MOJE PRICE

Tup i jak zvuk odzvanja vasionom. To je zvuk koji se cuje samo jednom- izmedju zivota i smrti, trena i vecnosti. Ogromno klatno, veliko, tesko i zlatno udara i udara... Svakome je sudeno da dva puta odzvoni: jednom pri rodjenju,a jednom pri smrti. Taj sum od otkucaja do otkucaja zariva se u srca puneci ih strahom, ulazi u mozak i ostavlja zbunjenost. Sta je to? Ko je to? Kako to radi?

Tisina, velika, tmurna siri se poput dima cigarete. Spusta se, uvija, izvija, mota se tu negde a nikad ne prestaje- do otkucaja. Ostavlja bez sazaljenja i razmisljanja da strepimo, trnemo i ledimo se od straha, od iscekivanja smrti.

Sta imamo u tisini, tom necujnom sumu klatna? Samo zabavu da igramo kolo sa demonima. Besciljno lutamo da nadjemo nesto, a ne znamo sta. Trazimo uporno neki smisao, dok sve okolo deluje besmisleno. I kao slazemo se. Ceo suludi svet trazi neku slogu, neko srodstvo. Svi smo braca, volimo se i svima nam je lepo. Prosto umiremo od lepote. Zasto je onda oko nas veo tuge i zasto trazimo nesto bolje? Zasto smo nesrecni? Mozda samo trazimo srecu tamo gde ona nikada nije ni bila ili stoji i gleda u nas, a mi je ne vidimo. Samo cekamo u redu na nas otkucaj.

Ceo zivot smo u velikom kavezu. Tamo se osecamo tesko i tesno. Bunimo se oko stvari koje nam se cine velike i gorde poput najvise surove planine koju retko ko moze da predje, a kada pogledamo dublje u nasa srca i kada nadjemo istinu u sebi shvatamo da su sve te stvari tako smesne i jadne, ali tada biva kasno. To se uvek desava sekund ili dva pre otkucaja.

Kada dodje vreme da nestanemo sa lica zemlje osecamo bol. Tada dolazi iz daljine, iz najdubljeg dela svesti sveti mac! Zasija lepse od dijamanta otkrivajuci svoju moc i surovost pred kojom svi ostaju nemocni i padaju na kolena predavajuci senjegovoj milosti. Znamo da to za njega ne postoji, dosao je po svoje! Uzdize se nad slabom osobom i hitro se spusta na nju, opet se vraca i sece. Reka krvi, suza i zuca tece i proliva se, odlazi u reku smrti. Blizi nam se kraj. Tog trena osecamo veliku zedj za zivotom i sve bi dali da nam se vrati jos jedna sansa da prezivimo jos jedan tren vecnosti, jos jedan zivot! Kasno je. Pocinje da pada kisa Gospodnja i odnosi sve u reku smrti gde tonemo, gusimo se i umiremo...

Onda sve prestaje. Posle kise javlja se duga, lepa i blistava koja sija sjajem vecnosti, sjajem zvezda. Oseca se u vazduhu mir, vecni spokoj za kojim svi tragamo, sloboda koju smo zudno iscekivali od otkucaja do otkucaja. Dobijamo zasluzenu poziciju u svetu besmrtnih. Ostaje nam nas duh, jedini koji nam treba ta nasa energija koju smo oblikovali za zivota. Najzad dobijamo zlatnu krunu beskraja.

Ali... Da li je to istina ili laz, pravo lice ili maska... Sta je to? Ko je to? Kako to radi?

Zasto se ne divis lepoti ruze kao ostali?
Zasto se smejes i pogledas u Sunce kada ono iznenada jos vise zasija, a ostali sklanjaju pogled od njegovog sjaja?
Zasto kada je najveca oluja i grmi ti izlazis iz kuce i kisnes?
Zasto nocu izlazis i pricas Mesecu?
Zasto....

Covek ih prekida odgovarajuci:

Ruza je lepa, ali nikada niste videli Onu koja je posadila tu ruzu. Nikada niste osetili dodir ruku koje su razgrnule zemlju da bi ubacile malo stablo kome se sada vi divite. Niste osetili ljubav kojom je ta ruza negovana.
Niste videli lice, osmeh, neznost... One od koje je ruza naucila tajnu lepote, cistoce, neznosti...


Sunce greje i obasjava svako bice na planeti. Sunce vidi i Nju. Vidi najdivnije ljudsko bice. Svaki put kada Sunce vidi Njenu srecu, osmeh, ljubav... onda jos jace zasija, jer se raduje uz Nju. Zar mislite da bih propustio da vidim njenu srecu, pa makar izgubio vid? Njen osmeh, sreca, radost.... to je sve moje.

Oluja na koju izlazim nije nista u odnosu na strah da je Ona negde sama i drhti. Kada izadjem saljem joj svu moju hrabrost, svu moju ljubav, saljem joj misli koje samo Ona sme da zna.

Nocu pricam Mesecu sve zelje, snove, nade... Pa u svitanje kada bude sretao Sunce neka sve isprica. Neka onda Sunce jutrom svojim prvim zracima pomiluje Njeno lice i prenese joj moje reci.

Za sva ostala pitanja koja ste imali morao bih vas pustit u moje snove.
Medjutim u moje snove moze doci samo Ona. Jedino Ona ima dozvoljen pristup.

A vašim snovima....ima li ko pristup?

OooOOo Mare moja..treba da te ganjam da bi se sjetila da mi posaljes CD sa Igorove svadbe..
?????????
Izvinite,pogresili ste..
hahaha,ajd` ne zezaj stara ce me i onako udaviti sto zovem sa fix-nog na mob,znas kakva je tvoja tetka cicija ... Alo decko..pogresio si, nisam Mare..
Jel ti to mene zekis malo?
Ja..ne zaista..ocito da si pogresio broj..(po broju sam videla da je to CG-fix)..
Heh..a sto imas tako umiljat glas, a?Ja sam Deki..a ti?Ja sam Nina..a sad zurim..Cekkkkk..jbt Nina sto imas lijepo ime..
To mi je nadimak..rekoh onako vec iznervirano,i glupo sto bilo sta govorim o sebi osobi koju i ne znam,ali...imao je tako lep glas da...iskreno..jos mi se pricalo sa njim..
E,Nina,cek molim te..nazvacu te sa mobb.na ovaj isti broj..i zaista za par sekundi opet je zazvonio telefon...Po glasu reklo bi se da je otisao ili na vani ili na terasu..
I..pa Nina..kako si?Odakle si..Ja sam Dejan,iz Niksica..26 godina..neozenjen..zaposlen.. (boze koji kreten,u sebi sam pomislila na tren,ali mi se i svideo njegov pristup....)Udahnula sam duboko,i onako,vodjena njegovim stilom..Ja sam A*******,za prijatelje Nina..diplomirani *******...trenutno bez zaposlenja.. iz Bi*******..Dugo smo pricali...i tako svaki dan..zvao me stalno..prijalo mi je..
Posle 6 meseci dopisivanja,budeci se u nedeljno jutro,stigla mi je jedna poruka..kada sam je otvorila,malo je nedostajalo da se onesvestim..U zivotu lepseg decka nisam videla..(ni sad mi nije jasno kako nam je trebalo pola godine da bi se tek videli)..u poruci je stajalo.. Ninice..uvrstio sam te u moje najbolje prijatelje
i mislim da posle 6 m.zasluzujes da se bar ovako upoznamo.Drhtala sam..Znala sam da to vise nece biti prijateljstvo bar sa moje strane,jer sam se istog momenta zaljubila..Izabrala sam moju najlepsu sliku koju sam imala na mobb,i uzvratila MMS i zahvalila mu se sto mi je poslao sliku.Posle minut zazvonio mi je tlf.
Niniceeeeeee,andjele moj...jao kako si mi slatka...a dje te majka krila ovakvu Daj Deki ne zezaj.. (a u sebi se tresem od radosti sto je tako reagovao)..i tako..nasi razgovori su se nastavili jos 2 meseca,svaki dan..a onda odluka..
Deki..dolazim sutra...(nazvala sam ga i rekla mu to..obradovao se...rekao me cekati..truckala sam se satima autobusom do PG..zatim ponovo za NK..stigla sam na autobusku stanicu,onako sama..crno bela marama na glavi,duga crna kosa,velike naocare..bela uska majica..uske levisice i bele starke..ruksak na ledjima..mp4 na usima..ocima sam ga trazila..ali NEMA GA....pozvala sam ga...E Ninice.. evo me u PG..... MOLIM ???? kakva bre PG,jesam ti rekla da dolazim..znam ali...drug me pozvao da nesto kupuje,pa da mu pravim drustvo..OMG..kad se nisam srusila..pa kad se vracas??? Ne znam mozda veceras nekad..zaista ne znam tacno... "ok,rekla sam...hvala ti..i veliki pozdrav od mene..."..prekinula sam vezu...sela na neku klupu gubeci tlo pod nogama..Boze da l` se to meni dogadja..posle par sekundi zazvonio je moj telefon... Pise Deki-cg..samo sam odbila poziv i ugasila mobb.Prisla sam na salter..saznala sam da tek ujutru imam autobus za nazad..nisam znala sta da radim..unako tumarajuci nepoznatom autobuskom stanicom,prisao mi je jedan decko i obratio mi se u stilu.." a vidju ljepotice sama..treba li odje pomoc kakva??Samo sam ga pokosila pogledom i rekla da me ostavi na miru!!.A sto se ljutis jadna necu te pojesti..samo vidim da ti je potrebna pomoc.. E OSTAVI ME NA MIRU...OK?????..rekla sam..sada vec i besna..
..okrenula sam se jednom gospodinu da ga pitam za najblizi hotel,da bih mogla bar da prenocim.Krenula sam u pravcu u kom me je uputio gospodin.Ali ovaj ne popusta,i dalje trckara za mnom..ispituje me..u momentu sam rekla da cu pozvati policiju ako me ne ostavi na miru.."ajde jadna sto se plasis..nijesam ja ljudozder..no te testiram.."..e sada sam vec pobesnela..okrenula sam se i krenula u suprotnom smeru..u tom okretu prvo sto sam ugledala bio je Deki...prvo sam mislila da sanjam..da mi se sve to prividja..ali ne..to je zaista bio ON..imao je najlepsi osmeh koje su moje oci videle..a zubi..biseri beli..Prisao mi je..zagrlio me tako jako da sam gotovo ostala bez daha..cula sam aplauze od nekih tu..kako sam otvarala oci,videla sam 2 devojke i dva mladica da su u da kazem nasem drustvu i da se obracaju Dekiju..Sve je to bila fora da me malo zezaju,da vide kako cu da reagujem..to su te devojke smislile da me testiraju da li sam zasluzila da budem dio njihovog drustva..(iskrena da budem,nije mi se to svidelo)..kada me tu noc..pred zoru doveo ispred hotela(spavala sam u hotelu ipak).rekao mi je da je presecan sto me video.. i ..jednostavno..uvukao je prste u moju kosu..i onako..nezno,bas nezno me poljubio..ali tako da sam bila kao u komi..nesto najlepse sto sam dozivela..
Posle mi je rekao da sam mu se odmah svidela cim me video na MMS..ali da nije hteo da kvari nase prijateljstvo..bili smo 3 meseca u vezi..daljina je ucinila svoje..jedno jutro me pozvao i rekao.. "Nina..jesi se probudila...?"
jesam ljubavi,budna sam..
ovako..preslatka si..andjeo si pravi..ovih par meseci je bilo najlepse nesto sto mi se desilo..ali...daljina ...daleko si..a meni je potreban i fizicki kontakt..pa cak i svaki dan.."cek Deki,budi konkretan..."
Pa ovako..zao mi je....
jel me sad razumijes??...Mislila sam da sanjam sve to..Kulturno mi je rekao da zeli da raskinemo,jer smo mnogo udaljeni..Razumela sam ga..samo sam ga zamolila da ostanemo i dalje prijatelji..
I dalje me zove (ne bas svaki dan,ali bar 2 puta sedmicno)..a ja ga nisam prebolela... ♥ღ♥ღ

ZAŠTO VIŠE NIKO NE NOSI MARAMICE SA INICIJALIMA

"Eto ti čuda od tehnologije!" svako malo bi odjeknulo parkovima oko staračkih domova. "Aaaaaaaaa..." vam ga dođe ko tihi rafalj malo prilagođenije starije osobe, ono "uuuh." čuješ samo od starije koja te uzima u hodu i u koraku je sa novinama.
I po porkovima oko staračkih domova svašta se izderavalo i zdešavalo.
Revolucije su rasle po tabanima tek prilagođenim gravitaciji; neke zaživjele su privlačile i tjerale, neke osvajale i mamile; svaki park bi tjerao svoje i to bi sve u globalu odisalo "parkovskim razumijevanjem", dok neki seljak ne bi kihno i onako sav balav po licu, sa onom slinom preko nosa ko ćurka sa onom svojom latergičnom krijestom, upito: "Ima li ko maramicu?" E, tu bi počinjao belaj: - Mene si našo pitat za maramicu?... - Njega si našo pitat za maramicu?... - Hoš maramicu, jel?... - Šta mene gledaš?... i tako u nedogled dok neko ovom ne bi uručio nešto da obriše nos, jel od sline jel od krvi.
Sve je ovo beskorisno ako se čovjeka nauči da se uljudno predstavi, pa barem inicijalno.
"Uuuh."

Sedim! Samo mi dve stvari padaju na pamet. Jedna je andjeo u zenskom obliku a druga kako zaboraviti nesto tako bozansko! Ideje dolaze ali se ne zadrzavaju u glavi dugo, sem jedne! Kada, kako, chime? Iako sam o tome ranije mislio chini mi se da je trenutak skoro tu! Trenutak mi je samo i potreban! U trenutku se covek rodi, u trenutku zaljubi, u trenutku se nasmeje! U mom trenutku sklapam oci, osetim hladan ziletna mojim venama, slusham kapi ziwota kako padaju na pod, smejem se! Koncno slobodan.....

Deiimos ::

Sedim! Samo mi dve stvari padaju na pamet. Jedna je andjeo u zenskom obliku a druga kako zaboraviti nesto tako bozansko! Ideje dolaze ali se ne zadrzavaju u glavi dugo, sem jedne! Kada, kako, chime? Iako sam o tome ranije mislio chini mi se da je trenutak skoro tu! Trenutak mi je samo i potreban! U trenutku se covek rodi, u trenutku zaljubi, u trenutku se nasmeje! U mom trenutku sklapam oci, osetim hladan ziletna mojim venama, slusham kapi ziwota kako padaju na pod, smejem se! Koncno slobodan.....

Odlična priča....samo

I pored swega ja ipak znam woleti ili sam znao bar owu dewojku!