LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
vučko

vučko

Muški
Broj poruka : 1382
Godina : 65
Location : Beograd
Humor : može biti...
Datum upisa : 09.04.2010

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime25/5/2010, 9:30 pm

između jave i sna....
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime25/5/2010, 9:35 pm

Tea ::
Pa tu je verovatno pocela neka druga prica, ko zna sta bi tu jos ispalo, cekamo nastavak ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_biggrin

Mislim da kada bi bilo nastavka izgubilo bi se na lepoti price.Mnogo lepse je kada je nesto nedoreceno i kada se sluti u vazduhu.Barem moje misljenje,ali na piscu ove price je jel sta ce dalje...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime25/5/2010, 9:51 pm

Naravno, nadam se da ce biti jos dobrih prica jer rado citam svaki njen prilog.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
AlAnyah

AlAnyah

Ženski
Broj poruka : 87
Godina : 30
Location : Beograd
Humor : sarkazam
Datum upisa : 10.08.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime26/5/2010, 10:15 am

Nastavka neće biti jer, kao što reče Beskraj, to bi vas sve onemogućilo da maštate i razmišljate o ovome Wink
Nazad na vrh Ići dole
http://www.blogjob.from.rs
AlAnyah

AlAnyah

Ženski
Broj poruka : 87
Godina : 30
Location : Beograd
Humor : sarkazam
Datum upisa : 10.08.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Pain (u dva dela)   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime13/6/2010, 9:41 am

Kurva. Kurva me je opet prevarila. Opet i opet i opet. Prokleta jebena kučka ne ume da drži suknju spuštenu... Po ceo dan šljakam da ona ima šta da poždere i da obuče, a ona!? Šta ona radi?! Ona sedi kući, odgaja dete, boli je dupe. Ja se vratim sa posla, mrtav, a ona mi kaže da je dolazio majstor. Popravljao je veš mašinu. Kao. Kao da ja ne znam da je prevalio preko te iste jebene veš mašine i... Upamtiće me. Drolja.


Ponovo se vratio kući pijan. Ne znam više šta da radim. On više nije onaj isti čovek. Zajedno smo od pamtiveka. On je bio moj prvi dečko, moj jedini muškarac. Samo sam za njega imala oči, ceo život. Sada se izobličio u odvratnu pregojenu mešinu koja zaudara na alkohol i cigarete. Najcrnje je što ga ja i takvog i dalje volim i ne mogu bez njega. Zato i trpim sve. Sve. Dođe pijan i onda me optužuje za koješta...


Evo. Opet me laže. Stalno laže, drolja. Kao, voli me. Kao, ne vara me. Kao, nikada drugog nije ni pogledala. A vidi joj se da laže. I te suknje, te bluze... Za koga se pa oblači tako!? Sigurno ne za mene. Kao da je meni bitno šta ima na sebi. Ionako mi se više ne diže na drolju. Imam na poslu one kučkice, vole da mi ga... Jebiga, danas ribe rade svašta za posao i neki status.

Nisam. Nisam. Nisam!!! Nisam te prevarila. Shvati me, čoveče! Uz tebe sam ceo život, zašto mi to radiš?! Zapostavio si me, mislila sam da ti više nisam privlačna. Zato kupujem nove stvari. Pokušavam da vratim onu staru strast u naše živote. Veruj mi! Nemoj me ponovo rasplakati. Veruj mi. Volim te. Volim te. Samo tebe. Tebe i našeg sina. Zauvek.

Ne seri. Kravo jedna. Kakva strast, bre?! Pogledaj se!!! Oteglile su ti se sise, dupe ti je kao Sovjetski savez, alo!!! Pa tebe samo ti majstori mogu da karaju, bre, jedino njima nije gadno. Kurvo ogavna! Droljo!

Ne, ne, ljubavi, nemoj! Molim te, nemoj! Ne udaraj me pred detetom, molim te! Nemoj...

Šta nemoj!? Šta nemoj!? Šta je?! Tražila si strast, evo ti. Ne mogu da te tucam, ali mogu da te tučem. I da se nisi usudila da pisneš, droljo. Znam ja da tebe to pali. Tako te verovatno i ti majstori tvoji treskaju, a?! Jel tako!?


Molim te, pusti me. Molim te! Probudićeš Danila! Nemoj!




„Kasno je, mama. Već sam budan“, reče uplakani ubledeli momčić. Teturavo je stajao pored beživotnog tela svog oca, okružen krhotinama nečega što je pre sekund bila porculanska vaza. Strah je, iz dečaka, izbijao na sve strane. Tuga i strah su se širili iz majčine duše. Očev leš je širio samo krvavu fleku na tepihu i alkoholna isparenja u vazduh.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.blogjob.from.rs
AlAnyah

AlAnyah

Ženski
Broj poruka : 87
Godina : 30
Location : Beograd
Humor : sarkazam
Datum upisa : 10.08.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime13/6/2010, 9:42 am

Opet isto. Svi su isti. Nije to još jedna od onih glupih ženskih bespotrebnih rečenica. Svi su isti. Svi žele samo jedno od moje mamice. Ali, neće to Danilo da dozvoli. Ne sme. Jednom sam se zajebao, jednom sam dozvolio... Malo, doduše. Sprečio sam ga. I to onom odvratnom vazom što smo dobili od babe za useljenje. I nije bilo ništa, samo sam uklonio jednu veliku odvratnu napast iz maminog života. Ja sam dobrotvor, dobročinitelj, mamin Mesija. Tu sam zbog nje, da nju spašavam.

Onaj... kako se ono beše zvao?!... Petar, valjda... Povređivao je mamu. Čuo sam stenjanje iz njene sobe. Kao da je guši. Uplašio sam se. Upao sam unutra, mama je bila na kolenima. Kučkin sin je držao za glavu i... Nisam imao izbora. Ispraznio sam mu šaržer Nine Ross u potiljak. Posle me je mamica nagradila. Dok je taj smrad trulio na podu njene spavaće sobe, ja sam bio sa njom u kupatilu. Dozvolila mi je da joj sperem njegov mozak i njegovu krv sa tela. Kako sam samo bio srećan dok sam prelazio sunđerom preko njenih divnih oblina...

A i prošli put sam dobio nagradu, kad sam je odbranio. To je bio onaj... Zoran. Prokleti karatista, ogromni. Jedva sam ga savladao. On je pokušao da zdrobi moju mamu. Video sam ga. Video sam i čuo sam je. Čuo sam je kako vrišti. Bila je pod njim i vrištala je. Nisam smeo to da dozvolim. Ali, primetio me je... video mi je nož u ruci i... pokušao je da me obuzda. Rvali smo se. Onda je mama uspela da dohvati nož i da ga ubije. Posle smo mama i ja gledali film i dozvolila mi je da stavim glavu u njeno krilo i onda me je mazila po kosi. Nikad neću zaboraviti njen miris koji sam tad osetio.

Ćale... pa onda Petar, Zoran, Nenad, Vlada, Dragan, Luka, Srđan, Ivan... više ni ne znam koliko ih je bilo... Samo... zajebao sam se.

Kasno sam to shvatio, ali... Uvek sam grešio, uvek.
Tata je bio u pravu. Moj tata je bio u pravu a ja sam ga ubio...
Našao sam mamin dnevnik, slučajno, u fioci u kojoj drži donji veš.
Našao sam tamo i neke čudne cevaste predmete, liče na ono muško.
I onda sam krenuo da čitam.
I pročitao.


Sreda: Bio je Đole. Upao je u stan predstavivši se dole domaru kao majstor za veš mašinu. Danilo je u školi, a muž na poslu. Uh... Kako me je slatko tucao. Nikad nisam imala veći.


Tata je bio u pravu. Moj tatica. A ja sam ga ubio.

Sačekao sam drolju da dođe sa posla.
A onda sam je prvo ošamario na vratima, za dobrodošlicu.
Zaustila je da me pita šta mi je, ali je videla dnevnik na podu.
Naterao sam je da mi radi sve one stvari koje je radila svim onim mučenicima što sam ih ubio. Ubio sam ih zbog nje.
A onda sam ubio nju. Upucao sam je. Metak berete, kalibar 7.65 je protutnjao kroz njeno čelo.

Sada moram da vas pozdravim.
Idem i ja.
Danilov život više nema smisla, a u bereti je ostao još jedan metak.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.blogjob.from.rs
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime13/6/2010, 10:23 am

Јако брутална прича. Јесте да је измишљена али и у стварности постоји тога где деца имају лоше од својих родитеља и није чудно што постају убице и наркомани, у овом случају да је била ћерка била би иста мама. Не знам како те жене могу доћи кући после свега и погледати свог мужа и дете у очи.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime13/6/2010, 10:32 am

У почетку сам помислила да је он пјано и било ми је жао ње, али видиш као може човек да постане пијанац због своје жене. Како жена може да упропасти фамилију.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime13/6/2010, 10:37 am

Za koga je taj zadnji metak ostao?Sta mislis?Prica mozda na prvi pogled izgleda nestvarna,ali zasto bi bila nestvarna kada je ovo u stvari jedna svakidasnjica danasnjeg vremena.Ovo se desava mahom mnogim porodicana,koje su jako nesrecene i nezadovoljne i u tim zalosnim promenama traze resenja,ne shvatajuci da ulaze u jos vece probleme.Svi junaci ove price su zrtve ali najveca zrtva je glavni junak ove price.Ne bi se slozila sa Teom bas,da od losih roditelja su i losa deca,od losih roditelja ostaju samo deca koja su zrtva svega ovoga.Ona su ta koja ispastaju na kraju u celoj prici,i ostaju naceti i hodaju dalje kroz zivot bez duse,emocija i sve one lepote zivota jer se to u stvari sve nosi iz kuce.Kako ce taj Danilo dalje kroz zivot?A takvih Danila ako se malo okrenemo iza sebe ima ih na svakom koraku.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime13/6/2010, 10:44 am

Обично то буде тако јер родитељи дају лош пример деци. Не у 100 % случајева али већином, јер све што дете види да родитељ ради значи и њему је допуштено.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 58
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime13/6/2010, 3:10 pm

Знаш да волим уврнуте приче. Мени се допада, написла си све о жртви, о мислима, помало сулудим али ко их нема. Оправдано убиство са становишта извршиоца као и самоубиство на крају.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
AlAnyah

AlAnyah

Ženski
Broj poruka : 87
Godina : 30
Location : Beograd
Humor : sarkazam
Datum upisa : 10.08.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime13/6/2010, 3:12 pm

Drago mi ja ti se sviđa Wink
Nazad na vrh Ići dole
http://www.blogjob.from.rs
AlAnyah

AlAnyah

Ženski
Broj poruka : 87
Godina : 30
Location : Beograd
Humor : sarkazam
Datum upisa : 10.08.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Košmar... radni naslov "Brat i sestra" (inspirisano naslovom romana Džoane Trolop)   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime23/7/2010, 7:53 pm

Nikada nismo saznali šta nas je dovelo u tu prokletu situaciju ni kako smo se zadesili u tom stanu te noći. Nikada do sad nisam nikome ni pričala o ovome. Ali sada, sada kad sam sigurna u to da sam na sigurnom, sada smem da se ispovedim.



Moj brat Stefan i ja bili smo u stanu, po svemu sudeći, neke starice. Znate, bio je to jedan od onih stanova koji mirišu, ili smrde – kako vam volja, na ogavnu starost i bljutavo baeno povrće. Jedan od onih stanova koji vas, kako kročite u njih, podsete na svoju prošlost tim groznim, požutelim zidovima, prastarim nameštajem i obaveznim heklanim stolnjakom na trpezarijskom stolu. Ovaj stan imao je sreću da pripada nekom bogatijem čoveku, reklo bi se, jer je u uglu dnevne sobe imao stari pianino. Činilo mi se da dugo niko nije preleteo prstima po njegovim dirkama, kao da su se ljudi plašili da će tim zvukom oterati neke duhove koji su se nastanili iza polutrulih klavirskih daščica.
Dakle, nekako (a i dalje je nepoznato kako) nas dvoje smo se te noći zatekli tu. Imali smo tek dvadeset i dvadeset i jednu godinu – Stefan je stariji od mene godinu dana i, za razliku od mene, uvek je voleo avanture i opasnost. Ja, ja sam bila mirnija, naklonjenija avanturama koje su mi donosile stranice mnogih pročitanih i napisanih knjiga i onim opasnostima koje su donosila moja brojna maštanja o budućnosti. Razume se, kao vođena Marfijevim zakonom, moja je budućnost bila tačno onakva kakvu je nisam zamišljala ni u najluđim snovima.

No, vratimo se priči.

Sa prastarog malenog televizora, prekrivenog debelim slojem prašine, tim odvratnim, smrdljivim svedokom vremena, u dnevnoj sobi odjekivala je špica za treći dnevnik RTS-a. Sećam se i dan-danas, posle toliko godina, kako je išla ta melodija. Melodija koja me budi u košmarima. Melodija koja mi zasvira u glavi svaki put kada osetim da će se nešto desiti. Nešto što ne valja.
Sedeli smo na starom kauču čiji su nasloni za ruke bili prekriveni silnim heklerajem. Kauč je na više mesta bio progoren cigaretom, a na stočiću ispred nas haosom je dominirala stara kristalna pepeljara iz koje se prelivao pepeo praćen opušcima. Kao da nije pražnjena godinama a ipak, njena kristalna spoljašnost je blistala kao da je pre svega nekoliko sekundi uglancana.
Pomenuti haos na stolu bio je veoma impozantan. Bile su tu novine (Politika, ali iz 1950 i neke godine), bilo je tu nekih prastarih ogrlica i polomljenih medaljona – kao da je neko izvrnuo i prosuo kompletnu staričinu kutiju sa nakitom koji je, verovatno, nasledila od svoje bake. Na stolu je bilo i nekoliko knjiga. Bili su tu Andrić, Ćopić, Nabokov, Majakovski. Čudna kombinacija. Četiri prljave šoljice sa skorelim socom od kafe, dve zgužvane (ili je, možda, bolje reći zgromljene) paklice Drine bez filtera, gomila hartijica na kojima su bili prežvrljani neki brojevi telefona...

Na podu, ispred televizora, nalazila se neka ogromna plava knjiga. Nikada neću zaboraviti trenutak kada je Stefan ustao, ugasivši prethodno svoj Camel u onoj prepunoj pepeljari, i podigao tu knjigu. Listao je ubrzano ali sam ipak, sedeći i dalje na dvosedu, uspela da vidim da je to foto-album. Izraz bratovljevog lica, neponovljiv, bio je jeziv. Inače bledoput, Stefan je odjednom postao prozirno beo, namrštenih obrva i tamnih, inače krupnih, očiju koje su sada bile prorezi na licu.
„Šta ti je? Šta je to?“, upitala sam ga, ubeđena da me zavitlava, da želi da me zastraši – onako kako je nebrojeno puta do sada već uspevao. Odgovora nije bilo. Zaklopio je album sa slikama i ruke spustio uz telo. Blago povijene kičme, pogleda uprtog u pod, nije izgledao kao mladić već kao starac.
Izmenjenim, čudno dubokim i tihim, ali autoritativnim glasom rekao je: „Valjalo bi da se što pre izgubimo odavde. Ustaj! Idemo!“
„Stef, nemoj me zezati, bre. Šta je bilo?!“
„Rekao sam! Polazi!“

Morala sam da ga poslušam. Nikada nisam niti ću ikada sebi oprostiti što nisam bez reči krenula napolje, umesto što sam drsko, nalik trogodišnjem ljutom, razmaženom detetu, otela album iz Stefanovih ruku. Pokušao je da ga preotme, ali sam bila brža. Strovalila sam se ponovo na krevet, spustivši album u krilo i krenula da ga listam.
Evo, i sada kad pišem ove redove, znajući da sam na sigurnom i da se ovo neće pročitati za mog života, i sada drhtim i sada se osvrćem i gledam u beli zid iza sebe. Teške tamno-plave korice albuma sakrivale su užas. Na svakoj strani po jedna fotografija, velikih dimenzija.

Prva fotografija prikazivala je nago telo ubijene starice. Prerezanog grkljana ležala je na nekom stolu koji se maltene mogao videti kroz njenu sivkastu, beskrvnu, naboranu kožu. Zastrašujuć pogled njenih ledeno plavih očiju uperen u fotoaparat kojim je ovekovečen taj ogavni trenutak, urezan mi je u sećanje i često me tera da bežim od plavookih ljudi u životu.
Na drugoj fotografiji je skoro sve bilo isto. I položaj tela i taj jezivi pogled. Osim što, ovaj put, starica nije imala ni jednu dlačicu na svom telu. Obrijane glave i svih ostalih delova tela, ličila je na neku prestaru bebu. Ova slika prikazivala je, mislila sam te sekunde, najveću okrutnost fotografa-ubice. Tako obezličiti nekoga ko je svoj lik i svoj stav gradio decenijama...
Okretanje sledećih stranica me je razuverilo u to, .
Treća fotografija je pokazivala staričinu glavu odvojenu od tela. Prerezan vrat, ali prerezan hirurškom preciznošću. Glava, nezavisna od tela. Ćelava glava, iskolačenih plavih očiju...
Četvrta je bila dokaz odstranjivanju šaka i stopala. Ponovo taj isti, pravilni rez. Ponovo ta staračka bela koža.
Na sledećoj fotografiji leš je bio potpuno raskomadan, kao Barbike nakon što su se surove devojčice igrale sa njima. Na onom istom stolu, ležalo je telo (trup koji su činila ramena, grudi, stomak i genitalije), a glava, ruke i noge (takođe, iseckane na sastavne delove) postavljeni su uz male razmake oko tela u pozu sličnoj Da Vinčijevom Vetruvijskom čoveku.
Sledeća stranica nije imala fotografiju.
Imala je tekst. Ispisan kaligrafskim, preciznim rukopisom:

„Nisam kriv. Samo mi je bilo dosadno. Mnogo dosadno. Nije ni ona ništa skrivila. Prosto, zadesila se u pogrešno vreme na pogrešnom mestu i to je označilo njen kraj. Moram priznati da je bilo zabavno. Tranžiranje i slikanje. Pravljenje ovog albuma.
Osladilo mi se.
Vi, vi koji ovo čitate znajte da nećete dugo. Ubijanje je kao droga, potpuno te obuzme i toj želji se ne možeš odupreti.
Vi, proćićete kao i ona.
Uskoro.“


Drhtala sam, sa suzama u očima. Drhtala sam kao pred najteže ispite, one životne. Drhtala i gledala u Stefana koji me je posmatrao, ali mi se činilo da gleda kroz mene. Tihi jecaj mi se oteo iz grudi kada sam pokušala da ga pitam šta ćemo raditi. Da li da zovemo policiju, da li da jednostavno pobegnemo iz tog stana, da li, da li...
Stefan nije odgovarao. Gledao je iza mene, ka vratima od spavaće sobe koja su bila iza mene. Primetila sam da mu je usna blago zadrhtala. Nije imao snage da progovori, rekao mi je kasnije. Okrenula sam se i videla siluetu koja izlazi iz mraka. Skočila sam, sećam se, na brata – maltene ga srušivši. Automatski me je primio u zagrljaj i privukao sebi, kao nekada kada me je čuvao od jače i starije dece u parkiću. Iz spavaće sobe je izronila prilika. Krupni muškarac, tamnoput i tamnokos, prekriven maljama i ogavno prljavom odećom, sa jezivim ožiljkom preko lica. Osetila sam kako nestajem, kao da se rušim, svesna i sigurna u to da će nas ubiti. Oboje. I ne znam da li mi je teže padalo to što sam verovala da će me ubiti ili to što sam mislila da će ubiti mog brata. Moje drugo ja.

Laganim koracima čovek je krenuo ka nama.
„Nove žrtve. Dobro mi došli!“, reče hladnim, piskavim glasom koji nimalo nije išao uz tu krupnu figuru. Glasom koji mi je budio najgora i najlošija osećanja. Glasom koji me je plašio i bio mi je jeziviji i od onih fotografija. Sva sreća, Stefan je bio pribraniji od mene i uspeo je da me ugura u kuhinju iza nas i da zaključa vrata.
Glas sa druge strane vrata se ubrzo začuo:
„Baš ste deca. Mislite da ćete moći doveka da sedite tu, da će mi čekanje dosaditi?! Ili mislite da ne mogu da razvalim vrata?! Da ću propustiti priliku da prerežem vaše vratove, da vas pripremim za slikanje kao i onu babu?! Mislite da neću uživati u vašim mrtvim telima?! Da mi se nećete, tako mrtvi, podati baš kao i ta prokleta starica!?“
Zaplakala sam snažno i glasno, na šta me je Stefan prekorno pogledao. Pokretom jedne ruke spustio me je na stolicu i zagrlio čvrsto, kao da će tako da mi ulije snagu za borbu. Borbu protiv ludog čoveka. Protiv manijaka. I to naoružanog manijaka.
„Smiri se, mila. Sve će biti u redu“, rekao mi je glasom punim nekog nadčovečanskog mira, dok me je nežno ljuljuškao u zagrljaju.
„Neće, neće! Jesi li pročitao ono, jesi ga čuo?! Ubiće nas, Stefane!“, ječala sam neutešno.
„Smiri se! Ti si ja!“, šapnu mi brat. To su bile naše reči, reči kojima smo govorili da smo jedno drugome sve na svetu i da je sve što imamo zajedničko, uključujući i nas same. Privukao me je još bliže sebi i krenuo ubrzano da mi priča.

Kao i uvek, moj brat je uspeo da me iznenadi. Njegova inteligencija kojom smo se oduvek svi ponosili, ponovo je došla do izražaja. Stefan je imao plan...


Uskoro sam, po bratovljevom planu, ušla u veliki plakar koji je bio uz zid iza vrata. U rukama sam držala ogromni nož koji je Stefan uspeo da nađe. Blago otškrinuta vrata su mi omogućavala da vidim šta se dešava van ormana.
Gledala sam brata kako spretno i tiho slaže neke šerpe jednu u drugu i njihove poklopce pričvršćuje gumicama za tegle. Znao je da ga posmatram. Oduvek smo bili telepatski vezani, kao da smo blizanci. Okrenuo se ka plakaru i namignuo mi, izraz lica je govorio da će sve biti dobro i ja sam mu verovala. Kao i uvek. Udahnula sam duboko, prateći dalji tok dešavanja.

Stefan je upakovane šerpe bacio kroz prozor, zatvoren, tako da je njihov let sa drugog sprata do dole bio propraćen jakom bukom. Kao da mu je dat znak, dlakavi odvratni muškarac je provalio u kuhinju. Vrata su, od siline njegovog udara, drmnula u plakar i zatresla ga pa su se vratanca od dela u kome sam ja bila još više otvorila. Svetlost je još više obasjala prostor pored mene i... Imala sam šta da vidim. Iz velike crne kese za smeće koja je stajala pored mene izvirivala je ćelava glava mrtve starice. Tiho ciknuh i brat mahinalno pogleda ka plakaru. Uplašila sam se da će Stefanov plan propasti i da ćemo oboje završiti kao ona jadna starica. Međutim, ubica me nije čuo.

Pogledao je Stefana koji je stajao pored razbijenog prozora unezverenog izraza lica i viknuo: „Gde je devojka!? Šta se desilo!?“
„Hteli... smo da pobegnemo... Ona... Ona je skočila, ja... nisam smeo... plašim se visine...“, mucao je Stefan uplašeno, uzmičući ka radnim elementima.
Iako lažan, njegov strah me je brinuo. Bilo je čudno videti Stefana koji je uvek bio neustrašiv kako bojažljivo gleda surovog manijaka ispred sebe.
„Mnah... Nju ću potražiti kasnije. Prvo ću se pozabaviti tobom.“, reče ubica prilazeći sve bliže Stefanu koji je ćutke gutao knedle i posmatrao nakaznog čoveka suznim očima. „Nemaš gde da pobegneš, sine. Jedini izlaz iz kuhinje su ova vrata iza mene, a mene ćeš teško da zaobiđeš.“
Stefan je, naizgled prestrašeno ali mirno, stajao kraj radnih elemenata tako da je ubica, koji je bio na svega nekoliko koraka od njega, meni bio okrenut leđima. Brojala sam u sebi stotinke, molila se svim silama da nam pomognu... Muškarac je prišao Stefanu i izvukao nož iz pantalona. Prizor oštrice noža na vratu mog brata bilo je nešto najstrašnije što sam ikada videla u životu. Kao da je muškarac mene ubijao time što je samo spustio nož na Stefanovo grlo.


Smrklo mi se. Ni sada ne umem da opišem taj osećaj. Nešto između straha i besa. Između nadljudske snage i nepodnošljive slabosti. Te sekunde kada sam izletela iz plakara, nisam ničega bila svesna. Nisam znala ni ko sam, ni gde sam, ni šta radim. Pred očima mi je bio samo lik mog brata i scene koje su mogle da se dogode...
Došla sam sebi tek nekoliko trenutaka kasnije, kada me je Stefan držao u naručju, uplakanu i drhturavu. Gledala sam u svoje krvave ruke, gledala sam u muškarca koji je ležao nepomično, na stomaku, dok mu je u leđima stajao zaboden dugački kuhinjski nož. Gledala sam u delo svojih ruku. Ubila sam čoveka. Ubila sam čoveka i bila sam srećna. Istovremeno sam se osećala kao monstrum i kao šampion. To biće je moglo da povredi mog brata, moje drugo ja, a ja to nisam dozvolila. Stefan me je neko vreme smirivao u svojim rukama, a onda mi tiho reče:
„Dušo, komšije su verovatno već zvale policiju. Ako nas zateknu ovde biće... Mi... Mi moramo da se razdvojimo. Zamisli šta će se desiti ako nas vide, ako nas uhvate...“
Bez reči smo ustali i krenuli da preturamo po stanu. Staričina ušteđevina je bila dovoljna. Nikada neću zaboraviti pogled mog brata, njegov poslednji pogled. Pun tuge i straha, ljubavi i besa. Nismo želeli da se to desi ali, čini se da nismo imali izbora. Stefan i ja više nikada nismo pričali o toj noći. Nikada se više nismo ni videli.


Ipak, Amaja iz Keruana u Tunisu sa svoje plantaže šalje dva puta mesečno paket sa urmama i maslinovim uljem, Sebastijanu u Narvik u Norveškoj. Dva puta mesečno Amaji stiže pismo iz Narvika koje sadrži samo tri reči:

„Ti si ja!“
Nazad na vrh Ići dole
http://www.blogjob.from.rs
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime23/7/2010, 8:25 pm

Zastade mi dah, uzbudljivo i napeto stanje opisala si veoma dobro, tvojoj masti nema kraja.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
AlAnyah

AlAnyah

Ženski
Broj poruka : 87
Godina : 30
Location : Beograd
Humor : sarkazam
Datum upisa : 10.08.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime23/7/2010, 8:27 pm

Hvala, Tea :*
Nazad na vrh Ići dole
http://www.blogjob.from.rs
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 58
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime23/7/2010, 8:35 pm

Ефектно, чита се брзо и не одвлачи пажњу било шта около.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime24/7/2010, 12:02 am

Evo upravo sam i ja zavrsila sa citanjem,kako rece Masada brzo se cita i nista nije moglo da mi odvuce paznju.U tvom stili je,jako mi se dopada kao i sve ostalo sto pises.Jer volim kada nesto citam da sam samo na to usresredjena a ti to uspevas uvek.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
AlAnyah

AlAnyah

Ženski
Broj poruka : 87
Godina : 30
Location : Beograd
Humor : sarkazam
Datum upisa : 10.08.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime26/7/2010, 4:16 pm

Hvala vam svima Smile
Nazad na vrh Ići dole
http://www.blogjob.from.rs
AlAnyah

AlAnyah

Ženski
Broj poruka : 87
Godina : 30
Location : Beograd
Humor : sarkazam
Datum upisa : 10.08.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Čovek Pacov (inspiracija za naslov – istoimeno delo Sigmunda Frojda)   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime27/7/2010, 1:59 pm

Sa starog, kako bi bake rekle - izanđalog tranzistora dopirao je jecajući glas Aličića Ljube.
"Plačite za mnom, jesenje kiše, život se nastavlja. Moja me mala ne voli više, sreću zaboravlja."

Sedeo je na nekoj stolici, metalne konstrukcije, koja je bila prekrivena crvenkastim slojem rđe. Ispred njega bio je drveni sto čija se drvena kora ljuštila kao na stablima, vekovima starim. Bio je to prilično veliki sto ali se njegova površina, prekrivena kojekakvim čudesima, činila smešno malom.
Bila je tu flaša na kojoj je flomasterom bilo napisano "Stoletova ljuta 2005". U flaši je bilo nešto malo rakije, tek da prekrije njeno stakleno, prljavo, mutno dno. Razume se, flaša je bila otvorena, njen čep je bio ko-zna-gde, pa je soba smrdela na alkoholna isparavanja - što iz flaše, što iz njega.
Bila je tu i tacnica, jedna od onih što vam preostanu iz skršenog kompleta za kafu, a sačuvate je da ni sami ne znate zašto. Na njoj su bespomoćno ležale desetine pokojnih opušaka. Ivice tacne bile su okićene iskorišćenim šibicama, koje su još uvek blago smrdele.
Između flaše i pepeljarotacne, između ta dva poroka, stajao je stari mobilni telefon, Nokia 1610. Izgledalo je da je i on pokojni jer, desetak centimetara iliti santima od njega, stajala je njegova baterija. Izvađena i zaboravljena, isto onako kako je i Ona njega izvadila iz svog života i zaboravila.
Pogledao je u hrpu koverata koja je stajala na ivici stola. Neplaćeni računi. Hah! Koga uopšte briga za njih. I ostaće neplaćeni. On ionako večeras više neće postojati. Gorko se nasmejao, oblizujući usne da oseti poslednje kapi rakije na njima. Drolja ga je ostavila, misleći da će uspeti da nađe boljeg.

- Gde ćeš bolje od mene, kravo! Pa pogledaj me!
Vikao je lomeći pijani jezik, dok se gegao ka ogledalu. U jednom trenutku se uplašio da je onaj iz ogledala uspeo da ga otrezni, taj čovek, taj prizor, ko god da je to, bio je odvratan. Masna kosa dopirala mu je do polovine ušiju, upadajući mu pomalo i u oči. A oči... Krvave, poluspuštenih kapaka. Čak su i one nekako delovale prljavo. Bio je znojav i taj znoj je nekako uspevao da rastopi štroku sa njegovog lica, pa su mu sada po obrazima tekli crni tanki potočići. Tečna prljavština. Pomislio je kako bi to bio dobar naziv za neki neuspeli školski pank bend, to je čak uspelo i da ga nasmeje. Setio se njegovog benda, iz srednje škole. Setio se kako je uspevao da ima svaku koju pogleda. Nije bilo puno devojaka koje su odolevale njegovog mračnom pogledu i zgodnom telu. Gitaru i glas da ni ne pominjemo. Ha! Zgodno telo. To mu je delovalo kao daleka prošlost, kao da to nekada nije ni bio on. Ili ovo sada nije on. Svejedno. Posmatrao je svoj odraz u ogledalu, posmatrao je stomak koji je bio toliki da nije mogao istovremeno da nasloni na ogledalo i stomak i lice. Ponovni gorki smeh - siktao je kako bi tako debeo mogao da radi kao Deda Mraz. Ali mu je i ta ideja uskoro nestala jer se setio em da mrzi decu em da će ionako da se ubije večeras.

Seo je na pod ispred ogledala i pogledom okružio sobu u kojoj je živeo tih nekoliko godina nakon što ga je izbacila iz kuće. Nikada to nije preboleo. Nije ni čudo. Došao je kući sa posla i zatekao je u krevetu sa njegovim najboljim prijateljem. Gledao ih je zblanuto dok je ona lajala na njega kako je beskoristan i odvratan i kako je njoj lepo njena majka pričala da zaslužuje bolje od njega i uostalom da joj se više ne pojavljuje pred očima, da iste noći napusti dom. Bilo je to pre nekoliko godina ali se on i danas, ovako pijan, seća svake njene izgovorene reči, svakog povišenog tena, gesta, mimike. Seća se i kako je njegov, do tada, najbolji prijatelj, ležao na krevetu, potpuno nag i opušten, kao da gleda neku latino novelu ili komičnu predstavu.
Nije, doduše, uspevao da se seti kako je došao do ove sobice. Sve posle te noći bilo je kao pod nekom izmaglicom. Kao da nije ni bilo bitno. A i zašto bi bilo!?
Gledao je svoj novi dom, ako se tako moglo nazvati tih dvan'est kvadrata u kojima je obitavao. Imao je čak i kućne ljubimce tu, da. Raznih rasa. Imao je pacove, miševe, bubašvabe, bubaruse, bube parketuše, paukove, leptirice, jednog mrtvog slepog miša i fleke od komaraca. Nikada nije imao više pravih prijatelja nego sada. Sve te ogavne živuljke su se družile sa njim svake noći kada bi, obeznanjen od alkohola, prespavao na prljavom parketu.
Gledao je tapete, poluoljuštene i masne.
Gledao je zavese. Prljave zavese na prljavim prozorima, ako su se uopšte ta polupana stakla tako mogla nazvati. Nije mu bilo bitno što mu upadaju i kiša i sneg, što je napolju prokleti minus, nije mu bilo hladno, nije bio mokar. On godinama nije ništa ni osećao. Osećao je samo stezanje u grudima svaki put kada bi se setio tog verbalnog šamara koji mu je zveknula njegova ženica. Čudno je to. Čudno je to kako je on i dalje nju voleo, iako je nazivao droljom. Čudno je to kako je on i dalje, negde duboko u sebi, verovao da će ona ipak da mu oprosti i da ga pusti natrag sebi. Samo nije bio siguran šta ona njemu ima da oprosti. Možda to što je zarađivao za njih oboje, možda to što je nosila zlatne lančiće i narukvice, što je letovala na jebenim Maldivima, dok je on bio direktor, veliko mudo. A sada... Šta je sada?! Sada je ona ljubavnica njegovog kolege, njegovog bivšeg prijatelja. Ceo grad joj se smeje, ali iza leđa. U facu joj se keze, dive joj se, dok njega na ulici šutiraju kao neko ćopavo pseto. Više ga ni ne prepoznaju. Nije ni čudo, ne poznaje ni on sebe ponekad. Ako je to, uopšte, on.

Iz rupe u uglu sobe izmigoljio je jedan poveći pacov. Čak je i taj pacov gledao u njega kao da je on niža rasa. Kao da nije dostojan druženja sa jednim pacovom. A nekad je šetao D&G odela, pušio tompuse i... Glodar je brzometno došao do njega. Stao je kraj njegove leve butine, blago nakrivio svoju pacovsku glavicu i dugački rep skrasio na njegovom kolenu. Gledao je ga pravo u oči, sa nekom neskrivenom pacovskom tugom. Uzeo ga je u ruke i spustio na grudi, na svoju sivu majicu koja je pre samo nekoliko godina bila bela. Prigrlio je pacova, onako kako bi neka majka spustila bebu na svoje grudi. Pogledao je u te sitne mišje okice i video sebe. On je bio pacov, zapravo. Prljava odvratna mešina koja se skrivala u toj rupi plašeći se sveta, plašeći se reakcija ljudi kad bi im se zagledao u oči. Ovako, kad se zagleda u te pacovske crne oči, nema reakcija, nema grubih reči, nema... Nema bola.

Neko je kucao na vrata. Kao da su pa zaključana, pobogu, svi znaju da on nema bravu, nema novca da je ugradi a ni ne treba mu - nije da se plaši da će ga neko opljačkati ili zaklati preko noći. Možda se, šta više, tome i nadao. Kucač je bio uporan... Ustao je i odgegao se do vrata, sa pacovom u naručju. Ljutito i naglo otvori vrata, želeći da pokaže tom idiotu ispred da nisu ni zaključana. Ispred vrata, oljuštenih i nabubrelih od vlage, stajala je njegova žena. Nije je video od one noći, premda je zvala poslednjih nekoliko dana. Nije se nimalo promenila. Duga prirodno plava kosa i dalje je dosezala do kraja leđa, a njeno telo je i dalje izgledalo kao da ima 23 godine. Samo lice... Nekada mlado, sveže lice, sada je izgledalo ispijeno, smežurano... Uplakano. Gledala je u njega nejasno, kao da pokušava da ga prepozna. Ciknula je i odskočila kad je shvatila da mu je pacov u rukama.
Okrenuo se na peti i vratio se u sobu. Ona je stajala i dalje pred vratima, čekajući poziv da uđe u tu jezivu, smrdljivu jazbinu. Pogledao je i blago klimnuo glavom, prećutno je pozvaviši unutra, kao da se plaši da joj se obrati. Još uvek je, kao pre desetak godina kada su se zabavljali, doživljavao kao boginju.

"Promenio si se", zajeca uplakana žena, gledajući ga pomalo zgađeno. Normalno da se promenio, jeo je đubre i pio kao smuk. Radio najgore i najteže poslove, kakve njena slatka glavica nije mogla ni da zamisli. Praznio je septičke jame, kopao kanale, samo da bi imao za koru hleba.
"Izvini, nemam čime da te poslužim. Upravo sam pojeo poslednju teglicu kavijara", reče sarkastično i pijano, gledajući je sa mešavinom prezira i divljenja.
"Zvala sam te. Nisi se javljao a posle nisi bio dostupan", reče ona gledajući u posmrtne ostatke njegovog mobilnog telefona, držeći u ruci svoj tačskrin telefon.
"Da, pa, imao sam važne sastanke sa državnim vrhom, jebiga..."
"Nema potrebe za tim tonom. Došla sam da ti kažem da možeš da se vratiš kući. Razmislila sam i... pa, smatram da bismo mogli probati ponovo."

Hladnoća glasa kojim je to izgovorila zaparala je vrući smrdljivi vazduh male sobe. Pogledao je razjareno, trgnuvši skoro uspavanog pacova u svojim rukama. Prišao joj je polako, odmerio je od glave do pete, pa se grohotom nasmejao.
"Ti SMATRAŠ?! Jel ti to meni nešto opraštaš, droljo?! Jel ti meni opraštaš što sam te gledao kako stenješ na onom idiotu!? Jel to ja treba da se izvinim što si me isterala iz kuće koju sam ti JA kupio!?", siktao je tako blizu ispred nje da je osećala njegov strašni zadah.
"Bacila si me kao vreću đubreta! Kurvo! Zaklela si mi se na večnu ljubav, a ko zna koliko si me dugo varala! Možda mi nikada ni nisi bila verna! Znaš li ti kako sam se ja osećao te noći?! Znaš li, droljetino?! Evo, ovako!"
Te sekunde je siroti pacov završio zafrljačen o zid. Da je neko momentalno fotografisao izgledao bi kao one tigrove i medveđe kože koje vise na zidovima kao suveniri iz lova. Bez reči su gledali kako mrtvi pacov klizi niz tapete ostavljajući krvave tragove. Tupnuo je u pod kada je on ponovo progovorio:
"Osećao sam se kao da sam jebeni pacov koga si hitnula u zid i ubila. Ubila si sve ljudsko u meni! Pogledaj me! Pogledaj me, počeo sam da ličim na pacova. Počeo sam da se družim sa bubašvabama, dajem im imena! Najružnija nosi tvoje ime!"
Drhtala je i uzmicala, dok se nije naslonila na štrokava vrata. Pribio se uz nju, naslonivši pesnice na zid iznad nje tako da nije mogla da se pomeri. Spustio je usne na njene na šta je ona, koliko je mogla, pomerila glavu u stranu i namreškala nosić. Znao je da nije podnosila smrad rakije.
"Pa da, sad ti smetaju i moji poljupci, a?!", rekao je udarivši joj šamar. Odmakao se od nje, dok je dlanom trljala obraz. Da ublaži bol ili da istrlja obraz da bi očistila njegovu prljavštinu sa sebe, pitao se. Plakala je, kao neutešno dete, gledajući ga kako se smeje, naslonjen na sto prepun đubreta.
Uzeo je nož sa stola i prišao joj. Sa ludačkim kezom na licu, oštricom je prelazio preko njenog grla opasanog biserima. Iako se smejao, iz desnog oka mu je klizila jedna teška suza. Grubim ranjavim prstima joj je prešao po licu. Nasmešio se shvativši konačno da su njih dvoje oduvek bili dva sveta - gruba i nežna koža, on koji radi i ona koja muze njegov novac.
"Voleo sam te, da znaš. Voleo sam te do danas.", rekao je ogorčeno.

Krenuo je ka vratima, da izađe napolje, ali se ipak okrenuo. Poslednji put. Video je svoju prljavu malu sobicu. Video je mrtvog pacova na poda. A pored njega... Pored njega je ležala ona, sva čista u ružičastom kompletu preko koga se širila tamnocrvena mrlja. Nož zariven u stomaku bio je simbol njihovog kraja. Pa... Njenog sigurno, za njega se ne zna.

Šmrknuo je, obrisavši tu glupu, dosadnu suzu i krenuo u noć.
Za njim su se vukle uspomene, kao dugačak rep umirućeg pacova.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.blogjob.from.rs
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime27/7/2010, 7:27 pm

AlAyah, tvoje pisanje odgovara svakom uzrastu, jednako zanimljivo, uzbudljivo, razumljivo i pre svega kvalitetno. Nije prvi put da citam tvoje price ovog tipa, znam da ce se nesto dogoditi i ocekujem to svakog trenutka ali poznajuci tebe znam da moram da cekam da dodjem do kraja jer znam da si tu ostavila ono najkljucnije, sta reci bez da mogu da te citam godinama i da mi ne dosadi.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 58
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime27/7/2010, 8:03 pm

Рекох ти на ФБ, одличан је и умерен текст.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
AlAnyah

AlAnyah

Ženski
Broj poruka : 87
Godina : 30
Location : Beograd
Humor : sarkazam
Datum upisa : 10.08.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Pripjatovski Porše   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime22/10/2010, 8:01 pm

Gledao je ćerku svojih prijatelja nekim drugim očima, već nekoliko dana. Činilo mu se da je devojčica u proteklih nedelju-dve naglo porasla. Više je nisu zanimale lutkice i preskakanje lastiša, više nije oblačila široke trenerke sa likovima iz crtanih filmova. Počela je da ga posmatra, krišom, ispod oka, ali onako... Rekao bi – zavodljivo, ali nije tako, sigurno. Pa, pobogu, stariji je od nje dvadeset i jednu godinu, a njoj je tek četrnaest. Nije želeo da prihvati tu kobnu reč ’flert’ koju je izgovarao glas u njegovoj glavi, nadao se da to samo njegova bolesna mašta tako vidi. Sandra je DETE, kakav crni flert i kakvo crno zavođenje!

Baš te večeri, dok je ispijao šestu čašu čistog viskija i proklinjao sebe što mu je uopšte pala na pamet, stigao mu je SMS. Od Sandre.


„Čula sam da si kupio nov automobil. Kada ćeš da me provozaš? S. :*“

Gledao je, pripit, u tačskrin svog mobilnog telefona. Da te provozam ja malo, a, mislio je u sebi. Pritisnuo je zelenkasti taster i pozvao je. Znao je da će kad-tad zažaliti zbog toga, ali imao je suviše alkohola u krvi da bi ga to sad interesovalo. Nakon dva-tri zvona, čuo je njen glas. Mlad, ali i dubok, nekako senzualan.

- Halo?
- Hej... Otkud ta želja za... vožnjom?
- Pa ono... čula sam da si uzeo nova kolica, pa sam mislila da bi voleo da u njima provozaš neku mladu devojku kroz grad... Čisto da se vidi kakva si faca.

Nije mogao a da se ne nasmeje na ovakvu provokaciju. Znala je koliko ga je oduvek bilo briga i za to što su devojke uzdisale za njim, kao i za činjenicu da ceo život ne bi morao da radi jer mu je otac ostavio u nasleđe previše cifara na bankovnom računu. Nimalo ne bi ličilo na njega da voza cice kroz grad i da se hvali svojim novim Poršeom. No... Rešio je da prihvati igru.

- Kad ti se sutra završava škola?, upitao je. Nekoliko sekundi slušao je tišinu, a onda je dobio i odgovor.
- U pola 8 uveče.
- Čekaću te ispred.

Prekinuo je vezu pre nego što je ženski glas uspeo išta da izgovori. Odteturao se do ogledala i video čoveka koji pilji u njega. Oči su mu bile blago zakrvavljene a trodnevna brada još pridodaje tom imidžu mladog raspusnika. Počeo je da se obraća čoveku u ogledalu, a potom i da viče na njega, kako nije normalan i kako će zažaliti zbog toga sutra.



Bilo je još gore kada se probudio mamuran narednog popodneva. Za svaki slučaj je pogledao listu pozvanih brojeva, da se uveri da nije ishalucinirao onaj razgovor. Ali, nije. Broj je bio tu, sa tačnim vremenom i datumom poziva, kao i sa vremenom trajanja razgovora. Sedeo je na terasi, sa velikom šoljom kafe na stočiću, vrteći telefon u ruci. Razmišljao je da li da pozove Sandru i otkaže viđanje. Međutim, nešto ga je uporno teralo da vidi dokle će Sandra ići. Da li je u pitanju stvarno samo njegova prljava, raspusna mašta... Da li Sandra stvarno želi da se proveze u automobilu ili... Zvuk bačenog novčića prenuo ga je iz razmišljanja. Nova poruka.

„E, gubim sledeća dva časa. Krećem ka tebi, pa idemo u avanturu. Cmokić. S.“

Ustao je tako naglo da je oborio gvozdenu stolicu na kojoj je sedeo. Preskočio je i pohitao ka kupatilu. Brzometno tuširanje ga je malo osvežilo, nije više izgledao tako ubijeno kao sinoć. Rešio je da ne brije bradu, iako je mrzeo da izlazi neobrijan. Navukao je svetlosive farmerke i crni uzani džemper. Vezivao je pertle na patikama kad je zazujao interfon u predsoblju. Podigao je slušalicu, iako je znao da je ona.

- Da?
- Sandra. ’Ajde, silazi. Hladno je.
- Evo me...

Kad je sišao dole shvatio je zašto joj je hladno. Karirana kratka suknjica jedva je dosezala do polovine butina, a bela košulja je prkosno otkrivala probušeni pupak. Pitao se kako danas devojčice smeju tako odevene da odlaze u školu. Prišao je automobilu na koji je ona bila naslonjena i, pritiskom na dugmence na ključevima, deaktivirao je alarm. Mašio se rukom za bravu, da otvori vrata, kad je osetio njenu blizinu.

- Pa, nismo se ni pozdravili. Gde žuriš?, upitala ga je nekim blago promuklim glasom, od kojeg je osetio jezu.

Okrenuo se ka njoj, primetivši da mu je prilično blizu. Spustila je ruke na njegova široka ramena i propela se na prste, bio je viši od nje nekih dvadesetak centimetara. Nežno je dotakla usnama njegov vrat, okrenula se, obišla automobil i sela na suvozačko mesto. Stresao se i seo za volan. Startovao je motor i polako se isparkirao... Pokušavao je da ne gleda Sandrine gole butine i da se skoncentriše na vožnju. Krenuo je ka centru grada, verujući da Sandra želi da bude tamo viđena u Poršeu, međutim:

- Hej, gde ćeš tamo? Šta ćemo u centru?
- Pa ono, rekla si da hoćeš da se provozamo po gradu.
- Ma jok, batali to. Okreni se ovde, pa pičimo na Zvezdaru.

O, Bože, ovo postaje sve luđe i luđe, mislio je u sebi. Spuštao se Ruzveltovom, nadajući se da ga niko neće videti sa maloletnicom u automobilu. Već je zažalio što je pristao na ovo. Zakočio je na semaforu, ne skrećući pogled sa crvenog svetla. Osećao je da ga Sandra posmatra. Okrenuo se ka njoj, pogledavši je pravo u oči, ali devojka se nije trgla... Samo je blago prešla zubima preko donje usne i osmehula se. Vratio je pogled na kolovoz i, ne obraćajući pažnju na crveno svetlo, stisnuo gas pedalu do kraja... Jurio je ulicom, krajičkom oka primećujući da se Sandra malo uplašila.

- Ne boj se, mala. Jesmo rekli da idemo u avanturu?
- Ne plašim se, koj’ ti je. Samo mi je hladno. Hajde, da što pre stignemo gore.

Usredsredio se na vožnju, pokušavajući da ne misli na to kako li Sandra želi da se utopli. Porše je zviždao kroz uličice na Zvezdari, dok nije došao do šume. Ženski prstić mu je ispred nosa pokazao ka mestu gde želi da se Porše uparkira i tako je i učinio. Uglavio je auto između dva stabla. Gledao je u volan, kao da prvi put vidi konture upravljača. Sandra je nežno spustila ruku na njegovu i počela da mu miluje prste.

- Iznenadio si me što si pristao da se vidimo.
- Nema tu šta, nije greh provozati se, zar ne?, rekao je tiho i zamišljeno.
- Naravno. Doduše, sve i da je greh, tebi to ne smeta. Ti nisi neki konzervativni matorac koji brine o tome šta će ko da kaže.

Uzela ga je za ruku i spustila je na svoje koleno. Pomutilo mu se pred očima, bio je prinuđen da proguta knedlu i da skrene pogled sa volana na Sandru. Gledao ju je, ne pomerajući ruku sa njenog kolena, kako oblizuje usne i prelazi prstom preko njih.

- Budi iskrena, Sandra. Šta želiš od mene?, rekao je oprezno.

Pogledala ga je i nasmešila se, a zatim je izašla iz automobila. Obišla je Porše, da bi je na trenutak obasjali farovi. Njene bele duge noge otkrivale su se još više pod naletom vetra koji je odizao suknjicu. Udahnuo je duboko, kad je Sandra otvorila njegova vrata. Pogledao je, pitajući se da li treba da izađe iz auta. Sandra se okrenula i uvukla u njegovo krilo, onako mršava... sedela je tako da su joj usne bile na svega nekoliko centimetara od njegovih. Nežno je prošaputala:

- Mislim da ti je jasno šta ja želim.

Već sledeće sekunde njene usne su bile na njegovim. Pokušao je da se iskontroliše, da joj ne uzvrati poljubac, ali njegov muški um je nadvladao ljudski razum. Upleo je prste u njenu talasastu kosu i ljubio je sve silovitije, dok je ponovo spuštao ruku na njeno koleno. Svaki i najmanji delić ukočenosti i razuma odleteo je kada je osetio njene prste na svom stomaku a zatim na preponama. Osetio je kako mu se grče mišići kad je spustila ruku na njegovu i pomerila je sa kolena, niz butine, mnogo dublje. Zavukao je ruku pod njenu košulju, da joj otkopča brushalter. Zaboravio je i na njene godine i na njene roditelje, svoje prijatelje. Želeo je samo da je oseti skroz, što pre.



To ga je i onemogućilo da vidi kako Sandra izvlači skakavac iz čizme. Obgrlila ga je i već sledeće sekunde je oštrica skakavca bila zabodeno duboko u njegov vrat.






Davne 1986. godine napušten je grad Pripjat u kome su živeli zaposleni u nuklearnoj elektrani Černobilj. Decenijama a i nekoliko narednih vekova ovaj grad u krugu prečnika 30km neće biti bezbedan za naseljavanje ljudi. Pojedine ukrajinske kompanije organizuju turističke izlete u Pripjat. Posetioci moraju da nose specijalna odela otporna na radioaktivne materije, gas maske, i Gajger-Milerov brojač. Bogati turisti razgledali su napušteni grad, ostavljene stanove i kuće, razvaljene škole i fabrike.
Jednom od njih bilo je čudno to što se jedna mala lutka nije pomerila ni milimetar, kada je vetar zaljuljao ljuljašku na kojoj je „sedela“. Njena mala karirana suknja i sivkasta košulja, koja je nekada bila bela, počivale su mirno u toj višedecenijskoj gradskoj tišini. Turista se zagledao u lutku... Pomislio je da halucinira od radijacije u vazduhu, nemoguće je da mu je lutka namignula.


U istom trenutku, negde na Zvezdari, Sandra je izvukla skakavac iz vrata svoje žrtve, obrisala ga o njegov džemper i vratila u čizmu. Otišla je laganim koracima, kao da se ništa nije dogodilo, dok je on krvario i preklinjao za pomoć.



U Poršeu je, sutradan, kraj muškarčevog tela, pronađena gola lutkica iskopanog oka.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.blogjob.from.rs
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime22/10/2010, 8:39 pm

Zaista fenomenalno.Toliko sam se uzivela u ulozi glavne junakinje mada sam mogla da predpostavim kakav ce biti kraj.U ovakvim pricama zaista si neprikosnovena.Sobzirom da je otisla laganim koracima da li je zaista ta lutka namignula ili je bila halucinacija u pitanju?Hocu da ovo ostavim za sebe onako kako mmeni odgovara.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
AlAnyah

AlAnyah

Ženski
Broj poruka : 87
Godina : 30
Location : Beograd
Humor : sarkazam
Datum upisa : 10.08.2009

::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime22/10/2010, 9:03 pm

I treba da ostaviš za sebe Smile
Poenta je da čitaoci razmišljaju o tekstu, a ne da im se sve servira Wink
Nazad na vrh Ići dole
http://www.blogjob.from.rs
Sponsored content




::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::   ::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene:: - Page 2 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
::AlAnyah - sva ružičasta i lepršava. Tema za sve srećne i zaljubljene::
Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Proza-
Skoči na: