..sada kada ja mogu da pocnem da disem u zajednickom ritmu..Gotovo je i sada moram sa tim da zivim....
Iz razmisljanja me trze zamor ljudi koji su prolazili...U nozdrvama mi je ostao onaj poznati miris sagorele svece..dok sam odlazila..brisuci suzu, kao da mi je nesto upalo u oko..a nije..

Naslov: Re: Bajka 14/2/2011, 11:06 pm

Moja i Njegova bajka

Negde iza sedme planine u sedmom moru nalazi se ostrvo Tobo.Ima tu jos ostrva,vecih i manjih ali Tobo je ostravo na kome su sume i trava najzeleniji a cvece najsarenije.Toliko je zeleno da je i more koje ga okruzuje poprimilo boju zelenila pomesanu sa plavom i tek po nekom belom senkom slucajno zalutalog oblaka.U toj raskosi boja i vedrine na obali reke Zante sa roditeljima,dve sestre i tri brata ziveo je mali zeleni papagaj Pago.Prvi komsija do njih bio je Pagov ujak Hok pa njegova tetka Mik i redom svi rodjaci jedni do drugih.Cinili su malo naselje veselih zelenih papagaja sa ljubicastim ocima.Na celom ostrvu bilo je jos takvih stanista u kome je sve vrilo od uzbudjenja.Priblizavao se dan Velikog pevackog takmicenja.Dobro ste procitali.Papagaji na ostrvu Tobo pevali su najlepsim glasovima, tako lepim da bi im i slavuji pozavideli.Sve porodice su bili clanovi hora i vredno su vezbali pod stogom dirigentskom palicom ucitelja pevanja gospodina Kokoa.Dok bi oni vezbali mali Pago je ostajao tuzan kod kuce.On nije znao da peva.Koliko god se trudio i naprezao iz njegovog papagajskog grla izlazili su samo neki neprepoznatljivi krestavi glasovi, strani stanovnicima Toboa..Pago je bio razlicit od svojih sunarodnika ne samo zato sto nije znao da peva,vec i po tome sto je na svom zelenom repu imao jedno roze pero. Kao beleg..

Naslov: Re: Bajka 15/2/2011, 9:35 pm

Naslov: Re: Bajka 15/2/2011, 9:36 pm

Zbog tog njegovog pera i krestavog glasa,Paga su izbegavali misleci da je cudak..A nije da nije pokusavao da se sprijatelji sa svima.Mladi papagaji nisu hteli da se igraju sa njim a odrasli su tesili njegove roditelje da to sve i nije najgora stvar na svetu i da ce verovatno vremenom sve doci na svoje mesto.Tako je mali Pago uglavnom setao sam po obliznjoj sumi ili sedeo na obali reke Zante,pokusavajuci da shvati tu svoju razlicitost.Ali nije se predavao.Kada su njegovi odlazili na horske casove Pago bi krijuci se otrcao iza kuce..proverio da nema nikoga i svojski se trudio da nauci da peva..Za publiku je odabrao male zute maslacke scucurene u senci velikog Hrasta.I dok je Pago pevao na sav glas svojim krestecim glasom mali maslacci su bezuspesno pokusavali da listicima svojih ruku zacepe usi i ne cuju ga,ocajavajuci svaki put jer su im male zute latice od Pagove dernjave pocele da opadaju.

Naslov: Re: Bajka 15/2/2011, 9:37 pm

Prekini Pago..ocelavismo zbog tebe”,vikala je Mama maslacak ali Pago je zatvorenih ociju,zanet duboko u svoje pevanje ruku ispruzenih kao operski pevac, pevao i pevao.Bolje receno,drao se na sav glas..Sve dok mu na glavu nije pao zir sa grane Hrasta i vratio ga u stvarnost tog letnjeg popodneva
”Pogelaj sta si nam uradio ti netalentovana papagajcino.Ostali smo bez svojih latica”,povikase ljutito u horu zuti maslacci.Videvsi sta je uradio Pago se unezverio i poceo da trci od jednog maslacka do drugog i dramaticno ponavljao:”Izvinite izvinite,izviniteeeee..sta sam vam to uradio prijatelji moji”.Gegao je tako papagajskim hodom.Levo,desno,levo,desno,mrdajuci glavom gore,dole.Sudarao se sa maslaccima,gazeci ih po listovima i opalim zutim laticam,sve dok jednog maslacka nije zakacio svojim repom.”Izv” i u pola reci Pago zastade razrogacivsi svoje ljubicaste oci dok je roze perce u njegovom repu zatreperilo..Maslacak je opet imao svoje lepe zute latice..Brzo je dotakao svojim repom sa roze percetom ostale maslacke i svi su opet imali svoje zute latice.Shvatio je da njegovo rep ima neku cudnovatu moc.Skoro na smrt preplasen tim saznanjem otrcao je kuci zaboravivsi na pevanje i sa prvom zvezdom legao da spava ne sacekavsi svoje da se vrate.

Naslov: Re: Bajka 15/2/2011, 10:52 pm

Probudio se u cik zore pre svih,mislivsi da je ono sto se desilo proteklog dana san.Otisao je iza kuce i video male maslacke kako blazeno spavaju sa svojim zutim laticama.Pogledao je svoje roze perce i hteo je da se uveri da nije sanjao.Krenuo je ka jednoj ruzi zute boje koja je venula i lagano,cvrsto zatvorenih ociju,dodirnuo je svojim roze perom.Otvorivsi oci imao je sta da vidi.Ruza je opet bila zdrava u svoj svojoj lepoti okrenuta prema jutarnjem suncu.Sokiran onim sto je video,brzo je odleteo na obliznje drvo i poceo kroz cudjenje i strah da razmislja o tome sta mu se desava.Nije mogao da u svojoj maloj glavi razume odakle njemu takva moc.Pitao se ko je on u stvari.Oduzet mu je dar pevanja zbog koga je bio jako tuzan,a upoznaje se sa natprirodnim darom koji poseduje.Tuzan i pomalo prestrasen pitao se “ ko sam ja,zasto sam ovakav,sto bas ja “.Poceo je tiho da place.Odjednom, niotkuda,stvori se Sumska vila,bozanstvene svetlo plave boje,ocima boje sunca,i krilima belim kao sneg.Gledao je svojim ljubicastim ocima upijajuci njen miris neznosti dok je sedala pored njega.

Naslov: Re: Bajka 16/2/2011, 4:12 pm

Dugo sam te trazila” rece Vila..mnoga ostrva sam obisla.Upoznala sam mnoge vredne i pozrtvovane papagaje ali ni jedan nije imao to sto ti imas.Dobrotu i nesebicnost.Zbog toga smo ti mi Sumske vile dale moc koju nema ni jedan drugi papagaj na ovome svetu.Odabran si da pomazes svima kojima je pomoc potrebna jer u tebi kuca jedno veliko srce ljubavi.Oduvek si zeleo da cinis velika i dobra dela.”
“Ali..rece Pago..ja samo zelim da imam glas kakav imaju moji drugari i da volim”...
Vila se nasmejala i odlazeci rece:”Idi i pomazi onima kojima je pomoc potrebna pa ces pomoci i sebi

Naslov: Re: Bajka 16/2/2011, 4:14 pm

Nestala je isto kako je i dosla.Vise nije bio zbunjen i tuzan.Sumska vila nije bila pored njega ali je zivo osecao njeno prisustvo i znao je da je ona tu negde, i da bdi nad njim..Obuzeo ga je cudan osecaj blazenstva i sa tim osecajem je otisao da spava..
San u koji je utonuo bio je smiren i ispunjen nekom plavicastom neznoscu koja je kao plima nadolazila noseci iz daljine polako nekakav obzir.Zutu senku ljubavi koja je pretila da ga preplavi....

Naslov: Re: Bajka 17/2/2011, 2:54 pm

Pagooo,probudi se,brzo”zvala ga je vrana Dot kucajuci kljunom u okno prozora u rano jutro dok su jos svi spavali.Skocio je bunovan,protresao svoja pera i upitno pogleda vranu Dot
Potrebna mi je tvoja pomoc..Moj najmladji vranic je pao iz gnezda i slomio krilo a maslacci i ona zloca,osica Zo, su mi rekli da ti imas cudesnu moc.Kada su stigli do starog Hrasta ispod cijih grana je lezao ]mali vranic vise od pola sumskog stanovnista, polusanjivo cekalo je Paga ne bi li se uverili u pricu koja se vec pronela celom sumom i tokom reke Zante..Prisavsi Dotovom sinu koji je pistao na sav glas Pago ga dodirnu svojim repom na kome je roze perce zatrperilo i krilo malog vranica zaceli odmah....Duboku tisinu strahopostovanja prekinulo je jednoglasno.. Uhhhhhh,prisutnih stanovnika sume..Od toga dana Pago je lecio stanovnike sume noseci u sebi osecaj zadovoljstva sto im moze pomoci.Tuznoj vrbi Klo zalecio je pokidane grane.Starom dabru Zedu polomljen zub.Osici Zo slomljenu zaoku.Zeki Mou bolesnu nogu.Pecurkama Cic,ugazene crvene kapice.Zlatnoj ribici Re,zakzljalo peraje.Zirafi Lo ukocen vrat.Tigru Sahu..slomljenu kandzu.Jelenu Giru polomljen rog.Svima,samo sebi nije mogao da podari pevajuci glas.Nije da nije pokusavao.Jeste,potajno,kada je ostajao sam.Dodirivao je svoje grlo roze percetom dok se kupao u reci Zante i kljunom cistio svoja pera,secajuci se reci Sumske vile....Ali nista

Naslov: Re: Bajka 17/2/2011, 2:55 pm

Kako su godine prilazile sve je manje obracao paznju na svoj krestavi glas. Porastao je u velikog, snaznog i dobrocudnog papagaja koji je pruzao pomoc svakome kome je bila potrebna.Dok su njegovi sunarodnici i dalje pevali Pago se posvetio citanju. Citao je sve sto mu je doslo pod ruku.Nije bilo knjige u ostrvskoj biblioteci koju nije procitao.Najvise je voleo knjige u kojima je opisivana hrabrost,strpljivost,vera,iskrenost i ljubav..Znao je za ljubav..Prema roditeljima,braci,sestrama,prijateljima,deci.Cini se celom svetu,ali mu to nije bilo dovoljno.Osecao je da postoji jos jedna,ona prava,iskonska ljubav koja se dozivi jednom ili nikada.Ljubav koju je cekao.Bio je strpljiv mada je u zadnje vreme hvatao sebe kako polako gubi nadu.Bio je kao suvi sundjercic,zeljan da se natopi te ljubavi toliko da se preliva.Da primi ljubav i da je uzvrati u svoj njenoj lepoti.

Naslov: Re: Bajka 17/2/2011, 2:56 pm

Naslov: Re: Bajka 17/2/2011, 2:56 pm

Bilo je u njegovom zivotu devojaka.Mnoge papagajke su mu se udvarale i zavodile.
Medjutim,on ih je na kulturan i prefinjen nacin odbijao da se ne osete povredjeno.Odbijao ih je zato sto ni jedna od njih nije imala onu iskru u sebi koja mu je bila potrebna da bi zapalila vatru ljubavi u njemu i on je to osecao i znao.U tim danima samoce najcesce je odlazio u setnju do reke Zante,zaboravljajuci bar na kratko na svoje obaveze koje je imao i sa uzivanjem mastao o ljubavi svoga zivota. I tog popodneva je setao kada je cuo da neko zove u pomoc.Poleteo je da vidi sta se desilo i ugledao je prizor od koga se sledio.Na strmoj litici lezala je papagajka sva ugruvana,iscasenog krila i uplakana..Prizor je bio nestvaran da je par sekundi stajao ukopan a onda je pritrcao i kleknuo pored nje.Lepa nepoznata papagajka sa plavim perjem i svetlim ocima ga je pogledala i jedva cujnim i bolnim glasom rekla:”Molim te, pomozi mi.Previse me boli.Samo pazi da me jos vise ne povredis”.Pago se nasmesio i rekao: Veruj mi..

Naslov: Re: Bajka 17/2/2011, 11:42 pm

Dodirnuvsi je svojim perom u trenutku je osetio treptaj u sebi i doziveo osecaj koji je cekao celog zivota zeleci da svoje pero nikada vise ne pomeri sa nje.Ona se pridigla,razmahala krilima,okrenula se par puta oko sebe,poletela pa se vratila sletevsi tik ispred njega.Pogledala ga je u njegove ljubicaste oci i rekla:”Ovo je bozanstveno.Kako si to izveo.Reci mi,molim te,molim te.Ja sam zadivljena.Nista me nije bolelo”.
Plava papagajka se smejala od srece.”Ko si ti nepoznati...Hoces mi reci”?
Nije prestajala sa pitanjima i skakutanjima oko Paga koji je cutao i gledao je uzivajuci u njenoj lepoti i veselosti..Po prvi put mu je necije cavrljanje i ispitivanje prijao,po prvi put je uzivao zaneseno gledajuci njene prelepe oci koje su se razlikovale od svih ostalih koje je do sada video.Bio je zanemeo od osecanja koja su izvirala iz njega i koje nikada do sada nije osetio.Trgo se tek kada ga je ona pitala:”Sta ti je.”?
“Nista ,samo mi je drago sto te vidim tako srecnu

Naslov: Re: Bajka 17/2/2011, 11:44 pm

Imas divan glas” rece mu ona.
Bio sokiran onim sto cuje.Misli i osecanja su se toliko uskomesali u njemu da nije znao sta da kaze na to osim da je pita kako se zove, ne mogavsi da se tog trenutka ne seti sumske vile.”Ovo je tvoje maslo Vilo Sudbino” povikao je svojim predivnim, mekim i barsunastim glasom,prema nebeskom plavetnilu
“Moje ime je Tea, a tvoje”?
Izgovarajuci svoje ime prisao je Tei i rekao:”Dugo sam te cekao”.
“Znam,i ja sam tebe trazila u svojim snovima dok sam bila zatvorena u kavezu.”
“Hoces da pricas o tome”..rece Pago
Tea ga je posmatrala par minuta kao da je procenjivala da li mu moze verovati.
”U redu,kako sam sada konacno slobodna i imam vremena na pretek, ispricacu ti.”

Ova prica nema kraj...Tea i Pago jos nisu ispricali svoju bajku do kraja

Naslov: Re: Bajka 18/2/2011, 11:43 pm

Nedeljni rucak

Ne mogu a da se opet ne vratim..secanjima..Nista me tako ne vraca tamo kao mirisi koji ostaju u nama u nekom delu mozga i u trenucima izazvanim necim slicnim, vracaju nas u te dane..detinjstva najvise..pa i posle..Secam se mirisa svega...mirisa pudrijere na politiranom toaletnom stocicu sa ogledalom u spavacoj sobi moje bake.Stajala je uvek na istom mestu.Roze kutija.Okrugla sa zlatnom ivicom.I nikada zatvorena do kraja.Uvek je poklopac bio malo nakrenut.Kada bih ga podigla, a to sam redovno radila uzimajuci mali puf u ruke mirisala sam taj blagi miris rozikastog praha koji bi se obavezno prosuo po beloj ustirkanoj sustikli.I sada ga osecam..O tome sam vec pisala..Secam se i mirisa..putovnja... nepoznatih predela koje sam posmatrala sirom otvorenih ociju..mirisa mora,jezera,dalekih stranih gradova koji su negde u necemu slicni kao jaje jajetu..Trgovi na primer,svi su skoro isti kao i njihovi mirisi..miris crkve, isto tako.Secam se mirisa opranog vesa u zimu..onako smrznutog i tvrdog od mraza,koji mirise na severne vetrove..miris sunca,mirisi slava,krstenja,vencanja,tudjih stanova,kestena u jesen na Kalemegdanu...miris pecenog hleba,kiflica i kolaca..i taj miris nedeljne supe..opet je pominjem..ne zbog same supe vec zato sto nas je ona okupljala...

Naslov: Re: Bajka 20/2/2011, 9:21 pm

Nije postojalo opravdanje za neprisustvovanju nedeljnom porodicnom rucku..osim bolesti ili odsustvovanja iz kuce, grada ili drzave.Baka je pricala da je tako bilo oduvek..od kada je ona bila mala i postala svesna svoje pripadnosti porodici i sticanju odredjenih obaveza..pricala mi je dalje ..da je svako u porodici imao dnevnu obavezu..Njena je pored skolovanja i obrazovanja,bila pomaganje u kucnim poslovima iako je za to postojala osoba koja je to radila..Moj pradeda Mitar,covek koji je oduvek zaokupljao moju paznju i interesovanje..pored toga sto je bio ugledan trgovac svoga doba bio je pesnik,boem i kako je baka znala za svog oca da kaze i veliki domacin..sto je tada to bilo kao statusni simbol..mozes raditi bilo koji posao..ali ne biti domacin..nisi imao postovanje.Porodica je nekada imala vecu vaznost i znacaj nego danas.

Naslov: Re: Bajka 20/2/2011, 9:24 pm

Mirise svoga detinjstva baka je prenela i u svoju kucu kada se udala za mog dedu Jovana,profesora unirveziteta i zaljubljenika u violinu.A ja se eto secam mirisa violine..tih dana i popodneva koje sam provodila kod njih,sedeci u velikoj dedinoj fotelji u dnevnoj sobi sa belim svilenim zavesama i teskim draperjima slusajuci ga kako svira na violini..Sva predana muzici, sva vazna,cekala sam trenutak kad bi mi okom dao znak da okrenem notni list..jer to je bio moj zadatak.Smatrala sam to poslom od poverenja jer me je deka uveravao,da samo meni moze verovati da cu to uraditi kako treba.Decije naivno sam verovala u to..ne znajuci tada poentu svega toga..Kada bi zavrsio sa sviranjem par trenutaka tisina je bila skoro opipljiva koju je remetila mestimicna skripa parketa pod dedinim uglancanim cipelama dok se kretao ka kutiji za violinu.Ja bih skocila sa fotelje dodavajuci mu gudalo i pozurivajuci ga da idemo u setnju kao sto mi je obecao,zaboravljajuci istog casa na sve one zvuke koje je violina pod njegovim prstima i gudalom proizvodila..

Naslov: Re: Bajka 20/2/2011, 9:27 pm

Svake nedelje kada smo dolazili na rucak kod njih,mama mi je pre polaska drzala predavanje o tome da ne mrljavim,da moram da rucam makar supu i da se ponasam lepo i pristojno za stolom.I svaki put je bila dosadna.Sto se tice moga deke,nedeljom se mogao kuvati bilo koji rucak.. ali beli mrs kao predjelo,domaca supa,sos od paradajza,ren i na kraju kolaci su bili obavezni..sve izmedju toga nije ga zanimalo sta ce biti.Moj otac i moji stricevi su postovali taj porodicni ritual osim povremeno mog namladjeg strica koji je znao ne da ne prisustvuje nedeljnom rucku vec i da ne dodje po dva dana kuci..Deda se ljutio zbog toga i nazivao ga jebivetrom ...bio je crna ovca u porodici, a ustvari je romanticar,boem i covek zvani sloboda...a ja sam ga obozavala..i njegove bezbrojne jednobojne i sarene kravate ..koje su bile uredno slozene i visile u delu ormara sa odelima u sobi u kojoj je spavao.On je bio jedini koji je znao da me stavi na krkace i prodje pola grada sa mnom i mojim ocem,noseci me na ledjima sve do Kalemegdana i Zoo vrta.I danas ga najvise posle moga oca volim..ostao je isti kakvog ga pamtim i uvek se radujem njegovim dolascima iz te daleke Amerike.

Naslov: Re: Bajka 20/2/2011, 9:28 pm

Moj drugi stric,koji je i najstariji od njih troje je krajnja suprotnost svojoj braci...Ozbiljan,cutljiv i povucen..Uvek sam se pitala kako uopste uspeva da se sporazume sa svojim pacijentima i uspostavi kontakt..Moj otac..neumoran radnik i umetnik..Veseo,sarmantan,tolerantan.Lep muskarac i danas u njegovim godinama.Moja majka je imala bezgranicnu srecu kada ga je srela u zivotu i naravno..rodila mene..Tako smo sve do odlaska najstarijeg strica a zatim i strica idola u Ameriku, nedeljom zajedno rucavali.Nakon njihovog odlaska a potom smrti moga deke, baka je jos dugo nedeljom spremala rucak..sve dok zbog sustiglih godina i bolesnog kuka nije presla da zivi sa nama.Tako su se nedeljni ruckovi moje bake pretvorili u nas nedeljni rucak koji je mama preuzela na sebe..Danas,bake nema, ali ja i dalje nedeljom odlazim kod mojih na rucak

Naslov: Re: Bajka 21/2/2011, 11:05 pm

Recimo da je Bajka..

Negde u ovom trenutku zvanom zivot ..zivelo je jedno malo zeleno prase.Sasvim svoje veselo i posebno.Svesno nesvesno svega oko njega i posveceno onome sto voli i radi.Uglavnom je bilo samo.Nije moglo da se uklopi sa mnostvom ..stotinama i hiljadama malih roze prasica koji su na njega gledali sa ljubomorom na njegov veseli osmeh i pogled.Stalno su mu zagorcavali zivot i pokusavali da ga ometu u svemu sto je zapocinjalo i radilo.Malo zeleno prase se nije mnogo osvrtalo na svoju roze bracu..razumelo je ono njih.Sve njihove zablude i nesposobnosti.Ogranicenosti mnostvom i prosecnoscu.Nemanju volje ni motiva da budu nesto drugo ,osim malih roze prasadi koji bi po vaz dan rovkali po djubristu svojih i tudjih zivota.Ni farmeri nisu na njega gledali blagonaklono smatrajuci ga potencijalnom opasnoscu za izbijanje nemira medju ostalim prasadima pa ga jednog dana uhvatise i prefarbase ga.I to ne u bilo koju roze boju vecu u onu koja se ne skida.Ne otire i ne spira.U vecitu.Postalo je kao i oni ..mnostvo. Prase je bilo ocajno. Trljalo se danima i pralo ne bi li skinulo svoju novu boju ali avaj bez uspeha..Tako obeshrabreno bez emocija za ista novo i stvaralacko ..lilo je svoje male roze suzice proklinjuci dan kada su se drugi drznuli da promene njegov zivot pitajuci se : Zasto? Ne zelim da sam kao Vi..cujete li me ..vikalo je prase tog dana popevsi se na uzvisicu iznad farme..ne bi li ga bolje culi.. Boze , molim ti se vrati mi moju tako voljenu i dragu zelenu boju i moje zelene snove.Molilo je prasence dok su roze suze kapale iz njegovih malih okruglih okica.I odjednom iz vedra neba poce da pada kisa.Ne bilo kakava..vec zelena.U pocetku slabija da bi se ubrzo pretvorila u zeleni pljusak koji iskvasi mnostvo zbunjenih roze prasica..toliko zbunjenih pojavom da nisu uspeli ni da se sklone u svoje obore. Stajali su tako u gomili gledajuci kako postaju sve zeleniji i zeleniji.Da..bili su to sada mali zeleni prasici..Stotine njih..kao sto je zelena trava njihove farme sa koje dalje u svet nogom nisu krocili. Ah..tako ste slatki..tako Vas volim ..rece radosno malo roze prasence cija se boja nije mogla promeniti i otrca prema Suncu koje se poce pomaljati iza odlazecih zelenih oblaka rekavsi samo jedno :Hvala ti Zivote.
( inspirisano predstavom..The pillowman..2006.g)

Naslov: Re: Bajka 22/2/2011, 12:28 am

Za jednog P....Carobnjaka koji moze ovaj san da pretvori u javu

I

Nije ga ni pitala gde je to.Bila je preplasena na smrt samim tim sto je krenula.Znala je da ako pocne da razmislja o svemu tome da ce se sve rasprsiti pre nego sto uopste pocne da poprima svoj oblik.Zato je jednostavno samo vozila drzeci se uputstva koja joj je dao..Idi starim putem pored reke do prve krivine koju reka pravi.Stani na trenutak i pogledaj..osetices nestvarnost i lepotu ..nastavi dalje do nasipa.tu imas jedan uzani putic..sirine kola..sidji niz njega slobodno, kako te on vodi kroz sumu pored reke,do mene..bicu na kraju tog puta. Vozila je slusajuci skrajnuto sa radija neku tugaljivu baladu..i jedno desetak sekundi nista nije mislila kada je ugledala krivinu..dala je desni migavac iako nikoga nije bilo na puskomet oko nje..izasla je iz kola i pogledala..iza okuke koju je pravila, reka je polako ispravljala svoje korito u potpuno ravan polozaj prema zapadu i ravnici, okicena sumama i siprazjima celom duzinom svojih obala..mirna..tiha..povrsine kao staklo u koje su se utapale sve boje ovoga sveta. zlatno zuta, crvena i malo natandzaste.. i tek po neki listic zaljubljen u svoj odraz..otkaci se i polako spusta na povrsinu reke prepustajuci se njenom toku..Cak su i oni u svojim neznostima bili tihi..ne zeleci da remete taj mir i lepotu..

Naslov: Re: Bajka 22/2/2011, 12:30 am

II

Nije dugo stajala..Nastavila je dalje..do nasipa..puticem pored sada vec ravnog toka reke kroz zelenilo,do njega..Stajao je nonsalantno naslonjen na svoj automobil..desne noge prebacene preko leve..puseci cigaretu..Kada je ugledao kako nailazi..odmakao se brzim pokretom od kola,bacio do pola sagorelu cigaretu..ugasio vrhom cipele i stao prema njoj blago rasirenih nogu i ruku spustenih pored tela.Uredno je zaustavila kola na desetak metara naspram njega gledajuci i ne ispustajuci volan kao da je slamka spasa..jer.. osetila je da gubi dah i da joj se polako vrti u glavi..Bio je tu..stvaran..onakav kakvim ga je sanjala toliko vremena..Groznicavo je razmisljala sta sada..dok je on stajao i cekao je..spustila je ruke,izvukla kljuceve...uzela tasnu sa sedista pored sebe..duboko uzdahnula,otvorila vrata i izasla..Imala je osecaj da ce pasti ali..hrabro je iskoracila na meku i zelenom travom obraslu zemlju..dok joj je prilazio smeseci se..osetila je suvocu u ustima i nista tog trenutka nije mogla da kaze..nije ni imalo potrebe..na trenutak je zastao gledajuci je u oci a onda je bez reci zagrlio privukavsi je sebi..Cinilo joj se da je prosla vecnost dok je sa glavom na njegovim grudima i njegovim rukama oko sebe slusala njegovo srce koje je ubrzano kuckalo..

Naslov: Re: Bajka 22/2/2011, 10:14 pm

III
Dosla si,ljubavi..saputao je spustajuci poljubac na njen vrat..Dosla sam da te ukradem,..kao sto sam ti obecala..To si uradila odavno..sada si dosla da te volim za uvek..rekao joj je hvatajuci je za ruku ciji drhtaj na njegov dodir nije mogla da kontrolise..Ustvari..nista tog momenta nije mogla..osim da podje za njim..Da li znas daa .....Nista ne znam..prekinuo je u pola recenice..Odavno te cekam da bih znao bilo sta osim da si tu pored mene i da zelim da ti pokazem sva ona mesta o kojima smo pricali..
Pozelela je da se ustine i proveri da ne sanja..ali sve je bilo stvarno..cak bolje od stvarnosti..projekcija svega sto je prizeljkivala, vise od bilo cega drugog do sada u njenom zivotu..Konacno je mogla da ispuni svoje zelje ..Nije se plasila sebe vec da je dosta toga zavisilo od njega,ali njegov zagrljaj izbrisao je i onaj najmanji tracak straha od bilo cega..

Naslov: Re: Bajka 22/2/2011, 10:17 pm

IV

Vodio je za ruku sigurno se krecuci kroz travu i siblje..pokazivao i najmanji kutak te rukom prirode, napravljene baste uz obalu reke cija se voda zelenila ..bojom koju nije do sada videla..bojom njegovih ociju..misleci da li ce uspeti da napravi takvu boju..jednu,jedinstvenu..samo njemu pripadajucu..i tada je uradila to sto je zelela odavno..Prisla mu je sa ledja..obgrlila ga rukama i propevsi se na prste preko njegovih sirokih ramena poljubila ga u vrat ..tik ispod levog uveta..
Dugo su potom,pod vedrim nebom vodili ljubav uz reku, mirnu i glatku kao ogledalo o ciju se povrsinu ogledaju boje jeseni. Nestajala je pod njim i u njemu..trazila trenutak predaha po coskovima njegove duse i tela. Opruzala se u njegovim rukama drhteci pod beskrajnim poljupcima.. kupala se u njegovim zenicama kao recni galebovi koji su u svom ljubavnom plesu ne plaseci ih se..kliktali i spustali na reku siroko rasirenih krila kupajuci se zajedno..

Naslov: Re: Bajka 22/2/2011, 10:20 pm

V

Bilo je to nesto sto nikada nece zaboraviti...bilo je to nesto sto je konacno dovelo do promena u njoj i rusenja unutrasnjih zidova njene samoce i nepoverenja..Vremenom u nazad navikla se na to da zivi sama..toliko da nije verovala da joj se moze ponovo dogoditi ljubav..i da ce on iznenada kao Andjeo iz nekog drugog sveta sleteti na njeno rame jedne noci i samo sa jednom recju pokrenuti svet bajke i sarenila.Nije mogla da ne bude zanesena sa njim,niti da zanemari cinjenicu da postoji..iako je bio nestvaran..

Naslov: Re: Bajka 23/2/2011, 3:26 pm

Zelim da ostavim trag..
da po mom kalupu neki novi svet kroji cipele..
da nastave korak..moj korak

Naslov: Re: Bajka 24/2/2011, 4:26 pm

Ljubav..smrt i snovi....za Carobnjaka

Stajala je pred njim i nemo ga gledala.Obuhvtio joj je lice dlanovima, naslanjajuci palceve levo i desno od ociju, priblizio joj se ustima i stao na tacno dva santimetra. Osetio je da ce da padne gledajuci ga, cekajuci da joj oduzme i usne i jezik i nepca i dah iz grla. Ovako je rekao da ce biti, ovako je ona znala da ce joj se tresti kolena, da ce je izdati noge i glas… sve da ce da je izda kad je on prvi put bude poljubio.
Zaronio joj je pod nepca. Otvarala se polako u strahu da ce da padne, da ce samo niz njega da sklizne i onesvesti se. Obecao joj je da ce srce opet poceti da joj kuca, nekih sat-dva posto prestane da je ljubi. Verovala mu je. Verovala je u ovaj vatromet koji joj se palio iza cela, u ringispil koji se vrteo u njenoj glavi, u spokoj pesme koja se cula sa nekog udaljenog vergla…Za nju je, ljubeci je, gradio najlepse vasariste, samo njoj, sve svoje davao je ovim poljupcem, pretakao je u nju sve svoje snove i nade, sve zelje, svaku uspomenu, ispitujuci koliko njega moze u nju da stane. Uranjao je svojim u njena usta, zauvek ostavljajuci stazu kojoj niko ne moze osim njega proci. Dlanove je oprezno zavukla ispod njegove majice, prekrstajuci svoje prste na njegovim leđima. Zategao se. Napeo misice. Znao je bolje od nje. Mora da prezivi ljubljenje,da bi je ljubio..Njene grudi su nasle put do njegovih grudi, ruke do njegovih ramena, do bola i jecaja obasipao ju je neznoscu, pazeci na nju, voleo ju je, dodirivao zastajkujuci da joj po kozi i dahu raspozna zelju. Davala mu se,a kome drugom?Davala mu se, da iz nje izvuce i poslednje secanje na proslost, davala mu se, a on ju je ucio kako da ga doceka, kako da primi njegova milovanja.
I sve je dalje bilo onako kako je sanjala. Uzimajuci svoje, uranjao je u nju,cekajuci je, svakim pokretom raspaljujuci u njoj oganj zelje, dozivajuci vihorove … Gubila se pod njegovim telom, s njim u sebi, dozivala ga je imenom , a on je cekao da cuje, da izgovori, prosapuce, vrisne, da ga hoce. Kad je cuo, odvojio se od nje za tren, onoliko koliko je trebalo da se uhvati za sipke iznad uzglavlja, pa da je sobom pritisne tik uz krevet, da krevet pritisne uz patos, jer je pretio da poleti zajedno sa njih dvoje. I nezan i divalj dozivao je iz najdubljih dubina vrele i socne, uzburkane, ogromne talase. Gubila je dah, ali se uz njega pripijala trazeci jos.Vrisnula je, preplavljenja njime i srecom, znajuci da nikad, dok je ziva, nece uspeti da mu recima docara i opise taj cas kad mu se predaje kao da ce umreti, kad umire kao da nece ponovo oziveti, cas u kome stvarno postaje njegova, trenutak u kome je on nerazumljivo vicuci i dozivajuci, pecati kao svoju, onu koja ce zauvek njegova ostati.

Naslov: Re: Bajka 26/2/2011, 10:05 pm

U boji moje duse i jos po nesto

I

Volim Jutra.Ustvari,volim onaj trenutak kada postajem svesna svoje prve misli.Dobro je..ziva sam u jos jednom danu moje buducnosti u sadasnjosti..Ostajem da lezim..Disem lagano.Koliko je sati..Opet sam se uspavala..Volim i prvu jutarnju kafu,tursku sa malo secera i malo mleka, na terasi,koju pijem polako i dugo sa kucetom u krilu,gledajuci u cvece i zelenilo koje me okruzuje.Volim tisinu koja me obavija sa jedva cujnim zvukovima grada koji dopiru do mene i ne smetaju mi..Grad je odavno budan a moje oci tek upijaju nov dan..Volim prirodu..zivotinje..moje kuce najvise..putovanja ..volim i ljude..one obicne,svakodnevne,dobronamerne i posebne ljude, stvaraoce..one koji ostavljaju trag za sobom.
Volim i Njega..Volim mirise detinjstva u sta spada i miris nedeljne supe,koju je baka nedeljom kuvala..pola juneceg,pola pileceg mesa,sargarepa,koren pesuna,pastrmaka,celer,krompir,zapecen luk,neko zrno bibera,samo trun soli,jer supa se solila na kraju,kako je govorila..zatim..cedjenje supe pa zakuvavanje sa rezancima ili knedlama od griza ..Volim i beli ustirkan stolnjak,lep servis i secajg,platnene salvete sa monogramom,case za vino,i miris nedeljnih kolaca i vanil secera.Volim Nedelju kao dan koji pripada samo meni..i Njemu bi pripadala zajedno samnom..

Naslov: Re: Bajka 27/2/2011, 6:08 pm

II

Sta jos volim..Volim pohovanu piletinu,zutu boju,velike ptice,volim sebe i ono sta mogu da dam..volim svoje jastuke,sarene kuhinjske krpe,limun koji se razlistao i procvetao,muskatle i bosiljak na terasi,volim cipele na metalnu stiklu,mini suknje i haljine,zute ruze,djurdjevak,volim svoje boje i..udobnost moga doma..Volim Italiju.Volim ljubavne filmove i suze koje pustim kada ih ljubav razdvoji.Volim decu i ..zelim svoje dete..Ne..to je zelja i ne spada pod: sta volim.. ali bih ga volela bezgrnicno i nesebicno celom sobom i svojim postojnjem.Volim svoje roditelje,moje sestre od tetke,brata i sestru od striceva.. ujaka,moju Marinu,Djordja,Kacu i Karla.Volim muziku,ples,lipe,reke,jezera i more.Volim Blv i Koko Sanel..Merlin Morno..Carobnjaka iz Oza,Petra Pana i Prohujalo s vihorom..Volim jednu kucu u mojoj masti.Volim svoju posebnost i individualnost.Volim zalaske sunca..Volim da sanjam..i budna to radim.Volim stare ljude..Volim moje kuce..Volim jazz.Enigmu,Tango..Poeziju..Volim Baha..Volim slatko od belih tresanja.Volim Njega i jos puno toga ..

Naslov: Re: Bajka 28/2/2011, 11:04 am

III

A ne volim ljude sa zadnjim namerama.Ne volim koristoljublje.Ne volim materijalno niti ljude koji se samo kroz to ostvaruju.Ne volim laz.Dvolicnost.Ne volim glupe ljude.Ne volim nepravdu ..Ne volim ratove..Bol..Ne volim masnu i jaku hranu..Ne volim samoljublje i narcisoidnost..Ne volim ljude bez osecanja ..Ne volim nehumanost..Nepostovanje i nevaspitanje..Ne volim neslobode i nemanje komunikacije.Ne volim neodgovornost. Povrsnost.Ne volim drogu,homoseksualce i pedofile.Ne volim autoritete a jos manje ih priznajem..Ne volim Grand Pink i sve vrste mediske i druge manipulcije.Ne volim silikonske sise i usne.Ne volim uniformisanost i istovetnost..

Naslov: Re: Bajka 2/3/2011, 1:09 pm

IV

Fascinira me Priroda..Univerzum..Vanzemaljci..Inteligentna osoba..
Savrsenstvo nesavrsenstva u jednoj osobi.Svest..Spokojstvo.Maje.Leonardo Da Vinci.Mikelandjelo..Marija Kalas.Sunce kao zvezda. Indijanci...Zemlja kao planeta..Meksiko..Peru.Argentina i Cile..Fascinirao me je trenutak kada sam konacno uspostavila prijateljski odnos sa svojim Ja..Onom drugom u meni....Kada smo postale najbolje prijateljice i konacno krenule usaglasne skoro u svemu.Fascinira me miris sveze pecenog hleba...Fascinira me slicnost sa Njim..

Naslov: Re: Bajka 3/3/2011, 7:33 pm

V

Zahvalna sam svojim roditeljima..Zahvalna sam sebi sto sebe umem da obuzdam..
Za osmeh sam zahvalna..veseloj naravi..dobrom zdravlju..osecaju pripradanja.
Sto sam pametna i vidim zadovoljnu zenu u ogledalu...Mojim prijateljima...Svojoj snazi.Svojoj upornosti. i osecaju odgovornosti..Zahvalna sam Njemu sto me je pronasao i dozvolio da saznam da postoji.Zahvalna sam za svu ljubav koju sam imala do sada ..

Naslov: Re: Bajka 3/3/2011, 7:36 pm

VI

A zelim

Zelim..ljubav...zelim da stvaram..da putujem ..zelim malu kucicu ..omanju sa velikom kuhinjom i spavacom sobom. ogromnim prozorima...sa prostranim dvoristem.i travnjakom..i igrackama...u osami..s drvenim salonima,sa cvecem ,lipom i lesnicima..sa dugackim tremom..ladovinom..sa bunarom..malim povrtnjakom iza kuce u kome gajim povrce samo za nas..u koji gledam kroz prozor kuhinje s sarenim kariranim stolnjakom na stolu i istim takvim zavesicama na prozoru u kome se nalaze saksije sa cvecem i bosiljkom..kuhinja u kojoj pecem pogacu,pohujem plavi paradajz..secem kriske sira, svezeg crvenog paradajza koji jos mirise na peteljke i glavicu crnog luka..
Patetika, znam ali ne mogu da ne mislim na tu kucu..i reku pored nje..
Zelim da me nista ne boli, da su svi srecni...nasmejani..da je zivot kao bajka..
Zelim i da se ne prehladim ali..hladno mi je..

Naslov: Re: Bajka 3/3/2011, 7:41 pm

Naslov: Re: Bajka 4/3/2011, 8:48 pm

Sada cu Vam nesto ispricati..
Setila sam se..nicim izazvano jednog mog dozivljaja ..jojj bio je blam ali evo

Kada sam se uselila u stan pre par godina, nisam odmah sve sredila..nisam imala zavese i tepihe..
zavese sam kasnije donela sa puta a tepihe sam kupila ovde a evo i kako..:
Meni je u 90% slucaja obuca na stiklu ..pa tako i papuce koje nosim po kuci..i tako..danima..
ja idem po kuci i trupkam stiklicama po golom parketu ne razmisljajci da to onima ispod mene moze da smeta...
pogotovo u kasnim vecernjim satima..a smetalo je kao sto se kasnije ispostavilo..
cak mi je jednom prilikom kada smo se sreli ispred zgrade..komsija onako usput rekao:
komsinice, vi bas volite da idete po kuci na stiklicama..na sta sam ga ja samo pogledala i uz osmeh rekla ..
da volim.. ladno ne kapirajuci zasto mi to covek kaze..
i tako nastavim ja i dalje po golom parketu..ne stizavsi da kupim tepihe zbog posla u koji sam u medjuvremenu utrcala..sve dok jednog dana ..nisam krenula iz stana i ispred svojih vrata nasla lepo upakovan paket. sa sve masnicom..stanem i razmisljam sta je sada to..da li da uzmem ili da prijavim policiji..i uzmem..radoznalost je ubila machku..otvorim i znate sta je bilo upakovano...bele kucne patofne u obliku zeke sa sve klempavim usima..hahahaaaa..
pa istog casa sam znala od koga je poklon..i definitivno shvatila poentu poklona..i onda lepo narednih dana obidjem grad i kupim tepihe..
sutra dan kada su mi doneli tepihe i kada sam ih prostrla na podove..odem i kupim flasu pica i veliku bombonjeru
i uvece sidjem i zazvonim komsiji na vrata...otvori mi komsija i kada me je video sa zeka patofnama na nogama
flasom pica i bombonjerom u rukama i kezom od uveta do uveta..covek je poceo da se smeje do suza....
rekoh dobro vece komsija..mogu li..naravno komsinice..i tako..danas, posle par godina tih patofnica vise nema
ali imam komsije sa kojima sam u dobrim komsijskim odnosima..cesto pijemo kafu jedni kod drugih i svaki put
kada se setimo te epizode..umiremo od smeha..mislim..odusevio me je njegov potez..
na fin i elegantan nacin mi je moj dragi komsija pokazao koliko sam bila nepazljiva...

Bajka - Page 2 82628354

Naslov: Re: Bajka 5/3/2011, 10:03 pm

Neke male ..crtice..

Medium sweet..belo..francuska konfekcija i ne sesecam se zasto sam kupila bas to vino..mozda zbog zanimljive flase..onako bokaste dole sa izduzenim i nakrivljenim grlom..da se lakse sipa ..simulira one nekada stare staklene boce po vinskim podrumima....nije mi se nesto svidelo kada sam ga probala.. mada ima fin miris..ali kada sam ga presekla sa kiselom vodom..bilo je mnogo bolje .poznavaoci ce reci da to nije spricer..jer spricer je sa sodom..kojom presecete vino u casi...ali ja nocas imam samo to jeftino belo vino i kiselu vodu..prvu casu sam popila dok sam gledala domacice na javnom servisu Srbije.i svaki put na to javni servis ja pomislim na javnu kucu..izvinjavam se ustvari i ne..zasto bih....javni je servis svih gradjana pa i onih neposlusnih koji ne placaju tv pretplatu ..i eto im..stici ce ih bozija kazna ..dobice sudske pozive i to sa kamatom.. malo ..malo pa prete gradjanima ..sve mi to zvuci degu te..uopste sve ono sto se radi pod moranje..ne moram..ne zelim da ista moram..usput da se razumemo .ja sam po tom pitanju gradjanin pokorni i placam pretplatu uz racun za struju ..redovno i ne samo to..kada izracunam preko 150 evra..su moji troskovi za stan..na zalost sve preracunavamo u evre kao da nam je to nacionalna valuta a ne dinar..dodje racun..ja ga platim uredno i ..da..gledala sam te domacice na tv-u..ne znam sta su hteli da kazu oko vaspitavanja dece ali sve u svemu kapiram da su tu svakodnevni ljudski problemi upakovani u americki celofan....sa sve latino ljubavnikom ili ljubavnicom..popizdim kada latino trpaju svuda i tamo gde ne treba..jer ja.volim latino i sve sto odise tom zivotnom filozofijom i ritmom..odgovara mi taj temperament i sve sam sigurnija da sam nekada u nekom od proslih zivota bila latino cica i zivela tamo negde ....nosila suknjicu od suvih palminih traka ..pila pina koladu ..uzivala u suncu i moru i vodila ljubav na pesku ..hmm ..da nije ova francuska konfekcija ipak malo vise jaca nego sto mislim ili sam sipala malo kisele..provericu kod druge case....volim tango..volim salsu ..mambo..volim i.. ali..necu o Njemu..on sada spava ili vodi ljubav ili jede ili cita...Sta jos od francuskog volim..osim Koko Sanel..Bvlgari...i Pariza koji jos nisam videla a za koji kazu da cu se zaljubiti u njega za ceo zivot...verovatno hocu jer cu ga videti samo kao woman i love...to sam sebi rekla i zavestala.....samo tada cu hodati, monmartrom,jelisejskim poljima,obalom sene...Imam cak i kartu..plan grada Pariza..samo jos da ga pozovem....uzmem za ruku..zagrli me i...cudno je ovo vino nocas..budi u meni emocije i vraca me na ..kamenu klupu i jedno drvo. skrajnuto od guzve i pogleda..pre dve godine..tri dana..nisam nikome rekla..da idem..ni Njemu ..Dorsoduro.. Santa Marija Della Salute...prilicno napred...iza nje....tu vec pise .private ali se nisam osvrtala na to..i nisu me opomenuli da ne bih trebala ..valjda su osetili ..mozda i videli u mom oku....mozda su me zato ostavljali na miru...kada sam sela na tu klupu..i shvatila da volim ...
greju dobro ne voilm kada je hladno..ne volim zimu..kisu..vlagu..sivilo..opalo lisce..opustele ulice mnoga grada..ljude zavucene u svoje stanove i kuce..iza zavesa i skiljavih svetiljki..namrgodjeni..srecni..ostavljeni razbaruseni..pijani..bolesni..Moj grad je mrtav posle 22 h..samo je u centru zivo..smeta mi to.. cim malo mrdnete van centra..tek po neko uzurban i neko zalutalo kuce koje dize nogu uz banderu...a danas..danas je bio haos..a te domacice..ne znam da li cu gledati jos neku epizodu ali jedno znam da ne bih ni ja mogla da batinama vaspitavam svoje dete..mada je onaj mali krezavi crvenokosi bio prava mala napast i zloca.Ne bih ga tukla ali bi ga naterala da svojom rukom izvadi cetkicu za zube iz wc solje..i objasnila da wc solja i usta imaju nesto zajednicko ali da ipak ne ide da se cetkica za zube baca u nju..i necu da proveravam sa trecom casom..dosta mi je.. a hocu da gledam..TinkerBell iz Diznijeve produkcije..Bajku o Zvoncici..mojoj ljubimici..

Naslov: Re: Bajka 6/3/2011, 8:54 pm

Kafane su odvajkada svet za sebe..kazu stari ljudi..meraklije..Ispred kafanice na beogradskoj kaldrmi .stolovi sa vec ispranim kariranim stolnjacima..po cetiri drvene stolice ..neke i naherene malo od silnog klacenja polupijanih gostiju..prepodnevna tisina..neko pije svoj prvi danasnji cokanj sa ljutom i gleda negde u svoju muku i kako je odagnati..neko srce kafu iz fildzana uz obavezan ratluk i cita politiku..kelner sa belom keceljom ..crnim brcicima i platnenom salvetom preko ruke..nosi posluzavnik sa barenim jajima i slanikom..do gosta u cosku.. i kriglu piva cija se pena belasa na prepodnevnom suncu..razliciti gosti a i prolaznici koji idu zurno uz kratko dobar dan iili dobro vece..To je red ..kaze profesor prve zenske gimnazije u Beogradu ..sada vec u penziji ..skidajuci sesir uz lagan naklon ...

Naslov: Re: Bajka 7/3/2011, 12:18 pm

Jedna prica..

Put do kuce je bio dug..preko dvadeset godina..slika njegove rodne kuce koju je nosio u svojim secanjima nije bila ni blizu onoga sto je zatekao..Urusena ograda..velika masivna gvozdena kapija nije ni postojala.. staza do kuce jedva se nazirala od korova koga je bilo posvuda..cak i na stepenicama koje su vodile do vrata sa kojih su kise..sunce i vetrovi proteklih godina skinuli farbu....
Nekada lepo prozorsko okno pored vrata bilo je polupano....Gurnuo je kljuc u bravu..nije bilo zakljucano..pritisnuo je kvaku i sa prilicnom snagom gurnuo vrata usavsi unutra..grlo mu se steglo..oci napunile suzama a nejasna hladnoca od praznine koju je obuhvatio pogledom prosla mu je telom..nicega nije bilo unutra osim zidova..ni majcinog velikog biljurnog ogledala u orahopvom rezbarenom ramu u predsoblju..ni stilske komede i malog okruglog tepiha ni saksije sa asparagusom koje je stajalo na drvenom stalku za cvece..ni civiluka ..
Voleo je to predsoblje..bilo prostrano..suncano i odisalo nekakvom toplinom
svaki put kada bi usao unutra..pozdravivsi Majku koja ga je sacekivala..sa njegovih putovanja..Danas..nje nije bilo..nikoga koga je voleo nije bilo..Ostao je samo on..ova umrla kuca i uspomene..

Bajka - Page 2 Stara%20kuca%201%20S.Jelisavcic

Bajka - Page 2 Stara%20kuca%201%20S.Jelisavcic

Naslov: Re: Bajka 8/3/2011, 2:34 pm

Zatvorila je veceras vrata za sobom kao da ih nikada vise nece otvoriti...kao da rusi mostove iza sebe..Spustila je kljuceve i tasnu na komodu u predsoblju.Razbarusila je svoju dugu plavu kosu..skinula je cipele..otkopcala kais ..pa rajfeslus i svukla uzane farmerice sa sebe..zatim mekani roze dzempercic ..ostala je u gacicama i kratkoj beloj majci..Osluskivala je tisinu dok se kretala ka kupatilu da opere ruke.. Naslonjena sakama na lavabo..gledala je vodu kako se sliva i odlazi kroz slivnik ..a onda je brzo oprala ruke i umila se..ne bi li sakrila suze od same sebe.Zavrnula slavinu...uzela peskir..obrisala lice a potom i ruke..ugasila svetlo u kupatilu zatvorila vrata i krenula do kuhinje i frizidera..Sipala je mleko u tanku prozirnu casu..i popila ga na iskap..bilo je to prvo sto je stavila u sebe danas....potom se vratila do predsoblja..uzela cigarete iz tasne..mobilni i sela u udobnu stolicu sa mekanim jastucima na terasi..duboko je uvukla dim u sebe .. sklopila oci i setila se zvuka dok je on ispustao dim cigarete iz sebe..volela je nacin na koji je to radio..bio je nekako njegov..stresla se na trenutak a onda nastvila da dise ..ubrzanije..kao da dise u inat..Jos jednom se potvrdilo u zivotu..sada i njenom da je jutro pametnije od veceri ..i da su poruke koje se salju i odluke koje se donose u ljutnji,u povredjenosti,..u besu.. pogresne...Zmurila je prelistavajuci neuspehe ispod trepavica.. Uspesi se ne prelistavaju. Oni se podrazumevaju.Svrtela je misao na prethodne dane...na sve ono sto je sumnjala...na cutanje..na svoju krivicu ..na njihovu ljubav...a zna kakva je....previse su toga prosli zajedno gradeci mostove da bi ih sada srusili...niti sada mogu zameniti jedno drugo nekim drugim nepoznatim usnama gde se nece osetiti razlika izmedju odlaska u soping i posezanja za njima..bar ona nije mogla...zelela je njegove usne i nije pitala za cenu...platila bi malo jezikom..malo prstima..malo kozom..malo zubima...malo rukama..platila bi grudima..preponama..noktima.. ugrizom..uzdasima,suskanjem posteljine.. stenjanjem..ubrzanim disanjem . drhtanjem,..spajanjem...platila bi celom sobom.. Osmehnula se. Ne dimu cigarete koja je dogorevala u pepeljari ..vec zudnji koja je ostavljala nejasni trag najezenosti na kozi... krecuci se od stomaka prateci liniju kuka..preko bedra...nastavljajuci ka unutrasnjoj strani butine.. prevoju kod kolena ..pa niz njene lepo izvajane listove do prstiju na stopalima..i nazad...drugom stranom.zavrsavajuci se u grudima tik ispod grla..stezuci..je i cineci da pocne da dise na kratko..Duboko je udahnula..protresla glavom....prstima je prosla kroz kosu a onda i kroz sebe..rascesljavajuci unutrasnje cvorove bola...Otvorila je oci. Stresla se od neke hladnoce..i sanjarenja kome se opet predala..sanjarenju tako krhkom kao providne ledene iglice koje su se rasprsile kao jato sicusnih belih pticica..Pomislila je.. zasto povredjuju jedno drugo..ili je mozda ovako bolje...makar ga do kraja zivota sanjala…imace nesto njihovo..njihovu ljubav..njihovu tajnu...a onda je krenuo drhtaj i jecaj iz dubine njenog bica..telo joj se treslo od siline tuge i placa..Nee..ovako sigurno ne moze da bude bolje..Uzela je mobilni da ga pozove..da mu kaze da joj je zao..da je u pravu..da ga voli..da joj je potreban u svim njenim zivotima...milionima godina..da joj pripada ..da mu pripada..da je ne interesuje vise nista.. samo On..da su njih dvoje jedno..da dodje odmah i sada...iako joj je rekao da zaboravi...tu se trgla..Tisina se opet uvuka svuda oko nje..

Naslov: Re: Bajka 14/3/2011, 7:38 pm

-Mislis li da smo mrtvi..
-Ne znam..
-Koliko dugo me poznajes
-Preko tri godine.
-Ti si me naucio mnogo toga...Zasto me ne poznajes bolje
-To je tesko objasniti...kriva si za sve
-Onda da.. ali sada si Ti kriv..sto sam ovako tuzna i ranjiva
-Znaci li to da sam ja neka vrsta gada
-Ne..ti si i dalje moje sunce..moja sreca i zelja moja.. Ustvari...Ja tebe volim.
-Srecan sam sto to cujem.
-Sta ce biti sa mnom.. ako izgubim secanja
-To ne mogu da prihvatim.
-Mozda ne znam ko sam bila..ali znam.. ko jesam...sada sa Tobom....
-A ti..mozes li..bez bez nas..
-Zasto me to pitas...kada znas da sada i nikada bez Tebe ja necu moci
-Ipak me zanima zasto sve ovo do sada
-Znam da ti zvuci blesavo..ali nisam znala ni sta ni kako
-I sada kao znass
-Znam, ali mi to saznanje sada nicemu ne sluzi..kada te nema
-I sta ces sada...
-Ne znam jer to ne zavisi vise od mene..znas i sam..i Ti si ipak jedan gad
-Ne mislis tako jer se smeskas
-Jesi...zato sto nepogresivo znas da me rcnes tamo gde me boli..
-Jeli..a gde to mlada damo ako se moze znati..
-Ne smej se..molim te..znas da je ona samo..moja i tvoja..i nikada ali nikada ne moze biti nicija ..osim nasa
-Idem sada
-Stani..gde ces
-Znass Ti..
-Volis me
-Necu Ti to reci...zato sto znas...Ti sve znass
-Ali ne znas moju veliku zelju.. nikada ti nisam rekla sta zelim.
Skoro da je viknula dok je nestajao u sarenilu njenih emocija
-Zelim da mali ruzin prsten izvadis sa dna reke i stavis mi ga na dlan..
Znala je da je nije cuo..a njena zelja je i dalje treperila u vazduhu....

Bajka - Page 2 Cvet444

Naslov: Re: Bajka 18/3/2011, 8:46 pm

Slika

-da li si je zavrsila..
-nisam....ne mogu da je zavrsim..jer si Ti na njoj..
-kao sto ni ovu necu moci ..
a naslikacu te svojim mislima..koristeci sve boje i secanja..mogu ja to.. Bojama plavim, rubin..crvenim i zlatnim.. naslikacu orla jer si moje plavo nebo i sloboda...burnu vodu jer teces kroz mene..kosu ..kroz koju ti vetar peva..oci jer si moj pogled u beskraj..usne jer si neznost Naslikacu ruke..kao svilu tvog dodira..kao nit prepustanja..naslikacu dete jer si zivot..Sve nase staze...sumnje i verovanja..sve nase molitve.. Ta ce slika mirisati na limun.. na vazduh posle kise..na nesanice..na suze.. na keks tortu..na nase nesporazume..na moje telo koje te zeli..na tvoju i moju potrebu.. na reku..na lubenicu..mirisace na snove..na pesme koje volimo..na dim cigarete.Mirisace na sume..planinu..na staru kucu u zabiti..na sabore i liciderska srca. mirisace na djurdjevak..na tamjan..na ikonu..na verovanje..na pomorandze i jabuke. Na sok i pitu od visnje. Na slatko od belih tresanja.. Na Rtanj..Mirisace na cimet sa sutlijasa. Na tvoj rodni kraj..na moj rodni grad..na staru u trapu sacuvanu rakiju..na vino i toskanske vinograde..na Milicu. Naslikacu samocu.. ni na jednu ne lici. Radost.. ni nalik na druge radosti.Naslikacu tugu.. drugaciju od svih drugih tuga. Naslikacu san..nema snova nalik nasem. Naslikacu tvoj osecaj.. nebeski osecaj za druge i.. jasno ce videti koliko si razlicit.. poseban..svoj i drugaciji..za mene takav.. Nacrtacu tvoj korak u kome vekovi odjekuju jer se ti i ja vekovima znamo..Naslikacu sve tvoje sto se moze sacuvati..u tebi .u meni ..u slici...
I necu je zavrsiti..kao sto ni onu nisam mogla.. Ti si taj koji to mozes..dodajuci onu jednu poslednju boju..boju ljubavi..