Sve moje ljubavi

Lepotica i Zver

Noć je.Duboka.Tiha.
Osećam nadolazeći nemir,
ključa mi krv,oštre čula.
Budi se Zver,
sprema za svoj ponoćni pir.
Dok zvono otkucava ponoćni sat
Ja i Zver u meni
započinjemo svoj krvavi rat.
Penjem se na krov,
ispuštam urlik pnoćnog lovca,
prikupljam poslednji otrov
oštrim zube,žednog krvi borca.
Skačem nečujno u tminu,
tražim dostojnu žrtvu.
Ne obazirem se
na usamljenu kurvu,nit' pijanu starinu.
Jurim neku dušu praznu,već mrtvu.
Ugledah neku sveticu
kako nesigurno korača,
opazih suzu na njenom licu
dok svaki damar u meni jača.
Pratim je lagano,
tražim pravi trenutak
da u taj krhki vrat
zarijem svoj zverski očnjak.
Okrete se naglo,
pogleda ravno u oči.
Izusti:"Po mene si došao,
ti lovče,ti kralju ponoći?
Ah,uzmi me...molim te...
raspi mi krv po ulici.
Pokidaj me...preklinjem te...
pomozi meni...nesrećnici."
Slomih se
dok mi prislanja nevino lice,
Isputih krik ranjene zveri:
"Idi...molim te...idi kući devojčice.

Ti si tako lepa,da obasjavaš
kao da je Sunce ispustilo jedan svoj zrak na Zemju

Ti razblistavaš lica ,rzgrćeš veđe
i mamiš poglede

Ti budš damare,razigaravaš srca
i iznuđuješ uzdahe

I samo hrabri mogu sagledati tvoju lepotu
Samo u njihovi očima možeš videti sjaj
Možeš videti svoj odraz
u Beskraju

Ti si tako lepa,da obasjavaš
kao da je Sunce ispustilo jedan svoj zrak na Zemju

Ti razblistavaš lica ,rzgrćeš veđe
i mamiš poglede

Ti budš damare,razigaravaš srca
i iznuđuješ uzdahe

I samo hrabri mogu sagledati tvoju lepotu
Samo u njihovi očima možeš videti sjaj
Možeš videti svoj odraz
u Beskraju

Ti si tako lepa,da obasjavaš
kao da je Sunce ispustilo jedan svoj zrak na Zemju

Ti razblistavaš lica ,rzgrćeš veđe
i mamiš poglede

Ti budš damare,razigaravaš srca
i iznuđuješ uzdahe

I samo hrabri mogu sagledati tvoju lepotu
Samo u njihovi očima možeš videti sjaj
Možeš videti svoj odraz
u Beskraju

MOJOJ OLJI


Gde je ljubav moja
koje sunce nju greje
pod kojim drvetom ona spava
koji to vetar mrsi njenu kosu
ko zna tajnu njenog postojanja!!!!!

Urlao sam trčeći za Mesecom,
tim čuvarom najvećih tajni ovoga sveta
i preklinjao ga da mi kaže

Otkrij mi tajnu!Pokaži mi put donje!

Zar misliš da ja čuvam tajnu,
da ja znam tvoj put?

Pa ti si kralj noći,posetilac svih snova,
slušalac čežnjivih uzdaha,
verni prijatelj usamljenih,ljubavi željnih.
Ti si taj koji broji suze njihove

Zar!?!?-branio se Mesec

Ti zaviruješ u najmaračnije kutke
Tebi se poveravaju naskrivenije tajne,
ti razumeš govor svačijeg srca.
Hajde kaži mi onda,ko to može da mi pomogne
ko osim tebe,kaži mi???

Dosta!!! Dosta!!!Da čujem tvoju priču

Ceo život sam proveo u traganju
za očima boje kestena,njenim očima
Za kosom zamršenom prolećnim vetrovima
protkanom sunčevim zlatnim nitima,
za slatkim sokovima sa njeni voćnih usana
Ah,te dve divlje šumske jagode
Za plamenom žudnje u njenim nedrima
i telom izvajanim rukama anđela

I noćivao sam ispod rskošnih kestenova
u nadi da ću se na njenim rukama probuditi,
jurio na sve četiri strane sveta ka prolećnim vetrovima
trčao im u susret raširenih ruku nadajući se
da će na krilima njihovim doleteti u moj zagrljaj.
Budio se pre svanuća očekujući da umesto sunca
njen blistavi lik obasja moje lice i
razigra mi damare-srce
Opijao se sokovima iz najlepših voćnjaka
grzničavo grickao te divlje šumske jagode
zamišljajući crvene tragove njenih usana na mojim
Grejao se maštajući o njenim užarenim nedrima
Sanjao nemirne snove zajedno sa Bogovima
i nisam je našao.

I otvori se Mesec
-Ne trči u susret vetru jer on ti neće
doneti tvoju draganu
Ne očekuj da umesto sunca ugledaš
njen lik na horizontu
Ne spavaj uzalud pod kestanom u nadi
daćeš se u njenom zagrljaju probuditi
Ne opijaj se.....

Jer ona je i sada u tvojoj blizini
možda će već sutra sesti pored tebe
Gledaćeš je a nećeš je videti
Slušaćeš je a nećeš je čuti
didirnućeš je možda a nećeš je osetiti
Udisaćeš je celim telom a nećeš prepoznati
miris tvoga cveta

Ali
ako je tvoje srce ugleda
ako tvoje srce u njenom glasu
čuje pesmu anđela
Ako je udahneš pravo u svoje srce
Tada ćeš je prepoznati

Onda će
tvoj vid i tvoj sluh
tvoj dodir i miris,sva čula
i sve u tebi dobiti smisao
Sav tvoj život biće ispunjen ljubavlju

Za ovaj trenutak je vredelo živeti,reći ćeš
I
Od tog trenutka
će ti svaki vetar,svaki dašak vetra čak
donositi njen miris
Svako buđenje biće obasjano tom kćeri Sunca,
njenim likom
Gde god da zanoćiš unjenom zagrljaju
ćeš se buditi
I sve što te bude opijalo imaće njen ukus
Svaka voćka koju probaš biće poljubac
njenih slatkih usana

Zato
Zaviri u svoje srce i videćeš svoju dragu
Poslušaj svoje srce i čućeš njeno ime
Pođi za njim i odvešće te uzagrljaj tvoje voljene
U naručje LJUBAVI

Volim te Olja!!!!!

Prava reč na vrh usana
Dodir ruke koji obećava
Pogled što se u srce zariva
Drhtaj tela što se ne skriva

Nadomak zagrljaja strasnog
Tako blizu poljupca opasnog
Na ivici suza ili smeha
Igrli smo nad samim ponorom GREHA.

NE ZNAŠ TI.....

Ne znaš ti šta je ljubav
ako nisi skidala zvezde sa neba
grlila mesec,ljubila svaki sunčev zrak,
ako je nisi držala u ruci kao ranjenu pticu
zalivala je suzama,bila lek u svakom poljupcu.

Ne znaš ti šta je tuga
ako na večni počinak nisi pratila najboljeg druga,
poslednjim poljupcem opraštala od prve ljubavi,
kada te svaki novi dan,svaki izlazak sunca vređa,
dok preplavljen suzama ne shvatiš da ti je sreća okrenula leđa.

Ne znaš ti šta je bol
ako nisi u drhtavim rukama držala umirućeg slavuja,
slušala njegovu poslednju pesmu oproštaja,
osetila bol koja ti dušu razdire,u srcu buja
dok nestaješ u trenutku potpunog očaja.

POSLEDNJA IGRA LEPTIRA

Jutros me opet probudio
jedan čarobni leptir,
na grudi mi se spustio.

Svojim nemirnim krilom
pokloni mi nežni dodir,
raspali me požudnim nemirom.

Zaigra po mom telu svoj ples,
pretvori ga u ljubavni pir
a mene u razbuktali vres.

I dok mi telo u zanosu drhti,
u poslednjoj igri leptira,
zaplesah taj ludi tango smrti.

.......AZRA.......

Voleo sam te,Azra
kada to niko nije smeo da sazna,
kada smo jedno drugom,bili kazna.

Voleo sam te,Azra
zbog tvoje,kao noć,crne kose
tvojih crnih očiju,plamen što nose.

Voleo sam te,Azra
svakom suzom za tebe prolivenom
svim svojim srcem,dušom zanesenom.

Voleo sam te,Azra
svake lude,neprospavne,strasne noći
mislio sam,bio siguran,da nikada neće proći.

Volim te,Azra
još uvek,iako tebe više nema
tvoja glava sada,na jastuku od oblaka drema.

Volim te,Azra
a otišla si tako nečujno,tako tiho
veruj mi dušo,tako te voleti neće niko.

Volim te,Azra
dok hladni grob,umesto tebe,grlim i ljubim
sve u meni nestaje,gasne,svaki deo se gubi.

Eh,moja Anja
kako se uz tebe lepo sniva
i još lepše sanja.

Dok pišem stihove ove
naviru mi neka sećanja,
vraćam se tebi Anja.

Pamtim svaki trenutak
našeg jutarnjeg svitanja,
i kako me poljupcem budiš,moja Anja.

Vraćam svaku noć sa tobom,
sva data obećanja,
setiš li me se ponekad,moja Anja.

Sa belog oblaka posmatram parkove
svih naših zaljubljenih šetanja,
koga sada držiš za ruku,moja Anja.

Kada iz belog oblaka kiša zarominja,
plod svih mojih suza,za tobom plakanja,

Eh,moja Anja
kako se uz tebe lepo sniva
i još lepše sanja.

Dok pišem stihove ove
naviru mi neka sećanja,
vraćam se tebi Anja.

Pamtim svaki trenutak
našeg jutarnjeg svitanja,
i kako me poljupcem budiš,moja Anja.

Vraćam svaku noć sa tobom,
sva data obećanja,
setiš li me se ponekad,moja Anja.

Sa belog oblaka posmatram parkove
svih naših zaljubljenih šetanja,
koga sada držiš za ruku,moja Anja.

Kada iz belog oblaka kiša zarominja,
plod svih mojih suza,za tobom plakanja,
pustiš li neku suzu samo za mene,moja Anja.

U svakoj suzi
te tražim
U pogledu praznom,
u bolu neprestanom.
Stojim na kiši,
nadam se nekoj kapi,
za mene
U središtu vetrova
te tražim
tvoj miris iščekujem.
U srcu te,najzad,potražih
i shvatih,
da sam te odavno izgubio.

Nosila je plamen u svojoj kosi,
boju zalazećeg sunca skrivala u njoj.
Svojim osmehom što radost donosi,
prikazivala se u potpunoj lepoti svojoj.

Nosila je boju zrele trešnje u kosi,
ukus njen slatki,na svojim usnama.
U svom pogledu sjajne zvezde nosi,
svu strast i ljubavi žar u svojim venama.

AH,TA MOJA MARIJA!TAKO NESTVARNA!!!!!

TRAŽIM

Tražim smisao u besmislu života,bez tebe
u svakom koraku koji načinim.
Tražim smisao u svom izgubljenom pogledu,
ne gledam u druge,da te ne povredim.
Tražim smisao u svakom dahu,dišem sve teže,
u svakom bezvrednom otkucaju srca.
Tražim mogućnost da shvatim,dok misli ka tebi beže,
kako da prekinem bilo života,što u meni još kuca.

Tražim zrno hrabrosti u sebi,koje će me odevesti u tvoj zagrljaj.

...................TEBI SE VRAĆAM................

Otišla si sa osmehom.
Rekla si na kraju:"Vidimo se u sledećem životu!"
Ponela si sa sobom svu radost i svu lepotu.
Cveće je izgubilo miris,lišće svoju zelenu boju,
crni oblaci su prekrili nebo,jesen se uselila u dušu moju.

Teturam se kroz život,od sećanja do sećanja,
suzama ispraćam noći i dočekujem svitanja.
Ne mogu da čekam sledeći život,dok sa bolom se družim.
Čekaj me ljubavi moja,uskoro ću da ti se pridružim.

ODLAZIŠ

Ostavljajući tragove svoga razigranog srca
na mojim grudima,u mom zagrljaju

ODLAZIŠ

Ostavljajući miris tvoje kose na mojim dlanovima,
među mojim prstima

ODLAZIŠ

Ostavljajući otiske tvojih usana na mom licu,
dah tvoj slatki u mojim notdrvama

ODLAZIŠ

Ostavljajući tvoje nemirne damare,tvoje pore
rascvetane žudnjom na mom telu

ODLAZIŠ

Ostavljajući me

bez volje da zagrlim

bez želje da osetim miris

bez daha na usnama

bez nade da spoznam ljubav.

OPET ME STIŽU JESENJE KIŠE

Još jedna suza niz obraz se ruši
Uzdah još jedan srce mi guši,
Putem uspomena opet se krećem
Na svakom uglu tvoj lik srećem

Opet sam gazim po svelom lišću
Tuga me prožima, prsti mi drhću
Kako bez tebe još jednu jesen
Zbogom!Ne mogu to......

Obilazim parkove naših zagrljaja
Sedam na klupu strasnih milovanja
Sklapam oči,ponovo te ljubim
Na tvojim grudima zauvek se gubim

Opet me stižu jesenje kiše
Ne znam da li ću moći više,
Kako bez tebe još jednu jesen
ZBOGOM!Ne mogo to.....

Odlaze neki dragi ljudi,
nestaju neka neka nasmejana lica,
odlaze neke tople duše.

Nekom ni danas zora ne rudi,
ni danas neće poleteti naka ptica,
uvenuo je još jedan pupoljak ruže.

Presahnuo je izvor još jedan,
a da nije stigao do reke,
ostade tek vlažan trag ispod stene neke.

ZBOGOM PRIJATELJU!!!!

SANJAM KAKO.....

Izgovaram tvoje ime,te slatke zvuke,
što mi na dušu prianja,
svu svoju nadu stavljam u tvoje ruke,
pri pomenu,tvoga imena ANJA.

Srce mi se oktida,beži iz grudi,
u tvom se zagrljaju sklanja,
taj zanesenjak ludi,
lud je za tobom ANJA.

Stihove svoje pod jastuk ti stavljam,
možda me jednom i usniš ANJA.
Žudnjom rezbarim grudi,ni dušu ne zaboravljam,
dok tvoje slatko ime zauvek urezujem u sećanja.

A,KADA ODEŠ TI

Nestaće sjaj u mojim očima,
mojom dušom razliće se praznina
a srce moje otkinuti iz korena.

Ja neću znati šta da radim sa poljupcima,
koga da ljubim.

Ja neću znati šta sa ovim rukama da radim,
koga da zagrlim.

Nestaće osmeh na mom licu,
mojim telom poleteće još jedan uzdah
i ja ću se otisnuti u carstvo tišine.

ISKUSTVO JEDNOG DEČAKA

Bio sam dečak,tek
a ona zrela žena.
Zavodio sam je mišljah,
a ona je mene zavela.
Govorio joj njlepše pesme
Prever,Neruda,Lorka.
Ona se branila kako ne sme
već se svašta govorka.
Dok sam joj ljubio ruke bele,
moje godine pominjala.
Celivah njene grudi,jabuke zrele,
razlika je velika,ona se branila.
Zar je to važno,pitam između poljubaca
ljubav ne zna za godine.
Prepusti se,uživaj,ne skidaj osmeh sa lica,
uvedi me u svet ljubavne veštine.
I predade se,izgubih se u tom plamenu strasti,
uzdrhta mi telo deteta,tek.
Nestadoh u toj požudi,u toj pohotnoj slasti,
a imala je toga na pretek.
Bila je zrela žena,
ja bejah dečak,tek.

Ti si Vučko dečak i dalje.

Čika dečak

Malo sam se postideo,ja čika dečkić,tek.....

Večeras slušam samo tužne pesme,
ubijaju me ti žalosni zvuci,
nalivam se suzama sa te česme,
dok dušu svoju držim u ruci.

Sve moje tuge se polako skupljaju
lepe se za mene njihove reči,
dušu mi prostu iz ruku otimaju
ne mogu,a i ne želim da ih sprečim.

Kidaju je u parčiće,po putu rasipaju
obezvređuju je,bacaju u prašinu
dok gledam nemoćan,kako je uništavaju,
kako nestaje i gubi postojanja suštinu.

Sa mojom dušom nestao sam i ja
ne postojim nema me više
možda će neka tužna melodija
il' pesma tužna o meni da piše.

........VUČICA..........

Porodila me jednog snežnog jutra,
u snegu ostavila.
Jedna vučica usamljena,bez potomaka
pronašla ma i prihvatila.
Dojila me svojim divljim,vučjim mlekom,
toplim krznom grejala.
Na nekom brdu iznad nabujale reke
zavijanjem me uspavljivala.
Odrastoh u snažno vuče,napravih prvi korak
jednog novembarskog jutra.
Razigran,veseo,trčah uz moju majku,
ne znajući za sutra.
Dok jednog dana,na nekom proplanku
već prekrivenim snegom
Ne videh svoju već ostarelu vučicu-majku
pod samrtničkom stegom.
Pogledom tužnim,dok sam je grlio,kao da reče
na dalek put ja idem.
Nemoj me pratiti,ovo je put samo za mene,
ne mogu da te povedem.
Vidiš li onu varoš dole,sva ona svetla,u njoj ljude
reče,dok mi je,lizala prste.
Tu će ti biti boravište,tamo će lepo da ti bude,
ipak si ti,sine moj,od te vrste.
Okrete se i umornim korakom krenu u večno boravište,
poslednjim jaukom-na zaboravi me,samo to majka ište.