Moje misli kroz poeziju....

Naslov: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 6:50 pm

Vi moćni ljudi,bogovi rata....

Dajte,majci da čuje plač novorođenčeta,
novorođenom da oseti sigurnost majčinih grudi,
da odživi u svetu između dve bradavice,
snagu da upije za puzanje.

Dajte,puzajućem da ustane,nesigurnom da se pusti
korak prvi da napravi,koraku da postane hod,
prohodalom da se raduje,hodu da potrči,
radosti da potraje.

Dajte,dete da postane,reč da mu se otme,
igrom da se zanese,cvet da ubere majci,
prvi sneg da ga obraduje,niz breg da se spusti,
slovo da nauči,reč da sriče
ime da napiše.

Dajte,bajku prvu da pročita,školarac da postane,
znanju da se veseli,školu da izuči,
devojčici da se zadevojči,momku da se zamomči,
ljubav da sretne,strast da oseti
novi život da začne.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 6:53 pm

OTVORI OČI MAJČICE
(Majci Zemlji)

Pogledaj svoju decu

Kose počupane od očaja,
očiju krvavih od negledanja,
ušiju punih smole,od neslušanja,
usta zanemelih od ćutanja,
zuba polomljenih od režanja

Osećaš li zadah smrti,
što širi se iz usta strvinara?

Vidiš li majčice?

Vratove modre od gušanja,
leđa grbava od tereta,
ruke sasušene od davljenja,
prste zgrčene od bola,
nokte iskidane od grebanja.

Osećaš li hladno sečivo dželata
nad svojim vratom?

Prepoznaješ li svoju decu?

sterilnu od nevoljenja,
nogu klecavih od nemoći,
tabana krvavih od beženja,
nad provalijom lešinara nagnutu.
PREPOZNAJEŠ LI SEBE ROĐENA!!!!

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 6:59 pm

Ja sam svetionik bez svetla
na uzvišenju nekog kamenitog ostrva.
Nailaze brodovi i ja vičem glasom bez glasa,
da ih upozorim,ali
Ja sam svetionik bez svetla,
koji nemoćno gleda
kako se lome njihovi pramci
o kamenitu obalu,
kako pucaju njihove čelične utrobe
i nestaju u dubini okeana,
kao da nikada postojali nisu.
Plačom bez suza ih ispraćam,jer
Ja sam svetionik bez svetla,
bez svrhe postojanja,
besmisao u besmislu,
prazna ljuštura na uzvišenju ovoga života.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:03 pm

Čuje se zaglušujuća buka
topot nadolazeće veličine.
Sevaju munje,
razlamaju gromovi,
ptice u jatima uzleću.
Životinje bezglavo trče,
jurcaju na sve strane,
dok obični smrtnici
zagledani u visine,
sa strepnjom i strahom
iščekuju njegovu pojavu.
I prikazuju se reči,stihovi njegovi,
u svoj punoći,u savršenom sjaju.
Padaju ničice
pred svom lepotom,
do srca zemlje se klanjaju,
tom,pisane reči,VELIKANU.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:05 pm

Ja sam vuk samotnjak
daleko od svog čopora,
od svoje vrste.
Pojavljujem se sa Mesecom
na nekom uzvišenju stojim
i pevam pesmu usamljenika.

Urlam....zavijam
ledim krv u žilama,
tek običnih smrtnika.
Dozivam svoju vrstu pravu,
sabraću u samoći
čekam odgovor koga nema
ne znam da li ću moći,
još jednu noć...jedan vapaj...

Ja sam vuk samotnjak
umoran,
na kraju puta.
Sve u meni,
žudi da se preda.
Umirem sam,
napuštam ovaj svet
bez smisla,bez logike
bez stida i bez reda.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:07 pm

krenuh putem onog,
koji je došao pre mene.
Poslušah njegove reči,
posegoh za mačem istine.
Naoštrih svoje stihove,
svoje otupele reči,
obukoh odoru ratnika,
opasah mač pravedni
i istupih na bojno polje
naspram gluposti,
ljudskih laži i
smrada njihove truleži.
U ime svih,
obespravljenih,očajnih
oslepelih od licemerja,
od bezočnosti ljudske.
Isukah mač pravedni,
zaleteh se u srce
bojnog polja.
Počeh da sečem
levo i desno,
da zarivam mač
u njihova hladna srca,
u njihove nepostojeće duše.
Ponestaje mi snage,
a njih je sve više,
ne posustajem,
gazim preko leševa
bezvrednih
hoću da ih zgromim,
rušim još jedan talas
u prašinu,
ali njih je sve više
za dah se borim,
posrćem,padam,krvarim
i pljujem svoj krvavi
usklik u njihova
besprizorna lica,
mač mi ispada
iz nemoćnih ruku
zubima kidam
njihove zadrigle vratove,
rukama im čupam srca
noktima režem
ta bezlična bića,
ali njih je sve više....

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:10 pm

Njima,
Što leševima tuđe dece
hrane svoje bolesne sujete

Pljuni,bre,Milutine

Sjaj nebeske Srbije
lepotu uzdizanja na Nebo,
sa vrha krvavog kolca,
ispod sablje sina janjičara,
sa oštrice dželatove sekire.

Pljuni,bre, za sve one

što se uzdigoše ispod malja,
sa teškim sečivom u leđima,
nožem u grlu
sa omčom oko vrata,
šrapnelom u glavi.

Pljuni,bre,Milutine

pravo u usta prljava,
svoj krvavi krik:

"Dosta bre,stvinari
uzdignite se sami!!!"

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:12 pm

MISLIM,DAKLE POSTOJIM"

Pkušah da poletim
sasekoše mi krila.
Pokušah da hodam
izlomiše mi noge.
Pokušah da puzim
prikovaše me za zemlju.
Pokušah da se pobunim
iščupaše mi jezik.
Ali,zaboraviše misao da mi uzmu!

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:14 pm

Hodam kroz džunglu
ljudskog bezumlja
Sečem mačetom šiblje,
trnje,taj ljudski korov.
Gazim po tom glibu,
mrvim pod sobom beskičmenjake,
te podanike ljudske gluposti.
Probijam se,
ka mogućoj svetlosti
ljudskog razuma
da u njoj sperem
sav ovaj trulež,
ljudskog bezumlja.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:16 pm

Ne pristajem
na vaše laži,
ne želim
da me primitivci,
uče lepom ponašanju.
Neću da mi
vašim račvastim jezicima,
držite lekcije o moralu.
Ne dozvoljavam
da mi budale
prosipaju pamet.
Ne padam
na vaše lažne suze,
ne mogu vas podneti,
u svojoj blizini.
Toliko ste mi strani,
toliko tuđi
u svojoj nadmenosti,
koja je utemeljena
na vašoj gluposti,
da mi se gadi
sama pomisao
da isti vazduh udišemo,
po istoj zemlji hodamo,
vi koji sebe nazivate
vođama nacija...
liderima...
Marš!Ne dirajte me
svojim prljavim,
u krvi ogrezlim rukama.
Ne ulazite u moj svet,
ne prelazite granicu,
uništiću vas
plamenom istine!!!!!

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:18 pm

ODOH I JA

Uskoro me neće biti,
ali ne marim za to
Odlazim u bolji svet,
napuštam ovozemaljsko zlo.

Molim vas,ne plačite zamnom
jer ja idem sa radošću
u neko lepše sutra,
obasjan Božijom svetlošću.

Ispratite me sa osmehom,
zaboravite ne tugu.
Hrlim u susret svojim precima,
svojoj prvoj ljubavi,najboljem drugu.

Pevajte,samo pevajte
neka se daleko pesma čuje,
jer ovaj čovek koji vas voli
u zagrljaj Božije ljubavi putuje.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:20 pm

Zamnom....
Vi obespravljeni,otuđeni,usamljeni
Vi beskućnici,prosjaci i nesrećnici.

Ne bojte se....
Ja nosim oluju sa sobom,
na jeziku mi reči pune strelica oštrih,
u svakoj ruci pero na vrhu zašiljeno,
u konačni okršaj pođimo,
u obračun sa ljudskim zlom.

Podignite svoj glas....
Neka vam ruka bude mirna,misao čvrsta
gađajte svojim okamenjenim rečima
pravo u glavu čudovišta,u ta krezuba usta.
Srca hladna smrskajte,
tim ljudskim avetima.

Hrabro samo,prijatelji moji
Zgazimo korov,iz korena ga iščupajmo,
spržimo taj otrov,tu mržnju u njima.
A kad' dobijemo ovu bitku,s ponosom hodajmo
uzdignute glave i
radošću ispunjenim srcima.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:22 pm

Odakle ideš,Putniče
sa ratničkom odorom na sebi,
iz kakvog boja se vraćaš
sa toliko teških rana,
slomljenim kopljem u nemoćnoj ruci
i mačem krvavim za pasom.

Odakle ideš,Ratniče
sa tim ogromnim bolom u tebi,
čije to račune plaćaš,
zašto ti mozak kljuca vrana,
na kakvoj si to goreo muci
očima pričaj,kada ne možeš glasom.

KAŽI MI,PRAVEDNI VITEŽE
za koga tako prkosno stojiš
ti koji se smrti ne bojiš,
koji u zubima nosiš dušu svoju,
ti koji pade u krvavom boju
KAKVA TO MRAČNA SILA,TEBE SAŽEŽE?????

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:24 pm

DOSTA!

Ne trabunjajte mi o nepravdi,
vi koji svoj glas nikada niste digli.
Ne pričajte mi o ljudskoj zlobi,
vi koji pred njom ćutite.
Neću da slušam o ljudskoj podlosti,
od vas koji nož u leđima ne nosite.
Neću da mi brblljate o istini,
vi koji joj u oči ne smete pogledati.
Ne krećite zamnom u borbu protiv zla,
jer će se tu stvarna krv liti.
Ne urlajte u prazno vaše borbene pokliče,
kad ćete me sutra u toj borbi samog ostaviti.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:26 pm

Umoran sam....

Ne mogu više da rasipam reči
koje mi se vraćaju kao bumerang
prolazeći kroz prazne lobanje,
odbijajau o otupele mozgove,
razbijaju o zacementirane gluposti.

Tako sam umoran....

Ne mogu više da bijem tuđe bitke
kad sam i svoju izgubio.
Ubila me ljudska bezgranična mržnja,
razbila u hiljade bespomoćnih parčića,
ne mogu se sastaviti više.

Umoran sam....Strašno sam umoran....

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:28 pm

Posećuju me kosturi mojih predaka
bole me njihove rane,
dok pričaju svoje potresne priče
kroz svoje šuplje lobanje.

Grle me njihove sasušene kosti,
skoro da čujem kako plaču
kakve su žrtve sve podnosili,
u kojim bitkama za ovu zemlju,
podmetali su svoju grbaču.

Kroz šuplj usta fijuče vetar
kao da pitanje bez odgovora traži,
zar smo za ovo padali na svaki metar,
ovako vraćate nama
koji stojimo na večnoj straži.
Bez odgovora im prilazim,sa suzom u oku
podižem svaku lobanju nežno,
u hladno čelo je ljubim,
dok se opraštam,krv mi se ledi u krvotoku,
nestaju,odlaze bez pozdrava,zauvek ih gubim.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:30 pm

KOSOVKA DEVOJKA

Zalazi u polje,smrti prepuno
gde leže mnogi pali junaci
odakle dopiru ranjenh jauci
dok im crni gavranovi rane klucaju.

Prilazi tim živim leševima,kleči nad njima,
zaliva vodom bistrom ta skoro mrtva usta,
suzom joj se zahvaljuju,poslednjim uzdahom
oni koji su za slobodu život dali
koji su umesto ropstva,časnu smrt izabrali.

I dok se njena zlatna kosa krvlju natapa,
ljubi njihova čela i šapuće poslednju militvu:
Primi ih,Svevišnji,u naručje svoje
kao pravedne,slobodne ratnike
kao uzvišenih ideala žrtve.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:32 pm

TVOJE IME JE HRABROST!
...za Besherat.....

Koračaš kroz život sa tolikim ranama,
tako teškim udarcima koje ti je zadao.
Koračaš kroz život sa svim tim gubicima,
a toliko bola i tuge,taj život ti je naneo.

Koračaš sigurno,ponosno,uzdignute glave
prepuna vedrine,vere u život,svetlošću zračiš.
Kako da te stihovi zadivljenog pesnika ne slave,
kad si nada svih nesrećnika,toliko za njih značiš.

Ti si svetionik,blještava svetlost što gori i
pokazuje put svakom ko se sa očajem bori.
Ti si nada u svakom smislu te čarobne reči,
ljubavlju lečiš čak i ono što život ne moža da izleči.

Ti uništavaš beznađe,mrviš bol i tugu,
nosiš sa sobom sunce i predivnu dugu.
Ti drobiš ljudsku zlobu i odvratnu pakost,
imaš snagu stotina ljubavi,TVOJE IME JE HRABROST.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:34 pm

ODA SMRTI

Čekam te...Nadam se...Molim te

Povedi me sa sobom moja draga,
prevedi me preko tog čudesnog praga,
tim slatkim poljupcem pokrij mi čelo
dok me uvijaš svojim crnim velom.

Ti besmrtnosti u večnoj smrti

Ne želim da dišem ovim životom
pokaži mi put popločan lepotom,
i večni san što novim se životom zove,
odvedi me u horizonte nove.

Ti Smrti u večnoj besmrtnosti

Čekam te...Nadam se...Volim te

Poslednja moja ljubavnice
pokaži mi svoje sveto lice,
prihvati ove ispružene ruke
odvedi od ovozemaljske muke.

Prva i poslednja ljubavi...beskonačna radosti.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/5/2010, 7:36 pm

Oproštajna pesma

Zakoračio sam u još jedan
mračan dan
Izvan svakog smisla,
potpuno bezvredan.
Zgrčen u tami sopstvenih misli
bezdušno sam
Predugo živim u tom bezdanu
svoga postojanja.
Gadim se sebi u svakom danu
prepunom bola
Suze moje,moji verni pratioci
u svakom besciljnom koraku.
Držim rešenje u levoj ruci
jedini izlaz
Krećem na put ka mirnoj luci
nalazim spas....

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 21/5/2010, 3:19 pm

Evo,stojim ovde,prkosno pred vama
vi bedni crvi,ulizice i beskičmenjaci
što ste se okružili vojskama i okitili titulama,
vi jadni predstavnici ljudskog roda,tzv.intelektualci.

Ne nosim oružje sa sobom,sem svoje britke reči,
njome ću vaše gnusne laži u koreni saseći.
Ne vredi vam vaše pljuvanje,nit' lice što mi se beči.
Vi ste utemeljivači svog zla,u lice ću vam reći.

Ne plaši me zveckanje oružja,niti pripremanje lomače,
od svakog vašeg sečiva,plamena mržnje moje su reči jače.
Ne možete me ubiti,nemate vi za mene ništa snažno,
može me usmrtiti sopstvena reč,ne vaše svedočenje lažno.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 25/5/2010, 12:56 pm

Ljudska zloba,tihi ubica moje duše,
uzrok mnogih neprospavanih noći,
te crne zlokobne stene,što mi se na grudi ruše.

Borim se protiv nje,svom snagom svoje moći,
nudim joj svu radost,dobrotu i ljudskost svu,
preobratiti je želim i tako sebi pomoći.

Zloba me gleda sa prezirom,gadi se poklona mojih,
i zabija još dublje,svoj otrovni nož u dušu moju,
stavljajući me na dugačku listu svih žrtava svojih.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 29/5/2010, 9:36 am

...........MIZANTROP...........

Odlazim u samoću
u svetu bez ljudi
da živim hoću.

Muka mi je od njih
od te prljave ćudi,
ja zahtevam čistoću.

Ostavljam to stado,
taj čopor što reži
to oko zlurado.

Ja ne pripadam njima,
nisam od te vrste
ona me opšte ne zanima.

Ti bedni beskičmenjaci,
obične kišne gliste
jadnog života đaci.

Bežite od mene
ne skrnavite moju čistotu
aveti obezglavljene.

Hoću da uživam u samoći,
prezirem vašu prostotu
ne mogu,niti vam želim pomoći.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 29/5/2010, 7:39 pm

............Mizantrop II...........

Vi ljudi,bedni crvi
sve u meni
bi da vas smrvi.

Moja mržnja stalno jača,
ona je vaša
kazna,vaša lomača.

Tako ste mi daleki,
tako strani
mržnja će moja da vas sahrani.

Gde sada bežite
života sužnji
pobeći na možete mojoj mržnji.

Dok vi nestajete
mržnja je još jača,
sad moje biće račune plaća.

Život mi postaje sasvim prazan,
nisam više toliko jak
jer svoje mržnje plaćam danak.

I dok nestajem zarobljen mržnjom
goreći u njenom plamenu,
postajem pepeo i prah,gubim se u vremenu.

Poslednje oružje Mizantropa.
"Pao je od sopstvenog oružja".

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 1/6/2010, 10:19 am

Stojim na raskršću nekom,
i dok bi se dugi mučili
kojim putem da krenu,
ja nemam tu dilemu.

Ne biram svoje puteve
oni biraju mene
vode me kud' oni hoće
u pravce željene.

Na svako raskšrće
stižem,spreman potpuno
nosim sve sa sobom
za takvo iskušenje nužno.

Osmesi,zagrljaji,pesme,
poneki uzdah,u oku sjaj,
sve što me čini srećnim
staje u taj zavežljaj.

Pozdravljam tužne,zamišljene
delim sa njima sve što imam
zaljubljene parove i usamljene
sve dajem,ništa ne uzimam.

Kada ispraznim zavežljaj svoj
put me već dalje povede,
usput ga punim novim poklonima,
spremam za sledeće pobede.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 1/6/2010, 3:15 pm

............FILANTROP...............
(oda nesavršenom savršentsvu)

Volim te čoveče dragi,
ti tako nesavršeno biće
i kada su prema tebi blagi
i kada rulja na tebe viče.

Volim te čoveče,baš takvog
kada to nije baš popularno reći
tako jadnog,ubogog,nesrećnog
i kada blistaš u potpunoj sreći.

Verjem u tabe,u tvoje Božje obličje,
u neko bolje za tebe sutra,
i kada pokazuješ svoje ružno naličje,
i kada si blistav ko sunčana jutra.

Verujem u tvoje bolje dane
dok te se mnogi olako odriču,
vidim pred tobom sutrašnjice slavne
i kako ti ime sa ushićenjem kliču.

Ljubim te kao prijatelja,kao voljenu ženu
tako beskrajno odanog,i tu dušu ranjenu.
Ljubim te kao roditelja,kao drago dete
ti savršeno biće ove divne planete.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 8/6/2010, 11:14 pm

Voleo bih da mogu ublažiti tvoju bol,

da imam tu čudesnu,isceliteljsku snagu,
i oteram od tebe tu užasnu,tu zlu kob,
odbijem demone od tebe,nek idu k vragu.

Ali znam koliko si puna Božje ljubavi,
koliko dobre energije ima u tebi,
siguran sam da će ta ljubav da te izbavi,
ta snažna vera u život,koju nosiš u sebi.

Molim se da ostaneš u toj veri,
hrabrošću svojom oteraš tugu
da te nikada ne napusti,ne izneveri
da ti donese novu svetlost,života dugu.

....Za BESHERAT.......

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 20/6/2010, 12:05 pm

.......Izdajnik.......

Noć je.Komanda pade:
"Vučko na barikade!"
Prikradam se kao mačka.
Blizu sam.Skidam bombu sa opasača.

Već sam u podnožju bunkera,
spreman da uništim neprijatelja.
Da od njih napravim trag prašnjav,
ali izdade me đubre...izdade me moj kašalj.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 21/6/2010, 2:38 pm

Bat klatna.Dželat mog života i moj verni prijatelj.
Toliko puta mi se zario u grudi,toliko puta me teško
ranio...a toliko puta me u život vratio.
Kako da zaboravim?Kako da izbrišem sećanja,da
ih nema više?Da prestanem da dišem?
Kako da miris zaboravim što na nju podseća?Da ne
čujem pesmu dok prolazim kraj nekog kafića?Kako
da obuzdam srce kad neko uzvikne njeno ime,kad
je prepoznam u očima,koje na njene liče,u osmehu
što je nekada njoj pripadao?
Bat klatna u sebi nosim.Pa,šta ako boli?Ako me bol
na nju podseća?Ja živim od boli.U njoj i zbog nje
postojim.Volim kad me boli.Tda sam siguran da sam
voleo.Zato sam bat klatna o vrat okačio da me pdseća.
Uz bol sam se rodio,uz bol ću i da skončam.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 21/6/2010, 10:31 pm

Još jednu noć provodim
sa mojim dragim prijateljima
bivšim pesnicima,lekarima,profesorima
tu je i jedan filozof i ljubavnik jedan.
Gledam njihova štrokava,izborana lica
svako lice priča za sebe,nekada život vredan.
I dok trepere zvuci violinskih žica,
a vinjak ide u krug,otvaraju svoje duše i srca.
Pesnik govori svoju poeziju o ljubavi
filozof se velikim misliocima bavi,
hirurg o nesrećnom drhtanju ruke
ljubavnik o svom umeću priča,
hvali svoje svetle trenutke,
moj profesor iz srednje o pozivu predavača,
a sve to prati zvuk violine,zvuk njenoga plača.
Ispijamo još jednu flašu,gledam ta tužna lica
dok se prisećaju i pričaju kako se raspadala porodica.
Molim violinistu,mog prijatelja starog da svira tiho...tiše
da ih jecaj njegove violine ne povredi,ne zaboli previše.
Svetlost se već pomalja,umorni su ne mogu više,
pozdravljam se sa njima dok im sa lica suze brišem.
Uvlače se u kartonske kutije,pokrivaju starim novinama,
pozivam mog prijatelja da krenamo,dugi su dani pred nama.
Odlazimo niz ulicu,prati me nežni zvuk violine,
plačemo moj prjatelj i ja,nad okrutnom igrom sudbine.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 29/6/2010, 12:49 pm

..........NE MOGU VAS PODNETI.........

Gledam te beskičmenjake,obične jadnike
te oblike života i mržnje verne podanike.
Pod sobom ih vidim,oprezan sam,pazim
da u taj glib,tu zaraznu bolest ne ugazim.

Muka mi je od tog bednog,ništavnog soja
gadi se sve u meni,sva unutrašnjost moja.
Ne mogu da podnesem te puzajuće oblike,
niti da slušam njihove bedne,zlobne krike.

Neka nestanu u toj,njihovog života kaljuzi
neka se udave u svojoj mržnji,toj zlobnoj sluzi.
Neka odnesu sa sobom tu odvratnu,bolesnu sujetu
neću da ih ima,neću da postoje na ovom svetu.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 15/7/2010, 11:18 am

..............ZAŠTO?................

Zašto me teraš da živim,
u ovom svetu bez sjaja?
Ne daš da odem,dušu da smirim,
daleko...daleko od ovog očaja!

Zašto me ne pustiš da umrem,
od ovog bezumlja pobegnem
da ne živim u ovom paklu,
ne hodam bos po staklu?

Oh,Bože,što me pri rađanju ne uze,
da ne vidim sve ove dečije suze,
ne gledam majke uplakane?
Uzmi me pre nego zora svane!

Ne mogu da podnesem te ubice,
tu mržnju kojom su prekrili lice!
Kako da živim ovako nemoćan
uz te zločince,taj soj bezočan?

Zašto me još držiš u životu,
bez prava na radost,na lepotu?
Šta ti znači ovaj moj život
uvijen u tamu,bez prava na svetlost?

Uzmi me,na smetlištu me ostavi
da mi telo unište lešinari,
nikakav trag da ne ostane zamnom
da sam postojao,hodao ovom Zemljom!!!

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 23/7/2010, 1:57 pm

.................MOJ PUT.................

Još jednu tamnu noć punu očaja
guram u tamnicu moje duše,
dok se rađa novi dan bez značaja
a krhotine moga srca se ruše.

Očima bez unutrašnjeg vida
ravnodušno posmatram kako protiče,
iz ovog sveta bez stida
kako mi život lagano ističe.

Čekam poslednju kap da padne
da se iz mene otrgne i obruši,
oslobodim se ove ljušture jadne
dok mi se telo bespomoćno ruši.

Čujem poslednji udarac mog života
kako odzvanja o beogradski pločnik,
kako sa njim nestaje sva grozota
i vidim kako se otvara put nebeski.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 23/7/2010, 3:14 pm

...........DUG PREDAKA...........

Šta tražim ja u ovom svetu
koji uopšte ne razumem?
Otkud u ovog života letu
kad' leteti ne umem?

Šta bih mogao sročiti,reći
ovim jezikom nemuštim?
O ljubavi....možda o sreći
kad' nemam glasa,da ga pustim!

Ko me baci u ovu rupu
obezglavljenih i ludih?
Otkud ja u ovom skupu
i kako se tu probudih?

Ko me je na ovaj svet doneo,
ostavio u ovom košmaru
i što me odmah ne pretvori u pepeo,
da se ne patim u ovom životnom daru?

Zašto me baš ovakvog stvori
nečija moćna,bezdušna ruka?
Sve u meni protiv života govori,
i sve je u njemu patnja i muka!

Zašto se pojavih ovako nakaradan,
ko je to mojim životom zadužio,
ovakvu sudbinu,ovaj greh gadan,
da bih ga za nekoga odužio?

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 24/7/2010, 3:34 pm

Istrčava iz šume sav zadihan,
juri pored bistre reke
gde ga čeka cvet neubran
njegov miris,njegove latice meke.

Ugleda ga palog na list jedan,
sasušen,već starac,a tako mlad.
Leže kraj njega potpuno skrhan
šakom mu pravi hlad.

A bio mu je poslednja nada,
nije stigao,izneverio ga.
Plače i kune sebe sada
Proklet bio od ljudi i od Boga!

A samo ga je trebao rosom umiti,
pričati mu o lepoti njegove vrste,
uzdrhtalu stabljiku mu smiriti
preko latica prevući nežno prste.

Sada mu kopa grob maleni,
a sve u njemu hoće da krikne
diže ka nebu krst pozlaćeni.
Viče-Bože,učini da opet nikne.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 24/7/2010, 4:03 pm

Predivna pesma, vucko , lagan ritam sva je nekako legla kako treba, bravo.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 1/8/2010, 5:48 pm

............Zemljo moja...........

Zemljo moja,majko mila
zar nisi predugo maćeha bila,
nije li dosta ognja i mača
zar se ne nasluša dovoljno plača?

Zemljo moja,gde da osvanem
a da na kost predaka ne stanem,
u koju to kuću da pogledam
a da crni barjak na njoj ne ugledam?

Zemljo moja,kuda da putujem
a da lelek žalosne majke ne čujem,
preko kojeg da pređem polja
a da nije mesto užasnog pokolja?

Zemljo moja prepuna reka
kojom to nije krvca tekla,
s kojeg to da se napijem izvora,
a da ne ističe iz nekog kostura?

Zemljo moja prepuna cveća
izniklog iz svih naši nesreća,
koji od njih da pomirišem
a da prah predaka ne udišem?

Zemljo moja prepuna ptica
svaka ti stopa dečija grobnica,
moja voljena,moja mila
zar se nisi dovoljno krvi napila?

Zemljo moja tako predivna
zašto si na svoje rođene kivna?
Zemljo moja,krvava bajko
Kada ćeš zavoleti svoju decu Majko?

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 24/8/2010, 2:24 pm

............Možda ove noći...........

Noć bez zvuka...bez reči,
bolna tišina razum mi muti
ne čuju se zrikavci,vetar ne ječi,
misao nadolazi k'o da nešto sluti.

Glasovi u glavi mi nešto govore
nabacani samo pa ih ne razumem,
šta mi to poručuju,o čemu zbore
ne mogu da ih povežem,ili ne umem.

Srce udara ludački,hoće da se oslobodi
ovog izmučenog tela,ovog tereta u meni,
pokušavam da shvatim misao što se rodi,
o smrti i ljubavi...o muškarcu i ženi.

Noć tako mračna...kao moja duša
moje mračne misli,glasovi unutrašnji,
da li neko čuje,da l' ih ona sluša,
te glasove,te misli lude,nesvakidašnje.

Hoću da se oslobodim crnih misli
urlikom izbacim glasove iz glave,
vratim se iz razvalina mojih posrnulih
na puteve normalne,na staze prave.

Krikom teško ranjne zveri
razbijam tišinu u parčiće,
kuljaju krici,jer ove večeri
želim da budem normalno biće.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 5/10/2010, 1:39 pm

...........SLUTIM...........

Ovaj jesenji dan, oblačni
opet budi moje misli crne
i vidim onaj ponor mračni,
plašim se, opet ću da posrnem.

Nestaće osmeh na mom licu
neću se ničemu više radovati,
iznova zagledan u jednu tačkicu
u ludilo ću da se sunovratim.

Čovek bez želja, htenja i volje
ljuštura,ostatak bića ljudskog,
duša mi vrišti hoće napolje
iz tog oblika života mrskog.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 7/10/2010, 11:13 am

Možda bi bilo lepo umreti danas
i u smrti naći željeni smisao,
u pepelu i prahu iščeprkati spas
izbrisati na život svaku pomisao.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 8/10/2010, 4:43 pm

Mi, mali ljudi greškom rođeni
toliko u ovom Svetu nebitni,
svojim jadnim željama vođeni
u svojim osećanjima tako sitni.

Mi, što prljamo uzvišene umove
svojim rođenjem i postojanjem,
zakoračismo na njihove drumove
sa svojim niskim,pučkim osećanjem.

Mi, što za bol i tugu ne znamo
niti šta je to ljubav i sreća,
ne možemo da se obuzdamo,
pišemo, i to je naš greh, naša nesreća.

Mi, mali ljudi, prljavog semena potomci
klošari bedni, ovog života dronjci.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 8/10/2010, 4:56 pm

Broj poruka : 322 Datum upisa : 18.09.2010

A baš te ide ovakva tema...svaka čast...
Osmijeh ti ostavljam...do neke nove pjesme...PiPi

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 8/10/2010, 5:20 pm

Bogami ako ovako nastavimo izrodiće se
tu još podosta pesama.
Priznati moram da Vi to radite mnogo bolje.
Imajući u vidu da su vas neki od članova sa
ovog foruma inspirisali da napišete nekoliko
zaista odličnih pesama,a među njima i moja
malenkost,očekujem da će deo prihoda od sledeće
Vaše zbirke, u koju će nedvojbeno biti uvrštene i
te pesme biti prosleđan na račun ovoga foruma.
Pozdrav od Vučka.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 8/10/2010, 5:25 pm

Zahvaljujem se sa malim zakašnjenjem,
iako pomalo sumnjam da je Vaša pohvala
bila sarkastična.Bez obzira,hala lepo.

Broj poruka : 322 Datum upisa : 18.09.2010

Varaš se, posljednje dvije pjesme mi se sviđaju( ne samo te dvije), ne radi teme, tema je žalosna i bjedna, jednostavno dobro napisano...
Posebno izdvajam prvu strofu...

Mi, mali ljudi greškom rođeni
toliko u ovom Svetu nebitni,
svojim jadnim željama vođeni
u svojim osećanjima tako sitni.

Osmijeh ti ostavljam...
P.S. dobra pjesma je uvijek i dobra inspiracija...

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 8/10/2010, 6:09 pm

Slažem se sa Vama da je tema žalosna i bedna,
stoga se nisam ni upuštao u polemiku,a iskreno
ne volim na takav način da razgovaram,ni na forumu
niti u životu.Ono sa Miđikom je bila samo impulsivna
reakcija,jer je poznajem zaista dobro.No,ne bih o tome.
Vi ste me oduševili jednim svojim džentlmenskim gestom
i to je za mene sasvim dovoljno.
Zahvaljujem se se na pohvali,no možemo pokušati
nastaviti u tom stilu ne obazirući se na temu.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 8/10/2010, 6:13 pm

Ne bih želeo da pametujem,ali morate priznati
da ste i sami doprineli započinjanje spomenute
teme,bez obzira na Vaše namere.Ispravite me ako
grešim.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 8/10/2010, 6:46 pm

,,,..........BUĐENJE............

Probudih se u toru jednom,
u moga života okruženju,
pitam se, šta će meni bednom
da pišem o sebi i svom htenju.

Ko meni,običnom pastiru
da imam misao dopušta,
i sve te nemušte reči što naviru
ko to kroz moja usta,moje ruke pušta.

Umesto da u tom blatu nestanem
u toj prljavštini svoga postojanja,
ja moram da pišem, pesnik da postanem
bez trunke savesti, bez traga kajanja.

Možda to i nisu moje pesme
i ja ih prazirem celim bićem,
ko mi to dopušta, a u stvari ne sme
dozvoliti da ih ovaj pastir tek, sriče.

Naslov: Re: Moje misli kroz poeziju.... 8/10/2010, 9:42 pm

Reči ne mogu zaustaviti
kada iz moga srca krenu,
boli teške ne mogu sakriti
da ih nema,u meni da svenu.

Kuljaju iz svih mojih pora
iz svakog dela bića moga,
poput besne rulje, tog čopora
nesvestan zašto pišem i za koga.

Da nije tako i ja bih svenuo
zajedno sa svojom tugom,
i zato sam ih u pesme odenuo
potpuno nevičan stilu drugom.

Delim ih sa ljudima sličnim meni
koji su bolom i tugom ispunjeni.

» ..ako nerazumijes moje cutanje..onda neces razumjeti ni moje rijeci....by Miss-Crazy-Kiss
» Iskapane misli
» SAN
» Kroz teoriju haosa