Najda M. vs Žar ptica

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Obnevidela udaram
o hridi tvojih obala.
Sakriven medju stenama,
ostao si pod plaštom
nezaborava.
Sklopljenih kapaka,
čvrsto te držim,
čuvam u pogledu.
Nemoj bežati,
senka moja u stopu
prati svaki tvoj korak.
U mraku prepoznajem
tvoj dah.
Vreme sam zaustavila,
baš tamo gde sam
poslednji put Nebo
tvog oka pokupila.
Svetliš na raskršću
jave i sna.
I ove noći...
Severnjačo mog Svemira.

Gost

U mom pogledu si nasao mir,
skoniste od zlih sila.
Neumorno oci drzim sirom otvorene
da te kojim slucajem
ne izgubim.
Al suza prokleta isterati te moze
u sebi drzim cvrsto konce zivota
cemerne poglede precutim.
Ocaj u tisini zakljucam
Obamrla od tuge zaspim,
ali ociju otvorenih ,
da bi te jutrom kad zora zarudi
opet nasla u zenici oka svog.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Pa draga moja Žar ptico...prokinusmo...nek nam je sa srećom.... hepi

Gost

Draga moja

Naslov: Re: Najda M. vs Žar ptica 7/5/2011, 1:53 am

Zelim vam da dugo pisete hepi

Gost

Hvala draga moja,ja takodje tebi i Strelici,vi ste vec uigrani tim ,ali bez obzira zelim vam da dugo ,dugo oslikavate recima svoja osecanja hepi

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

U svitanju svake zore
ti si tu.
Kad hoću da pobegnem,
budna te sanjam.
Iza oblaka se sklonim,
boliš jako.
U sivilu da te odtugujem.
I onda...
Oluja krene
venama mojim.
Pljusak vrelih suza
na dlanove sručim.
Odlučim...
da te ostavim
na pragu sećanja.
Zaboravim,iza zavesa
prošlih ćutanja.
Ne vredi...
Ruka sama krene,
u buici tečeš
kroz vene.
I ponovo...
pesmu samo
za tvoje oči
napišem.

Gost

Iza zavesa tamnih nasi dodiri ostali su,
tajnim velom prekriveni,
koprivom zarasli.
Sustinski put nas ,ostao je tamo negde
gde su vrata nasih soba otvorena bila,
Sanjala sam najlepse snove tih dana
i srecna sam snila.
Gorkim cemerom sad ponoc sustize moje lice
jutro mi bezi brze kristalnih suza
susrecu se u lavirintu davnasnjih dana
dok na srcu lezi teska olovna rana.
Sumnjicavost me tihom ocaju vodi
gde smo u ovom svetu ludila
na kom smo se oblaku nasli
na kom vrancu uzjahali
da pi prepreke nebrojene presli,
u dubinu uma zasli.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

U dubinama razuma,
u lagumima snova
nestali smo negde
nas dvoje.
Nedorečeni, golih duša,
srca zatrovanih.
Peče bol,
tebe moja,mene tvoja...
I izgaramo,
svako u svojoj tamnici,
na ivici ludila.
Iza rešetaka
beznadežnih htenja.
U moru sivila,
pelinom dotočenog.
U čašama žuči,
poslednje gutljaje
nade ispijamo.
Grcamo u jecajima,
ne čujemo od plača
jedno drugo.
Ti na jednoj,ja na drugoj
strani sveta.
Kao dva deteta
ucveljena.
Nedorasli ljubavi,
koju nismo smeli
kao usud da dozovemo.

Gost

Svako u svojoj tamnici
u nedorecenosti greha
lomimo pragove bola,
svitanja su ostala tamo
gde uzburkana protice reka
i svoje vode deli na pola.
Gutam prazninu nemu
kristalne suze nizem
zveket se cuje ko grom,
ti si mi i dalje i blize
u samoci sama stojim
pred nogama mi poslednji slom.
Budusnost para zvezde
ocekujem tihi nemir
gusim usnulu zver,
racun izostavi nocas
pustinjo moga srca
i spakuj beznadja kofer.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

U zatvoru sopstvenog
ludila čamimo
ti i ja.
Jedno na Istoku
sa Suncem u očima,
obnevidelo.
Drugo na Severu,
ledenog pogleda,
okovane duše.
Dva pokajnika
u Svetu bezgrešnih,
razdvojeni iluzornom
rekom nesna.
Tvrdjave čvrste,
sujete tvrdoglave!
Ni jedno svoj deo ega
nikada srušiti neće.
I tako u nedogled,
u bezglasju čami
istina.
Život ceo prodje,
bitku ne dobismo
ni ti ni ja.
Žrtve ili pobednici,
znaćemo na kraju,
kad čarobna frula
zasvira ,
a mi omamljeni krenemo
na put bez povratka...

Gost

Volela sam te lagano,
kao sto je vetar voleo da mrsi
moju kosu.
Volela te u senci krosnje
jednog davno usnulog hrasta.
Volela sam te
a ti,
dali si i ti voleo mene?
To je tajna vecnoscu uspavana
na usnama tvojim,
na grudima mojim.
I nisam znala da gubim
i nisam umela lazno da sanjam,
ja sam kristalima srece ,
i biserima iz skoljke svog dlana
delila tebi svaki svoj dan.
Bilo je uvek na pola.
Bilo je uvek dovoljno.
Za mene i tebe,
za nas.
Siromasnima sam osmeh pruzala,
dadusu im obogatim
zapamcenim gestom,vracala uvek dobrim
za svaku nanetu bol.
Sanjala sam kako lutam oblacima plavim
i letim i hodam,
pvremeno stanem,
kada zaboli
savijem glavu u dlan.
I cutim ,cutim tvoje ime i svoju ljubav
ona je bezglasni ton mog srca,
besumna tocak mog kretanja.
Volela sam te smelo i jednostavno
bez smetnji i bez slutnji,
bez straha.
U govoru suma ,dok setala sam
poznatim stazama ,
nalazila prostor za nas,
i vreme,
ono vreme koje sa tobom umem i volim,
ono sto delili smo mi.
Volela sam te nezno,polako i tiho...
a koliko si mene voleo ti?

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Možda smo bili
samo niti srebrne
isprepletane u svemiru.
Trag u mesečevoj rosi.
Zalutali u svet
čarobnih snova.
Ušuškani u nemire,
u nedodirima srasli.
Na nebu, stazama
beskraja plovili,
u krugovima
života sudbinom
oivičenih.

Možda smo se negde sreli,
izmedju protoka vremena
i tragova prošlih dana.
Ili je obmana bila,
iluzorna misao,
tvoja i moja.
Senke smo neke,
u hodnicima noći.
Plašilo nas Sunce,
oblaci nam zamaglili
poglede stidljive.
Oduvao nam vetar
deo po deo sna.
I nema nas...

Nismo mi ni bili.
Činilo se tako
u nekom svetu želja,
Lako...
Zatvoriš kapke,
sanjaš, imaš sve.
Jedna zvezda
onu drugu nadje
i sanja...
Protrljaš oči,
dotakneš svitanja
shvatiš,
vratiš se u dan...
Da ničeg što sanjaš
nije ni bilo.
Snilo se samo
izmedju dva sveta...

Gost

Mozda smo bili rec
ona
neizgovorena tiha,
sto u grlu zastane ,
koju vetar nosi..
mozda sam te trazila
u besmislu zivotnom
u vlasi jednoj
u rasutoj kosi..
Mozda,
Mozda se sreli i nismo
mozda su se nasi
putevi mimoisli
mozda smo zeleli jedno
isto a razlicitim stazama isli.
Ipak,
traje taj muk
medju zrnevljem peska
u pustinjskoj dini zivota;
Mozda,
po koji glas se cuo,
mozda se klupko u
beskraju mota.
Na raskrscu smo mozda,
nekad se takli,
tek tren to bese,
tek pronikli bat,
usahli nad zeljom
mirnog zivota
na klatnu vreme
otkucava sat.
Zveket nad zgaristem
tuznih obrisa,
ragranatim trnjem
odzvanja stud,
Mozda se sretosmo
a da znali nismo
mozda sam ja isla
i ti isao tud'!
Gorionici umnih strepnji
dahcu za vratom
razaraju mir
mozda sam bila tvoje cekanje dugo
mozda si meni
bio samo hir.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Ostavio si me tu,
na ivici bezdana
da trunem u samoći.
Bez i jedne reči
za oprost ili kraj.
U slutnji si prepoznao
šta nas čeka.
Ni posmrtnog govora
da u zapisu ostane.
Otišao u zadnji čas,
da te manje bolim.
Nisam ti postala navika,
niti vazduha čestica.
Okrznula sam ti,
parčence duše,
uzela mrvu srca.
Tek da te žignem
pred nevreme.
Gledam nemo
za stopama tvojih koraka.
Klešem u kamenu,
suzom trag o nama.

Bilo smo, a možda i nismo,
deo čudesnog sna.
Ili jave što je
prohujala kroz tren
bezvremenog dodira
pogleda pohotljivih.
Odzvanja eho naših uzdaha,
u tvrdjavi uspomena.
U paućini isprepletani
prašnjavi ostaci
nedosanjanih snova.
Do vrhova sveta smo hteli.
Da uhvatimo ritam
rojenja zvezda.
Mesečeve mene da pratimo,
plimama jedno u drugo
da utonemo,da se stopimo
u jedno biće.

Možda nismo hteli,
od zloslutne misli preplašeni,
da pustimo ljubav
da nas savlada.
Ili nismo smeli
da se stopimo u jedno,
da nam se kodovi ukrste.
Tela dva u jednoj seni
kroz tren iluzornog trajanja.
Sudbina preseče tok
u zadnji čas.
Nije za nas sreća
pod ovom
kapom nebeskom skrojena.

Gost

Bili smo dva tela a jedna dusa
bezglasje tiho
sto vriskom razara
u dubinama nasih srca
ljubav je nicala.
Sveta.
Lepa.
Ona sto se od rodjenja ceka.
I gde smo niti pogubili
to ni ti ni ja vise neznamo .
Toga nismo ni svesni.
Nikada mozda nismo ni bili.
Razgranati medju
alejama zivotnim
ostali smo
iverje samo.
Posnuti medju zvezdama
sto su se u uglu nasih ociju nasle,
sastali smo se i mimosli,
isto onako ,
kao sto smo nekada
stazama srece isli.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Na raskršću života
ti i ja u mimoilaženju
vreme drobimo.
Znakove ne vidimo
istim očima,
a putevi nam se ukrstili.
Sudbina ili kob?
Saznati nećemo nikad
na kojoj strani sveta
planete naše putuju.
Koraci tvoji,mojima izmiču.
Ti na jednoj strani
pločnika sadašnjosti,
ja preko puta
u prašini budućnosti.
Ni Zvezde da nam se taknu.
Tek smo u mesečevoj rosi,
trag nekog nedosanjanog sna.

Gost

Mi smo kao dva sveta
u uglu jedne sobe.
Razlicite misterije istog zlocina.
Pothranjeni spoticanjima zivotnim
ukoriceni u knjigu mraka.
Sustinska razlika ne postoji ,
ogromne su razdaljine sto nas spajaju...
U tom vrtlogu greha i vere mi smo tek
dve sene
razicitih boja.
Jedna svetla kao sunce u podne zasijala
druga kao mrak u noci mladog meseca.
Postigli smo snovidjenje samo
u drhtaju jedna sene
za slutnjom potrcali
a nismo smeli.
Ostalo bi bar par reci iza nas.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

U bezvremenom prostoru,
izmedju jave i sna,
postojimo mi.
Nedirnuti, kao dve stene
čvrste, ledene.
Kružimo u svetu Tame,
nedokučivi, daleki.
Tajnom koprenom obavijeni,
u lavirintima laguma pogubljeni.
Dozivamo se stidljivim šapatom,
ne čujemo jedno drugo.
Po neki pogled zasija
u sudaru Zvezda.
Mi se trgnemo, otrgnemo,
i iznova krenemo stazama sudbine,
što nas spaja i razdvaja.
Severna i južna strana,
života naših, kroz vetrove nas baca.
Košave nam kosti lede,
topli mistral razgaljuje dušu.
Na zapadnoj strani u sutonima,
pogubimo sve nade,
na Istoku, svakom Zorom
orosimo kapima iskre u oku.
Tako umiveni, tražimo dugu,
da protrčimo, taknemo sreće
makar maleni deo.
I onda...
Sudarimo se opet u svetu Tame,
u još jednom mračnom krugu,
bez kompasa, bez glasa.
I ponovo zasijaju one Zvezde u očima.
Shvatimo, da samo sanjamo
i da za nas Sunca na planeti nema.

Gost

A gde su nocas sever i jug
u citavoj ovoj prici
tajnim velom prekrivena
gde mi ruka
a gde srce stalo
dok grle nas teska vremena.
Sumnjam da ce se severom ogrejati
a jug suvise u oci pece
gde sad jutro novo docekati
a gde da spasim vece.
Zaoka bola u grudima stoji
revnosno nad svojiom mukom rida
sa severa zima dane broji
a jug ...jug gubim iz vida!!!!

PS.Super ti je odgovor Very Happy

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Na sve četiri strane Sveta
prošaraj pogledom.
Negde me moraš pronaći.
No, ne traži me pod Suncem,
previše toga otkriva zrak.
Želim ostati zagonetka
u svetu tajni.
Potraži me u sutonima,
severnim vetrovima,
negde na jugu,
medju senama maslina.
Na Istoku me potraži,
skrivenu iza nekog ugla,
gde sudbinu čekam,
nogu da joj podmetnem.
Spotiče me već dugo,
ne pita mogu li ovako.
I potraži me,
kad Mesec u punoći zablista.
Jedino tada sam jaka.
Otkriću se samo tebi.
Prepoznaćeš duše mirise.
Otključaj me, uzmi sebe deo
da prodišemo u mraku.
U Tami, medju Zvezdama
je moja sloboda.
Gore na vrhu Sveta
ja sam svoja.

Gost

Zagonetka sam
neresiva
u svom sjaju najsjanija
raskosna
nerecena.
Iznova i iznova resavana
nikad uspesno
nikad do kraja
Misterija sam
nebeskog sjaja.
Skrivena u uglovima zaboravljenim
otuzna misao svake nade
bespuce razneseno na sve cetiri strane sveta
pogled starice u ocima mlade.
Okovana
sama
sa zeljom na usnama
na telu
dodir nedodira blag..
lomi me
i grmi u meni
i seva
bez trajanja navedenog
trajem
jos....

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Trajem na rubu
nedosanjanih snova.
Koračam ivicom
odbeglih sećanja,
tražeći naznake
budućih dana.
Nigde putokaza,
niti glasa da pozove.
U krugovima se vrtim,
izvitoperenog lika.
Kiše suza,
vetrovi duše,
oseka ljubavi,
bore mi urezuju u lice.
Ni kompasa da pravac
uhvatim.
Skitaljke sam okrpila,lutam...
Plutam Svemirom,
umišljena Zvezda mala.
Radoznalo šunjam Nebeskim visinama,
zemaljskim dolinama.
Borim se sa sudbinom,
sa istinom, oči u oči.
Jednom do cilja
stići moram.
Sanjam neuhvatljivo...

U ogledalu vremena,
tražim sebe.
Samospoznajom pobedjujem,
iskonske strahove.
Inatim se padovima,
kolena otresam
od prašine lažnih nadanja.
Tavorim tako,u mestu tapkam.
Lepe se karaci po
kolotečini svakodnevice.
Ipak, otimam se.
Hodam dovoljno jaka
da stazu sebi trasiram sama.
Trnje gazim, kamenje šutiram.
U Tami Svetlost pronalazim.
Sivilo savršenstva dotičem
u azilu nesanice.
Pesmom gradim kulu
do vrha Sveta.
Iskapam iz srca,kap po kap krvi.
Ostavim trag.
Da me prepozna neko
u gomili ljudi što sreću traže.

Gost

Hodamo dovoljno jaki
i onda kada nam se cini da cemo pasti.
Jaci smo od svog saznanja,
kazu ,covek moze istrpeti mnogo.
Ja znam ,sigurna sam u to.
Vremenom naucimo kada nailazi tesko vreme
kada je trenutak za opustanje.
Sve je to za ljude i ja uporno govorim da me je svaka bol
i svaka uvreda uvek samo
ucinila jacom ...
To je pouka koju ja izvlacim iz svojih namernih ili ne namernih
iskustava.
Kada me gaze,nikada ne padam
i nisam na tlu,
moje je telo dole,
ali moja dusa je uvek iznad,
i sa osmehom na licu gleda...
ponekad i sa tugom
jer ,kako vec Isus rece:
Oprosti im oce ,neznaju sta cine!!!

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Ne zavaravaj se
ludi Svete,
pred slikom
Palih Andjela.
Samo ličimo na njih.
U dubini duše,
jačina spava.
Neprobudjena,
nepohotljiva.
Tiho roni bregove
na oko nepremostivih
bedema sudbine.
Zapisi od iskona,
kao opomene
slede svaki korak
kao sene.
Mi idemo,
svakim danom sve smeliji.
Bol nas hrabri,
tuga kad je ubijemo
osmeh na lice vrati.
Patnju pretvaramo
u prah uspomena.
Mrvimo gnev,
u bezdane bacamo
iluzorne sne.
Vrisnemo jad,
otrgnemo se od propasti,
pepeo otresemo
i poletimo u
beskrajni plavi krug.
Život nas zove...

Gost

Gde smo u snovima
zalutali ....
sa osecajima mimo nasih zelja
mimo naseg htenja..
gde smo...
Samo jedan dodir i
kraj je svim
nasim nedostiznim tragovima
u svemiru
u potajnom nadanju
Ljubav nam treba
to znamo
njeno je ime vecnost
u iskricavim treperenjima zivotnim.
Njeno je ime vecnost
na tragu smo
vec postojanjem....
Pruzi mi ruku...
utkaj mi nemir po senama
tela
nagog,
Vlazan dodir usana
i bice tren zaustavljen u vremenu,
i ako ne zelimo
zapravo je suprotno
samo se tesko priznaje.
Veliki smo korak nacinili,
rasirenim rukama
izazvali kratak spoj...
Gde smo u snovima mi...zalutali...
dragi moj!!

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Zalutali u beskraju,
lutamo sazveždjima snova.
Prizivamo dane buduće,
oni, ni da se nazru u tragu
godina koja nas sustižu.
Prolazimo kao senke trajanja,
tek onako.
Mesečinom posute staze,
teške nepoznanice.
Nismo Zvezde.
Senke smo srme srebrne,
bljesnemo varljivo
u trenu iluzornih strasti.
Upleteni u mrežu
sopstvenih zamki.
Nejasnih želja, nedodirljivih
susretanja.
Obitavamo kao zlodusi
u carstvu osame,
skitajući Tamom.
Sledimo glasove
sopstvenih duša,
zagušenih lažima.
Po nekad,
uplaši nas vrisak
ranjenih srca.
Krv nam staze natapa.
Kobni putokaz.
Jedna kap, jedan korak.
Trag u nemiru
nedosanjanog sna.

Gost

Trag nemira sa prozora naseg kuca
zov tisine pronice pod zvezdama
sve je daleko snovidjenje
Raspeta medju iverjem svojih koraka
rasuta medju istinom svojih stihova
pokrenuta traka traganja...
Na ivici stola ruka prazna ne dodirnuta
osmeh na licu zaledjen ...
Rastimovana gitara fijuce cudnim notama
iz grla glas ne dopire ni do usana
a sazrela bol vristi na pragu svog zacetka.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Bol zrela,
kao prevrelo vino opija ,
vrišti mojim venama.
Nije varka san
u kom snevam samo tebe.
U njemu živim svoje rane.
Tragove si neizbrisive
na srcu ostavio.
Pečat nepresušnog poriva
želje za tobom.
Pretvorila sam se u kamen,
da oćutim svoj jad.
Tek kad noć padne,
u Tami pomahnita moja čežnja.
Ječim u samoći,
svu žedj za tobom izlivam.
Al, niko me ne vidi,
niko ne čuje.
Sem Meseca i mraka,
tugu moju niko ni ne oseća.
Ti...možda u pesmama slutiš...
Ne progovaraš.
Sudbina te zavetovala,
da budeš tihi svedok patnje moje.

Gost

Moja je patnja tvoje potonuce
u okrugu tihog snovidjenja
polupana stakla ceznje
Oplakujem svoje tuge na pragu bola stojim,
u ocima zvekir istine
kao stap za podstapanje sujete.
Ozidana medju cetiri zida
izjedam se u svojoj tisini
klonula za novim pocetkom
ni beg od stvarnosti pomoci ne moze.
Trenutak za kojim ceznem
nestao je ..
Mada, mozda nikad ni bio nije
slutim da sve je samo tiha varka medju zvazdama zapisana
za moj oprostaj darivana
svakom ko ga osetiti moze.
Rodjena u rajskom vrtu
sazdana od finih niti reci
uzavrela pod jekom slutnji
ogrejana pod zarkim suncem..
Tvoja sam
ali nisam...sve je iluzija zivota!

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Od iluzije do budjenja
pijano lutam,
hodnicima vremena
sve sporije.
Snagu mi popile godine,
želje usahle od uzaludnosti.
I što sam bliže tvom egu
sve teže vučem sebe,
zaglibljenu u mulju
tamne strane Svetlosti.
Ti...tako dalek, tudj,
sriven iza maske gordosti.
Ja, nemoćna da u igrokazu sudbine,
tumačim znakove pored puta.
Stala sam tromo,
na raskršću najboljih godina.
A tako teška sebi.
Vagoni prolaze kolosekom
predskazanog puta.
Mi, ni da uhvatimo poslednji voz.
Čekamo...da se desi čudo neko,
da nam se sudare misli,
pogledi zaiskre,
dodiri pomrse...
Da ljubimo za sve dane,
sve susrete,
što ljubili nismo.
Al snage nema...odoše dani...
Mi čekamo da se čudo desi...

Gost

Odlazis...
polako ,tiho..
kao da nikad i nisi bio tu..
Osecam to
ja znam
ja cujem kraj
i koliko god pokusavala da dotaknem
nit ..
tu srebrnu
zvezdama posutu,
da je ojacam recima svojim
da je iznedrim iz grudi
da je stavim medju prste
i otpocnem brojanje snova
ne ide...
Uzaludno sam tragala za spasom
za osvrtom na jedan zivot
na jedan tren..
uzalud
moje su oci ostale zeljne tebe.
I nismo se vidjali koliko smo hteli
ni voleli koliko smo mogli..
Sad..pomislim da je kasno
mada verujem da moze trajati jos
pa kako god nam sudbina put ucrtala
Potajno ,u dusi..molim se
ne smem na glas izgovoriti
a htela bih da vrisnem
tvoje su me boli bolele
ja sam ih cutala
tvoje su me rane pekle
ja sam ih trpela
I cekala sam zov prirode
sudbinu
ili sta vec..
da umesa prste da te dozove
da te vrati na put
na onaj
sto zivotom zovu..
ostale su nedozvane sve reci moje

u vetru ih ponekad osetim
u praznine su se zavukle...
Ti si moje
i ja sam tvoje krvi
sve nam je na ovom svetu
istom stazom teklo
ali su nam raskrsca bila razlicita
sada samo jedno ostaje
da istrajes
da istrajem..
da ne ostanemo slomljeni
na istoj strani sveta...
molim te..samo jedno..
budi tu..
imamo jos vremena za ispravke..
za nastavke...

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Još jedan iskorak
iz iluzornog sveta
da načinimo oboje.
Možda bi se otreznili
od pijanstva.
Možda bi se probudili
na drugoj obali,
na hridima postojanosti
dva srca kamena.
Sunce nas možda
zrakom takne,
pa počnemo da topimo
sante leda,
tako pritvorne,
razumom oivičene
u nemom vrisku
duša što krvare
u nedorečenosti.
Daj, krenimo ,
udarimo jače
o prašnjave staze.
Možda vetrove uhvatimo
što nam mrse misli,
tako zbrkane
u ovom predgrajdu
zbunjenosti.
Da pravac odredimo
venotoku,
da kodiramo poglede
u istu tačku usijanja.
Da planemo jednom
onim žarom
što tinja tek tako
ugašen iz obesti
ili ponosa.
Osušićemo se,
uvenućemo tu
u svetu fantazija,
dok život u mimohodu
prolazi.
Uhvatimo svetlo
što u Tami iskri.
Mesec reče
da to Zvezde naše
sijaju u Beskraju.
A mi i dalje
spavamo...

Gost

Oci su mi otvorene sirom
Strah mi je kroz vene zaledio svaki titraj,svaki damar zivota.
Bojim se sebe
Bojim se tihog nestajanja.
U plahovitom rastezanju za sudarom dobrih emocija
medju zvezdama
Utapam se u niti kolotecine.
Izgaram za dodirom duse
ali me bol vraca u stvarnost.
Ne zelim to da prihvatim
ne zelim to da osetim
Razbijam svaku misao koja me vodi u ambis.
Hocu zivot!
Na stepenicama zaledjenim od suza koje su tekle
spoticem se.
Duvam topao dah iz sebe
da odledim,
rukama stezem ,grejem da otopim
Molim se...
Molim se ,u molitvi se budim
u molitvi zaspim
Ne zelim takvu crnu boju,ne zelim takvu tamu.
Zelim onu iskricavu svetlost,najsjaniju, najbelju
medju svim crnim bojama.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Tražim od Boga još ovaj put,
u još jednoj molitvi spas.
Nemam sebe, nemam tebe.
Kako da imam nas?
Ti ne nasrćeš, ti ne napadaš.
Šunjaš se tiho,
pogledom obaraš sve moje
odbrane.
Nema načina da razum
nadvlada srce usplahireno.
Niti da moja čežnje
za tobom posustane.
Jer krv je moja
tobom nalivena.
Damar tvog bića,
mojim bilom udara.
Svaka struna pesme
tobom je optočena.
Dišeš tu kraj mene
kao utvara.
Kad te ne zovem,
kad te ne tražim,
kad bežim.
Dodješ sam.
Bio dan ilii san
ti ruke pružaš
da me omamiš
ludilom nedodira.
Ušunjaš se tiho,
poput najtananijeg nemira.
Boliš toliko,
bolećeš za života znam.
Grizeš ispod kože,
svaki deo moje gordosti
ubijaš lagano.
Padam, na kolenima vapim,
Boga molim još ovaj put.
Al to molitva je samo.
Pred oltarom sveću palim
za sreću ili kob.
Ne znam ni sama.
Ceo život , ma svaki njegov deo
tvojim imenom se zove.
Ti si moja najveća obmana.

Gost

Obmana ili obest, tek rec izmice
u polunagom ocaju
pred ljudima...svemoc se nazire kao odbrana
Gazim...po staklicima svog vremena
razuzdano aplaudiram novopridoslom osecaju
cerekam se ocajno ,izbezumljeno
ne dam da me uhvati
Bezim.
U noc sam se skrila
obojila se bojom tamnila
po sebi iscrtala zvezdano nebo
Maskja je to
moja ,najtuznija!
Gromkim glasom isterujem iz ivica svog kutka
zelim ih saterati u coskove...
sve nejasnoce
sve pohote
sve ne zelje...
Zelim da savladam
ne da budem savladana.
Pometnja kroz svetove tamnih klovnova
iscrtava mi na licu jos jedan trag
jos jedan crveni nos...
ali tiha je moja sudbina...
Ja sam jaca,
i jos tisa...
pssstt...polako da ne probudimo korake
nocnih aveti
jedva sam ih uspavala u sebi.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Razbiću ogledalo naših snova.
Srušiti iluzije,
otrgnuti se sa žice
na kojoj kao marioneta visim,
dok se poigravaš sudbinom.
Pogledaj me u oči ako smeš.
Izusti istinu,
ako ti reč zastala u grlu nije.
Pa grebe kao otrov
što naglo zatvara dah.
Opusti se jednom,
zaglibi se do vrata u pokajanje,
priznaj sebi, ono što ja znam.
Krv si moja,ja vazduh tvoj.
Od usuda do kobi,
drobi nas život u žtrvnju obmane.
Da nas ovako skrhane
ukopaju duhovi zli u nama.
Svucimo koprene ispod paučine,
raspletimo pomame,
pustimo želje da zavrište.
Čemu ćutanje više.
Zar život tako malo vredi
da u bezglasju umiremo nedodirom?

Gost

Pod kozom si mojom,
uplivao,lagano
kao vetar na prozoru koji
moju kosu mrsi
koji mi lice miluje
vrelo..
na jastuku ceznja
prodire kroz vene
razara dusu i telo!
Zagrebi pod granjem maslina
nanizi vozove strasti
pustinju ostavi nek utihne
duboko u meni ..rasti..
Do razuma si zasvetleo
jacinom sunca
do srca uzleteo visoko
ustani ,dodirni,poljubi me
utkaj me u svoje oko.
Vecnost si moja
neizbezna
moj trag na ramenu sna
Posalji mi svice
i beskrajne skice
gde ucrtani smo navek
samo Ti i Ja!!

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Pogledaj u ogledalo
neoborive istine.
Zar ne vidiš da smo
samo iluzorna varka?
Potonuli u san,
tren za trenom nizan
kao slagalica dečja
u mašti upletenoj
u trice i kučine.
Večna igra Demona i Andjela.
Nepresušna plejada
smejurija, laži.
Nema nas, nije nas ni bilo.
Dva pajaca ispod šatre,
sami sebi se smejemo.
A duše ko zrna male postale.
Srca skorela od tuposti,
zabludelih traganja.
Ni sebe same pronašli nismo,
a hteli bi nas.
Nema spasa za ovakve
kao što smi mi.
Preslabi u strasti,
prejaki u gordosti.
Tamo i ovde...
Na istom putu se mimoišli,
u jednom trenu sna.
Kažem ti,poveruj mi
jednom na reč:
Nije nas nikada ni bilo...
Beše sve iluzorni san.

Gost

Ma gde su nasi putevi sto behu isprepleteni
jednog davnog jutra
na kom raskrsnica snova,
nije pronasla svoj mir.
I ne- slomljeno bi bilo slomljeno
da svetlo nije gorelu u mraku
kao tajna vecita,
snovima iztkana,
jasnocom nemira obgrljena,
tek da dosadno nije..
Vetrovima noseni zeleli smo podrhtavanja
zeleli jasnoce tumaranja
a toga u besmislu nema.
Otkrovenje mog suludog zivota,
u tvom se suludom osmehu nasao..
Ti si postao jasnoca mojih sukoba,
tihovanje mojih jadikovki,
tumaranje mojih pokreta..
Moje snovidjenje rajskog pogleda,
moja idilicna slika zivota.
Nepokretna traka ludila
nad korovom iscupanim zasijala ..
i bezbroj svettosti sada pomoci ne mogu
jer ,izgubljeni neznaju put za povratak..

I.M.M.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Trgni se, probudi se...
Otvori širom taj pogled
što puca kao Nebo u beskraju.
Oslušni vetrove,
u kojima mahnito lutam
tražeći tvoj dah.
Prepoznaćeš mirise,
videti u obrisima uspomena,
jezera zelena
u kojima utapaš sve svoje tuge,
kad drugog utočišta nemaš.
Vreme je dragi...
Baci na kolena sve sumnje,
izdigni se visoko, poleti.
Dotakni Zvezde
pa se vrati tamo gde život udišeš.
Zagrebi duboko u sebe.
Pronaći ćeš u slutnjama,
otkrićeš u nedokučivim tajnama,
nadu što se u strahu uspavala.
Pobegao od sebe ,
naći ćeš put za povratak.
Sebi i meni...
Čućeš kako te dozivam...
Tiho i opojno,
šapatom nežnim,
kao blaženstvo u moru bola.
Bez i malo stida,
bez i malo straha
da te izgubiti mogu ovaj put.
Jer znam...
Od istine se ne beži tek tako.
Senke smo neizbrisivo vezane
u trenu sna.

E.M. - Em@

Gost

Vezani.
Neraskidivo.
Koncima ludila
a tako neznom istinom.
I kada po nekad, jutrom,
pozelim
da rukama me dodirnes ,znam,
tog svetla nema,
uljuljkani zabludama
izbledeli,
pregazeni, precutnom tisinom,
istina je izostala.

Ali znamo je ,i ti i ja.

Zar ptica

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Ti i ja...
blede senke sna.
Na raskršću,
iskeženih lica.
Kao pajaci,
smejemo se svom bolu.
Glumimo junake,
likujemo sujeti.

A znamo...

Boleće svako proleće
kad se bude latice,
kad se razbehare grane,
kad Sunce razgrana zrake.
A mi, skupili se u krila
negde u osami tame.
Udišemo tugu,
izdišemo čežnju
što kao crne zastave
viore na putu do svetlosti.
Mirisaćemo memlu
mračne strane postojanja.

Ćutaćemo tako,
u borbi krvi i ponosa.
Ti na jednoj ,
ja na drugoj strani bezdana.
Možda tako mora dragi.
Al' nemoj reći,
da su nedodir i tihovanja
koja izabrasmo sami - naša sudbina.

Najda M.

Gost

Cutimo.
Gutamo atome slutnje.
Na ramenima zaspala tisina.
Pokretom nespokoja
tela se grce , kovitlac zelje
u ocima vri...
Na oblaku osedlana
ceznja ,niz prostranstva
tegobnih prasina pustamo je
da preleti...
da svojom snagom
iznedri spasonosni ton.
U nasim usima jos uvek,
ipak samo susti tisina.
Rascepana slika
na dva dela.
Potonula nada.
Jecaj sto iz grla nece van.
U grudima zastala, zajaukala bol.
Pod tamnim , gotovo modrim oblacima
uvijena slika
drhtaja.
Zatocenici strasti.
Potonuli na dno.
Gutamo atome slutnje .
Cutimo.

Zar ptica

Gost

Sada je vreme tisine.
Jauce u svojoj glasnoci.
Nemiri pod
porama
cvile.
Gotovo necujno.
Pecat pod grudima
zatvorio krug stvaranja.
Nemusti jezik
progovara
iz tihog pogleda pod obrvama.
Tu su senke zaspale
u zlom vremenu.
Zauzele tron.
Kao duh se prikrale,
izduzene polako tonu.
Glas ce ih probuditi,
da zaplesu
pobednicki ples.

Zar ptica

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

SNOHVATICA

Senke kao aveti plešu.
Kao dodole dozivaju kišu.
A ja bih još malo tišine.
Rasterala sam oblake
previše sive za ovaj tren
prizivanja svetlosti.
Ja, druga,nova,
obučena u ruho pajaca,
oguglala na bol.
Lebdim kroz postojanje,
Kad padnem koračam,
ostavljajući trag neizbrisivi.

Kreni,prati znake.
Ne gubi vreme.
Ono se rasipa niz peščanik
dodajući nam bore.
Ponovo sam snove ukrotila,
zavrtela ringišpil,
postala smeli akrobata,
hodač po ivici.
Žongler vešti,
premećem dobro i zlo,
sreću i setu
za vreću radosti.
Naučiću i tebe,
samo dodji...

Naći ćeš me po sjaju oka,
prepoznaćeš glas,
što liči na zvona što najavljuju jutrenje.
Čemu strah ?!
Neka je mrak,
u tami sam poput zvezde,
blistam,al' nisam pala
od blještavila.
Smehom ubijam zlo,
vetar radjam,kosom lepršam,
rasterujem nemani
što nagrizaju zubom zaborava
ono sveto ,
jedino preostalo u snovima - nas.

Protrljaj oči, oslušni.
Pevam, demoni beže.
Andjeli šire krila,
medju njima crvenokosa vila,
ruke ti pruža.
Nije važno,
što zora nadvladava mrak,
miriše rosa.
Umiću te dodirima na travi.
Neka je to samo san.
Prepusti se,
ljubi do poslednjeg daha.
Fanfare najavljuju novi dan.
Sanjari oplakuju noć na izmaku.

Ti ljubi i raduj se što nisam kao druge.
Devojčica sa punom vrećom
godina zrelih.
Sazdana od tuge i radosti,
uvek sve pola-pola.
I mnogo bola što prikrijem
osmehom vešto.
Pa te ne žigne moja rana.
Ne zaboravi,umem svašta .
Zato požuri,
da okrznemo san.
Samo malo.
Ostavićemo još za drugi put.
Dodji i prepusti se...
Sanjam i kad otvorim oči,
da sunce pozdravim.
Sanjam i za onog ko mi je drag.

Najda M.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Najda M. vs Žar ptica Images?q=tbn:ANd9GcTuqbUietK1CFeJlPbosp3BbfFIrtO9n75B8xnaeLQLCrzKNEasAA

Bile u snu...ili na javi dok pišemo...svakako rojimo zvezde tu negde oko nas....

Gost

Gost

Prenem se iz sna svaki put kada ruke pruzim
a vazduh samo kroz njih prodje,
kao prividjenje preletis
i nestanes.

Presamitim se od grca u stomaku,sto bol najavljuje
tezak,opor,tup...
Retko ozarim lise smehom
teski su naisli dani
a reci samo naviru.
Da umrem,
ni to ne bi bio kraj,znam da bi ostala ziva pod
koracima tvojim.
Zgazena ,
ali ziva.

Srce mi otkucava najfinije taktove nocne muzike ,
ove jeseni.
Pretrcavam nekim tamnim sumama,
zalutala,lavirintima nade.

U tim taktovima,tvoje me ruke traze...

Moj pogled...zakovan ...pred tobom!

Nadji me!!!

Zar ptica

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Auh sele...kakva dobra pesma...dobar si mi zadatak za versus zadala....

Bravo... Najda M. vs Žar ptica 590247

» KORAKOM SNOHVATICA...- Najda M. vs Pajac Hus
» SAN
» Midjika vs Najda M.
» LANE vs Najda M.