Sve moje ljubavi

Vucko, ti i PiPi ne stajete

........Život bez tebe........

Život moj presahli potok
tek jedna neispisana knjiga,
na srcu jednog lešnika otok
ja nemam više nikakvih briga.

Bez tvoga oka boje lešnika
moju bol nema ko da stiša,
nestaje poslednja suza pesnika
spira je ova jesenja kiša.

Umesto komentara za vashu napisanu lepotu od stihova.


Samo jedna u gluvo doba
Jedna, pred praznik!
Jedna, nimalo vredna
Al da se zna;
-Pisala sam je ja
u noci punog meseca.
-Na brzaka
U dahu ispijenog nomada
U senci mladog meseca
Koji se tek radja.
Pisala sam je smerno
Bez prestanka
-Onako od srca
U potoku.
Bosonoga ,sumanuta
Pred poskokom -zivota
-Pisala sam je u pelinu
Na razboju dva vremena
-Lutala u svemiru
I ostala tu.
Pred noge necije pala
Moja pesma i ja
Dva bola satkana;
U poeziju vremena
-Culnosti i bescenja
U dolini svemira
Samo za sebe i Vas.
-U srcu ne nasla spas
Ako vas lazem !
Poeziju pisu nevini
-Tek da se zna?!
U ovoj noci,
Dugoj noci,bez sna

Nadja

..............TEBI..............

Na jednom oblaku belom
gledam te kako jezdiš,
mašeš mi, smeješ se veselo
dok se u njemu gnezdiš.

Na grudi privijaš lutku
koju si sama skrpila,
u sasvim drugom kutku
medu si malog skrila.

Sada si u svom svetu
od mašte i od snova,
u tom bezbrižnom krevetu
stvara se pesma nova.

Pesma o srcu nežnom
o jednoj duši mekoj,
na tom oblaku snežnom
mesto je i suzi ponekoj.

Leti dušo, draga i mila
na tom oblaku sreće,
osmeh si mi izmamila
u ovo jesenje veče.

..............Nađa...............

Zahvalan na svakom Vašem stihu
što se u noći punog meseca rađa,
ruke Vam ljubim, i pesmu tihu
pišem Vam od srca, draga Nađa.

U iskrenost Vašu ne mogu sumnjati
svaki mi stih novi uzdah rađa,
večeras ću spokojno, slatko sanjati
dok Vaše ime spominjem Nađa.

Znam da poeziju pišu nevini
svaka Vaša pesma o tome zbori,
ne znam da li sanjam ili mi se čini
al' moje srce plamti i u zanosu gori.

Vaši mi stihovi na dušu padoše
nežni kao jesenji list, žut i mek,
suzu mi jednu radosnu dadoše
meni, običnom čoveku tek.

Fenomenalno Vucko, predivni stihovi.

Hvala ti Tea.Ti ćeš me baš razmaziti.

Ovo je tako toplo, milo i drago.

........Zahvalna ......


Govoricu Ti osobi sa dusom
Pesmom il stihom i krikom
Ako treba?
Govoricu TI da budem bliza
Osobi neznoj da ostanem mila

Zahvalna do sledeceg zbora
Krila cu negovati tvoja
Andjeo -covek,s dusom deteta
Medan i cedan u predvorju sedi

Prepoznajem miris cojstva
Junastva cak!
Takve uzdizem,stihom i cuvam za lek

ps;Zahvalna vucko,Nadja

Raduj se moj živote
kada ja ne umem,
udahni sve lepote
koje ne razumem.

Pevaj živote moj
dok ja tiho plačem,
pesme mile o njoj
što mi se o srce kače.

Prođi kraj mene samo
kao da smo stranci,
srešćemo se već tamo
gde su večni proplanci.

.....Prijatelji dragi.....

Kao srebrnu vejavicu
što mi na obraz pala,
kao poljubac na licu
što mi je draga dala.

Greju me dobre duše
prijatelja mi dragih,
osmesi suze mi suše
i sreće dodir blagi.

Sve njihove želje lepe
dušu krave i greju,
otvaraju mi oči slepe
usta se moja smeju.

Opet osećam radost
u mome malom srcu,
stresam života gadost
veselim se sreće zrncu.

.................BUĐENJE.................

Sa slatkim mamurlukom se budim
srce mi radosno ovog jutra peva,
ja više nemam za čim da žudim
nit' moja duša o njoj da sneva.

Ljubila me noćas i nežno i strasno
njena usta slatka, od voća i meda,
grlilo me noćas to devojče krasno
razbila mi srce ko komadić leda.

Ah,to njeno oko,kako me gledalo
upijalo svaku crtu moga lica,
kao da bi sve za mene dalo
ta divna žena,zapravo svetica.

Nežnošću me svojom tiho uspavala
zaplovih u snove kao da sam dete,
probudila jutrom,poljupce mi dala
lep si mi živote,divan si mi Svete.

MOJE OČI GOVORE

Moje oči govore više od mene
kradem svoje misli i reči od zaborava
ptica sam koja je zaboravila da leti
osmeh na mom licu ostaje i vredi.

Život me nosi dalje iako ga ne vidim
ja s mojim rečima ćutim
hiljadu reči je malo da ih kažem
život me nosi sve dalje i dalje.

Moje oći govore više od mene
moja usta su ućutala i postala nema
hiljadu svitaca plelo se u mojoj kosi
ko zna šta mi život dalje donosi.

Nesanica do zore mi u očima sjaj guši
hiljadu misli zaleđeno je u meni
kojim god drumom krenem on se ruši
svaka misao ko na dlanu mom usni.

Bila sam svitac zaljubljena u svice
koji su se pleli u mojoj kosi
bila sam gnezdo prve lastavice
ne znam šta život noćas i sutra nosi.

Moje oči govore više od mene
samo nemo ćutim kome i šta reći
danima koji prolaze ne možemo uteći
ne mogu sebe i druge da lažem
zato svu istinu
u ovim pesmama kažem.

22.11.2010.
Autor, Maca Milenkovic

............USPOMENA..............

Šta me to tera da pišem
srce opet da kidam,
šta mi to ne da dišem
dok žudim da ti se predam.

Da li ove pahulje snežne
što skrivaju sve naše staze,
bude u meni reči nežene
dok me u snu tvoje ruke maze.

Il' usnuli šapat sa tvojih usana
od kojeg mi srce zaigra jako,
čini da se prisetim dana
kako je bilo voleti te lako.

Pogled tvojih zelenih očiju
koje mi grudi razdiru,lome
možda mi bude iluziju
da bićeš u zagrljaju mome.

Potpuno svestan da sve je sećanje
tek san jedan o ljubavi prošloj,
osuđen sam na stalno vraćanje
dok te čekam pod kestena krošnjom.

Mogu vejati snegovi,žariti letnje sunce
sa svojim sećanjem na tebe ću doći,
da ostavim svoje zaljubljeno srce
nadajući se da ćeš ga uzeti ove noći.

Dajem ti ga kao moj poslednji dar
meni ne treba, živim samo od sećanja
jer nemam kome više da ga dam
moja je priča o ljubavi zauvek ispričana.

vučko ::

............USPOMENA..............

Šta me to tera da pišem
srce opet da kidam,
šta mi to ne da dišem
dok žudim da ti se predam.

Da li ove pahulje snežne
što skrivaju sve naše staze,
bude u meni reči nežene
dok me u snu tvoje ruke maze.

Il' usnuli šapat sa tvojih usana
od kojeg mi srce zaigra jako,
čini da se prisetim dana
kako je bilo voleti te lako.

Pogled tvojih zelenih očiju
koje mi grudi razdiru,lome
možda mi bude iluziju
da bićeš u zagrljaju mome.

Potpuno svestan da sve je sećanje
tek san jedan o ljubavi prošloj,
osuđen sam na stalno vraćanje
dok te čekam pod kestena krošnjom.

Mogu vejati snegovi,žariti letnje sunce
sa svojim sećanjem na tebe ću doći,
da ostavim svoje zaljubljeno srce
nadajući se da ćeš ga uzeti ove noći.

Dajem ti ga kao moj poslednji dar
meni ne treba, živim samo od sećanja
jer nemam kome više da ga dam
moja je priča o ljubavi zauvek ispričana.

Drago mi je Vucko da si opet sa nama.Jer zivot i jesu uspomene,ponekada ispricane,ponekada zapisane ponekada su to neka secanja koja prosto nedamo vrtlogu vremena u kome zivimo da ih zaborave.

Dvoje ljudi koji su se voleli ne mogu biti prijatelji, jer se svaki susret svodi na previse tajanstvenih pogleda, da bi se prestali nadati da ce opet biti zajedno, svaka komunikacija mora prestati, sve ostalo izaziva bol, tugu i produzetak agonije neminovnog trajnog prekida.

....ZAHVALAN NA SVEMU PRIJATELJI......

Zahvalan na svemu pišem vam pesm ovu
u nadi da ću okrenuti stranicu života novu.
Da nije bilo vas dragi pesnici-prijatelji moji
sudbina bi opet, uspela mračnu stranicu da skroji.

U najmračnijem trenu, u rupi prekrivenoj tamom
držala me je nada da ste u mislima sa mnom.
Pomisao na vas u tim trenucima očaja i jada
bila je jedina svetla misao,bila je jedina nada.

Oh, kako izraziti zahvalnost,pronaći reči kako
stao bih sada pred vas i od sreće bih plak'o.

Svoju zahvalnost mozes jedino da nam vratis./Mada Vucko pravi prijatelji nikada i netraze zahvalnost.Ali ako bas zelis da nam nesto ucinis.A to je da nastavis tamo gde si stao.A to je pisi..a mi cemo svi da uzivamo u citanju.

Nadam se tome Bes!

Pre nego što odu ove moje ruke
možda će mrsiti tvoju bujnu kosu,
pevaćemo iste pesme zvuke
dok budemo šetali kroz jutarnju rosu.

Ove moje ruke pre nego što odu
možda će drhtati od strasti i sreće,
i dok tvoji pogledi zenice mi bodu
srce mi u grudima postaje sve veće.

Moje oči ove pre no što se sklope
upijaće svaku crtu tvoga lica,
dok se moje usne od slatkoće tope
ljubeći jagode od tvojih usnica.

Možda ćeš me voleti i ljubiti strasno
i u mojoj kosi izgubiti prste,
ah, ti dušo mila, ti stvorenje krasno.

.......KO ĆE DA OPROSTI......


Šta me to vuče u beznađa mračna
gde zamire svaka svetla misao,
koja to sila strašna, beskonačna
zatire svakog postojanja smisao.

Ko mi to briše osmeh sa lica
od pogleda bistrog stvara oko sivo,
tera me na let sa smrtonosnih litica
gde nema ničega, ništa nije živo.

Zašto mi je smrt draža od života
i mračni predeli lepši od svetlosti,
kuda nestade sva ona lepota
svi oni trenuci životne radosti.

Ko se to igra sa životom mojim
tako grubo, podlo, bez trunke milosti,
uništava htenje, želju da postojim
ko će da me shvati, ko će da oprosti.

Vucko, zaista su nedostajale tvoje pesme. Predivna rima.

Хвала Теа!Од срца хвала.

Umoran od čežnje u meni
na raskršću ljubavi i tuge,
razum mi govori-kreni
spoznaj lepotu duge.

Kojim putem da kročim
a da mi ne navru suze,
koju pesmu da sročim
ženi što srce mi uze.

Put ljubavi mi nosi nadu
čaroliju srca što peva,
damari igraju u skladu
da li se to samo sneva.

Put tuge već dugo znam
suze su moje svedoci,
da čeznem i da sanjam
tvoje predivne oči.

U svitanje rano šapat me budi
poljubac nežni na usne mi pada,
ko me to slatko ovog jutra ljubi
ko mi se kraj uzglavlja tiho prikrada.

Čije to oči blistaju u kutku
ko mi to lice rosom umiva,
kome da zahvalim u ovom trenutku
dok me brižno grli, pažljivo pokriva.

Ko mi od postelje meku travu čini
i mirisnim cvećem puni jastučnicu,
čiji to osmeh čujem u blizini
ko me to nežno miluje po licu.

Ko mi to radost unosi u srce
i spokojnom čini dušu izmučenu,
osmeh mi mami što prekriva lice
ko mi u san posla tu predivnu ženu.

Tamo gde je tuga troma i daleka
gde bol ne postoji, gde te sreća čeka,
tamo se uputi prošlost zaboravi
gde nežnost te čeka i zagrljaj pravi.

Tamo je proleće uvek u cvatu
a radost ljubavi ne tebe čeka,
neko je za tebe spevao sonatu
tamo gde se spajaju mesec i reka.

Zaplakaćeš tada suzom radosnicom
srce će ti drhtati od naleta sreće,
leptiri će lepršati pod pupčanom vrpcom
za tebe će cvetati divno poljsko cveće.

Udahni duboko, nek se pluća šire
oslobodi strast i skini okove,
pusti svoju žudnju, sve svoje nemre
osetićeš nektara božije sokove.

Kada jedne noći pogledaš niz reku
i prepoznaš možda dragu siluetu,
zamisli još jednom lepu želju neku
još te neko voli na ovome svetu.

Умем да праштам у данима самоће
остављен од свих, презрен чак,
не познајем мржњу, то отровно воће
јер светлост ће ипак надвладати мрак.

Ја знам да ти патиш у ноћима дугим
и дане проводиш неутешна, сама
шта год да ми желиш,ја ти љубав нудим
ти ћеш бити светлост, ја ћу бити тама.

Када будеш опет заволела страсно
мушкарца ког сањаш, а који те чека,
кад опет осетиш осећање красно
радосно ће тећи мојих суза река.

Obraduj me rečju da ne umre nada
usputnom, kratkom, bez ikakvog značaja,
da čujem ti glas i da usnim tada
lepotu življenja, oči pune sjaja.

Pogledom mi jednim obriši sve suze
da u tvome oku pronađem smisao,
nek' klecaju kolena, dah nek' se oduzme
žudnja da mi bude jedina misao.

Dodirni me jednom, onako slučajno
razigraj mi srce čarobnim prstima,
udahni život ovom telu, nehajno
lice mi preplavi večnim osmesima.

Smisao bez smisla
život bez promisli,
jedna priča nesuvisla
uveli list, pokisli.

Čovek bez prošlosti
ugaslo sunce,
duša bez radosti
i očajno srce.

Izgubljena nada
suza u oku,
oličenje gada
led u krvotoku.

Polumrtav rođen
bez ikakvih želja,
tužnom mišlju vođen
bez trunke veselja.

Za mene ne sija
jutarnje sunce,
život mi je iluzija
umiruće srce.

Al' zašto još živim
zašto sebe mučim,
kome se to divim
ne znam da dokučim.

Možda tovje oči
što tako blistaju,
napokon će moći
odgovor da daju.

Okreni glavu
ne muči me više,
zakopaj u travu
meni se ne diše.

..........Kada bih bio..........

Kada bih bio jutarnje sunce
nežno bih ti dodirnuo lice,
suzu sa njega izbrisao
i na tugu svaku pomisao.

Prolećni povetarac kada bih bio
u kosu mirisnu bih ti se uvukao,
cvet bih ti na jastuk ostavio
i ljubavnu pesmu ti šaputao.

Kada bih bio slavuj na prozoru
pevao bih tvoju voljenu baladu,
a ti bi dočekala svaku rujnu zoru
nasmejana, srećna, sa verom u nadu.

Obala mirna dalekih otoka
jedan san i nemirna želja,
pogled tvog bistroga oka
i tvoja put od snega belja.

Talas me baca na obalu tvoju
u ruke nežne i na meke grudi,
nepoznate ptice neku pesmu poju
i slatki glas što me tiho budi.

Ja ne tražim ništa osim tople reči
i nežnu boju svih tvojih stihova,
jer to je ono što mi dušu leči
rane mi briše, nestaje bolova.

Ne zameri što sanjam snove o tebi
jer moj život jeste samo iluzija,
povrediti nikada mogao te ni bih
i zato ne pati, jer patiću i ja.

...............NE BOJ SE.............

Samo mi nakratko svoje ruke pruži
da osetim dodir božanskoga bića,
neka mi taj dodir ovo srce sprži
ostavi me snovima i u društvu pića.

Znaću da proslavim taj trenutak čara
uz jecaj violine, plač kafanskih gitara,
za ovaj ja čas vredelo živeti
isto tako biće lako i umreti.

Učini mi to, dušu mi iščupaj
iz ovoga tela ispunjenog bolom,
nije važno dal' je pakao il' raj
nasmejan umirem za kafanskim stolom.

Blagoslovenim darom ostvareni
prepliću se putevi bezvremeni,
srećemo se ljubavlju obdareni
dodiruju se naši pogledi sneni.

Skupljeni u drhtavom zagrljaju
putujemo kroz vreme i svetove,
nas dvoje što se tek upoznaju
zagrljeni upuštamo u neznane letove.

Kuda će nas sve to odvesti
koje ćemo dosegnuti zvezde,
možda neko sazvežđe isplesti
nas dvoje što nebom jezde.

Nas dvoje što pričamo sa zvezdama
što se pocelu noć trkamo s kometama,
golim rukama hvatamo meteore
u beloj kočiji dočekujemo zore.

Dva čarobnjaka što krugove vajamo
i nije nam važno da li to sanjamo,
stihove što nesebično rasipamo
kujemo u srebro, prolaznike posipamo.

Mi što donosimo osmehe na lica
ja običan sanjar, ti divna sanjalica,
nas dvoje što trnje bosi gazimo
i jedno drugom rane mazimo.

Gde li će nas odvesti ovaj let
postoji li za nas neki lepši svet,
gde se pesma slavuja sluša
i gde je srećna svaka duša.

Šta još imam da izgubim
kada sam izgubio tebe,
koga sada da ljubim
kad' toliko prezirem sebe.

Šta sam to učinio
gde je nestala sreća,
kakvo sam zlo počinio
da te toliko vređa.

Vratila si mi pijane noći
i sve mamurne dane,
pa živim u samoći
od iluzije i obmane.

Oduzela si mi sve nežno
sve što je vredno bilo,
a ja te volim beznadežno
dušo moja, moje milo.

...........ISIJAVANJE............

U njenim očima blistaju zvezde
one su putokaz dušama zalutalim,
na njenim se grudima slavuji gnezde
one su jastuk ptićima zaspalim.

Na poljsko cveće miriše joj kosa
u njoj su izgubljeni prsti zaneseni,
na obrazu joj sija jutarnja rosa
sa sobom nosi sve boje jeseni.

Usta su njena plodovi voćni
poljupci strasni dah vam otimaju,
zagrljaji njeni vozovi ponoćni
oni koje voli u njima opstaju.

Kada vas dodirne njena ruka bela
snaga vam kopni,kolena klecaju,
drhti svaki damar vašeg krhkog tela
a srce i duša od sreće jecaju.

Usni li nekada na vašim grudima
oteće se slatki smešak zadovoljstva,
taj tren ćete pamtiti dokle god vas ima.

...........MIĐIKI..............


Nedostaješ mi Katarina
i ovoga sunčanog jutra,
ti dušo beskrajno fina
kako bez tebe dočekati sutra.

Gde su sve one pesme
kada si uz čašu vina,
pričala i što se ne sme
o njemu i zelenim očima.

Nedostaje mi tvoje musavo lice
i pogled sneni u dugim noćima,
ti divna ženo, tužna devojčice
zar su zgasnule zvezde u tvojim očima.

Fale mi tvoje mede i zeke
dečija lica, tužna i nasmejana,
tvoje priče, reči tople, meke
nadostaješ mi svakoga dana.

Tvoja duša, tvoje srce malo
to tvoje, divnog devojčurka lice,
cveće u tvojoj bašti tek procvalo
nedostaje mi, jer te volim prijateljice.

Skriveni mir pronalazimo
u našem carstvu snova,
oazom sreće gazimo
stvara se priča nova.

Letimo na belim oblacima
plešemo sasvim zaneseni,
prkosimo sunčevim zracima
razmenjujemo pogled sneni.

Nas dvoje, dve sanjalice
razmenjujemo sjajne zvezde,
osmeh nam ozaruje lice
dok nam misli kroz snove jezde.

Dodirujemo se nežno prstima
šapatom razmenjujemo snove,
divim se tvojim cvetnim mirisima
nestvarne noći ove.

Snom bih hteo da te ušuškam
ti da mi se nasmeješ slatko,
dok ti na obraz poljubac spuštam
u san toneš polako.

Gledam te dok spavaš bezbrižno
smejuljiš se poput deteta
a tvoje lice nevino, nežno
sanja sve tajne sveta.

Drhtaje slatke, hajde da čuvamo
dok naša srca tiho šapuću,
radosni ulicama da bazamo
a prsti se naši nežno prepliću.

Hajde da pevamo iz sveg glasa
voljen sam i ti voljena si,
neka se naša pesma talasa
dok se valjamo u jutarnjoj rosi.

Tren te ljubavi neka večan bude
dok poljupci naši odjekuju gradom,
neka se i drugi zaljubljeni bude
sa verom u ljubav, sa srećom i nadom.

Neka se probude naši gradovi
okupani divnim zracima Sunca,
da ljudi pričaju samo o ljubavi
i uživaju u lepoti poljupca.

Kada mi je teško, kad' svlada me tuga
a vetar donese miris tvoga tela,
kad je svaka noć, teška i preduga
poželim da nestanem u tragu pepela.

Sećanje na tebe kada me preplavi
i u zračku sunca prepoznam tvoj lik,
kada zamirišu jorgovani plavi
iz grudi mi krene preun bola krik.

Suza jedna teška kad mi se otkine
i spusti niz obraz, na usni mi stane,
zamiriše balkon na tvoje jasmine
otvore se širom moje teške rane.

Vatrom svoje strasti palila mi telo
drhtalo je moje tek procvalo srce,
u toj ekstazi sve moje se raznelo
svaki deo mene, svako moje zrnce.

Mislio sam da život postoji samo
u toplom zagrljaju ruku njenih,
hteo sam zauvek da ostanem tamo
ušuškan, siguran, očiju snenih.

Bio sam tek klinac prepun snova
o sreći, radosti i žaru ljubavi,
ona zrela žena, željna mojih sokova
moga mladog tela, njime da se bavi.

Nasladila se svakim delom mladosti
ugasila me kao cigarete žar,
ubila mi svaku misao o radosti
odbacila me kao iznošenu stvar.

Čekam te, nisam zaboravio
naših sastanaka staro mesto,
koliko puta sam tu boravio
koliko te samo čekao često.

Sedeo na našoj staroj klupi
iznad koje se širio bagrem stari,
miris njegovog cveta što pupi
donosio mi je miris tvojih čari.

Vešeras opet, evo, čekam te
iako znam da doći nećeš,
zagledan u noć sanjam te
i tvoj zanosni hod dok se krećeš.

Dok ima imalo snage u meni
dolaziću na mesto naše ljubavi,
vraćati se na tebe uspomeni
jer ne mogu da te zaboravim.

Neka nas zauvek ova noć spaja
dok letimo na krilima snova,
hvatam ti pogled prepun sjaja
i vidim stvara se bajka nova.

Zablistao je osmeh na tvom licu
kada smo se sreli na pola puta,
prepoznajem onu divnu devojčicu
koja mojim snovima luta.

Šapućem ti neke nežne reči
u očima ti jato zvezda blista,
sve u meni pred tobom kleči
dok me miluje tvoja ljubav čista.

Hvala ti Rosice!Ti čoveku zaista vraćaš volju za pisanje...
Divna si!!!!!

.........Poleti sa mnom.......

Poleti na krilima mojih snova
zaboravi na sve tuge,
pokazaću ti prostranstva nova
dodirnućemo sve boje duge.

Zaboravi ovozemaljske puteve
na kojima si samo bol sretala,
idemo u neke lepše predele
gde na nas čeka ljubav tek procvala.

Okači se za moje snene noći
za moje srce se čvrsto uhvati,
veruj mi, zatvori te lepe oči
jer ćemo noćas o sreći sanjati.

Tebe mi je dragi Bog poslao
da istrajem u danima tuge,
san mi je na tvoju kosu zamirisao
ispunio mi osmehom noći duge.

Gde si skrivala do sada
moja srećo od snova satkana,
pa mi se potajno prikradaš
i vučeš me iz ovog bezdana.

Ko si ti moja draga vilo
odakle u mom trulom životu,
srećo, radosti, moje milo
čime sam zaslužio tvoju dobrotu?

Zahvaljujem ti životom svojim
ovom dušom što tebi peva,
što zarad tebe još postoji
dok slatke snove o tebi sneva.