Beskraj - kritika poezije

Beskraj ::

Kazu oci su ogledalo duse.
Ali ti dusu nikada nisi imao.
Oci ti nikada nisam videla
jer si ih stalno krio u zanosu
gresnog snevanja.
Svoju istoriju zivota u toj
fotelji si zapisivao.Sanjao,
snevao,mastao.A bolje da si
zivot ziveo.Molio se i sam sebi
ocitao opelo.Reci su ti sve ostale
samo na papiru.Olistavao si na njima
svoju sudbinu,voleo i dodirivao.
U cebe se uvijao,pod plamenom
svece ziveo,u tisini sampanjac ispijao.
I svoj zivot na tako cudan nacin
odziveo.Nikada nisam uspela saznati,
da li si srecan bio.U tom svetu gde te
je svaki stih opisivao.

@..Beskraj ne mogu a da te ne čitam, objavljuješ nove postove „sto na sat“ …no jedno mi onako skroz malo po malo smeta, naravno ne moraš uzeti tu moju zamjerku za ozbiljno.
Radi se o rasporedu riječi, stihova u poeziji koju pišeš…nekako svaki početak tvojih pjesama je ok al onda kao da te neki zanos ponese i jednostavno zanemariš gdje ćeš napisati koju riječ…Pjesma nije samo skup riječi kojima nam nešto želiš nešto opisati, ona je isto tako i raspored stihova, strofa…Znaš i sam da mnogo puta nije svejedno gdje se koja riječ u rečenici nalazi, slijedno tome tako je i u pjesmama, stihu i strofi. Pisati u slobodnom stilu, ne znači samo sjesti i nešto napisati, jer ipak pjesnici pišu a to što je napisano netko će čitati, na kraju krajeva pogledaj pjesme velikih pjesnika, bez obzira na riječi uvijek, al baš uvijek imaju neku od zadanih formi…primjer, pjesma koju si objavila ja vidim ovako, ništa nije promijenjeno, al ipak, moraš priznati drugačije zvuči…

Osmijeh ti ostavljam…PiPi



Kazu oci su ogledalo duse.
Ali ti dusu nikada nisi imao.
Oci ti nikada nisam videla
jer si ih stalno krio u zanosu
gresnog snevanja.
Svoju istoriju zivota
u toj fotelji si zapisivao.
Sanjao, snevao,mastao,
a bolje da si zivot ziveo.
Molio se i sam sebi ocitao opelo.
Reci su ti sve ostale samo na papiru.
Olistavao si na njima svoju sudbinu,
voleo i dodirivao.
U cebe se uvijao,
pod plamenom svece ziveo,
u tisini sampanjac ispijao.
I svoj zivot na tako cudan nacin odziveo.
Nikada nisam uspela saznati,
da li si srecan bio.
U tom svetu gde te je svaki stih opisivao.

Zamerke,kritike i sve sugestije vrlo rado primam.S time zaista nemam problem.U pravu ste,ja to ne osecam dok pisem,ali kada procitam osetim da to nije to.Rekla sam vam ja sam neko ko pise pesme jedno godinu ipo dana,vise mi lezi neka proza kraca,i price.Ovo jos uvek zaista ucim,tako da sam uvek rada cuti bilo koju vrstu nazovite kritike..Ako mozete da primetite,pesmu koju ste vi videli kako treba da izgleda odmah sam je prebacila umesto moje.Hvala vam.

@.. Beskraj...
Vjeruj mi znam o čemu pričaš, talent i inspiracija su mnogo puta smetnja pjesniku, ti možda jesi u nekoj fazi nazovimo ih početaka i pišeš mnogo više no što je uobičajeno za pjesnika, pa upravo radi toga i praviš te neke nazovimo ih početničke greške, nije to ništa što se ne može ispraviti, na kraju krajeva vrijeme je to koje će sve to nekako dovesti na svoje…Naravno, ja ti nisam neki „sručnjak“ za poeziju niti imam takvo obrazovanje, ja sam samo pjesnik koji je prošao te početničke faze…Stil pisanja, pravopis, i sve ono što poeziju čini poeziju, sve to se može naučiti, samo se mora htjeti no ti imaš ono što se ne može naučiti…inspiraciju koja te nemilosrdno tjera naprijed…i upravo radi toga osmijeh ti ostavljam…

Upravo tako...zasto ja pisem i vise nego sto treba.Zato sto mi je inspiracije na pretek.Znate kada skupite ceo svoj zivot,u jednu carobnu lampu,kofer ili neku bocu.I kada to jednoga dana otvorite (ovo sam malo figurativno rekla]izleti iz vas i ono sto treba i sto netreba.To je prosto kod mene neuhvatljivo,prosto me ponese.Ne znam da se zaustavim.

Dopada mi se ovo sto je Masada otvorio,jer upravo ovo bi po meni bio osvrt na ono sto mi pisemo.Sto se tice mene vrlo sam rada da primim bilo koju sugestiju,kritiku...pohvalu na ovo sto ja radim ovde.Jer u stvari covek kroz to vidi gde gresi,sta moze bolje...ili je to u stvari dobro.Nisam kompetentna ja kao ja da nekog kritikujem,ali zato ono sto mi se dopada volim prosto da proanaliziram.

Lijepo je čuti da je netko otvorenog uma, uvijek spreman na više i bolje, spreman i na loše kritike i na najljepše pohvale...

Osmijeh ti ostavljam...

PiPi nije samo u pitanju lepota uma.Koliko covek mora biti svestan samoga sebe i takvog prihvatiti.Postoje mnogi koji su sami sebi jako nedodirljivi u svojim glavama,tako da na njih bilo koja sugestija deluje kao atak na sopstvenu licnost.Takve izbegavam i da citam a kamoli da sugerisem u bilo kom smislu.U to sam se uverila na nekim stranicama gde se postavlja i komentarise poezija.Pa mi sve to dodje kao cirkus,a ne pisanje i komentarisanje.
Nego da se vratim ja svome delu,posto mi proza najbolje ide i to pisem otkako znam za sebe,otprilike to pisanje sam prenela prozno i na pesme...Mada ima za mene vremena u ovome sam jos mlada pronacicu se vec negde.Trenutno sam tu gde jesam.

bio sam sada u temi; Igra sa riječima....
objavila si post...
i imam za tebe jedno pitanje?
Pogledaj svoj objavljeni post, nemoj ga čitati ili analizirati, samo pogledaj onako "baci pogled na njega", a onda na post iznad koji je napisao Masada...
U čemu je razlika?

Razlika je sto su njegove recenice mirne...stalozene i misaone.Kod mene je razlika sto su mi reci nemirne...recenice ko oluje,uragani i vetrovi.Prosto kao da su mi misli pobrkane,ali to sam u stvari ja.Takva sam i u reali.Valjda to i prenosim i u pisanju.

Ne , ne ... rekao sam da ne analiziraš što je napisano...već samo baci pogled na tekst...

Prva rečenica, ona misao, tu misao nisi ti kucala na tastaturi, već si ju kopirala iz nekog teksta... jesam li u pravu, znam da jesam, a kako znam, e upravo je to odgovor na postavljeno pitanje...
Razmisli malo...

Osmijeh ti ostavljam...

Nisi u pravu ja sam iz svoje glave sve kuckala.Nista sto pisem ne kopiram ako se nalazi u onim delovima gde je nase.

mislim da se nismo razumjeli....evo iskopirao sam cijeli tekst...

rekao sam za ovu rečenicu, da si ju iskopirala iz nekog drugog teksta...

.....................
Putnici smo vremena, svaka raskrsnica je u nasim dusama, kao sudbina, izbor u nasim rukama.
...................

a potom pišeš u nastavku ovaj tekst....



Ova misao me ponese cesto,a onda shvatim jednog momenta da koliko god mi putujemo kroz neko vreme,vreme nas sve brze i brze gazi.Pokusavam da ga stignem,ali vise ne mogu.Jer trka nije jednaka.u toj trci vidim svakog jutra jednu novu boru,mozda po neku sedu...i pustam ga da ide prosto ispred mene.Ne da se predajem,prosto sam pokosena u geografiji citavog ovog nemira.Raskrsnice stalno stoje u dusi.Ali koliko god da lutas,svako od nas pronalazi svoj neki put.Mozda je taj put i kriv,ali na tom putu ti je sve.I jutro koje svice,i ona tama i mrtvilo koje povremeno naidje,i krik i urlik sve je tu.Da li je to ipak sudbina,i da li smo mi ti koji svoje izbore nosimo u rukama.Slucajno sam shvatila da ova teorija ne pije uvek vodu.Zbog te nazovi sudbine skupljala sam mnogo puta u zivotu zrnevlje.gorela usnama i zaobilazila srce.Onda kada sam oplakala mnoge grobove,kada sam dotakla samo dno.Rekla sam sada samo mogu sebe da vucem za kosu...za ruke i da krvarim jer sam dusu okupala srcem.

....................................

evo, hajde da riješimo misteriju....koja je razlika....

primjetio sam u svim tvojim tekstovima da između riječi tamo gdje je zarez ili točka ne stavljaš razmak, (odmah poslje zareza, jedno polje prazno ) samo sam ti htio na to ukazati, mnogo je ljepše i lakše čitati tekst gdje tog razmaka ima.
Ako bolje pogledaš prvu napisanu rečenicu ona je upravo tako napisana dok je sve ostalo napisano bez razmaka, zato sam pomislio da je ta rečenica kopirana a ne trenutno kucana na tastaturi...

Osmijeh ti ostavljam....

Putnici smo vremena, svaka raskrsnica je u nasim dusama, kao sudbina, izbor u nasim rukama.-

PiPi ovo je misao koju je napisala clanica pre mene i ja sam je kopirala jer je takva igra.Da iz prethodne misli clana ti nastavis dalje.Ja sam izvukla znaci tu njenu misao i nastavila dalje.Sto se toga tice.Ne razumem kako ne pravim razmake u recima...mozda ne stavljam svuda zareze i tacke ali to je onaj najveci problem kod mene,sto mi je rekao i Masada.Ja nista ne stavljam na papir pa onda da ga otkucam nego sve sto mi je direktno u glavi ja to pretacem na tastaturi.Zato i gresim puno.

Uh, al' se vas dvoje razumete, kao mutav i gluv. Hteo je da kaže da posle svakog znaka interpunkcije treba da čukneš palcem spejs. Verovatno štamparska konvencija... Naravno, ne ide razmak pre znaka interpunkcije (kao što se gos'n PiPiju omaklo da stavi razmak pre zatvorene zagrade). Al' ko ovde još tera mak na konac...

Ovako ti pišeš,nema razmaka između riječi
(pišeš,nema), samo je zarez a treba biti poslje zareza jedno polje prazno pa onda nova riječ.
( pišeš, nema )


ovdje su poslje zareza i točke razmaci

Ova misao me ponese cesto, a onda shvatim jednog momenta da koliko god mi putujemo kroz neko vreme, vreme nas sve brze i brze gazi. Pokusavam da ga stignem, ali vise ne mogu. Jer trka nije jednaka. u toj trci vidim svakog jutra jednu novu boru, mozda po neku sedu...i pustam ga da ide prosto ispred mene. Ne da se predajem, prosto sam pokosena u geografiji citavog ovog nemira. Raskrsnice stalno stoje u dusi. Ali koliko god da lutas, svako od nas pronalazi svoj neki put. Mozda je taj put i kriv, ali na tom putu ti je sve.

a u nastavku ih nema....

I jutro koje svice,i ona tama i mrtvilo koje povremeno naidje,i krik i urlik sve je tu.Da li je to ipak sudbina,i da li smo mi ti koji svoje izbore nosimo u rukama.Slucajno sam shvatila da ova teorija ne pije uvek vodu.Zbog te nazovi sudbine skupljala sam mnogo puta u zivotu zrnevlje.gorela usnama i zaobilazila srce.Onda kada sam oplakala mnoge grobove,kada sam dotakla samo dno.Rekla sam sada samo mogu sebe da vucem za kosu...za ruke i da krvarim jer sam dusu okupala srcem.
...................
Osmijeh ti ostavljam....

Ne brini ja imam zivce ko konopce mogu do sutra...dok ne shvatim o cemu se radi.Opusteno skroz na skroz.

radi. Opušteno

@ Beskraj,


Kada budem odlazila
nista ti necu ostaviti.
Osim reci koje cu stihovima
okovati.
Kapljicu krvi na tvojoj kosulji
koju nikada neces isprati.
Da ti ostane kao trag
jednog greha,i duga.
Nepregoreni zal
neisplakanog placa
svih nasih misli i odaja.
Jer toliko je iza nas uspomena
boja i obrisa.
Koje lebde kao magle nezaborava.
……………………

Pohvala za temu pjesme, sviđa mi se, pogotovo početak pjesme i stih „Osim reci koje cu stihovima okovati.“ . I sve je super do stiha „Da ti ostane kao trag jednog greha,i duga.“
Pogrešno napisano, „greha,i duga“ no nije problem u pogrešci i zarezu već nekako ta riječ duga tu kao da nema mjesta…
Mislim da nikada neću odgonetnuti značenje stihova „Nepregoreni zal neisplakanog placa svih nasih misli i odaja.“ Vjerojatno su ti stihovi u ovoj pjesmi kako bi značenje pjesme podigli na neku višu razinu…hihihi, šalu na stranu al stvarno ne razumijem značenje tih stihova…
Posljednja tri stiha su ok iako su pogrešno napisani, početak rečenice s „Jer“ nije dobar, isto tako točka nije dobra poslije riječi „obrisa“ treba biti zarez…jer posljednji stih je nastavak te misli…

Osmijeh ti ostavljam…PiPi

Da mozda sam tim recima htela da pojacam pesmu.Mislila...da li je pogresno misliti?
Nepregoreni zal.-Malo metafore.Ovo JER, JESTE suvisno slozila bi se.Sledeci put bice bolje,bitno je da sam bar temu pogodila.

Mislim a imam pravo da mislim i imam s cime da mislim ,citam sve vas ovde i kazete pesmu pisem danima.Krpim je,krojim je i na kraju jel ispadne dobro odelo.Ako je sve uradjeno po meri.Ja prvo moram to da naucim.Jer moj najveci problem je cim sednem za komp krenu emocije da me ubijaju.Misli lete, a ruke su jos brze.I na kraju ispadne sta ispadne.

Beskraj piše...


Da umem tugu da pretvorim
u srecu,
ja bi ti se nasmejala.
Da umem noc da pretvorim
u dan,
za tebe bi bila vecni beskraj.
Izvini,ali ja to ne znam.
Zato znam,da ukradem
jutro i u tom jutru tvoj san.
Da budem tvoja pesma od
bola satkana,i ona nota tuzna.
Znam da ti nisam
neka inspiracija,
mozda samo polovna pesma
izgubljenog vremena.
Postajem nestvarna,moja snaga
se otapa,koracam dalje
mozda me jednom stignes
korakom tvoga sna.
Ulicom kojom smo isli nekada
gde sam sanjala,volela i ljubila
sasvim obicnog coveka.



..........................
Da umem tugu da pretvorim
u srecu,
ja bi ti se nasmejala.
Da umem noc da pretvorim
u dan,
za tebe bi bila vecni beskraj.
..................

Što je neobićno u ovim izdvojenim stihovima ?
Jel netko vidi u kojem stihu je problem...

Osmijeh vam ostavljam...PiPi

Ja ne vidim,volela bi da si mi ostavio objasnjenje.

Da,napisala sam da mogu svoju tugu da pretvorim u srecu jel ja bi bila nasmejana.Da umem tamu da pretvorim u svetlost za njega bi bila vecna.Ili beskrajna,posto za mene beskraj nema kraja.Volela bi zaista da mi ostavis sta je to neobicno.

Неко не уме тугу да обрне у срећу да би се некоме насмејала, ноћ у дан је симболика истог а бескрај има крај па покушај вечног је већ филозофија.

U prvom djelu je sve ok…

Da umem tugu da pretvorim
u srecu,
ja bi ti se nasmejala………… Lijepo si to napisala…


Da umem noc da pretvorim
u dan,
za tebe bi bila vecni beskraj.

u objašnjenju ovih stihova pišeš o tami i svijetlu…i to bi bilo ok da si to i napisala..
Da umem tamu da pretvorim u svijetlost,…pa dodaješ bila bi „vječni beskraj“
Vječni…. je neograničen vremenom, beskonačan…
Beskraj…. je neograničen prostorom, beskrajan…

Znači ti si te dvije riječi spojila i dobila; bila bi mu svjetlost u prostoru i vremenu…
Eto, ko kaže da tu nema filozofije…
Sad više ne mogu tvrditi da se u besmislu uz puno filozofije ne može pronaći smisao..
Osmijeh ti ostavljam…i hvala ti na suradnji i strpljenju….PiPi

Citat :

Sad više ne mogu tvrditi da se u besmislu uz puno filozofije ne može pronaći smisao.. ...............

Филозофија и јесте смисао бесмисленог. Време је нешто што меримо потребе ради, постоји ли оно ? Бескрај је нешто што има смисао за нас, бесмисао је у простору кога он такав не занима.
Што се песничке слободе тиће, потражи Бранка Миљковића и његово виђење. Тип је био нарцис, тежак, сељаче које се пробило па пало у немилост политике. Носио је бели шешир, рукавице, штап, хтео је да буде Тиито, песништва. Са друге старане изврстан песник. Има добрих идеја, мало сулудих али, ко је нормалан ако се бави писањем ?

Upravo tako za mene beskraj koliko god je mozda apsurdan ima smisla mnogo vecih razmera nego sto mnogi mogu da pojme o tome.To sam i pisala na filozofiji,zato i razumem PiPija zasto ovo ne shvata i ne razume.Svetlost i tama,noc i dan opet u mom pisanju imaju neku simboliku...A o toj svetlosti u prostoru i vremenu tu tek bi imala sta da pisem iz mali milion uglova.Upravo tako u mom pisanju uvek ima pozadina necega tako da onaj ko zaista cita pesmu prosto mora da udje ispod same reci jer [njene dubine] da bi shvatio sta sam htela njome da kazem.Naravno ko hoce razumece je,ko je povrsno procita da bi je samo procitao zaista je nikada nece shvatiti.Mada iskreno ja kada citam neku pesmu i ako o njoj posle toga ne razmisljam znaci pesma po meni nije ni imala efekta.

U temi Mjesećeve rose kažeš da izbjegavam kritiku tvojih stihova, ne vidim da baš izbjegavam tvoje stihove, zašto bih te izbjegavao...kod tebe se uvijek između lijepih stihova može pronaći i oni drugi...

Osmijeh ti ostavljam...PiPi

Ne kazem da izbegavas moje stihove,i kritiku nego izbegavas da mi konkretno na postavljena pitanja das odgovor.Na to sam mislila,nekada tako odgovoris da mi se cini da je odgovor bio kao kisa oko Kragujevca.

Navukla sam kompleks,citajuci sve ove kritike na vec postojece kritike i kriticke osvrte na vec kritikovane pesme i predhodne kritike:)
Do sada sam ulazila bez ubedjenja da sam ja niko ili nesto ,sada mi se desava da se osecam vise nistavno nego istavno?!
Pisem od srca nekom srcu koje ce dotaci moji stihovi, ne smatram se genijalnom ali sada vidim da ne mogu ni to iz straha da ce neko pomisliti da sam ja sebe nazvala pesnikinjom?!
Dok se ne izlecim od toga,avajjjjjjjj,pustite me da samo citam vase:(

Nadam se da ne misliš ozbiljno Ljubičastonebo.
Kakav strah,kakve gluposti.Pišeš zaista dobre pesme
kao što i sama kažeš od srca nakom srcu.Ti si nedvosmisleno
pesnikinja!Piši,jer mnogi a među njima i ja rado čitaju
tvoje pesme.

Ovde na ovaj forum sam dosla a da uopste pesmu nikada u zivotu nisam napisala.Pisala sam prozu,price ali pesme ne.Resila sam da pokusam,pustila sam svoje srce,misli i dusu da me polako vode.Sada posle skoro dve godine pisanja bilo bi me sramota da kazem da sam dobra,ali se trudim.Bilo bi me stid da kazem ja sam pesnik jer to nisam ja sam samo neko ko ima zelju i volju da pise.Ove kritike i kritikovanja su sindrom fejsbuka.Ljudi tamo pisu razne beleske onda krenu da siluju da se citaju a onda svi ostali krenu da cmizdre i placu.Pogotovu zene koje su u jako osetljivim godinama sto ih sasvim razumem,a ni mladje nisu bolje samo sto one ne citaju nego prelete.I tako je taj sindrom stigao i ovde,Ja sam rekla mogu da kritikujem samo svoje dete,svoje delo a sve ostalo mogu samo da analiziram i da citam ili ne citam.Kako rece ljubicastonebo ljudi pisite i uzivajte u pisanju.Kome se svidja citace,kome se ne svidja neka preskoci.I ne kvarimo vise ovo sto imamo.Oazu mira.

^ljubicastonebo^ ::

Navukla sam kompleks,citajuci sve ove kritike na vec postojece kritike i kriticke osvrte na vec kritikovane pesme i predhodne kritike:)
Do sada sam ulazila bez ubedjenja da sam ja niko ili nesto ,sada mi se desava da se osecam vise nistavno nego istavno?!
Pisem od srca nekom srcu koje ce dotaci moji stihovi, ne smatram se genijalnom ali sada vidim da ne mogu ni to iz straha da ce neko pomisliti da sam ja sebe nazvala pesnikinjom?!
Dok se ne izlecim od toga,avajjjjjjjj,pustite me da samo citam vase:(

Па ми и пишемо, успут се бавимо Пипијевим виђењем наших речи. Не видим и један разлог зашто би ико имао ниже осећање о себи него раније.
Ја нисам ништа издао, штампао, можда једном и буде али све што се пише пише се за пук што би Шантић рекао. Критичари критикују, плачени од писца или негод другог на овај или онај начин. Критичари нису љубитељи, нису купци поезије. Није ни све моје врх, једино ја стварно волим да лутам кроз стилове и теме.
Волим добру расправу, не волим оно, пиши као ја да би био добар. Поучим некога, кажем шта ми се не допада и упутим некога у мале тејне које сам ја открио сам.


Пишите људи, нико вам не узима простор, ово је као Пинк, ова тема, прескочите је. Мада, оно нешто тера да кликнеше овде па да се нервирате и да морал одеу низину брда поезије.

Beskraj...slažem se da je ovo oaza mira...tako lako ...jednim klikom sa FB se pobegne ovde i zaista prija.......Ovde je mnogo manje preletača nego na FB.....Ovde se coool-ira....na ovaj ili onaj način.....

Masada....eto natera me,pa kliknula i ovde....pišemo,dišemo i čas smo u nizini brda ,čas na vrhu...ko je u duši onaj pravi...neće se umoriti od hodanja gore -dole....