Shadows Of My Soul

Davno je svanulo, sad ce jos malo podne a ja sam jos uvek pod utiskom prosle noci. Noci i snova u koje si se lagano usunjao i ljubio me. Ljubio usnama vrelim koje su mirisale na ceznju na ljubav na strast. osecala sam zelju koja je imala ukus tebe ukus ljubavi, ukus za jos. Bilo me je strah probuditi se, plasila me pomisao da se to vise nikada nece dogoditi, sumnja da ce to ostati samo jedan san i nista vise. Pokusavam svoje misli preokrenuti u drugom pravcu ali mi tesko polazi za rukom, jos uvek si tu u meni ni dan ne uspeva da izbrise tragove koje si ostavio u mom secanju. Osecam se usamljena, sama ostavljena od svih mada oko mene gomila ljudi prolaze. Cujem ih negde iz daleka kako pricaju kako se smeju, ali u mojoj glavi odzvanjaju samo tvoje reci tvoji uzdasi. Svesna sam cinjenice da sve ima svoj pocetak I kraj, svaki detalj naseg zivljenja ima svoje moguce I nemoguce, kao I prosla noc kao I prosli san.Ali zasto zasto ne mogu naci spokoj I mir duse a verujem, verujem svakoj tvojoj reci svakom osmehu svakom uzdahu. Zeleo si da budem jaka za tebe za nas, zeleo si da budem ovakva kakva jesam … i jesam ali zu laganu bol osecam nedostatak potpunosti.
A vreme neminovno prolazi i ja ocekujem kraj ovog dana, dolazak noci jedine moje saveznice koja mit te dovodi u snove. Jedini nacin na koji ti se mogu prisunjati u zagrljaj i sa osmehom na licu gledati te carobne oci, dodirivati te zamisljati kako mirises kako se osecas…To su trenuci srece one potpune u kojima je svaki deo meine ispunjen toplinom tvoje prisutnosti. I zato ne volim dan, ne volim kad svice



Iz Riznice secanja ....Napisano 2010...

-Dobro jutro Zaklina.-
- Jutric Zaky.-
Ha ha ha..!!! smejem se jutros sama sebi lezeci jos u krevetu. Kroz poluotvoren prozor cuje se buka sa ulice. Pogledamv kroz prozor, nebo je sivo , debeli sivi oblaci se lagano gegaju horizontom. Bez zurbe ostavljaju mokar trag za sobom. A vreme tece li tece.I ponovo pocinje dialog:
-Jeli Zaklina opet sanjaris, opet pokusavas ispraviti krive drine, ili tome slicno.-
-Ma daj umukni, sta se ti uvek mesas u nesto sto te ne zanma. De pusti me vec jednom da zivim svoj zivot kako zelim i hocu.-
-Halo zenska ! Zar ne cnis to celo vreme? A ono ti prolazi kroz prste, i nestaje. Ne zaboravi ono sto bi ne vraca se vise a ni popravnog nema.-
Hmmm. Pocesam se po bradi i upitam sebe onako tiho samo u mislima ima li Zaky pravo. U nadi da me ona nece cuti pokusavam ponovo razjasniti sebi neke stvari.
-Hej Zaklina, hajde ustani iz tih perjanih krpica nisi kokos i stani pred ogledalo pogledaj se, ali onako pravo duboko shvatices o cemu ti vec celo vreme govorim.-
-A joj Boze …!!! jesi ti danas dosadna. De majketi skloni mi se sociju. Pust me vec jednom na miru. Subota je hocu se izlezavati. Ne zelim misliti ni o cemu. Hocu svoj mir danas. -
-Ali draga moja jeste subota je. Kao sto rekoh vreme tece i prolazi. Vec za par sati i ona ce biti proslost koja se ne vraca. Sutra ces reci a joj sta sam sve mogla juce uraditi a nisam. I opet ti govorim draga moja Zaklina popravnog nema.-
I eto da bih joj ispunila zelju u nadi da ce me danas ostaviti na miru mrzovoljno ustajem iz kreveta navlacim papuce na noge i hou lagano krenuti prema kupatilu a ona se ponovo oglasi.
-Hajde Zaklina navuci jedan smesak na lice, znam ja da ti to mozes. I zasto tako mrzovoljno? Pa draga moja dan je tek poceo. Trebas se radovati svakom trenutku.-
A jojj izludjuje me pomislim sama u sebi. Navucem siroki osmeh preko usana, podignem glavu i udahnem duboko.
-Jeste Zaklina, tako je vec puno bolje, al pogledaj se sad u ogledalo. Zar ne mislis da tom tvom osmehu nesto fali.gledaj dobro pogledaj ogledalo.-
Cuvsi njen glas ponovo iza svojih ledja cvrsto zatvorim oci u nadi da ce nestati i konacno me pustiti na miru. Uhvatim se rukama cvrsto za ivicu lavaboa i lagano otvorim oci i sama sebi govorim da ja znam sta je u ogledalu. Isto to sto je i juce bilo i prekjuce i dan pre toga. Pa normalno ja a ko ce drugi biti. Al vidi cuda...!! sta je ovo?
Devojcica dugih pletenica trci bosonoga lvadom prekrivenom maslackom juri plavog leptirica koji je uvek na pola koraka ispred nje. Smeh odzvanja poljem. Njen smeh zraci svetloscu a iskrice srece iz ociju izviruju. Ista devojcica par godina kasnije ponosna tinejdzerka prkosna puna sebe . Prva ljubav prve suze prvi gubitak. Ali jos uvek osmeh zraci pogled pun topline ljubavi.
-Vidis Zaklina ona ne misli na juce, pred njom je zacrtano sutra. Pred njom je zivot koji ceka da se istrazi kao lavirint. Da se pogresi i iz gresaka nesto nauci. A onda nastavi dalje u novo sutra.-
Zastaje mi dah. Pa to sam ja u tom ogledalu. Ja i moj zivot koji se proteze daleko u proslost. Kao da su scene iz filma vidim sebe u raznm situacijama koje sam prolazila, pokusavajuci izvuci najbolje za mene i moje najdraze. I uvek s osmehom na licu mada su suze cesti gosti u ocima bile. Taj osmeh nije bio maska kao ovaj jutros nego od srca topao i iskren. I ponovo sklopim oci. Ne to sam ja i sad i onda sta mi ova Zaky jutros hoce reci. Cemu sve ovo ovaj kratki povratak u proslost a i sama me ubedjuje da ispravnog nema. E sad tek ne razumem.
-Pa dobro Zaky, sad te vise ne razumem. Da to je moja proslost. Ali ja je vise ne mogu ispraviti. Sto je bilo bilo je. Sta ce biti vidsecemo. A sta ja tu sad mogu.-
E bas to Zaklina bas to je problem. To sto si sad rekla ,,sta ce biti videcemo“ to je problem.-
- Hej hoces li ti meni to danas razjasniti ili cemo ostaviti za sutra … kao sto ti vec rekoh ne razumem te.-
-Ahaaaa! Ne razumes... ahaaaa videcemo...E draga moja znas sta . Ostani ti tu gde si i kukaj dalje hvataj se za slamku vracajuci se u proslost iz koje izvlacis samo bol i tugu promasaje i padove. I znas sta pokusavaj i dalje uporno ispravljati proslost, mozda ti i podje za rukom kao jedinoj individui na ovoj planeti.
A ja cu draga moja Zaklina pokupiti ono ostalo, ono vredno pred cim ti zatvaras oci i nastaviti tamo de je ona devojcica sa pletenicama stala. Odnosno nije ona stala ona je volela zivot u punom smislu, nego si je ti draga moja Zaklina zaustavila zabranila da dalje veselo preskace prepreke zivota. Da juri za leptiricima i da siri smeh lvadama mada su te livade sad drugacije.-
-E vala nece moci to je moje i ono onda i ovo danas .. i znas sta ne mozes mi ti oduzeti sto meni pripada.-
-Mogu mogu samo se t i dalje drvi i kurci ali ja sve mogu.-
-Nemas pravo Zaky na to nemas pravo zar ne shvatas-
-Ok Zaklina, a ko tebi daje za pravio da kopas po uspomenama i da svojim raspolozenjem sve oko sebe ubijas. Ne bukvalno ali ti znas kako ja mislim...-
Da ko mi daje za pravo da svoju bes ostavljam oko sebe . Niko mi nije kriv sto ja ne mogu nocima da spavam . Sto su mi jutra i kad su suncana ipak siva sto me zivot dribla umesto ja njega da driblam. Da ko mi je tu kriva.. pa normalno ja .
-Ok Zaklina vidim da se budis polako. Sporo to ide ali bolje je ikad nego nikad. Razmisli jos jednom sta ce biti sutra ako i dalje kopas po juce. Haj sad uzdravlje vidimo se sutra.-
-Ma hajde Zaky ja nista nisam rekla ali ti kao po navici i dalje kopas po mojim mislima i navodno ti si onda pametnica sve znas … hajde idi sad. Odlazi ja imam drugih poslova. Miozda je nekom nastradalo mace i treba mu uteha, ili je nekom potreban nemi sagovornik da ga poslusa a ne ko sto ti meni radis . Gubi se .-
Ha ha ha Zaklina nepopravljiva si. -