pitalice

Naslov: Re: pitalice 23/3/2011, 2:19 am

Doći ću ti noćas u san,položiti svoj nemi dlan na usnulo lice.Šaptaću ti vrelim dahom lažno biserje kao vrednost tebe varalice.Milovaću žedne usne glasom divne prepelice.Poljupce ćeš osetiti jer će zadnji oni biti.Korakom ću te saplesti pa ćeš onda zanemeti.Luckasta sam noćas sva zato dodjoh tebi sanjalici,da te budim lažnim sjajem,možda tad progledaš svoje jadno stanje...

Lukav

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Misliš da te nisam prozrela odavno. Znaš, nemoj se samnom igrati žmurke, niti pomisliti da te nisam provalila. Jesi ti čovek sa hiljadu lica.Namazan čitavim spektrom boja..Lukav ..Ali provalila sam te dragi..Ne možeš mene prevariti. Budi ti lukavi dalje nekoj tamo, nekoj maloj naivnoj..Davno ja ne padam na tvoje laži, na tvoje šeretluke..Nisam ni prva, a ni poslednja..a nisam ni sadašnja..Sad lepo odoh , a ti tu svoju lukavost na drugoj žrtvi proveravaj..

Prkos

Naslov: Re: pitalice 23/3/2011, 3:25 am

Uzalud se nadaš da ne mogu pratiti tvoj korak?Mogu ja i bolje veruj...Želiš grubu igru i dobićeš je,samo čuvaj to svoje belo lice iza kog se krije sam Lucifer,sijući dah smrti oko sebe.Svojim djavoljim pogledom upijaš svaki delić mojih punih usana željan vrele,nevine krvi.Potrebna ti je da osvežiš svoju uvenulu mladost,zato pij i u svakom gutlju zapamti da ti dajem mlade usne samo iz jedne pobude:prkosa...On me vodi a ne ljubav ili strast,ti možeš u meni izazvati samo gnušanje svojom niskošću.Pratiš li me?

Strah

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Pokušavaš po ko zna koji put strahom da pridobiješ moju pokoru. O čoveče, čemu. Šta od toga imaš.I da me dobiješ,tvoja biti neću. Samoj sebi ja pripadam.Svoja sam i ničija. Ne pali mene tvoja potreba da vladaš, niti želim podanikom biti. U zalud se trudiš. Zaboravi, da deluješ jako, ali slabe tačke ti znam. Samo si rečit, na prvu loptu, ko te skonta, brzo odlazi. Samožive niko neće.Bolje bi ti bilo da se malo uplašiš za sebe samog.

Obećanje

Naslov: Re: pitalice 24/3/2011, 3:34 am

Ponavljaš se a znaš da to ne volim,niti gutam više.Stani malo slepče,osvrni se,dokle misliš ići putem bezličnih laži satkanih bolesnom maštom?Znam,sve znam unapred,svaku još neizgovorenu reč obučenu u najfinije odelo.Ali seti se...ti si jeftina kopija!Ne znam svrhu tvog postojanja,drvo raste sa svrhom kao i cvet i masa drugih stvari...

Šala

Naslov: Re: pitalice 24/3/2011, 10:02 pm

Tu, na obali od Sunca i pene stojim i gledam u daljine, vas dvoje se igrate nedaleko od mene, čujem vaše razdragane glasove i jecam bez glasa što sam od tuge i bola, što sam ja ja, a ne neko drugi, neko ko sam htela biti. Išlo mi je tako dobro, godinama. Bila sam nadomak.
Hoćeš li mi ikada oprostiti što ne umem da budem srećna, a sve imam?

strmoglavi se

Naslov: Re: pitalice 25/3/2011, 8:02 pm

Ne nezelim ti zlo.Samo ti zelim da ono sto si meni uradio ,vrati se tebi.Kada se budes najmanje nadao.Kada ne budes ocekivao,i kada ti bude najlepse u zivotu bilo.Strmoglavi se, onako kako si mene gurnuo.Na zgaristu svog sopstvenog gnezda srece.Kod mene nada jos uvek postoji.Kakva je takva moja je.Tvoj pad oseticu pod nogama svojim,kada budes trazio oprost.A ja ne oprastam duznicima svojim.Ne,nezelim ti zlo,samo ti zelim sive zidove.memljive.Poglede koji grizu kosti bez nade.Zelim ti sve svoje nemire.Ali ne mogu da ti nista oprostim.Jer ne mogu da zaboravim.

Razumevanje

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Da bi postojali, da bi funkcionisali, moramo osluškivati jedni druge.Čuti ono što drugi želi reći o sebi , nama ili nečemu. Jedino ako mislimo da živimo sami sa sobom i takvi budemo svrha postojanja, onda u redu. Ali..ako hoćemo da živimo u svetu , okruženi oko sebe drugim ljudima, moramo osluškivati potrebe, navike, želje drugih ljudi, da bi i oni oslušnuli nas. Jedino tako i samo tako , može biti razumevanja medju ljudima. Naravno, ako to uopšte želimo...Ako ne, bićemo sami i ako fizički možda nismo.

Predskazanje

Naslov: Re: pitalice 1/4/2011, 5:07 pm

Kad san ne dolazi u nemoj noći,često mi se dešava da čujem zvuk tvojih sigurnih koraka.Dolaziš nemirom oterati spokoj moje sobe usnule od čekanja nežnih dodira.Spuštaš se vrelim usnama da obljubiš svaki kutak usana žednih poljubaca.Razbuhtalom strasti gužvajući skute bele postelje,vrelom požudom upijaš želju moga drhtavog tela.Ti si predskazanje mojih nedosanjanih htenja.

Dvoličnost

Naslov: Re: pitalice 3/4/2011, 12:45 pm

Nikada vise isti cvet ne mogu biti.Nikada vise onaj osmeh ti ne mogu pruziti.I vise nikada nikome ne mogu verovati kao sto sam nekada verovala.Dvolicnost me je tvoja dotukla.Tvoj kaput sa dva lica,jedan crni a drugi beli.Oblacio si ga i skidao po potrebi.Trunula je ta tvoja odeca sa te dve boje na tebi.A ja ti vise nista nisam verovala.Tvoje reci su postale za mene resetke,nisam imala snage vise te slusati.Sahranila sam te,jedne novembarske zime kao ogoleli sib ne isprativsi tvoju sopstvenu sahranu.

Kremen

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Kremen

Ugašan je davno u meni plamen.Negde u lednicima ostalo mi srce ledeno.Duša se zatvorila u hladnoći.Ono malo iskri u oku što je bilo suze potopiše.Pitam se , da li će doći neko , jednom, da pokrene u meni ugasli plam.Da srce počne ponovo da kuca, onako ritmično i nežno, puno ljubavi ? Da li će doći neko, ko muju dušu na dlan prosutu može da pročita? Mislila sam da je kraj, da neće doći niko, usnulu kraljicu tame da razbudi...
Prevarila sam se.Došao si, kao kremen...raspalio sve vatre moga bića.Takao dušu, našao ključić od srca..Probudio u meni želju, onu najveću...da živim...I sad dišem ...

Ustava (brana)

Gost

Sve tvoje reci ,zaspale su u meni kao prigusena svetla iz ugla sobe...morala sam ih se otarasiti jer ranjavaju svaki deo mog bica...iznova..svaki dan.Ogranicila sam ulazak tvoj ustavu i branu sagradila ,od tvojih se dodira sacuvati trebam,od korova koje u pepelu nice odbraniti se.Previse zlog je u tebi je bilo da bih umela i smela nositi to breme greha sa tobom,i to sto se desilo pustam vodi neka nosi,neka opere sve prljavstine sa mojih dlanova....slaba sam nocas za borbu.

Vodenica

Naslov: Re: pitalice 7/4/2011, 3:09 pm

On je od zlata i ne možeš ga pregristi. On je hladni metal i ne može te ugrejati. Ti samo misliš da tu ima krvi i da se može opipati bilo. A ne. On je onaj koji zna i ume, njemu Zemlja nije dovoljna da pokaže svoju fantastičnu veličinu. Kad priča, to su reke gorke vode, najgorčije i šta god da kažeš nije dovoljno gorko da teče uz te vode. Ustvari, šta god da kažeš, on i ne čuje, moraš dvaput izgovoriti da mu do kolena dopre. Eh, umesto da o drugom brigu vodi kao što se po poslu opredelio, on smišlja kud bi dalje i višlje sa sobom. umesto da širi blagovesti zabrinutima, on svoju brigu iznosi. I uzalud pokušavaš navoditi tu ili tamo, na svoju vodenicu on će, na svoj točak i nigde drugde.

klavijature

Gost

Zvuk klavijatura u malom finom nocnom klubu.Instrumental lagani za ples...i za sanjarenje ..dodirujes me dok se klatimo lagano sleva na desno u ritmu sto spaja i zavodi.Pomeris mi kosu pa tiho sapnes na uvo a mene uhvati jeza.....Prodrma me kroz celo telo....osetim onda tvoju saku na mojim ledjima mrdas prstima lagano dole gore....gotovo neprimetno...a tvoj stomak i grudi ...tople ,skoro vruce osecam na svojim...ludilo...ceznem,zaljubljena sam,zelim te.... a klavijatura ne prestaje......

skoljka

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Slušala sam muziku pojačanu ,,do daske,, i djuskala...Odjednom, vrata su tresnula..Čula sam nešto sličnu zvuku lomljave stakla..Uletela sam u sobu..Razbijen prozor , staklo na sve strane..razbijena školjka koju sam dobila od tebe nekog davnog leta ..Izronio si je iz mora..Bože, toliko godina sam je čuvala, i sad mi je razbi glupa promaja.E stvarno nemam sreće.Čujem zvono,otvaram, ti si...Ljubim te i vodim u sobu..Pokazujem školjku...Kažeš mi: Mila...važno da mi nismo pukli...Ti si moj biser ...Izronićemo drugu školjku..Pogledala sam ga i jako zagrlila...

Obećanje

Naslov: Re: pitalice 15/4/2011, 7:27 pm

Veceras samo za njega igram,veceras samo za njega postojim.Ovo je nase vece,ovo je nasa noc.Ovo je obecanje koje sam dala,u nasoj tisini u vecnom spokoju mira.Plasio se da mu necu moci izaci u susret,da mu necu ispuniti tu poslednju zelju.Plasio se...a noc je polako odmicala.Dok sam ja samo za njega plesala ono nase poslednje slatko obecanje.

Usnulo

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Obecali smo nocas da cemo oboje jedno drugom sve reci.Pustio si nasu stvar na gramofonu...Plesemo...Moja glava na tvom ramenu i neznost bez reci.Bespotrebne su u ovom trenu.Sanjamo san vec davno zapocet negde u maglama zanesenosti..Samo nek potraje..Jednom sebe dajemo..To davanje ili utihne ili traje...Usnulo, oboje plovimo rekom sna u javi..Jer zivot i jeste tek tren sna...

Bljesak

Naslov: Re: pitalice 16/4/2011, 12:57 am

Noćas zaboravimo rečeno...prećutimo darovani tren zaborava.Pričajmo vrelim dodirom,šarajući pogledima po telu požudom dugo sputavanom nepotrebnim obećanjima.Iskoristimo bljesak strasti,zadnji put zaplešimo potisnuti osećaj bez iluzije naše postojanosti.Ugasle oči nek iskre vatrom razuzdanosti,sliveni jedno u drugo zadržimo tren nemosti,u ničijim očima više se nećemo sresti.Koga je briga šta će rana zora reći?

Vulkan

Naslov: Re: pitalice 17/4/2011, 7:37 pm

I sve mi se cini da sam zedna,da gorim.I cini mi se da sam voda koja se moze ugasiti od ovoga vulkana mojih nemira.Nad glavom zedj,u grudima stena.I svuda neki cudni znakovi oko mene.Ne cujem nista,ali zato vidim sve.Moja cudna zelja gori u toj lavini strasti,pritiskam usi da ne bi cula svoj sopstveni jauk koji se prozima svuda naokolo.I pitam se dokle tako?Dokle mogu izdrzati?

Pijanstvo

Naslov: Re: pitalice 17/4/2011, 8:20 pm

Skitaj noćas vrhovima prstiju po žednom telu vrelim dodirom.Nemirnim pokretima ostavi trag strasti na njemu,ne misleći kako završava ovaj pijanac,koji ovisničkim vapajem čeka tamu požude.Nepresuhli izvor s kojeg se opija daje drhtavom telu grčevite trzaje,slij se s njim snagom niske pobude.Ne govori,samo tiho uzmi bludnicu i ne boj se...tihe ulice čekaće posle tvoje neme korake,ionako niko ne vidi gde ostavljaš trag u noćima samotne ovisnice i večne lutalice.

Osmeh

Naslov: Re: pitalice 19/4/2011, 12:42 pm

Moje dete će umeti da se smeje- rekla sam ti. Spasiću je tuge i mraka, daću joj hiljadu razloga da život voli i obožava. Pevaću joj, pričaću joj, nikada mi neće biti teško da po hiljaditi put ponovim igru, samo da vidim taj osmeh što pleni i osvaja. Moje dete će biti veselo biće koje ume, može i hoće. Sve što je meni falilo, imaće. Sve to i još mnogo toga sam ti rekla tada. Zaklela se tebi i njoj. Sad se sećam...sada dok mi lice polako načinju tama i tišina.

Porok

Naslov: Re: pitalice 19/4/2011, 3:35 pm

Kut praznog oka donosi presudu još detinjastoj duši,nespremnoj za ulazak u sitnu zenicu,suženog vidokruga proizvoda vriska blještavila.Da,grešna sam,slikam prljavim korakom sramotnu sliku poroka.Ne,ne stidim se čak što više rišem na njoj i veliki deo tebe.Vidim da nesposobno stojiš,iako sudeluješ brišeš tragove svojih poteza.Šta je sramota,ludost,porok,amoralnost....?Ne vidiš li da je slika satkana bolom,sputane ljubavi drhtavih pokreta,savršena?

Dvosmislenost

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Da li si se zapitala nekada u životu koliko je dvoličnost dobra? Da li kad tad uzima svoj danak.Učini ti se kada bitka krene, pa čak i ona sa samom sobom, da je dvoličnost idealno rešenje da se prikriju neke stvari. Ne budeš ono što jesi. Budeš prljav, prevrtljiv, oholost izbija iz tebe...I onda, počneš da se daviš u mulju sopstvene podvojenosti...Nije dvoličnost rešenje ...To je samo jedna u nizu zabluda kojima čovek sebe sputava, misleći da će lakše do cilja doći. Istina, samo istina , i ono da budeš što zapravo jesi- jedini je ispravan put, veruj...

Vera ( kao verovanje u nešto, ne ime..)

Naslov: Re: pitalice 25/4/2011, 5:23 pm

Ljubav,vera i nada.Nesto sto je davno izgubljeno,nesto sto je u potrazi vremena mozda samo kao neka ideja.Ali ne predajem se,pronaci cu je.Jer ako pronadjem veru,onda ima i nade za mene.Onda cu i pronaci ljubav u tom nenadanom trenutku.Kao varnicu u mraku.A mozda cu i pre vecnoga mraka usniti barem san koji ce me povesti na to najlepse zvezdano nebo,gde cu uspeti da dohvatim najlepsi biser plavoga mora.Ja verujem,moram da verujem u to.

Cast

Gost

Simbol casti netaknute obitava u nama samima,u nasim srcima, u dusi, u ophodjenju prema drugima i sebi.To bi mogao biti "cist obraz",recimo....Moras se cuvati a ne zgaziti ni sebe ni druge ...tezak je to teret.Umeti i znati,voleti i postovati,sebi ugoditi a ne uprljati se...ne skliznuti sa stene dostojanstva,ne podleci sladunjavim recima ,praznim obecanjima...i ostati cvrsto na nogama ,nepokolebljiv i svoj...a opet ,s'vremena na vreme uzivati u blagodetima zivota,ne remeteci mir drugih..ne gazeci nicije ...ne gazeci tudje...simbol "cistog obraza" na licu uvek sa sobom nositi...vredi biti castan!!!!

dvolicnost

Naslov: Re: pitalice 28/4/2011, 10:01 pm

Kad se osvrnem,zamislim se...Koliko uzaludno izgovorenih reči koje ne dopiru do mnogih?Uporno pokušavam otvoriti oči utihlim ušima radi sebe,radi njih,radi drugih...Ne,ne vredi.Onda sam primorena pratiti korak mnoštva koje dvoličnost uzdržava,ali lukavi su oni,prepoznaju odraz slabijeg glumca,veštim zanatom skrivanja bezličnih lica prepoznaju varalicu u svojim redovima.Onda sam naizgled nevidljiva.Nije li i to dvoličnost?Ipak ih nadmaš u toj igri,prateći korak s zlodusima,ne igrajući njihovim ritmom,već se držim postrani promatrajući i misleći čemu onda pridavati važnost nepostojećim obrazima...

Hrabrost

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Hrabrost

Opet sam pomislila da je svemu kraj i da sam povila ledja pod mačem sudbine.Medjutim, u meni kao da se vulkan spremao da pukne.Erupcija...Osećala sam da u meni sve baš tako, kao u grotlu vri. Pomislila sam da je to neki unutrašnji nemir, jer sam već duže vreme bila okružena morem nedoumica, problema.Jedva sam uspela sebe da iskanališem, da zadržim u sebi ono najvažnije za mene, snagu.
Naglo sam ustala, pogledala sebe u ogledalu. Oči u oči JA i JA. Lupola sam šakom od sto i rekla : Halo devojko, TI sada stavljaš tačku, prošlost pod noge baci, uspomene one lepe upakuj u kovčežić...i kreni dalje. Ime ti je HRABROST. Sebi se vrati i kreni. Put u sebe zove...Svet će biti tvoj...Istina čeka hrabro da koračaš uz nju ..ne iza nje!!!

Opčinjenost

Naslov: Re: pitalice 3/5/2011, 7:11 pm

Znam ti prljav korak,kojim dolaziš siguran,omotan plaštom vezenim biserjem laži.Prati ću te,ti si me vodio kroz bunilo te uzaludne igre nadmoći.Hteo si me opčiniti,pomutiti bistar pogled,zariti se vrelim dodirom u srce već izranjeno.Skrpala sam ga,kuca sada tvojim ritmom.To si želeo?Zašto uzmičeš,nisi li ti započeo besciljan put sa ništavnim ciljom.Znam,oboje gubimo,da li si predvideo to?Ne,ti si živeo u uverenju da se neću dići i uzvratiti niskim udarcem.I neću,ne strepi,dosta je što uzmičeš pred hladnim očima koje sjaj više ne traže u tvom bledilu.Pomalo je smešno to,gledam te i pitam se da li si ikada i postojao,da li se usnula glava budila na tvom ramenu?

Monotonija

Gost

Gledam,bez nekog cilja bez neke zelje,bez ....samo sedim i gledam.Uvek sve isto,odes, dodjes,
gladan ,pitas sta se ruca ,citas novine ,gledas tv,kao po navici prozboris par reci,da ,ne ,mozda...dogovoricemo se...visis na netu...ja visim na netu...legnemo jedno kraj drugog kasno..umesto poljubca,zahrces...zvoni sat budimo se ..dobro jutro...posao...nema nas...dosada..ponavljanje iz dana u dan....Sve osim dece postaje cista kolotecina i monotonija!!!!

Uninije

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

U ropcu svog bola trunem. Uninije mi dušu ophrvale.U meni borba Andjela i Demona. Krvari srce, nemoćno da se odupre silama mraka. Dahćem medju ledenim zidovima strahai samoće.
Prizivam Boga...njega kao da nema. Ne čuje me..ili sam samu sebe izgubila.Nemam sebe, nema ni Gospoda u meni...Tonem sve dublje, ne nalazeći preko potreban mir. Veru, nadu i ljubav...te tri tako jake vodilje, kao da je neko od mene za uvek sklonio.
Otima se vrisak iz mojih grudi, udaram pesnicama o zidove. Krv niz dlanove kaplje. Suze vrele niz ledeno i bledo lice liju.
Poteklo je iz mene pročišćenje.Vraćam se k sebi Bože...vraćam se Tebi...

Jeza

Gost

Nocas me telo boli,razuzdana zeljama pustim otkrivam svoj dlan ...na njemu sve moje istine.Drhtim od teskobe koje me nadvladala ,jeza se u kosti uvukla.Od spoznaje svojih zelja,svojih slutnji ,svojih sumljicavosti ,svojih greha ...svojih....Najteze je sebe pogledati..iznutra! Na nacin na koji drugi ne vide .Tu je srz bitisanja ovozemaljskog,tu su istine i lazi nepokrivene ,same ,otvorene..nema skrivanja.Tu sam ja ,slomljena kao ono malo ogledalce sto sam ga bacila o zid...u besu! Lomim i vristim ,i tesko mi je i boli...i sve mi je nocas preko mere,preko glave....gusim se ,borim se za dah...Jurim bezumno,cistim za sobom svaki korak,svaki dodir...ali brisanja nema hvata me panika ,bes, ljutnja...borim se ,zelim da se stisaju strasti da nastavim....Nocas drhtim...hvata me jeza...zelim dalje....

Traganje

Naslov: Re: pitalice 17/5/2011, 4:18 pm

Traganje

Neumorna kiša udara po oknima prozora,curi bukom misli na zamagljenim staklima od toplog uzdaha samotne noći.Nižu se nepozvana sećanja,bučeći pospanom glavom,muteći bistrom razumu plan za miran počinak.Lome ga uspomene,razdirući i ono malo volje za britkim planom da usnulim kapcima ne dolaziš u spokojne snove.Spirem te predugo tudjim dodirima,uživajući u iluziji stvorenog privida nemira.Samo ti si vatrom znao da izmamiš iskon žara zanesenog pogleda.Kiša mi te slila bolnom istinom da uzdasi koje olako delim po prašnjavim stazama prolaznog daha, ne umanjuju vrele tragove koje si ostavio da čame prazne na telu.Još vriješ venama,osećam te...Poželim da vrisnem u tami tvoje ime da odzvanja ludilom minulih noći,smotanih u kutke srca gde niko nikad posle tebe ulazio nije.Zaludno traganje dušu nemilosrdno kida sa svakim dolaskom tebe u nemiru snova.

Čežnja

Naslov: Re: pitalice 4/6/2011, 9:14 pm

U samo jednoj jedinoj reci moze da stane.Sreca.Moja zvezda za kojom sam lutala,koju sam toliko trazila i koju sam napokon pronasla.Pronasla sam je ali ne zelim da je diram jer ceznja treba da ostane nesto sto se samo zeli.Necu praviti mostici da bi stigla do tebe,cutacu i zelecu te ovako iz prikrajka.Sanjacu te,onako blistavo i sjajno da mozda ne bi nesto pokvarila.Zato te grlim ovim praznim rukama,otimam od vetra i nezno milujem.Ljubim te poljupcima koji ti prekrivaju telo i zelim da ovaj ceznjivi san traje.

Lopov

Naslov: Re: pitalice 6/6/2011, 11:56 pm

Lopov

Stvorena idila u jednom danu,oslikana nežnim nijansama dugo je harala po vrelom srcu.Sve si dao ali i odneo u nepovrat iz kojeg ne vidim izlaz...Čvrsto se držim tvorene vizije veštog lopova nemirnih uzdaha,gnušajući se na vlastite misli u kojima sediš na tronu,ne zbačen otkucajem sata.Znam da trebam da popustim šake da sklizneš migoljeći se prstima poput zlobne zmije,koja još klizi usnilim telom.Vrištim u tamnim noćima ne bi li se uplašio ledenog glasa,uigranog na tudjim rukama...Ponekad ludom mišlju vodjena,spirem te po prašnjavim trotarima gde nema prstiju koje su obeležile trag vatre na svakoj pori kože koja diše prazninom u besanim noćima.Došapni mi u tišini drugih usana kako da te oteram iz sećanja?

Laž.

Naslov: Re: pitalice 24/6/2011, 9:10 pm

Ima li šta lepše od gledanja u duše, kad se dotakne ono što se ne vidi i kad se čuje ono što se ne priča. Kako mi nedostaje to gledanje u duše. Nedostaješ mi ti, kakvog sam te videla, dok su se plišani slojevi u meni spremali za pokazivanje, za balove, za valcere. Nikad nisi naučio da plešeš sa mnom. Nedostaju mi naše otkrivalice.Pogledao bi me svojim srnećim okama i sve bih ti rekla, čak i ono što znam da će nas boleti, razdvojiti i udaljiti....ali samo na kratko, uvek na kratko. Na dan, na minutu, na dve sekunde. Sada nas više ništa ne može udaljiti. Nismo dovoljno blizu za to. Igramo se skrivalice, a ni ne znamo, gde si? Nema te. Dovoljna je bila samo jedna laž. Gde si?

sram

Naslov: Re: pitalice 26/6/2011, 2:41 am

Sram

Ne znam da li te noćas donosi miris kajanja ili samotni jecaj na burno vreme pregaženo nemirnim korakom.Znam da si tu,pevaš šapatom najlepši stih strasnog uzdaha.Lebdiš u vazduhu posramljen od vatre u zanesenim očima.Pratim te u nadi da u tami mojih snova dolete ćeš na okno tugom zamagljeno,obrisati s umornih trepavica crne suze kajanja.Ili ćeš me lepršavim krilom jutra probuditi i nežan san razbacati po livadama zaborava?Pusti glas tuge nek zaori da uspomenu duša preboli,u noći punoj ljubavnih stihova.Ne razbacuj po svežoj travi stope nemira,da ne ugasi hladna rosa plamen srcu.Možda okrilje jutra donese na tudjim rukama večni zaborav za pevača promuklog glasa pred dahom svitanja.

Dvoličnost

Naslov: Re: pitalice 11/7/2011, 10:39 pm

Da,nemoramo da glumimo ali nekima kao da su uloge vec dodeljene unapred.Kao da su role vec ispisane.Sreca i tuga su te koje se neizmenicno menjaju.Zavesa se spusta i nekima ovaj zivot postaje cirkuska satra.Glupi osmeh,dvolicnost i laz.Ona grimasa koja se ne zaboravlja kao u nekog glupog avgusta.Zelim da oslusnem celu pricu,zelim da je cujem do kraja.Hocu da razumem,hocu da shvatim igru vasara duse ali zavesa se ponovo podize.Svetla se ponovo pale,i ne zelim vise da te idealizujem.Navikavam se na ono sto me jako boli.Spoznaja da imas dva lica,okreni ponekada ono pravo i istinito.Zelim da procitam ono sto na njmu zaista pise.

Gluposti

Naslov: Re: pitalice 12/7/2011, 12:44 am

Kad bi me neko pitao zasto menjam zivot iznova?Zasto toliko patim i zasto sebe unistavam...Ne bi imala odgovora.Ljubav koju osecam nikada nece izbledeti...Zasto?Zasto je tako moralo da bude?Zasto je zavrsena nasa prica i svi snovi su sruseni?Znam cinila sam razne gluposti i sada se kajem.Kad bih samo mogla da zivotni sat vratim unazad,znala bi tada sta zelim.Znala bi tacno zbog cega i zasto.Zbog gluposti,znam ja sam kriva i trazim tvoj oprostaj ali nema odgovora....samo tisina...ta tisina me ubija...moram dalje,sa krivicom cu ziveti..sa tugom u srcu ali ipak moram dalje....

Greh

Naslov: Re: pitalice 13/7/2011, 3:24 am

Greh

Podsmeh titra u snenim očima.Gledam te pokušavajući prepoznati lice koje zebno beži od pogleda,sa onim koje leži na drhtavim grudima.Čelo orošeno tragovima bluda jeca,dok nastavlja dvojnu igru pred ljudima bez lica i imena.U zenicama ti ispisana istina bunovnih misli koje lede i kamene ime moje u oknima.Jeftin naziv za zanos u sjaju koji ispunjava prazninu slepoočnica.Nije bitno da li sam kurva ili svetica dok gledam izvor tvog ludila.Opijaš se noćima telom prejakim za reči svitanja.Stenješ pred zoru u grešnom vrisku koji ruši sve okove svetlom jave sazdane.Pravednik nisam,niti mi je čedna postelja, zato ne traži podstrek u snenim očima.Dok tama skriva nemirne dodire,ne brini za svoje dvolične koraka.Ćutim dok milujem žedne usne znajući oporost skrivenu u kutku osmeha.Ne krivi me kad Sunce obistini suhoću grča,ja sam samo grešni odsjaj u dahu dvoličnog lica.

Sarkazam.

Naslov: Re: pitalice 23/7/2011, 12:36 pm

Da, baš ti ja trebam, u toj ludoj trci sprinta sa preponama. Samo ti ja falim dok bacaš taj predmet na sto i praviš vetar prolazeći pored mene, tamo, ovamo, tamo, ovamo. Kažem, nešto ste ljuti, kažeš, ne samo me ne razumeju. A ja sedim tu, čekam. Ja sam te uvek razumela i nikad nisi morao na tri jezika da mi objašnjavaš kako i šta. Ja nikad nisam pitala mnogo, nikad nisam sumnjala i dovodila u pitanje tvoje odluke. Koliko li je to lepo? Opuštaš se, pored mene ne moraš da se trudiš više...Koliko li je to lepo. Ogovaraš druge, kao da ja nisam jedna od njih, više se ne ustručavaš da pokažeš svu svoju aroganciju, sve svoje mane. U redu, sad si i opsovao, ali na drugom jeziku. U redu, sad mi i ljubiš dete i ona ljubi tebe. Sve je to u redu. Sve je to jako lepo. Ti ćeš sve zaboraviti već sledeću minutu...a u ovoj sluđenoj glavi taj susret će trajati i trajati....sve do sledećeg. I sve tako u krug, bez ikakvog smisla i plana, bez ikakvog izgleda da će prestati.....Sve dok ti jednom ne prospem u lice sve tvoje loše odluke i sve tvoje loše grane posečem jednim zamahom rečenice. Da ne rasteš više, da ne rasteš više.

krivina

Gost

Hvatas krivinu opet,na svaku moju rec na svako moje dozivanje ,na svaki moj vapaj ti..bezis..Samo nastavi,u redu je dici cu se ja iz pepela ,pomeracu gore i brda i doline..nemozes me slomiti ..ja od stakla nisam..Puno sam toga pregrmela,prenela na ledjima tone i tone lazi..ti samo hvataj krivinu..pazi na onu veliku..kada kolima prolazis nerazmisljajuci o kuci ,vec o njoj..pazi ..ta ti krivina moze biti poslednja!!!!

Simbol

Naslov: Re: pitalice 28/7/2011, 9:26 pm

Radujem se,i svoju radost moram da podelim sa svima.Sa tobom,sa obicnim prolaznikom,sa svojim prijateljima sa celim svetom.Radujem se,jer sam uspela da obojim noc svojom najlepsom bojom.Bojom ljubavi.Ona je moj simbol kome se predajem,za sta zivim i postojim.Moj pokretac osmeha,u svim onim trenucima ukradenim u nekom medjuprostoru i zapisanom u vremenu prkosa.Volim.Da ja volim.Obnevidela sam od ljubavi,i odrekla bi se svega sto postoji za taj plamen i cvet moje ljubavi.

Vejavica

Gost

Noc je. Polako koraca, pokusavajuci da se zastiti od snega koji uporno pada. Dok joj se suze skupljaju u ocima pita se gde je pogresila, sta se to desilo pa joj je unistilo zivot. Zasto je stala, zasto se vise ne bori... Ali nema odgovora... Odjednom cuje korake, ali ni oni je ne interesuju... "Izvinite", cuje kako joj se obraca, "ispalo vam je." Dodaje joj masnu koja se otkacila sa torbe.... "Hvala", odgovara potpuno zatecena... Taj pogled ju je zbunio... On odlazi... Gleda za njim... I shvata da na svetu ipak nije sve izgubljeno... Opet krece, ali joj ovoga puta sneg uopste ne smeta...

Zavist

Naslov: Re: pitalice 29/7/2011, 12:39 am

Prava ljubav nije samo igra...prava ljubav se treba ceniti i negovati...cuvati od raznih zla i prepreka...Ovo nase nije bila ljubav...Tvoja zavist sto sam bila toliko srecna,nisi mogao podneti srecu u mojim ocima..Morao si sve to srusiti...Morao si sve unistiti da nasa ljubav koja je cvetala kao ruza bujna sa silnim negovanjima...Ne to je bila maska..To je bio plasticni cvet ljubavi koji je kao varka svima bockao oci jedino ja..Slepa i glupa nisam shvatila..nisam razumela i uvidela da tvoja ljubav je bila samo hir...samo avantura...Najvise zbog toga se kajem...Zavist unistava srecu..unitava ljude i na kraju od njih ostavlja samo ljusturu...To si ti sada...Samo prazna ljustura koja nikada nece naci srecu jer zbog svoje zavisti svi ce ti okrenuti ledja....

Mrznja

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Često tvrdimo da pravi ljudi ne spoznaju mržnju kao vrstu osećanja.Ne zapitamo se , onako iskreno pred ogledalom, da li o sebi mislimo na pravi način. Zašto bežati od emocija, zašto biti u zabludi ? Kad je mržnja jedna od vrlo učestalih emocija , naročito u tzv. zrelim godinama.
Volim generalno ceo Svet, volim sve ljude, ceo ljudski rod.
Medjutim, lično, zalazeći u srž emocija, ponirući duboko u sebe, priznajem, da mi je mržnja i te kako poznata kao emocijonalno stanje.
Mrzim , ali zaista mrzim onoga ko me bez pardona i bez ikakvih zadrški povredi, ne pitajući se za posledice. Srećom, ta mržnja kratko traje. Pretvara se u bes, pa u gnev...na kraju kad sve sagledam, drsko i gordo, osetim se u svemu kao pobednik, jer vremenom iz mržnje udjem u ravnodušnost, koja je po meni zaista jaka i čudna emocija..ako je uopšte emocijom možemo nazvati.

Zloupotreba

Broj poruka : 7 Location : Beograd Datum upisa : 08.08.2011

Toliko sam priča o sebi ispričala, pesama napisala o tebi, o meni, o našem malom carstvu tuge i ljubavi i ponovo tuge..Želela sam da budemo zajedno zauvek. Nisam ni slutila da se iza tvog lica krije maska. I da je sve ono što je bilo, što se dogodilo bilo laž.

Danas te se retko setim. I samo jedna reč za tebe važi. Ne zaborav, ne mržnja, ne tuga.Izneverio si me i manipulisao mojim srcem.Zloupotreba.

Smeh

Gost

UH..tisina...samo gromki smeh odzvanja ...kroz trenutke ,kroz vazduh...Disem ubrzano da zauzmem ritam zivota pre nego on zauzme zivot mom ritmu...Pohabana stara slika...treperi,izaziva moje misli na dvoboj aja smehom placem nocas,na sav glas !! Ljudi ko ljudi,nemaju pojma o cemu se radi,cujem saputanja ,prezir....a ja placem smehom i pustam svoj bol van.

Strah

Naslov: Re: pitalice 9/8/2011, 3:48 pm

Krijem ga od sebe,od ljudi.Ne prepoznajem to stanje,strah mi nije svojstven.
A sada ovaj steze,davim se u njegovoj barustini.
Govorim sebi po milioniti put-Sta ti je,sta se desava,ne daj se-
Ali strah od nepoznatog,nemoc pred nemilosrdnim,strah za najvrednije u zivotu.
Kazu da su u strahu cetvore oci otvorene.
Jesu,stalno si na oprezu,boris se sa pretnjama,lazima,obmanama,ne volis sebe,
boris se sa sobom.
Ali ne vredi,tacnije je ono da strah paralise.
Zato se junacim ,bezim mu,ali on ne pusta.
Kraj je tamo gde je i pocetak.
Unistiti izvor straha.
Proslo vreme straha.
Dusa je spasena muka neizvesnog i necovecnog.

Bol

Naslov: Re: pitalice 15/8/2011, 9:47 pm

Navlacim masku na lice.Ne,nezelim ovoga puta da je nosim.Resila sam skinucu je zauvek.Bicu ono sto sam uvek bila,neka se vidi,neka se cita sa moga lica onako kako jeste.Umorna sam da vise izigravam zenu koja je jaka,koja moze sve.Zenu koja je srecna i zadovoljna.Umorna sam od onog osmeha koji mi ne silazi sa lica a do osmeha mi nije.Hocu da moju bol procita svako,jer ona je moja i nicija.Ne zelim vise da zapomazem nad cesticama vremena,jer ne zelim da ih prepustim nikome,zelim da se ja sa njima suocim i da prah jauka zauvek prestane.Donela sam odluku.

Zagorelo

Broj poruka : 7 Location : Beograd Datum upisa : 08.08.2011

Tog dana sam se dugo zadržala u lokalnoj prodavnici. Beše gužva, a i prodavačica je prepričavala nešto iz svog života. Potpuno sam zaboravila da mi je šporet uključen, da se kuva sutrašnji ručak. On želi i gotov ručak, i čistu garderobu, i okupanu decu, i mene sveže ofarbanu i našminkanu, u svako doba dana i noći. ON TRAŽI!
A ja domaćica, zavisna od dinara koji donosi u kuću, sa dvoje male dece, nemam kud. Ćutim i trpim.
Dolazim u stan i odmah znam. Jelo mi je zagorelo! Punjene paprike nalik onima koje "njegova mama " pravi.
Da, večeras me čeka po neki šamar, čitanje lekcije dva sata i to sve zato što mi je prvi put posle šest meseci nešto zagorelo....

Nasilje